|
|
|
Poslao: 19 Jul 2017 12:07
|
offline
- Vazduhoplovac
- Elitni građanin
- Pridružio: 30 Apr 2008
- Poruke: 1646
|
pein ::Od kad se u Srbiji prestaje koristiti ovakav puni oklop i koliki je uticaj bio Vizantije na opremu srpskih vojnika u srednjem veku???
Kompletan oklop se u Srbiji koristio praktično od samog početka upotrebe, pa sve do propasti srpske srednjovekovne države. Takoreći, Srbija je ispratila postepen razvoj zaštitne opreme tokom 13. i 14. veka koji će dovesti do pojave kompletnih oklopa. Verujem da je imućnije plemstvo koje je prešlo u Mađarsku nakon pada Srbije 1459. godine, i čiji su se potomci integrisali u mađarsko plemstvo, i dalje nastavilo da ih korsiti. Oklop nije samo deo ratne opreme, već i stvar prestiža.
Tokom većeg dela svog postojanja Srbija je bila primorska zemlja i prirodno upućena na more, pa je trgovina sa italijanskim gradovima oduvek bila prisutna. Sa druge strane, Vizantija nije mogla snabdevati Srbiju iz više razloga. Prvi razlog je to što Srbija protiv Vizantije ratuje, i neprestano teži da se od nje osamostali, ili stekne teritorije na njen račun. Drugo, Vizantija od svog nastanka postepeno gubi teritorije i propada, ponekad ponovo jača, ali opet gubi tlo pod nogama. Tokom visokog i poznog srednjeg veka, ona jedva da je bila u stanju da odbrani sebe, a pogotovo ne da snabdeva druge naoružanjem. Vrlo verovatno da je u poznom periodu i sama Vizantija naoružanje dobrim delom nabavljala u Italiji. U svakom slučaju, rekao bih da uticaj Vizantije na naoružanje u Srbiji nije ni značajan ni presudan.
Takođe, treba imati na umu i to da freske svetih ratnika nisu realna predstava srednjovekovnih ratnika, i da detalji poput pteruga, pektorariona, muskulate i slično, nisu deo srednjovekovnog naoružanja, već predstavljaju težnju umetnika da prikaže antičke svece i biblijske scene. sa druge strane, neki detalji zaista predstavljaju savremeno naoružanje, ali su u manjini u odnosu na celu kompoziciju. Takođe, freske su kontradiktorne dokumentima koji nam svedoče o nabavkama oklopa i oružja, pa ih samim tim možemo otpisati kao bitan izvor za proučavanje ove oblasti, i treba ih koristiti samo za dopunu i potvrdu onoga što je nesumnjivo potvrđeno trgovačkim ugovorima.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 20 Jul 2017 00:07
|
offline
- Pridružio: 20 Maj 2017
- Poruke: 2474
|
Jedino je štit na srpskim teškašima ostao različit više vizantinski, zbog strela.
Time (i najčešće jedino) se pouzdano na prikazu razlikuje srpski vitez od zapadnog, naravno nije baš opšte pravilo...
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 16 Jan 2018 18:56
|
offline
- Markoni29
- Legendarni građanin
- Pridružio: 09 Okt 2014
- Poruke: 2844
|
Мени је интересантно да неки од светих ратника насликаних у манастиру Манасија носе сабље.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 16 Jan 2018 19:46
|
offline
- Vazduhoplovac
- Elitni građanin
- Pridružio: 30 Apr 2008
- Poruke: 1646
|
Markoni29 ::Мени је интересантно да неки од светих ратника насликаних у манастиру Манасија носе сабље.
Sablji po freskama ima i ranije, viđaju se tokom čitavog 14. veka kod nas. Ima ih u Gračanici, Dečanima, Pećkoj Patrijaršiji, Markovom Manastiru. To ne treba da čudi uopšte, prvo, prisustvo Kumana na Balkanu tokom 12, 13 i 14. veka, a naročito od 1243. i kasnije, u vreme kada je Srbija izložena uticaju Zlatne Horde. Kumani, Turkopoli i razni Tatari bili su najamnici kralja Milutina, Stefana Dečanskog, a Stefan Dušan je kao najamnike držao jedan odred Turaka. Takođe i u Dubrovačkom arhivu ima dosta pomena sablji koje su prodavane, gde se one navode samo kao sablje, ili im se dodaje bliža odrednica, turske ili ugarske sablje. Takođe, znamo za jednog našeg vlastelina iz 14. veka po imenu Radoslav Sablja.
