Mikri me preduhitrio sa pitanjem.
Aj onda da pitam jel srednjovekovna srpska vojska koristila samostrele i kakav je luk korišten pre dolaska turaka dal je bio dugački engleski luk ili kompozitni kao turski???
Srpska vojska je koristila samostrele, pre svega u odbrani tvrđava. Korišćene su obe vrste lukova.
E sad što se tiče konjanika strelaca to pre uvođenja pronijarske vojske je mogao da bude samo izuzetak a ne pravilo. Konjanici su svakako koristili lukove i strele ali to sigurno nije bilo osnovno oružje.
Problem je sa pronijarskom lakom konjicom. To niko, ali apsolutno niko nije ozbiljno radio. Svi su bili opsednuti Stefanovim teškim konjanicima iz bitke kod Nikopolja ili Angore ali je problem što je on kasnije zadržavši i teške konjanike težište bacio na pronijarsku laku konjicu. A mi o njoj pojma nemamo kao što skoro ništa ne znamo ni o srpskoj pešadiji toga vremena.
Samostreli su korišćeni u velikoj meri (ne većoj od lukova, ali svakako ne zanemarljivoj), o tome svedoči ne samo veliki broj dokumenata o narudžbinama koji su sačuvani, već i arheološki nalazi, kao i jedna freska iz Pećke Patrijaršije. Čest nalaz su koštani koturi okidača, a u Stalaću je nađeno dosta fragmenata među kojima su i delovi čekrka za natezanje samostrela. Takođe je kod nas nađen ogroman broj veretona (strela za samostrele), a iz dokumenata saznajemo da su po potrebi tetive odvojeno nabavljane. Znamo recimo da je despot Stefan 1425. godine izdao naredbu da je svaki Dubrovčanin zabaštinjen u Novom Brdu dužan da brani grad, i između ostalog poseduje samostrel. Ovo posredno saznajemo iz odobrenja dubrovačke vlade, koja svojim građanima u Novom Brdu iste godine odobrava po jedan samostrel i 50 strela.
ltcolonel:
Citat:Pronijari su, u načelu, sitno plemstvo vrlo slično kasnijim osmanlijskim spahijama. Imali su skromna imanja (30 do 100 kuća) i iz tih prihoda nisu mogli da nabavljaju skupu opremu.
Samo da se kratko nadovežem, pronija je zapravo uslovno dobro, koje je lice dobijalo kao privilegiju, i ona nije nasledna. To je njena osnovna razlika u odnosu na baštinu. U svom izvornom, vizantijskom obliku, pronija nije nužno imanje, zemlja, već ona može biti carina, porez, ili neki drugi oblik koristi koju je vojnik dobijao u zamenu za svoju službu. Zato se i definiše kao uslovno dobro, jer je uslovljena službom, a nije nasledna.
Andrija Veselinović ima u svojoj knjizi "Država srpskih despota" jedno celo poglavlje posvećeno pronijarskoj vojsci. Videću da ga malo kasnije okačim ovde, ukoliko me neko ne preduhitri.
Andrija Veselinović je odradio pronijarsku vojsku sa pravne tačke gledišta a ne sa vojne tačke. A sa te tačke gledišta to je odradio još Stojan Novaković tako da Andrija Veselinović nije dao ništa novo u odnosu na Novakovića. Što se tiče imanja naveo sam da je situacija sa pronijarioma praktično identična onoj sa spahijama.
Dopuna: 17 Jan 2018 12:30
Proizvodnja naoružanja u srednjem veku je bila vezana sa nalazištima specijalnih vrsta ruda gvožđa, bar kada je reč o mačevima i punim oklopima. Međutim, vrhovi kopalja, strela, samostrela i lameralni oklopi su mogli da se rade od domaćeg gvožđa. Lamelarni oklopi su bili komplikovaniji za izradu ali su mogli da se rade od domaćeg materijala i zbog toga sam prilično siguran da su se kod nas dugo zadržali - verovatno sve do pada despotovine.
Dopuna: 17 Jan 2018 12:36
Što se tiče Stalaća dugo sam pripremao da objavim nalaze oružja u ali se do pre par godina najveći deo nalaza iz Stalaća kao i Koznika nalazio u Kraljevu u zavodu. Tako da sam na kraju odustao pogotovo što deo materijala koga ima u zapisnicima sa iskopavanja nema ni u Kruševcu ni u Kraljevu. Najveći deo nađenih vrhova za veretone je bio predviđen za upotrebu iz velikih tvrđavskih samostrela a ne malih prenosnih.
Da li se išta zna o težini i visini korišćenih konja?
Šteta je što se toliko malo zna o pešadiji. Pogotovo zbog logistike, te podrške na bojnom polju. Konji su nezgone živuljke, koje najgrđi zvuk neće poremetiti, ali ih zato može nešto krajnje besmisleno, nepredvidivo za nas naterati na paniku. Skandinavci, delom Englezi, su preferirali da koriste konje samo za transport i eventualno manevar. Dok bi se uglavnom borili peške, što ima svoje prednosti u vidu mobilnosti i slobode samog čoveka, lakšeg pokrivanja štitom itd. Naravno u tih nekih 3m2 recimo .
