GBU-57A/B (MOP)

• 23Ovo se svidja korisnicima: ladro, vathra, dac, gorican, kybonacci, bojank, voja64, Vlada78, W123, djox, stegonosa, babaroga, amstel, marko.markovic, amaterSRB, trajkoni018, zdrebac, Metanoja, Mercury, mean_machine, danijell, sasans23, ivan1973
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

marko.markovic ::Ne da je izdržala Gbu 28 , nego nisu ni znali da su ih gađali. Znači nisu osetili ni potres unutra.

Nas su u identičnom objektu gađali (verovatno) istom vrstom bombe, a to zaključujem zbog specifičnosti i namene objekta.
Ipak od ostataka koje sam našao i koji su vredeli pažnje bilo je prednje krilce od GBU-24 kao i mnoštvo krmila od Mk-84.
Ono što mogu da potvrdim jeste da nam nisu naneli nikakvu štetu unutar objekta iako su dobro načeli brdo iznad nas i zarušili jedan od spoljnih ulaza u objekat.
Efekat koji se čuo prilikom udara bombe je kao da je komšija na petom spratu (a vi ste u prizemlju) čuknuo nekim drvenim predmetom od cev radijatora.
Dakle kao neki polu-tupi, polu-metalni pritajeni zvuk.
Drugo gađanje koje je vrovatno bilo sa GBU-27 ili 28 malo je zatresao objekat ali bez oštećenja.
Dakle da su konstantno tukli danima u istu tačku gde su izvodili udare bombama, možda bi recimo posle 15 dana i uspeli da naprave neku štetu iznutra ali nisu.
Verovatno je razlog odustanka taj da su smatrali da su objekat izbacili van funkcije - videli su da su napravili prekid spoljne elektro mreže (srušen trafo na stubu ka objektu), uništeni okolni vanjski objekti, urušen glavni ulaz i pogođen (samo jedan) ventilacioni otvor.
Uprkos svemu, objekat je radio neprekidno 24 sata, imao struju preko agregata i pijaću vodu.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Služio sam vojni rok u Straževici nekoliko godina posle bombardovanja. Po priči starešina koji su bili unutra oni nisu ni znali da ih gađaju dok im neko spolja ne javi da je pala . Ako su lagali mene ja lažem vas.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Evo šta kaže Wikipedija po pitanju GBU-57 MOP



Meni upada u oči ovde napisana tvrdnja da GBU-57 navodno nema upaljač koji "oseti" kad je naleteo na šupljinu u materijalu, već se bomba detonira nakon što se kompletno zaustavi, čak i ako je prošla dubinu na kojoj se nalazi cilj.

Takođe ovde su pomenute i nedoumice oko probojnosti, vrlo slično onom što je vathra naveo.

A i u neku ruku je više za poverovati, nego da probija 60m ojačanog betona.
Pa koliko onda probija mekšeg materijala, npr zemljišta i gline ? Jel u tom slučaju odmah ode do 200+ metara dubine, izbuši ti na licu mesta jedan dubok i širok aterijski bunar ?! Ma daj bre.

Sa druge strane da buši samo 2,4 metra ojačanog betona je malkice malečko. Slabiji bunker basteri mogu da buše ~2 metra ojačanog betona, MOP bi morao bar 6 metara ojačanog betona, možda nekom pukom srećom do 10 metara, ali i to je već možda nategnuto.

• 8Ovo se svidja korisnicima: Mercury, ladro, dac, bojank, MK10, nuke92, amaterSRB, aleksmajstor
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Bacac202 ::
Za razliku od starih kompozicija na bazi trotila. Ova pancirna bomba koristi kompoziciju na bazi heksogena i oktogena. Zašto je to zanimljivo? Zato što su ju dobro konstruisali da bude izuzetno stabilna.
Ameri su prestali proizvoditi svoj trotil još sredinom 80ih.

Kod punjenja bombi sa TNT u rastaljenom stanju nastaju problemi zbog skupljanja TNT kod hlađenja , Hlađenje poćinje izvana i postupno se ta kruta faza prenosi u centar bombe, kverna koja nastaje tom prilikom s epopunjava sa novim TNT ili se grije sa vrućim štapovima. Dosta kilava tehnologija.

