Ovi se bogami krljaju dobro
Prvi put ovo gledam, pa nam neki ljubitelj moze predstaviti ovo sve, mislim da za temu nije lose da ide i u ovom pravcu. Malo ovoga, malo pravih istorijskih dopuna, prava stvar po meni.
Krajem avgusta u Manasiji možeš uživo da gledaš. Drugi dan je najbolji.
Ovi se bogami krljaju dobro
Prvi put ovo gledam, pa nam neki ljubitelj moze predstaviti ovo sve, mislim da za temu nije lose da ide i u ovom pravcu. Malo ovoga, malo pravih istorijskih dopuna, prava stvar po meni.
Krajem avgusta u Manasiji možeš uživo da gledaš. Drugi dan je najbolji.
Али то није "battle of nations"."Битка нација" је најјаче такмичање те врсте. И наши имају екипу али мислим највише до дисциплине пет на пет. 21 на 21 је најмасовније. Најјачи су Руси.
Što se tiče konja, nema puno podataka sem nekih generalnih podela. Verovatno je za naše područije slično teško doći do više relevantnih podataka.
Štit u Japanu
Moderna rekonstrukcija takmičenja u viteškoj borbi. Teško da bi se ovo moglo smatrati samo sportom. Koliko su me privukle borbe pešadije, toliko mi ovo deluje brutalno.
Markoni29 ::Leonardo
Свака част ентузијастима што су оборили митове везане за тешке оклопнике.
Nisu samo oklopi u pitanju, već celokupna mitomanija oko mača. Kad se pogledaju tehnike borbe još od antičkog doba, potom sva oružija koja su korišćena. Bio sam poprilično iznenađen i u uslovno govoreći ljut sa koliko nebuloza i predrasuda smo živeli. Istorija koju sam učio u osnovnoj i srednjoj, je na novou nekog osnovnog grananja u poređenju šta sam sve posle pogleao i pročita. Priznajem da sam jedan od fanova dobrih dokumentaraca i "lenjština" da sve sam istražujem. Uostalom većini nas istorija nije struka.
Samo ne želim da stvorim zabludu oko dvosekog mača i katane. Smatram ih izuzetno potentnim oružijem, ukoliko se pravilno upotrebe. Uostalom ne bi se našlo toliko odsečenih udova na pojedinim solidno i dobro očuvanim lokacijama, gde su pokopani nesretnici.
Recimo rimski Hastati (kopljanici) su koristili gladijus umesto koplja tokom kasnijeg perioda, ali im se ime prenosi zbog tradicije i dobre vojen mašinerije. Često su imali lošije oklopljene protivnike. Mada su nekad neočekivano tukli grčke falange, prvenstveno zbog umešnijih generala i ostalih oficira. Gde su kad se pogleda domet oružija bili očigledno inferiorni. Navuci neprijatelja na teren nepovoljan za njih, potom potuci bokove i okruži, te se zavuci među njihove redove i seci.
Dopuna: 22 Jan 2018 15:52
sasans23 ::Citat:Miloš Nešović je student arheologije koji pravi srednjovekovne oklope i u njima ima običaj da se prošeta gradom.
Listam temu unazad jer sam nešto tražio. Postavljen komentar jos 2010.
Sasvim je ok praviti takvu verižnjaču, ali to nije blizu istorijskih. Najpopularnija verižnjača je imala šemu 1 u 4, gde se prsten na kraju zakivao. Ovo ovako tkano je preslabo u odnosu na navedenu, originalnu iz srednjeg veka. Takođe prema onome što čitam, čak ove što se prave verodostojno imaju niz nedostataka. Metal može biti previše krut, te puca laše umesto da se savija. Istorijske su takođe imale različitu gustinu i veličinu prstenova. Zavisno gde je trebala jača zaštita ili se moglo štedeti prvenstveno zbog težine. Rupe za zakivak su bile kružnog, pre ovalnog oblika. Nikako četvrtastog. Metal se nije tukao, istanjivao do te mere da postane preslab. Što može biti slučaj kod replika, radi lakšeg bušenja.
Evo slika za šemu. Onda bez i sa zakivcima.
Dopuna: 26 Jan 2018 3:10
Kad se traži na eng. nekad piše chain mail ili pravilnije samo mail. Riveted mail je lačara sa zakivcima. Pretpostavljamd a se tako kaže.
Kako se pravi. Ovde se buše okrugle rupe. Istorijski bi trebale pre biti elispsaste. Nadam se da nije previše istanjio metal.
ltcolonel ::
Problem je sa pronijarskom lakom konjicom. To niko, ali apsolutno niko nije ozbiljno radio. Svi su bili opsednuti Stefanovim teškim konjanicima iz bitke kod Nikopolja ili Angore ali je problem što je on kasnije zadržavši i teške konjanike težište bacio na pronijarsku laku konjicu. A mi o njoj pojma nemamo kao što skoro ništa ne znamo ni o srpskoj pešadiji toga vremena.
