Novi grb Srbije

180

Novi grb Srbije

offline
  • Pridružio: 21 Feb 2012
  • Poruke: 194

Napisano: 29 Dec 2014 13:04

Eво два чланка која сам нашао тражењем Правилника о истицању заставе преко мреже, вреди их прочитати. Smile

Citat:

БЕЗ ДОВОЉНОГ ПОШТОВАЊА ПРЕМА СОПСТВЕНИМ ЗНАМЕЊИМА
У Србији се не поштују заставе


М. П. | 28. 03. 2011. - 12:00ч

Зна се врло добро да запослени у државним институцијама и те како умеју да бране свој положај у друштву и привилегије које из њега проистичу, али да показују потпуну небригу кад су симболи тих институција у питању - о томе се зна мање. Иако је и то сасвим очито: немогуће је проћи улицом неког града и не видети заставу која се вијори. У великом броју случајева у супротности са законом и правилима која то регулишу.



Јер реч је о озбиљном питању. Застава је симбол незавиности земље и припадања држави. А читава једна наука, вексилологија, бави се њима.

Скупштина Србије у мају 2009. године донела је Закон о изгледу и употреби грба, заставе и химне Републике Србије, који прецизно прописује која се застава где и како истиче, а за кршење његових одредби прописује и новчане казне чак до пола милиона динара - али свеједно је небројено примера погрешног истицања застава које, у суштини, представља њихово непоштовање.

Поменутим законом јасно је, рецимо, прописан изглед заставе, али у пракси влада недопустиво шаренило.

Citat:Ноћу да је осветљена

Застава Републике Србије се, по правилу, истиче само преко дана и спушта се у случају кише или снега. Ноћу може да буде истакнута само ако је осветљена на одговарајући начин. Подизање и спуштање заставе обавља се уз указивање почасти устајањем.


- Иако закон забрањује израду непрописно конструисаних застава, оваквих застава у употреби има много, можда чак и више од правилних - каже наш истакнути вексилолог Иван Сарајчић из Српског хералдичког друштва „Бели орао“. Најчешће одступање од Препоруке о коришћењу државне заставе јесте размера. Уместо 2:3, однос висине према дужини, заставе су размере 1:2, а често и још издуженијег изгледа. Честа грешка је и позиција и изглед грба на државној застави, који би требало да се налази ближе јарболу, и то за 1/7 дужине заставе. Јавност до сада ниједном није обавештена о томе да је неко кажњен због овога.

Такође, закон предвиђа казну за оног ко „заставу употреби као робни или услужни жиг, узорак, модел или било који други знак за обележавање робе или услуга”, или ако „истакне заставу стране државе без истицања заставе Републике Србије”.

- Врло често се не поштују препоруке вексилолошких ауторитета о начину истицања застава. Тако се дешава да се заставе не вијоре слободно тако што су само једном повезане за јарбол или копље. Недостојно за заставу висе с хоризонталне пречаге, која је постављена нормално на јарбол, додирују тло, нису осветљене ноћу или су истакнуте по невремену - каже још Иван Сарајчић.

Испред једне државне институције државна застава је данима била уплетена у крошњу дрвета, а често се могу видети и поцепани и прљави симболи државе.

Најчешће се грешке, међутим, праве код истицања групе застава. Осим што је недопустиво истицање покрајинске, градске или општинске заставе, или заставе националне мањине без заставе Републике Србије, погрешно је и непоштовање редоследа, односно неуказивања првенства државној застави.

- Редослед застава зависи и од распореда јарбола, места посматрача или говорника. Ако су заставе истакнуте у врсти на јарболима испред зграде, паралелно с фасадом или на копљима на фасади зграде, најважнија застава налази се у средини ако се ради о непарном броју застава, а лево од средине ако је у питању паран број застава.

Овај вексилолошки принцип уграђен је у закон, уз још доста детаља, попут оног да ако се застава истиче вертикално на улици која се протеже у правцу исток-запад, црвено поље мора да буде на северу и ако човек полако чита оно што пише, наћи ће одговор за сваку ситуацију у којој може да се нађе ако одлучи да истакне заставу.

Али све је то, очито, превише тешко за челнике једне београдске општине који су истакли своју општинску и заставе ЕУ и Србије тим редоследом.

