Nationale Volksarmee - Vojska Istocne Nemacke

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

___________

• 4Ovo se svidja korisnicima: Levčanin, Zorge, Vl veliki, Srna
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Komplexlager 12

Komplexlager 12 bio je sistem podzemnih vojnih skladišta NVA u planinama Thekenberge kod Halberstadta. Podzemni objekat napravljen je još za vrijeme Trećeg Rajha sa kodnim imenom Malachit. Radilo se o podzemnom proizvodnom objektu. Posle ujedinjenja Njemačke objekat je koristio RV Savezne Republike Njemačke kao Luftwaffen-Materialdepot 52.
Objekat je nastao krajem Drugog svjetskog rata kada su njemački planeri odlučili da ratnu proizvodnju presele u ruralne oblasti zbog masivnih bombardovanja gradova i industrijskih centara. Odlučeno je da se ranjive, a bitne fabrike smjeste u adaptiranim tunelima postojećih rudnika (U-Verlagerung). Na istočnom obodu planine Harz u blizini starog garnizonog grada Halberštata već je postojala neophodna infrasturktura sa već raspoređenim trupama i idealnim geološkim uslovima.
Radovi na izgradnji objekta počeli su 21. aprila 1944, a vršeni su pod imenom Bau war die "Erzbergbau Salzgitter GmbH" (rudnik gvožđa) u kooperaciji sa SS. Za izvođače radove angažovani su logoraši koncentracionog logora Buhenvald koje je SS iznajmljivao za 4 rajhsmarke dnevno po sužnju. Do prestanka radova 11.aprila 1945. logoraši su probili 12 kilometara tunela, a od planiranih 72.000m2 površine izgradili su 67.000m2 sa oko 25.000m2 već u upotrebi. Od planiranih 450.000 kubika zemlje, iskopali su i premjestili 400.000 kubika. Tokom radova ubijeno je oko 7.000 logoraša.
Planirano je da se na prostoru od 70.000m2 organizuje prozvodnja aviona sa 6.000 radnika u jednoj smjeni. U podzemnim tunelima, među prvima trebali su biti smješteni proizvodni pogoni firmi BMW Motorenwerke Berlin-Spandau i Junkers Motorenwerke Dessau za proizvodnju avionskih motora sa sopstvenim izvorima za napajanje strujom.
No s obzirom na približavanje Saveznika i skoru kapitulaciju Trećeg Rajha ovi planovi nisu ostvareni. Nakon završetka rata 1945, objekat je preuzela Crvena Armija. Sovjeti su iz objekta izvukli sva čelična ojačanja, tehničku opremu i mašine i pripremili objekat za rušenje. Za potrebe rušenja prebacili su 92,6 tona eksploziva, deseti dio od potrebnog za kompletno rušenje objekta. Eksplozija je zakazana za januar 1949. no hrabrom intervencijom Luitpold Steidle - a kasnijeg Ministra zdravlja DDR miniranje je osujećeno. Smatralo se da bi eventualnim rušenjem objekta čitavo područje pretvorilo bi se u krater. Sovjetska vojna uprava u Njemačkoj (SMAD) pozitivno je odgovorila na taj zahtjev i izvela je samo manji broj eksplozija u cilju onesposobljavanja objekta. U narednih nekoliko godina tišina je zavladala Postrojenjem Malachit.

https://www.facebook.com/media/set/?set=a.58892273.....amp;type=3

http://www.lostareas.de/U-Verlagerungen/Malachit/U....._KL_12.htm

http://www.hamburgerunterwelten.de/Mittelbau-Dora-Malachit.html
U-Verlagerung Malachit