U drugoj varijanti se bomba napuni sa komadima eksploziva , sve se zagrije na 80 C i onda se nalije tečni TNT , I tu stvar ide dosta kilavo.

Heksogen i oktogen se ne mogu lijevati već se laboracija vrši prešanjem malih kolačića za detonatore i slično.

Postoji jedna triper tehnologija da se u rastaljeni TNT doda hekdogen i onda se to opet ljeva sa svim onim problemima kao da je sam TNT.

Da bi se laboriralo tako velike bombe ide se jednom " modernom " tehnologijom koja s ekoristi kod kompozitnih raketnih goriva , Heksogen ili oktogen se miješaju sa nekim polimerom, recimo sa HTPB on ima dvije komponente , kao auto kit , nakon dobrog miješanja komponente A i komponente B sa heksogenom , pomješaju se obje te mase u jedom loncu i nakon toga se stvar nalije u bombu. Koristi se Vakuum i sve je zagrijano ba nekih 100 C. Nakon livenja se stvar ( kompletna bomba ) grija na cca 130 - 160 C kako bi došlo do polimerizacije HTPB a. Kod tako velikih blokova dolazi do termičkih naprezanja i skloni su pukotinama , stoga s ene lijeva odmah sva masa već ide u slojevima.

HTPB je dosta elastićan , ali ne voli u tako velikoj masi minus 30 ili minus 70 C . Zato je bomba u trupu zrakoplova i ima "centralno grijanje".

Tako nalivena bomba ima jako veliku otpornost na samodetonaciju koja bi mogla nastati uslijed usporenja ili loma eksploziva po tim slojevima iki kaverni. Većim dosdatkom HTPB , više od 10-12 % dobija se eksploziv vrlo otporan na udarac , ali je takav ekslploziv slabiji od TNT.

Još da napomenem da se i dan danas kod bombi koristi eksploziv D odnosno Dunit pikrinska kiselina koja je izuzetno otporna na udar ,

Sve u svemu vrlo zaguljena problematika.

• 7Ovo se svidja korisnicima: nemkea71, dac, bojank, MK10, tomigun, nuke92, amaterSRB
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

^ verovatno misliš na amonijum pikrat, pikrinska kiselina ima otpornost na udar istu kao i heksogen u neflegmatizovanom stanju, relativno srednju.

• 6Ovo se svidja korisnicima: Bacac202, HrcAk47, dac, tomigun, bojank, amaterSRB
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Bacac202 ::^ verovatno misliš na amonijum pikrat, pikrinska kiselina ima otpornost na udar istu kao i heksogen u neflegmatizovanom stanju, relativno srednju.

oče to s godinama , naravno amonijev pikrat.

• 3Ovo se svidja korisnicima: dac, ladro, aleksmajstor
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Dunit je koriscen u raznim americkim probojnim bombama iz perioda pre i za vreme 2.s.r., jer su iste bile adaptirana pancirna municija od 12, 14 i 16 cola za brodske topove gde je koriscen dunit za eksplozivno punjenje, bas zbog te stabilnosti na udar. Mislim da su sve povucene negde do pocetka '70ih, nakon pozara na Forestalu.

• 4Ovo se svidja korisnicima: amaterSRB, dac, ladro, aleksmajstor
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kod pikrata je problem njihov afinitet prema željezu , znaći mora biti neki sloj asfalta ili slično između da ne dođe do međusobnog dodira i kemijske reakcije zamjene atoma , Željezni pikrat je osjetljiv na udar. Kalcijevi spojevi , vapnenci, prašina , žbuka na zidovima su još opasniji, a olovo se nesmije ni pomisliti. Generalno gledano najveća nesreće u povijesti , eksplozija skladišta i luke u Halifaksu se pripisuje pikratima. Bilo je tamo i amonijeveg nitrata i on je grtunuo , ali početak je bio od pikrata.