Pretpostavljam da sem u nekim izuzetnim okolnostima, kod nas su se ipak koristili konji masovnije u bitkama.
Husari
Prema onome što sam čitao o husarima, u nekom začetku to su bili srpski plaćenici u Poljskoj. Cela priča upravo vuče korene od borbe protiv turskih akindžija. Naravno Poljaci su to sami dalje usavršavali. Postoji niz zanimljivih oklopa. Krljuš oklop se može videti na jednoj od slika, mada to prevazilazi srednji vek ...
https://en.wikipedia.org/wiki/Polish_hussars#Armour_and_weaponry
Sablja, mač i druga oružija
Katane i sablja su poprilično isforsirani kao nekakvo savršensstvo. Niti su osnovna oružija, a zahtevaju puno rada i resursa poput svih mačeva. Postoji razlog zašto je korišćen dvoseki mač u Evropi. Zapravo najbolji oblik mača su imali Grci u Antičko doba. Odlično zadebljanje u gornjoj sekciji. Dobro za udaranje u vojnika koji nosi verižnjaču i savršeno za sečenje slabo oklopljenih protivnika. Takav mač kombinuje dobre osobine dvosekog mača i donekle sekire. Trebalo ga je napraviti ekvivalentrne dužine i od istog materijala. To je barem moje mišljenje i u direktnom poređenju sa rešenjem za oklop:
https://en.wikipedia.org/wiki/Falchion
Generalno postojala je zabluda oko korišćenih oružija. Tokom srednjeg veka sve što je imalo neku sličnost ili je bilo samo koplje je predstavljalo primarno oružije. Običan štap sa eventualno nešto metala je verovano bolje rešenje od mača ili male sekire, gde bi pometua oružija imala prednost u skučenom prostoru i kad se izgubi ili dovoljno ošteti primarno. Jedina opasnost kod oružija koja za osnovu imaju dugi štap je izloženost prednje ruke, ukoliko se ne koristi u kombinaciji sa štitom, mada sumnjam da je bio problem kod veštijih boraca. Evo malo zašto, osim što je resurs lakše naći i zateva manje metala, postoje druge prednosti:
Moderne rekonstrukcije
Ove makljaže su zanimljive za gledanje (kako kome, meni jesu). Oklop je predimenzionisam. Prvenstveno mislim na jakne ispod metalnog oklopa. U realnosti ipak se moralo puno pešačiti i manevrsiati do i na samom bojnom "polju". Polje pod navodnike pošto mala šansa da se neće uleteti u njivu i neku šumicu. Nema svuda velikih netaknutih čistina. Tako da je pitanje koliko debeo i težak oklops su mogli nostiti u srednjem veku.
Oružije je tupo. Nedvosmisleno se dokazuje da je oklop generalno funkcionisao.
Tehnike borbe i verižnjača
Ovde je lep prikaz verižnjače i jakne. Takođe kako je realna borba treba da izgleda.
Leonardo
Оклоп пољских хусара сам видео уживо. Стварно изгледа моћно са оним крилима.
Знам и ја оно што пише на википедији. Али питам ако неко детаљније познаје материју.
Пољски хусари су носили сабљу, мач за бодење и бојни чекић.
Treba se ozbiljno time pozabaviti gde su Srbi vojevali, kad i za koga. Mislim tu na Turke, Asutrijance, Mađare, Poljake, Ruse itd.
Kad smo kod sablji, razlikuju se one koje su davane konjici, a koje pešadiji. Niz faktora je igraolo ulogu u razvoju sve do prvog sv. rata. Nisam zalazio dublje u detalje.
Samo ono puko zaletanje u neprijateljsku pešadiju treba zaboraviti. Najefikasnija je bila pri nastanku procepa u formaciji neprijatelja i prilikom bežanije. Dobra za simuliranje povlačenja i brzo pregrupisavanje snaga, napade na slabije branjene položaje.
Ovi se bogami krljaju dobro
Prvi put ovo gledam, pa nam neki ljubitelj moze predstaviti ovo sve, mislim da za temu nije lose da ide i u ovom pravcu. Malo ovoga, malo pravih istorijskih dopuna, prava stvar po meni.
Koja su ovde pravila ?
Koliko ima povreda ?
Koliko je zatupljeno oruzije, vidim da se samo udara nema "bodenja" ?
Ja sam znao za ovaj film i tu subkulturu u SAD, ali to je smesno za ovo odozgo:
Naravno da nema bodenja. Lično ne bih vodio temu u tom pravcu. Postavio sam čisto da bi se videlo da oklop generalno radi. Ovde su skučeni i nemaju baš puno protora da se linija raširi.
Inače ne želim zatrpavati teme sveukupnim materijalom što sam gledao ili čitao. Iznesim ono što smatram za najinteresantnije i prenosim kako sam to sve razumeo. Nisam istoričar ili kolekcionar. Ukoliko se prelista unazad naćiće se mnogi zanimljivi YT kanali. Evo da ponovim jedan:
https://www.youtube.com/user/neosonic66
.