Komplexlager KL-12

Tokom Hladnog rata, na objekat Malahit koji se našao na teritoriji DDR oko je bacila NVA. Objekat je u vlasničkom smislu preuzela 1976, a 1977 započelo se sa izviđanjem i istraživanjem sistema tunela. Radovi na novom Komplexlager KL-12 sistemu obavljeni su u periodu od 1979 do 1983. Za potrebe DDR tuneli su renovirani, remodelirani i prošireni za 7 kilometara sa sistemom za ventilaciju, ukupne površine 40.000m2. Radove su izvodili VEB Schachtbau Nordhausen im Mansfeld Kombinat Wilhelm Pieck Eisleben i IBR-12. Tako je nastala najveća oblast bunkera u DDR. Prvog maja 1984, Objekt 630 iliti Komplexlager KL-12 (NVA-Nr.16/630) svečano je pušten u rad. Vođen je kao 2. Strategischen Staffel als Depot für kriegswichtige Geräte, Bekleidung und Munition. Volksarmee je u skladištu stokirala nekih 9.000 tona municije, odjeće, hrane i opreme. Komplexlager 12 bio je pod direktnom upravom načelnika za logistiku. Unutar postrojenja nalazilo se 5.500 tona municije i oko 3.500 tona odjeće i opreme. Tuneli su bili opremljeni željezničkim sistemom uparenim sa sistemom od 120 električnih viljuškara i traktora za vuču koji su preko pristupnog doka imali mogućnost isporuke kompletnog inventara Kompleksa frontovskim linijama u roku od 24 časa.

Postrojenje je moguće podijeliti u četiri glavne oblasti:
1) tuneli iz ere WWII – originalno planirani za Junkersovu fabriku aviona
2) logistički i srednji skladišni prostor – za skladištenje opreme
3) oblast za skladištenje municije – uskladištenih 5000 tona ili 90,000 komada municije sa rokom distrubucije od 24 časa
4) zaštićeni bunkerski prostor – kontrolni centar za distribuciju municije i opreme.

Unutar Kompleksa, nalazio se i zaštićeni bunkerski prostor - bunker u bunkeru za 350 vojnih i civilnih lica, operatera sistema. Bunker je bio opremljen medicinskim punktom, sobama sa sistemom "vrućih kreveta", kuhinjom sa radnim vremenom 24h/7 za opsluživanje operatera i stražarske jedinice te punktom za rekreaciju. Koristio se filtrirani i kondicionirani vazduh, postrojenje za zagrijavanje, voda iz sopstvenog izvora - cijevnog sistema, tri dizel generatora i rezervom hrane i goriva koji je bunkeru omogućavao nesmetan rad u potpunoj izolaciji u trajanju od 40 dana. Kompleks je raspolagao sa inžinjerskim odeljkom dovoljno velikim i osposobljenim za kompletno održavanje i sve vrste popravki bez pomoći spolja. Postojao je i prostor za dekontaminaciju odjeće, sa iscrtanim linijama u boji na podu koje je personal morao da prati. Crvena za tešku kontaminaciju, plava za srednju kontaminaciju i zelena za minimalnu ili nepostojeću kontaminaciju. Svaka etaža raspolagala je opremom za monitoring radiološke situacije, a napuštanje prostora za dekontaminaciju bilo je dozvoljeno samo posle negativnih nalaza. Za ovu svrhu korištena je daljinski upravljana kapija - kapak.

Čitavi Kompleks je i danas suv i održavan u dobrom stanju, osim pojedinih tunela iz vremena WWII.

https://de.wikipedia.org/wiki/Komplexlager_12

http://www.geschichtsspuren.de/artikel/ruestungspr.....kl-12.html

http://www.fulda-gap.de/komplexlager_12.htm

1. oktobra 1991. Komplex Lager 12 postao je Luftwaffenmaterialdepot 52 der Bundesluftwaffe. Stokirano je bilo oko 20.000 tona municije. LwMatDp 52 je rasformiran 29. decembra 1994, a 30. septembra 1995 Postrojenje je i konačno napušteno. To je i bio kraj 50 godina duge upotrebe U-Verlagerung "Malachit" i 372 godine duge istorije garnizona Halberštat.

Tokom ujedinjenja dvije Njemačke, u tunele Komplex Lagera 12 izvršeno je i stokiranje cjelokupnog papirnog novca Narodne banke DDR, uključujući štednju, čekove, kao i nove, neizdavane novčanice od 200 i 500 DDR maraka u dva tristametarska tunela. Radilo se o 3.000 tona teškom teretu ukupne vrijednosti od oko 100 milijardi DDR maraka koji je željezničkom kompozicijom prebačen iz Berliner Reichsbank u Halberštat. Novac je bio prekriven šljunkom i zaštićen čeličnim vratima. Vlasti su računale da će usljed specifičnih "podrumskih" uslova doći do brzog propadanja banknota. No već 1999. dvojica mladića uspjeli su da se probiju do stokova sa novcem i odnosu određenu količinu. Otuđene banknote kasnije su prodane na velikoj onlajn aukciji. Dvojica "urbanih istraživača" su ipak uhapšena i osuđena na zatvorske kazne.
Već od 2002. započelo se sa postupkom prikupljanja zakopanog novca i vrijednosnih papira radi njihovog spaljivanja što zbog njihovog sporog propoadanja u podrumskim uslovima, što zbog straha od daljih proboja. Od aprila do juna 2002. svih 298 kontejnera bankonota i vrijednosnih papira Staatsbank der DDR pomješano je sa lokalnim otpadom i spaljeno u lokalnom postrojenju.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Atomski čoban, Srna
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Marke teško propadaju