• 5Ovo se svidja korisnicima: amaterSRB, dac, ladro, raketaš, aleksmajstor
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ima jos dva zajeba zasto su pikrati na jako losem glasu - jedan zajeb za koji su tada znali da moze da bude problem, ali zbog 1.s.r. su ga ignorisali u i jedan za koji nisu znali.

Sta nisu znali:
- Sumporna se dobijala postupkom zbog koga je sadrzala tragove olova. Naravno, nisu bili ludi da je koriste direktno za nitrovanje fenola, ali su је koristili za dobijanje azotne.
E sada, ta azotna, iako je bila preciscena je imala mikroskopske tragove olova, a koriscena je za nitrovanje fenola, sto znaci da je TNP (trinitro fenol - pikrinska kiselina) imao tragove olova. Onda vremenom postaje sve osetljiviji i okine.
Sta su znali ali su i dalje gurali iz surove nuzde:
- Tu sumpornu sa tragovima olova su koristili da naprave dinitro fenol, a onda su preciscenu sumpornu koristili da od njega prave pikrinsku kiselinu. Sa idejom da se DNP moze precistiti od tragova olova. Osim sto ne moze na zadovoljavajuci nacin i takva pikrinska kiselina je katastrofa u najavi.

Inace, resenje koje su Japanci (koji su je najduze koristili) koristili u svojim granatama osim sto su ih lakirali iznutra su stavljali oblogu od aluminijumske folije, aluminijum je jedan od retkih metala sa kojima PK ne proizvodi osetljiva jedinjenja.

PK je inace bila znatno jeftinija od TNT-a, zbog cega je i bila toliko popularna, sve dok nije otkriven novi nacin dobijanja toluena negde 1920ih koji je konacno spustio cenu.
Takodje, uprkos problematici bila je drasticno unapredjenje u odnosu na dinamit i vlazni piroksilin (nitroceluloza sa nitroglicerinom).

PK se i dan danas koristi u hromatografiji, gleda se da se proizvodi u minimalnim kolicinama za momentalnu upotrebu i da se koristi sumporna i azotna kiselina koje su garantovane da su dobijene postupkom koji iskljucuje prisustvo teskih metala.

• 3Ovo se svidja korisnicima: voja64, DzigiNS, dac
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

RJ ::Veliki_Blek ::Na ideju za izradu MOP bombe amerikanci su dosli posto su došli do saznanja da njihovi potencijalni protivnici poseduju podzemne objekte 3 generacije koji su otporni na dejstva konvencionalnog naoružanja koji se koriste za razvoj oruzja za masovno uništenje. Bomba ima precnik 80 cm duzinu 6.2 m i masu 13 600 kg od cega 2 700 kg otpada na eksplozivno punjenje.

Nova bomba u americkoj vojsci nosi oznaku GBU-57 a poznata je i pod nadimkom Big Blue. GBU-57 je opremljena akcelatorima koji su u stanju da odrede otpor materijala kroz koji bomba prolazi zahvaljuci cemu moze da odredi najbolji trenutak za aktiviranje eksplozivnog punjenja kako bi se eksplozija dogodila u unutrašnjosti podzemnog objekta.


Već i vrabci na grani znaju za koga se ovo sprema - dakle budući pokusni kunići biće sigurno Iran i S.Koreja, neposlušne i pokvarene nacije koje ne vole čizburgere iz McDonaldsa sa velikom koka-kolom....
Ove priče iz George Bush kuhinje o "oružju za masovno uništenje" odavno su pale u vodu tako da nemaju potrebu da više lažu naivan svet koji po njima nema pojma o životu.

Nego baš me interesuje kako su razvili te senzore koji mogu da razlikuju koliko je "tvrdo brdo" u milisekundama....
I na GBU-28 hvalisali su se da je mnogo pametna bomba te da će nas razbucati za dva dana a učinak svega je bio ogreban ulaz aerodroma Slatina.

Poput svog senzacionalnog oružja sa kojim su se hvalisali, i ovo će da prođe sa mnogo dima a malo vatre....

Svaka čast. Prosto je neverovatno kao su ljudi na forumu pre 16 godina predvideli protiv koga će biti upotrebljena ova bomba.