Armije Sveta- Rejting po snazi i sveukupnoj moci -TOP 10

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kibo ::Sirius sto se tice Amera, to ti je poseban narod. Da ti kazem pravo, ja mislim da niko osim njih ne moze da ih shvati. Razloga ima puno, pa da ne razglabamo o tome.

Sto se tice Velike Britanije, ne secam se kakav im je bio vojni budzet pre 10 godina ali danas gori London, gore i drugi gradovi, eto sad zanju sto su zasejali.

Narod same Evrope je dosta drugaciji i od Amera, i od Britanaca ali i od Rusa. Mada, vidi se da Britanci uce polako, pogotovo od Grka i ostalih naroda koji vide sta ih je sada snaslo.

"Зато мислим да резултат ове наше расправе, осим статистичког ефекта, ни није толико пресудан. "

Sa ovime se potpuno slazem.

Mada nije lako biti britanksi vojnik iz Totenhema koji je deo Londona, i slusati ovakve vesti a nalaziti se na nekoj vaznoj tacki koja mora, po svaku cenu, da se drzi. Nadam se da smo se sada razumeli.

P.S. Secas se kako su se Ameri vratili iz Vijetnama i sta je tome prethodilo, mislim medj samim obicnim americkim narodom, ako tako nesto postoji ...

KAda putujes po shvetu, shvatis da su ljudi u principu svuda isti. A tako je i sa Chemerikom, obican narod, da zanemaris jezik, je isti kao bilo gde.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Au, koliko priče gde svi imaju istinitih rečenica, ali nikako da se ukopi slika. Ono što treba razdvojiti su ofanzivni kapaciteti od defanzivnih, jer neko mora da napadne, a neko da se brani (pa neće, recimo, USA da odradi punu mobilizaciju da ide put Kine ili Rusije, nego će pre da Rusija ili Kina odrade punu mobilizaciju da se brane od napadača). Iskustveno možemo reći da su članice NATO-a te koje bi napale. Drugo što treba razdvojiti su potencijali (ekonomski, proizvodni, ljudski) u miru i ratu, jer u ratu se izvlači maksimum, tako da bi i Rusija štancala po hiljadu aviona (što sad rekoste da može Kina), naravno, lošijeg kvaliteta, jer kad je rat, pretpostavlja se da će imati kratak vek, tako da se ne mora praviti vrhunski, a tu pada u vodu priča da je Indija ispred Rusije po pitanju Vazduhoplovstva. Treba gledati ko je nezavisniji u svemu - proizvodnji, resursima, hrani, itd. Onda, USA kuburi sa resursima (zato ih traži po Svetu), ali zato ima crno finansiranje preko droge i ostalih ilegalnih stvari od kojih ima bar pola od 700 milijardi $ koje uredno prođu pranje kroz Wall Street. Kina i Indija, a pogotovo Japan, se ne mogu pohvaliti energetskim resursima i hranom u slučaju sukoba. Zato, nuklearni faktor je glavni faktor odvraćanja, niko nije lud da čačne bilo koju nuklearnu silu. Pa i Pak i Ind se čačkaju konvencionalnim oružjem!

Ako bi se ogradili na konvencionalno naoružanje, Turska je za svaki respekt, po meni u top 10.

Kad je spomenuh, u Turskoj ima nekih 80 nuklearnih bojevih glava. Da li su one pod komandom NATO-a ili USA?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 10 Avg 2011 17:18

zixo ::Citat:Mene inače više kopkaju neke druge činjenice od gotovih brojki. Na primjer Tajvan nije velika sila ali u svako doba može od svojih para u svojim industrijskim pogonima da proizvede neograničenu količinu derivata F 16 i da na taj način anulira mogućnost postizanja kineske vazdušne premoći nad ostrvom bez koje Kina u sukobu sa Tajvanom ne bi mogla ništa ozbiljno da uradi.

Odakle ti taj podatak i koji je to derivat F-16?




Dopuna: 10 Avg 2011 17:21

Nova protivbrodska raketa.
http://www.spacewar.com/reports/Taiwan_deploys_sup.....s_999.html

Dopuna: 10 Avg 2011 17:43

Nego ako se razmišlja o vazdušno - kopnenoj bici, slično onoj vođenoj u Persijskom Zalivu protiv Iračana 1991. onda su tu Ameri i dalje glavni. Em imaju logistiku za prevacivanje ogromnih količina tereta, nosače sa vazdušnom komponentom i Kopnene snage sa Abramsima i Bredlijima te Paladinima i MLRS za uništenje izolovanih džepova protivnika. Mada lično smatram da im je jedna od najvećih prednosti precizian udar sa distance, izvan dometa protivnika.
Što se defanzivnih komponenti tiče, lično su mi se sviđale zemlje Varšavskog ugovora. Jedna Bugarska ima S 300 te je imala SS 23 te brdo starijih Skadova. Poljska je isto proizvodila Skadove. Uz ove komponente i ostatak vojske djeluje krajnje ozbiljno i "nesažvakano".
Danas jedna Poljska proizvodi između ostalog PT rakete Spajk. Ako se zna da pojedine varijante imaju domet od 9.000 metara te da mogućnost proizvodnje velike količine čini poseban kvalitet te zemlje apsolutno anuliraju bilo tenkove serije T bilo tenkove iz Leopardove porodice.
Kod god danas osvoji savremenu PT raketu, MANPAD, i artiljerijsko sredstvo kvaliteta makar M 46 od 130mm pokriven sa S 300 i raketama povećanog dometa da ne kažem balističkim ili krstarećim može da se stavi u poziciju Sjeverne Koreje sa etiketom "ne dirati".