• 1Ovo se svidja korisniku: Vl veliki
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Komplexlager 22

Kompleks lager 22 bio je skladište naoružanja i opreme za potrebe NVA. U ovu svrhu korišteni su tuneli i bunkeri izgrađeni za vrijeme Trećeg Rajha. Kompleks se sastojao od tri odvojene oblasti raspoređene u prečniku od 100 kilometara. Lokacije su se nalazile u Großeutersdorf, Rothenstein und Lengenfeld.

Tunelski sistem u Walpersberg bei Großeutersdorf proteže se na oko 30km. NVA je za svoje potrebe iskoristila 15km. Ovi tuneli formirani su početkom 20 vijeka od podzemnih jama rudnika za vađenje pijeska i porcelana. Od 1944. nacisti su preuzeli i formirali Sandabbaustollen der Porzellanwerke Kahla A.G. koji je od 1944 po naredbi Reichsmarschall Hermann Göringa trebao postati mjestom masovne proizvodnje mlaznog lovca Messerschmitt Me 262. Planirane su četiri podzemne montažne hale dimenzija 100 x 15 м, a do kraja marta 1945. završeno je 86,400 м2. Završen je bio i utovarni konvejer, ventilacioni sistem, popločana pista u dužini od 1.000 metara, uskotračna željeznica i priključak na kolosijek Jena - Saalfeld.


KL 22 - Großeutersdorf

Posle rata, dijelovi sistema tunela minirani su od strane Sovjeta. U nedirnutim dijelovima tunelskog sistema skladištili su municiju, krompir, povrće.
Tek od 1970. NVA je odlučila da počne sa korištenjem sistema. Oko 15 kilometara tunela je renovirano, prošireno, remodelirano i zaliveno sa Spritzbetonom.
Podzemni objekat imao je pet ulaza. Četiri ulaza omogućavali su pristup automobilima, kamionima i utovarivačima. Ulazi su bili osigurani zaštitnim kapcima sa hidrauličnim upravljanjem. U istočnom dijelu kompeklsa nalazio se i bunker u slučaju atomskog rata opskrbljen sistemom za filtriranje i kondicioniranje vazduha, kuhinjom i pratećim odeljcima. Zaključno sa 1984. Kompleks je raspolagao sa 22500 m2 skladišnog prostora.
Od 1990 objekat se našao u sastavu Bundesvera. No već 1996. zbog velikih troškova Bundesver je odustao od korištenja Kompleksa. Izvršeno je pečaćenje Kompleksa koji je postao žrtvom raznih provalnika i avanturista. Od 1999. aktivan je samo jedan ulaz u Kompleks licima sa posebnom dozvolom. Od 2007. formiran je i Centar za istorijsku dokumentaciju - Dokumentationszentrum des Geschichts - und Forschungsverein Walpersberg e.V. in Grosseutersdorf.



KL-22 - Rothenstein

I ovaj objekat nastao je tokom WWII označen kodnim imenom „Albit“. Sa izgradnjom podzemnog sistema počelo se 1943. a na dan zaustavljanja radova aprila 1945. završeno je 20.000m2 od planiranih 30.000m2. Namjena objekta bila je obezbjeđenje nesmetanog rada kompaniji Zeiss-Werke iz Jene u zaštićenim uslovima.