Mada,mi nista pouzdano i sigurno ne znamo ni o srpskim teskim srednjevekovnim konjanicima....(osim da je kralj/car Dusan drzao kao najamike i svoju licnu gardu nekoliko stotina nemackih teskih konjanika)
Ne znamo detaljnije kakve su oklope i oruzje koristili srpski oklopnici?......ne znamo nacin njhovog sazivanja/regrutovanja,tj da li su kao na zapadu bili plemici vlasnici plemickih imanja (pronijari,bastenici,velmoze) gde su ziveli i koji su bili obavezni da se odazovu na poziv vladara?......ili su oni bili licna garda vladara,koji su uvek uz vladara tj neka vrsta stajace vojske?......ne znamo nista o njihovoj brojnosti,tj koliko je bilo srpskih teskih oklopnika u odnosu na ukupan broj ratnika?...(npr u bitci na Kosovu ili Marici?)
Mi zapravo jedino znamo da su srpski oklopnici postojali i nista vise...
Dopuna: 26 Feb 2018 14:33
Vazduhoplovac ::pein ::Od kad se u Srbiji prestaje koristiti ovakav puni oklop i koliki je uticaj bio Vizantije na opremu srpskih vojnika u srednjem veku???
Kompletan oklop se u Srbiji koristio praktično od samog početka upotrebe, pa sve do propasti srpske srednjovekovne države. Takoreći, Srbija je ispratila postepen razvoj zaštitne opreme tokom 13. i 14. veka koji će dovesti do pojave kompletnih oklopa. Verujem da je imućnije plemstvo koje je prešlo u Mađarsku nakon pada Srbije 1459. godine, i čiji su se potomci integrisali u mađarsko plemstvo, i dalje nastavilo da ih korsiti. Oklop nije samo deo ratne opreme, već i stvar prestiža.
Ovo sve deluje kao (logicne) pretpostavke,ali mislim da nemamo nijedan konkretan dokaz.....tj nijedan puni plocasti oklop sa kraja 14 ili tokom 15 veka iz Srbije nije sacuvan....nemamo nijednu sliku,fresku,skicu ili bilo sta slicno na kojoj se vidi puni plocasti koji se koristo u srednjevekovnoj Srbiji (za razliku od npr Bosne ili Hrvatske iz tog perioda)
Cak se puni plocasti oklopi veoma retko,ili gotovo nikada ne spominju ni u textualnim izvorima,osim onog jednog slucaja da je mletacka republika poklonila Stefanu Lazarevicu jedan puni oklop....
Hocu da kazem,logicno je da su se takvi oklopi koristili u Srbiji,ali,ocigledno,da nemamo puno istorijskih i arheoloskih dokaza za tako necim...
Dopuna: 26 Feb 2018 14:39
ltcolonel ::
Kad govorimo o opremi konjanika u Srbiji treba voditi računa o reformi despota Stefana koji klasičnu feudalnu vojsku najvećim delom zamenjuje pronijarima koji su u načelu laki konjanici. Despot Stefan je kao vazal ugarskog kralja bio dužan da po potrebi povede sa sobom 9000 lakih konjanika. Beogradski episkop (ili mitropolit) je bio dužan 1000 lakih konjanika a davao je i 3000.
Pronijari su, u načelu, sitno plemstvo vrlo slično kasnijim osmanlijskim spahijama. Imali su skromna imanja (30 do 100 kuća) i iz tih prihoda nisu mogli da nabavljaju skupu opremu.
Sa druge strane glavna opasnost Srbiji u to vreme preti od osmanlijski akina a ne od napada regularne osmanlijske vojske. U borbi protiv akina teška konjica nikako ne može da bude efikasna za to je potrebna laka konjica podjednaki pokretljiva i na taktičkom i na operativnom nivou kao osmanlijske akindžije.
Ali i pronijari su bili feudalni vojnici,tj vlasnici pronije koji su vladaru dugovali vojnu sluzbu.....onako,na prvi pogled,tipicno i isto kao na zapadu evrope sto je bio slucaj sa najsitnijim plemstvom tj vitezovima....
U Srbji su postojali pronijari i bastenici kao vlasnici poseda,i jedina razlika izmedju njih u praksi je bila ta sto je bastna bila nasledno dobro,a pronija nasledna samo u slucaju ako sin pronijara hoce da prihvati vojnu sluzbu kao i njegov otac...
E sad,kako su bili opremljeni bastenici a kako pronijari,tj da li kao teski ili laki konjanici,mi nemamo pojma,tj ne postoje detaljniji (ili bilo kakvi) izvori koji nas o tome obavestavaju....
Inace,u turskoj laka konjica su bili akindzije,a ne spahije......spahije su bili bar srednja,ako ne i teska turska konjica,nekakav pandan evropskim vitezovima tog doba....