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@kljift
Citat:Mene inače više kopkaju neke druge činjenice od gotovih brojki. Na primjer Tajvan nije velika sila ali u svako doba može od svojih para u svojim industrijskim pogonima da proizvede neograničenu količinu derivata F 16 i da na taj način anulira mogućnost postizanja kineske vazdušne premoći nad ostrvom bez koje Kina u sukobu sa Tajvanom ne bi mogla ništa ozbiljno da uradi.

Kako mislis da proizvodis tako sofisticiran proizvod ako te protivnik konstatno napada? Kina je u blizini Tajvana rasporedila mnogo balistickih raketa. Fabrike i elektrane su idealna meta za takvo oruzije.

I na kraju krajeva ako Tajvan stancuje avione, to moze i Kina.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ne tovi se prase pred Božić. Kada su Tajvanu uvedene restrikcije na isporuku vojne opreme, uspio je da izbaci projekat Ching Kua i da ga sprovede u djelo (i to brzo). Trebalo je da se proizvede preko 300 aparata međutim po ukidanju restrikcija nabavljeni su F 16 i Miraži 2000. Te je napravljeno 130 Čingova što nije nimalo mala brojka (bez obzira na kooperaciju i reverse inžinjering). Uglavnom Tajvanci nisu nikada ispod 300 savremenih borbenih aviona što i nije mnogo manje od sadašnje snage kineskog RV.
Inače da imaju iskustva sa štancovanjem govori podatak da su proizveli preko 300 F 5E još prije trideset i kusur godina izbacujući gotovo tridesetak aviona godišnje što nisu nimalo sitne cifre.
Uglavnom preko 300 savremnih aviona uvijek im je na broju + preko 100 onih druge linije. Da odbiju iznenadni kineski udar dovoljno, e sad kinesko planiranje jačeg napada jasno će dovesti do planiranja jače tajvanske odbrane. Mjerkaju se oni odavno.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 11 Avg 2011 6:25

F-CK-1 Ching Kuo nikako nije derivat F-16.

Dopuna: 11 Avg 2011 7:58

Sa RTS-a.

Успон кинеске војне моћи

Пробна пловидба кинеског носача авиона, на отвореном мору, изазива стрепњу од експанзије кинеске војне моћи. Брзи развој кинеске армије, посебно њене ратне морнарице, може да угрози америчке стратешке интересе на Пацифику, сматрају аналитичари.

http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/2/%D0%A1%D.....D0%B8.html

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Dobro, onda je Čing Kuo derivat od F 18. Čing Kuo je Čing Kuo, iznad F 5E i nešto ispod F 16.

• 1Ovo se svidja korisniku: drug_che
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Najnoviji izvestaj kongresu o kineskoj vojnoj moci.

http://www.defense.gov/pubs/pdfs/2011_CMPR_Final.pdf

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Изгледа да ураган “Ајрин” не представља велики разлог за забринутост америчке администрације. Кина је преузела улогу веће и много опасније “елементарне непогоде” по САД од било ког урагана категорије пет. Наиме према најновијем извештају америчког Пентагона који је прослеђен Конгресу[1] у донекле паничном испољавању антагонизма према Кини наводе се подаци о јачању њене војне моћи која би са садашњом стопом усавршавања и напретка могла да “озбиљно угрози безбедност азијско-пацифичког региона”, наравно, а тиме и амерички утицај на истоку Пацифика.

Страх од јачања кинеске војне моћи попут плиме захватио је поједине чланове Обамине администрације који су брже боље покренули ту тему у страху од новог супарника по америчку војну супремацију у свету. Наравно, не чуди да је кампања потекла из редова републиканаца који Кину схватају као озбиљну претњу америчком утицају и то не само у региону источне Азије већ и читавог света. Поменути представници су у јавности почели да износе своје процене и страховања од кинеског војно-економског супер брзог успона.

Хауард Мекеон, који је на функцији председавајућег члана Комитета за војна питања Представничког дома америчког Конгреса, огласио се са својом проценом да “Пекинг очигледно сматра да и на војном плану може да направи капитал од текуће глобалне финансијске кризе”. Он је наравно закључио да америчко војно присуство у региону источне Азије никако не би требало да буде смањено услед најављеног смањења војног буџета који је најављен за предстојећу деценију.