Bunker je posle rata koristila Crvena Armija kao depo za skladištenje municije i hrane. Od 1966. NVA je započela sa geološkim istraživanjima, a sa radovima na renoviranju, proširenju i remodeliranju tunela započelo se 1968. Radove je izvodilo Narodno preduzeće VEB Schachtbau Nordhausen im Mansfeld Kombinat Wilhelm Pieck Eisleben u periodu od 1968 do 1972. Kompleks je bio povezan sa željezničkom prugom Jena–Saalfeld radi brzog snadbjevanja jedinica NVA.
Osim skladišnog prostora izgrađen je i prostor za smještaj i zaštitu radnog personala, dispečerski centar, tri sistema napajanja snage 180 kVA sa rezervom dizel goriva od 40.000 litara.
Prostor od 16.700m2 pušten je u rad 01.12.1972 i označen kao Waffen - und Munitionslager mit Munitionsaufbereitung.
Od 1991. Kompleks je preuzet od strane Bundesvera za potrebe Gerätedepot. 2003. Rotenštajner sistem napušten je od strane Bundesvera i predat lokalnoj kancelariji koja ga je proglasila za komercijalni prostor. Podzemna skloništa su u dobrom stanju, a imovina je pod nadzorom.

http://www.jena1806.com/roten/rotend.html

http://www.sachsenschiene.net/bunker/dep2/dep_151.htm

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

..................

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 25 Mar 2013 14:48

Komplexlager KL 32 (Lohmen)

Objekat je nastao krajem WWII, na području kamenoloma. Uređivan je zaštićeni kompleks za smještaj proizvodnje Deutsche Gasoline AG u cilju nesmetane proizvodnje mineralnih ulja za podmazivanje. Završeno je tek 20 posto od planiranih kapaciteta. Preko klisure protezale su se maskirne mreže koje su skrivale Mineralöllager der Luftwaffe.

Posle rata Kompleks je djelimično onesposobljen od strane Sovjeta, a od 1964, tuneli su korišteni od strane NVA za skladištenje goriva i maziva te za skladištenje nuklearnog otpada niskog nivoa zračenja Državne kancelarije za nuklearnu bezbjednost (SAAS). Kao i u slučaju drugih naslijeđenih skladišta iz vremena Trećeg Rajha i ovaj kompleks skladišta temeljito je pretražen od strane Štazija u potrazi sa sakrivenim umjetninama i izvjesnom Amber sobom.

1983. donijeta je odluka o renoviranju, remodeliranju i rekonstrukciji Kompleksa. Radove su izvodili VEB Schachtbau Nordhausen im Mansfeld Kombinat Wilhelm Pieck Eisleben i IBR 12. Radovi su izvođeni u periodu od 1984 do 1987. Skladišni prostor je procijenjen na 8700m2, zaštitne klase C. Kompleks je raspolagao sa dva ulaza sa hermetičkim zatvaranjem za prilaz teretnim vozilima sa lukom presjeka 6x6 m, prostorom za smještaj posade, kontrolnom sobom, filterskim postrojenjem ventilacionog sistema.
Radi lakše manipulacije sa teretom izgrađen je utovarni dok povezan sa željezničkom prugom Pirna-Copitz - Herrenleite.
Oktbra 1990. preuzet je od strane Bundesvera koji ga je preimenovao u Gerätedepot Lohmen des LwVersRgt 5. Od 2000. predat je na upravljanje vlastima u Drezdenu, a od 2007 Kompeks se nalazi u vlasništvu privatnih lica.

http://www.sachsenschiene.net/bunker/dep/dep_69.htm

Dopuna: 25 Mar 2013 16:42

Komplexlager KL 2 (Blankenburg)

Izgradnja objekta započela je u junu 1944 od strane Großdeutsche Schachtbau - und Tiefbohrgesellschaft m.b.H. pod kodnim imenom "Turmalin".
Na dan prekida gradnje 06.04.1945, završeno je 18000m2 od planiranih 68000m2. Dimenzije komora za skladištenje iznosile su 7,0 x 4,5 m. Kompleks je povezan na željeznički kolosijek Halberstadt - Blankenburg.
Od aprila 1945 u Kompleksu je pod zaštićenim uslovima započeta proizvodnja mjernih instrumenata od strane Schäffer & Budenberg G.m.b.H. Magdeburg pod kodnim imenom "Oda-Werke".
Posle rata Kompleks je korišten za skladištenje hrane.

