Kopanje je neke ljude iz Vranja koštalo slobode, poštovanja, profesije.
Crna arheologija je ne samo kriminal, nego i kulturni genocid nad sopstvenim narodom, jer se tako uništava materijalna osnova za pisanje istorije u koju se tako kunemo, da ne pominjem kulturu (ona je oduvek bila zadnja rupa na svirali kod nas).
"...Takođe se na području sela Zaovine, nalazi najstariji komad kopna u ovom kraju. Na području Zapadne Srbije nekada je bilo more, čemu svedoče okamenjeni ostatci školjki i puževa u stenama, a najstariji deo kopna je monolit “Ravna stena” u narodu poznat kao “Grad”. Stena se nalazi u slivu reke Beli Rzav gde se sa asfaltiranog puta skreće u zaselak “Filipovići” i nastavlja se uzbrdo kroz šumoviti predeo sa dobro prohodnom stazom sve do proplanka u čijem podnožju se nalazi jedno imanje (tada bez ljudi), a na vrhu proplanka nekoliko grobova. Put ka vrhu stene, iako meštani kažu da je nedavno pravljen je prilično neprohodan, strm i klizav, prekriven naslgama istrulelih grančica i opalih iglica, lako može da prevari naivne i loše opremljene turiste, mada je za prave planinare prepreka za lagano zagrevanje. Na visokoj steni, okruženoj sa prirodnom međom od četinarske šume, nalazilo se srednjevekovno utvrđenje za koje se smatra da je iz vremena dinastiji Kotromanića ili Altomanovića, takođe se na njemu krio i jedan od najpoznatijih hajduka, kojem je narodni pesnik posvetio nekoliko pesama, Kostreš harambaša..."
Ravna stena u Zaovinama – monolit nastao abrazijom nekadašnjeg Panonskog mora, izuzetan je spomenik geologije planine Tare. Visoka 870 metara, sa platoom od oko 60 ari, još čuva zidine grada koji je, pretpostavlja se, podignut u šestom veku. Taj atraktivni prirodni i kulturno-istorijski spomenik, malo poznat javnosti, uskoro će biti istražen, a Nacionalni park do njega uređuje stazu, tako da će biti dostupan i turistima.
Izuzetna emisija sa najnovijim istrazivanjima, 3d izgledom citavog grada, kao i dokle se stiglo sa konzervacijom. Ima i starih c/b snimaka od pre drugog rata.
Takodje najmanje tri nova detalja za koja nisam znao:
1. Bokove grada su cuvala 2 manja utvrdjenja (jedno je samo prikazano na 3d modelu)
2. U podnozju grada recica je bila pregradjena branom i postojalo je jezero (verovatno je sluzilo za
ribnjak i za navodnjavanje ali meni ne izlazi iz glave da je imalo i estetsku dimenziju)
3. Akvadukt je bio dugacak preko 20 kilometara, vecim delo ukopan pod zemlju, sa 5 mostova koji
su povezivali brda gde bi izasao na povrsinu. Neverovatno, ima snimaka i sa tih lokaliteta.
Na prvoj slici u donjem levom uglu se vidi gde akvadukt izbija iz podzemnog ukopa i penje se na zidine.
Tek sada moze da se sagleda logika zasto je odabrano ovo mesto. Genijalno.
Danas i sutra ću postaviti sve brojeve Mitološko zbornika od 14 do 37 plus brojeve 1 i 2. Premda je pomalo kontraverzan po mišljenju nekih "etabliranih" naučnika (da budem precizniji sam časopis nije kontraverzan nego dva tri autora stalna saradnika) časopis je na najnovijem bodovanju - prvi put rađenom po međunarodnim propisima a ne po babi i po stričevima izuzetno dobro prošao po danas najvažnijim kriterijumima: citiranosti (naročito citiranosti u inostranstvu), dostupnosti i broju istraživačkih radova. Pri ovom ocenjivanju neki lokalni časopisi kao što su Leskovački zbornik, Rasinski anali i Braničevski glasnik su skoro po svim kriterijumima ostavili daleko iza sebe neke izvikane časopise koje niko ne čita pa ni sami autori.
Ali vratimo se Mitološkom zborniku. Premda su tri broja negde već objavljena na mycity military obajviću ih ovde opet tamo gde im je mesto.
...