Војни стратези САД су се изгледа нашли у шоку услед стопе којом јачају кинеске оружане снаге. Кина као тренутно друга економска сила света користи своју финансијску моћ и стабилност да улаже у све убрзанији развој својих оружаних снага које ће сасвим несумњиво постати једна од глобалних сила на коју се мора рачунати. С те стране страх Американаца је сасвим оправдан јер се највећа светска сила, која је узгред погођена једном од највећих економских криза, природно осетила угроженом од губитка доминације у свету. Представници америчке политичке администрације, као и медијске куће, припремају америчку јавност у психолошком смислу како би она била спремна за чињеницу да “азијски див” представља све већу претњу америчким глобалним интересима.

Политичари очекују од грађана САД да озбиљно схвате да Кина представља потенцијалну велесилу и да се морају припремити за чињеницу да војна моћ САД није више једини чинилац у свету који представља одлучујући фактор у глобалним питањима. У овоме се огледа амбивалентност америчке спољне политике. С једне стране, процене о јачању кинеске војне моћи су сасвим на месту и свакако су оправдане, али да поновимо Америци је и у психолошком погледу потребан непријатељ који ће скренути пажњу јавности са текућих проблема. Само што то више није “руски медвед“ већ „азијски див“ који постаје све снажнији и моћнији у контексту финансија и оружаних снага. Наиме, Американци највише страхују од програма развоја кинеских носача авиона који ће кинеској флоти омогућити мобилност у стратешком погледу, на коју је до сада морнарица Сједињених Држава својом бројном флотилом носача авиона држала одређени монопол. У том светлу 10. августа поринут је и први кинески носач авиона[2] који ће бити опремљен палубним ловцима СУ-33, односно њиховом кинеском верзијом Ј-15 и који ће више него успешно моћи да се носе са најсавременијим америчким летелицама.

Американци се такође плаше и активног кинеског програма сајбер ратовања јер кинески компјутерски стручњаци нимало не заостају када је у питању овладавање компјутерском технологијом који има најширу могућу примену од почетног дизајна па све до завршних фаза производње савременог оружја.

Наравно, претњу америчкој доминацији на мору и у ваздуху представља и развој и усавршавање балистичких и антисателитских пројектила, као и изградња авиона пете генерације Ј-20 који ће у свему па и у “стелт” карактеристикама представљати пандан америчком авиону Ф-22 “Раптор”, који је иначе тренутно приземљен услед одређених кварова у интеграцији система и авионике. По проценама америчких стручњака кинески најсавременији авион смањене видљивости ући ће у пуну оперативну употребу до 2018. године.[3]

Све ово представља доказ да Америка испољава патолошки страх од недостатка спољних непријатеља сада када бивши Совјетски Савез више не представља озбиљну претњу ту је Кина која ће заузети његово место. Представницима америчке администрације је, дакле, преко потребан спољни непријатељ који ће вребати и непрестано угрожавати америчку глобалну хегемонију која је почела полако да се руши у контексту опадања њене економске моћи. Сада у овим тренуцима кризе САД је потребан један јак спољни фактор који ће усмерити “вољу“ америчке нације и скренути пажњу од сопствених економских проблема који попут урагана “Ајрин” прете да озбиљно угрозе америчку економију а самим тим и њену војну предност над осталим државама света. Међутим, чињеница је да је амерички страх донекле оправдан не због тога што ће Кина извршити инвазију на обале Сједињених Америчких Држава или својим нуклеарним пројектилима угрозити животе америчких грађана, већ зато што је Кина постала озбиљна војна сила на коју се мора рачунати као незаменљиви фактор у међународним односима. Наравно, убрзано јачање кинеске војне моћи јача и њен положај на међународној политичкој сцени, што САД никако не желе. Зато се “радикалнији” чиниоци у Обаминој администрацији труде да председнику скрену пажњу на нову претњу по америчку хегемонију, све јаче кинеске оружане снаге које Кини постепено обезбеђују позицију једног од светских лидера са потенцијалом да Пекинг постане водећа светска сила у првој половини 21 века.

http://www.nspm.rs/savremeni-svet/amerika-sve-vise.....snaga.html

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Vojna industrija azerbejdžana -

http://defpro.com/daily/details/900

Citat:The following weapon systems have been produced in Azerbaijan during the last five years:
• Istiglal IST-14.5 anti-materiel rifle
• IST – 12.7 mm calibre sniper rifle
• AK-74, an enhanced version of the Kalashnikov rifle (on the basis of a license by Izhmash concern)
• UP-7.62 submachine gun
• Inam, Zafar, and Zafar-K pistols (jointly with the TISAS company of Turkey)
• 7.62 x 54 mm submachine gun to be integrated with tanks and armoured vehicles
• RPG-7V2 hand-held anti-tank grenade launcher (Qaya-1 and Qaya-2)
• 60 mm mortar
• 82 mm mortar
• 107 mm reactive volley-fire system (gate mechanism and missiles)
• Matador and Marauder mine-protected armoured vehicles (jointly with the Paramount Group of South Africa)