Od sedamdesetih, NVA je započela sa procesom istraživanja Kompleksa. U periodu od 1974 do 1977 izvođeni su radovi na rekonstrukciji, remodeliranju i proširivanju 6 kilometara tunela. Radove su izvodili Narodno preduzeće VEB Schachtbau Nordhausen im Mansfeld Kombinat Wilhelm Pieck Eisleben i IBR 12. Od 01.12.1977 u rad je pušten KL-2 Blankenburg kao skladišno - logistički prostor 3. Armije.
Kompleks je raspolagao željezničkom rampom dužina 260 metara, odijelom za osoblje, dispečarskim punktom, medicinskim punktom, četiri elektroenergetska sistema (4 x 400 kVA), te rezervom dizela od 51.000 litara.
Objekat je bio urađen po zaštitnoj klasifikaciji C, a do puštanja u rad 1978. godine troškovi izgradnje i opremanja iznosili su 242 miliona maraka.
Od 1990. Kompleks je preuzeo Bundesver. Služio mu je za skaldištenje municije, a od 1992 i sanitetskog materijala.
Od 08.04.2008 Kompleks služi kao snadbjevački i servisni centar za medicinsku opremu Bundesvera.

http://www.sachsenschiene.net/bunker/dep/dep_78.htm?1641

Dopuna: 25 Mar 2013 18:30

Komplexlager

KL-2, Blankenburg
KL-12, Halberstadt
KL-13, Torgau
KL-15, Relzow
KL-22, Rothenstein
KL-22 (Teile), Großeutersdorf
KL-22 (Teile), Lengenfeld
KL-25, Grimme
KL-32, Lohmen
KL-33, Naunhof-Lindhardt
KL-35, Belzig-Bergholz
KL-43, Droben
KL-53, Hohenleipisch


Munitionslager
2. NBr, Niederlehme
AR-3, Leipzig-Lindenthal
AR-7, Mühlbach b. Frankenberg
AR-11, Sandersdorf
AZ-10, Schneeberg
FTB-1, Alteno
FTB-7, Jänschwalde Ost
FTB-7, Löpten
FTB-8, Müncheberg
FTB-15, Neusorge
FTB-24, Dresden-Klotzsche
FTB-25, Drehsa
GAR-7, Halberstadt
ML-1 (Teile), Sauzin
ML-4, Egstedt
ML-6, Sehlen
ML-7, Dresden-Albertstadt
ML-9, Prora
ML-23, Flöha
ML-31, Bronkow
ML-33, Altwarp
ML-42, Vogelgesang
ML-52, Jena-Rödigen
MSR-1, Oranienburg-Sachsenhausen
MSR-2, Güterfelde
MSR-18, Weißenfels
MTS LSK/LV, Bad Düben
OHS LaSK, Löbau
OHS LaSK, Zittau
OHS LSK/LV, Kamenz
PiB-1, Kirchmöser
PiB-7, Pirna
PiB-11, Zeithain
PiR-3, Gera-Langenberg
PiR-5, Pasewalk
PR-8, Jellen
PR-11, Sondershausen-Berka
PR-14, Spremberg
PR-15, Gallinchen
RA-11, Hermsdorf

Goriva i maziva

TSL-14, Hähnichen
TSL-24, Lohmen
TSL-44, Niederlehme


sonstige Lager

MaL-2, Spechthausen
NGL-2 (Teile), Cämmerswalde
NWL-15, Eberswalde-Finow
RTB-2, Pinnow
RWTL-2, Hennersdorf
SGVE-15, Eppendorf
VL-2, Prossen
WWL-14, Bautzen

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

..............................

• 2Ovo se svidja korisnicima: Levčanin, Srna
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mukran auf der Ostseeinsel Rügen

Veliki građevinski projekti stvar su prestiža. Trajektna luka Mukran na ostrvu Rigen jedan je od najvećih projekata DDR, no skriven koliko je to bilo moguće. Objekat je opsluživao direktnu pomorsku saobraćajnu vezu sa SSSR i manipulaciju sirovinama i mašinama.

U mirnom ribarskom selu Mukran u blizini Sasnica, marta 1982 valjanje prvih bagera označilo je početak izgradnje trajektne luke. To je bio jedan od najvećih transportnih projekata DDR i omogućavao je povezivanje ostrva Rigen sa Klajpedom u SSSR (današnja Litva). Oko 3500 radnika u naredne četiri godine, pomjeriće 4 miliona kubnih metara zemlje i dva miliona kubnih morskog dna. Projekat je koštao 2,3 milijarde DDR maraka, a uključivao je i 1200 stanova za personal luke.