Важно им је, ваљда, само да се шарени.

Извор фотографије и текста: blic.rs
- translate.google.com/translate?sl=hr&tl=sr.....t=&act=url


Citat:
Тробојка младима на - срцу!

Јелена Матијевић | 05. април 2014. 21:30

Аналитичари су подељени када говоре о односу према застави, грбу и химни наше земље. Различит однос елита и грађана према симболима државе. Младост слободније истиче знамење свог идентитета


Фотографисао Алекса Станковић


ЗНАТЕ ли шта је прво урадио Нил Армстронг пошто је закорачио на Месец и изговорио чувену реченицу о важности тих корака за човечанство? Поставио је америчку заставу на Месечево тло и послао јасне поруке: показао је доминантност своје земље у односу на друге и на неки начин "обележио територију". И заиста, када је реч о државним симболима, стручњаци потврђују да су истицање заставе и грба, као и интонирање и певање химне, заправо суштински знак идентификације и припадности.

То се, кажу, најбоље види на спортским такмичењима, али и у традицији неких држава чији грађани у својим двориштима, за време празника или чак свакодневно, на јарболима истичу државне заставе.

Државни симболи наше земље уређени су Законом о изгледу и употреби грба, заставе и химне Републике Србије, који је Народна скупштина усвојила 2009. године. Грбом, заставом и химном Републике Србије, пише у Закону, "представља се Република Србија и изражава припадност Републици Србији". Осим тога, утврђена су и правила и ограничења о истицању и употреби државних симбола и прописане казне за непоштовање.

Теоретски је, дакле, све на свом месту, у пракси је, међутим, мало другачије. Заставе, као најчешће истицаног државног симбола, често нема на местима где би требало да буде, чак ни за време државних празника. Ако је истакнута, дешава се да је прљава или поцепана, а јавност још није сазнала да је због тога неко кажњен.

У званичном рефрену химне: "Боже спаси, Боже храни српске земље, српски род", уместо "земље" често се пева "краља". Није занемарљив ни број оних којима је још "на срцу" бивша југословенска "Хеј Словени".

Узме ли се у обзир да, када је реч о грбу, Владина комисија још није завршила графичко решење за враћање двоглавог орла из 1882. године, онда се намеће низ питања: колико се српски државни симболи поштују у самој Србији, колико су заживели у народу, да ли их се стидимо, да ли се њихово истицање изједначава са национализмом, али и како их доживљавају припадници националних мањина?

Citat:СЛОВО ЗАКОНА

По Закону из 2009. године, "грб Републике Србије јесте грб утврђен Законом о грбу Краљевине Србије од 16. јуна 1882. године и користи се као велики грб и као мали грб; застава Републике Србије постоји и користи се као државна застава и као народна застава, са размерама 3:2 (дужина према висини); стандардна је државна застава квадратног облика коју користе председник Републике и председник Народне скупштине. Химна Републике Србије јесте свечана песма 'Боже правде' Јована Ђорђевића, на музику Даворина Јенка".
Иначе, државна застава је са грбом, а народна је само тробојка.


Професор Слободан Антонић, социолог и политиколог, сматра да је у Србији слабо развијена култура поштовања државних и националних знамења, иако је саставни део личне културе идентитета.

- Део наше утицајне културне елите, нажалост, прогласио је "смрт идентитета". За њих је свако истицање било ког елемента српског државног или националног идентитета "ретроградно" и "националистичко". Да није спортских манифестација, где се мора свирати химна и подићи застава, наша деца практично не би ни знала како нам изгледају државни симболи - каже Антонић.

Он подсећа и да у другим земљама настава започиње химном и подизањем заставе, а да за празнике, грађани државним заставама украшавају своје балконе или прозоре.

- У Србији би наши "другосрбијански" културни снобови то одмах прогласили национализмом. Али ко не поштује себе, не може очекивати ни да га други поштује. Да Срби више држе до својих знамења, те симболе би свакако више поштовале и наше националне мањине. Но, део Срба има проблем са идентитетом, јер себе сматра некаквим "грађанима региона" или "екс-Југословенима". Неки од њих су чак развили прави аутошовинизам, па мрзе да уопште виде српску тробојку, да чују српску химну, па чак и да чују сам придев "српски". Јер, уместо да кажу "српско друштво" они ће увек рећи "друштво Србије" или, у најбољем случају, "србијанско друштво". Та врста загрижености је заиста жалосна, али даје тон утицајнијем делу наше јавности - вели Антонић.