Kada se svi izvori sagledaju đuture, lepo se vidi da su sablje sigurno u određenom broju korišćene kod nas i kao oružje naših ljudi, i kao oružje koje je sretano kod najamnika i neprijatelja. Mada su one kod naših ljudi svakako neuporedivo manje korišćene od mačeva.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 16 Jan 2018 22:18
|
offline
- ltcolonel
- Stručni saradnik foruma
- Nebojša Đokić
- vojni istoričar
- Pridružio: 03 Jun 2010
- Poruke: 4066
- Gde živiš: Novi Beograd
|
Napisano: 16 Jan 2018 22:06
Kad govorimo o opremi konjanika u Srbiji treba voditi računa o reformi despota Stefana koji klasičnu feudalnu vojsku najvećim delom zamenjuje pronijarima koji su u načelu laki konjanici. Despot Stefan je kao vazal ugarskog kralja bio dužan da po potrebi povede sa sobom 9000 lakih konjanika. Beogradski episkop (ili mitropolit) je bio dužan 1000 lakih konjanika a davao je i 3000.
Pronijari su, u načelu, sitno plemstvo vrlo slično kasnijim osmanlijskim spahijama. Imali su skromna imanja (30 do 100 kuća) i iz tih prihoda nisu mogli da nabavljaju skupu opremu.
Sa druge strane glavna opasnost Srbiji u to vreme preti od osmanlijski akina a ne od napada regularne osmanlijske vojske. U borbi protiv akina teška konjica nikako ne može da bude efikasna za to je potrebna laka konjica podjednaki pokretljiva i na taktičkom i na operativnom nivou kao osmanlijske akindžije.
U svakom slučaju najveći nedostatak srpske srednjovekovne vojske je nepostojanje kvalitetne pešadije ravne osmanlijskim janičarima. To neće imati ni Ugri. Tek će carska vojska Habzburga najpre sa španskom pešadijom i nemačkim landsknehtom a kasnije sa graničarima dobiti pešadiju ravnu janičarima i martolozima (lakoj pešadiji koju su uglavnom činili Srbi).
Dopuna: 16 Jan 2018 22:18
Premda je malo off ali pošto je vazduhoplovac spomenuo srpsko plemstvo u Ugarskoj spomenimo i da su recimo osmanlijsku posadu Avale oko 1480. godine činili praktično 100% Srbi a to je bila jedna od najvažnijih osmanlijskih tvrđava u carstvu.
Pošto će teško moći da pročitate u široko rasprostranjenim istorijama još ću malo otići u off. U vreme Sulejmana Veličanstvenog jedan od četiri službenih jezika na divanu tj na porti bio je srpski. U jednom momentu skoro svi veziri na porti bili su Srbi i sastanci su održavani na srpskom jeziku koji je Sulejman tečno govorio. Zbog toga se veliki muftija, više puta pismeno žalio, jer nije razumeo o čemu pričaju. Većina fermana je pisana na sva četiri jezika a u preambuli je između ostalog stajalo (parafraziram): "I da se ovaj ferman (ili neki drugi zvanični dokument) napiše na sva četiri jezika carstva mi. Jeziku knjige (arapskom jeziku), jeziku mojih otaca (turskom jeziku), jeziku najvećih pesnika (persijskom jeziku) i jeziku mojih najboljih vojnika (srpskom jeziku)".
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 16 Jan 2018 23:47
|
offline
- Pridružio: 14 Apr 2014
- Poruke: 1400
|
Да ли је било коњаника стрелаца у српској војсци, ако не рачунамо Кумане, Туркопуле, Јасе итд?
|
|
|
|
|
|