Грађанима, пак, поручује да "не би требало да се обазиру на те снобове, него да слушају своје срце". А управо то, каже, раде млади, "када спонтано и много слободније од старијих, истичу знамења свог идентитета".

Историчар Чедомир Антић, међутим, тврди да су грађани неочекивано снажно привржени државним знамењима, јер све до 2003. код нас није постојала обавеза истицања државне заставе на државним зградама, а уведена је уредбом у време ванредног стања после атентата на Зорана Ђинђића.

- Однос према државним знамењима може се посматрати са становништа грађана и политичких елита. Однос велике већине грађана према застави је изузетно добар. Када је политичка елита 2004. и Уставом из 2006. године коначно прекинула са лутањем, мимикријом и травестијом, народ је прихватио државну заставу као своју, па се данас на приватним прославама и свадбама вијоре државне, а не народне заставе - каже Антић.

Он, такође, сматра да у народу не постоје незванични симболи који су, можда, прихваћенији од званичних. Све странке су, подсећа, прихватиле традиционалну заставу и грб Србије. Химна је, каже, такође општеприхваћена, иако има политичара и интелектуалаца који би волели да чују "Востани Сербије" или "Марш на Дрину", али "Боже правде" је утемељенија, прихваћенија и права је химна.

- Када је реч о односу националних мањина према знамењима Србије, теза да их тешко и нерадо прихватају или уопште не прихватају је - политизација! Србија је дала права националним мањинама која Срби нигде, осим у Републици Српској, не уживају. Уосталом, мањине су у већој мери одбациле неаутентичну и срамотну заставу Војводине него државна знамења Србије - поручује Антић.



Док се теоретичари и аналитичари препуцавају у којој мери су знамења Србије прихваћена, свакодневница показује нешто друго. У продавници "Јарболи и заставе" посла увек има, као и муштерија. Јер, не купују се само заставе, знамења Србије красе и друге производе, као што су шалови, мајице, торбе... на којима су одштампани.

- Они који код нас купују заставе и грбове Србије чине то са посебним уважавањем - каже Стевка Којић, продавац предузећа "Јарболи и заставе" (некада "Радна жена") у Београду. - Најчешће муштерије су државна и јавна предузећа, амбасаде, наши из расејања, фолклорни ансамбли, навијачи, спортисти, сватови и, што ме последњих година посебно радује - млади! Наша знамења купују и многобројна приватна предузећа да би их истакла у својим службеним просторијама. Осим тога, наше заставице све чешће купују и угоститељи, па их заједно са заставицама земаља из којих им долазе гости, стављају на столове у ресторанима или собама у хотелима.


САТЕН И СИНТЕТИКА

У ПРОДАВНИЦИ предузећа "Јарболи и заставе" у Београду лепотом плене и посебно блистају најквалитетније сатенске заставе Србије са ресама. Бирају их они који их купују као сувенир, затим, навијачи, спортисти и, наравно, наши људи који раде и живе у иностранству.

Друге, провидне, шупљикаве од синтетике купују се, пак, за државне и јавне установе, јер стоје напољу. Која ће бити одабрана зависи од јарбола или држача на који се ставља. Важно је, открива нам продавачица Стевка Којић, да боје буду постојане при свим временским условима. То се постиже посебним начином производње. Такође, важно је и да се за ветровита места одаберу материјали са већим шупљинама.

Због поштовања заставе купци, наглашавају у овој трговини, увек траже и упутства за одржавање.

Извор фотографија и текста: novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%.....-na---srcu


Dopuna: 03 Jan 2015 1:03


Ово сам нашао на међумрежју Smile , па да поделим са вама, правила истицања неких државних застава.








Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • 037  Male
  • Super građanin
  • Pridružio: 30 Dec 2011
  • Poruke: 1091
  • Gde živiš: Kruševac

00000 ::... Који од ових примера представљају правилни начин истицања заставе Републике Србије, а који не? Smile



Унапред хвала на одговорима Smile
Укратко: положај 1 је правилан беспоговорно, начине скициране под 4 и 6 део вексилолога сматра прихватљивим, а исто важи и за илустрацију 5 под предусловом адекватног качења (систем копчи, популарнији у Америци). Остали су неправилни – 9, 10 и 11 превасходно због очигледно лоше сразмере.

О вертикалном истицању (нпр. члан 31.):

http://sr.wikisource.org/sr/%D0%97%D0%B0%D0%BA%D0%.....1%98%D0%B5

------ ------

Није директно везано за Србију, али...

Која је ово застава?



У питању је моја скица на бази ове фотографије са конференције Несврстаних из 1961. године – обратите пажњу на заставу са јарбола на десном блатобрану:



Извор:

http://www.odbrana.mod.gov.rs/sadrzaj.php?id_sadrzaja=29$active=foto

Приметио сам такве заставе и на другим, каснијим снимцима тадашњег председничког аута.



offline
  • AS  Male
  • Građanin
  • Pridružio: 30 Avg 2014
  • Poruke: 275

037 ::
Није директно везано за Србију, али...

Која је ово застава?



У питању је моја скица на бази ове фотографије са конференције Несврстаних из 1961. године – обратите пажњу на заставу са јарбола на десном блатобрану:



Извор:

http://www.odbrana.mod.gov.rs/sadrzaj.php?id_sadrzaja=29$active=foto

Приметио сам такве заставе и на другим, каснијим снимцима тадашњег председничког аута.


Podseća na standartu predsedništva SFRJ



offline
  • Pridružio: 21 Feb 2012
  • Poruke: 194



1876.



offline
  • Kos93  Male
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 11 Sep 2007
  • Poruke: 7306

Не знам да ли смо се пре сретали са овим. Ради се о грбу Краљевине Србије који се налазио на артиљеријској кари. Усликано у Музеју Срема, поставка поводом 1. светског рата и битке на Легету.

offline
  • vampire and philosopher, po©smt, rhd©t
  • Pridružio: 13 Dec 2013
  • Poruke: 5971
  • Gde živiš: Esgaroth

Izgleda sjajno.
Prvi put vidim takav položaj krune. Postoji li još takvih primera?

offline
  • Kos93  Male
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 11 Sep 2007
  • Poruke: 7306

Овакав положај круне се налази на статуама двоглавих орлова које служе као постамент за јарболе застава испред народне скупштине.

offline
  • vampire and philosopher, po©smt, rhd©t
  • Pridružio: 13 Dec 2013
  • Poruke: 5971
  • Gde živiš: Esgaroth

Да ли неко има ову слику у већој резолуцији? Или можда целу са које је (чини ми се) исечена...?



Извините за скретање са теме, али некако ми се учинило да је најбоље овде да поставим.

offline
  • Kos93  Male
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 11 Sep 2007
  • Poruke: 7306

Некако ми грб на овој застави изгледа као да је накнадно додат на заставу.

offline
  • vampire and philosopher, po©smt, rhd©t
  • Pridružio: 13 Dec 2013
  • Poruke: 5971
  • Gde živiš: Esgaroth

Napisano: 24 Jan 2015 13:43

Embarassed Уопште на то нисам обратио пажњу...

Све време сам обраћао пажњу на мапу и заставу да ми је промакло очигледно. Грб заиста делује као новија стилизација. Бар да нисам имао са чим да упоредим... GUZ - Glavom U Zid



Dopuna: 24 Jan 2015 21:19

... малочас сам пронашао ово. Сад ми је лакше, нешто ипак постоји...

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 534 korisnika na forumu :: 35 registrovanih, 4 sakrivenih i 495 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3195 - dana 09 Nov 2023 14:47

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: ajo baba, amaterSRB, amstel2, bojank, Botovac, croato, Dannyboy, Dimitrije Paunovic, Dorcolac, DPera, dule10savic, dushan, flash12, Georgius, Koridor, kuntalo, kybonacci, mikrimaus, mile33, mocnijogurt, nenad81, Parker, powSrb, Prašinar, proka89, rasok, rodoljub, shlauf, Sićko, Stanoje-glavas, Steeeefan, stegonosa, Trpe Grozni, voja64, VP6919