https://de.wikipedia.org/wiki/F%C3%A4hrverbindung_Mukran%E2%80%93Klaip%C4%97da



DDR i SSSR smatrali su da će kroz projekat Mukran ojačati svoje trgovinske odnose. Prevoz brodom trajao bi tri dana manje nego kopnom. Štaviše, tranzit kroz Poljsku bio bi izbjegnut. Osim visokih troškova, tranzit kroz Poljsku bio je sve više neizvjestan i iz političkih razloga. Djelovanje grupacije Solidarnost imalo je političku ali i pritajenu vojnu pozadinu. To je bio i glavni razlog za tajnovitost projekta. Jer, čak i u kasnoj fazi Hladnog rata, Sovjetski Savez je bio pripravan za eventualnu eskalaciju međublokovskih sukoba. Zbog toga je SSSR bio veoma zainteresovan da za svoju Grupu vojski raspoređenu u DDR obezbjedi direktno i diskretno snadbjevanje.

"Podrazumeva se da je trajektni i kapacitet željezničkog saobraćaja značajno povećan u pravcu Istok - Zapad, što je od velikog strateškog značaja" - pukovnik Horst Cimerman, analitičar MfNV u Berlinu.

Iako je projekat bio zapečaćen uz povjerljivo vođenje pregovora sa SSSR javni interes građana toliko je porastao da je bilo slučajeva plivanja ispred gradilišta. Zbog tih slučajeva Štazi je odmah blokirao lokalni obalski put za civilni saobraćaj uz ojačavanje lokalnog personala.

I imali su šta da kriju. Nakon otvaranja luke, 2. Oktobra 1986, iako tek sa 60 procenata izgrađenih kapaciteta, odmah su započeli vojni transporti. U to vrijeme u DDR bilo je raspoređeno 400.000 sovjetskih vojnih lica i 100.000 civilnih lica i članova porodica uz 17.000 oklopnih vozila i 700 borbenih aviona. Luka je u tim uslovima započela sa pretovarom roba opsega od municije, rezervnih djelova, građevinskog materijala pa do vodke.


Postrojenja za prihvat i vezu sa trajektima dobro su obezbjeđena. Za potrebe pomorskog prevoza, izgrađeno je pet 190 metara dugih željezničkih trajekt plovila sa dvije palube za smještaj vagona. Pod palubama, doduše u spartanskim uslovima krcano je do 300 vojnika (u ratu 600). Plovila su imala dupla korita radi veće zaštite od napada torpedima i hitne evakuacione izlaze kamuflirane kupatilima i kupaonicama. Za obezbjeđenje luke i željezničkog čvorišta izgrađene su dvije protivavionske pozicije dok je treća bila u planu. Vlasti DDR smatrale su lučka i željeznička postrojenja vjerovatnom i ranjivom metom NATO pakta zbog čega su brodovi i lučke instalacije izgrađeni po najvišim klasama zaštite. Koncepcija prevoza naoružanja i municije bila je u fazi projektovanja. No nisu samo Sovjeti bili korisnici luke.


http://www.geschichtsspuren.de/artikel/verkehrsges.....noten.html

Već 1987. godine NVA je preko luke u Mukranu započela sa prebacivanjem svojih vojnih jedinica u SSSR na bojeva gađanja raketnim sistemima. Oko 200 ljudi sa cijelokupnom vojnom opremom, uključujući samohodne lansere i rakete zemlja – zemlja pretovareni su u luci i upućeni za SSSR. Čitav process prebacivanja obavljen je u najvećoj tajnosti. Radilo se o putovanju dugom 3.000 kilometara do poligona Kapustin Jar.

Usljed velikog nepovjerenja, NATO je rutinski pratio “baltičke trajekte” Varšavskog Pakta uz pedantno dokumentovanje svih dopuna, radarskih i radio tehnologija. Za potrebe pomorskog transporta korišteni su prvi na svijetu dvopalubni 190 metara dugi željeznički trajekti izgrađeni u Narodnom preduzeća Mathias-Thesen-Werft in Wismar. Izgrađeno je pet feribota, a radilo se o najvećim plovilima ikada izgrađenim u DDR. Na dvije palube ukupno je krcano 103 željeznička vagona kapaciteta 84 tone svaki, a u potpalublju je bilo mjesta za 300 vojnika (u ratu 600) uz kamuflirane “evakuacione izlaze”. Trajekti su imali i dupla korita radi veće zaštite u slučaju napada torpedima. Norma za utovar – istovar bila je 4 sata sa planiranih 5,4 miliona tona godišnje. Plovidba između Mukrana i Klajpede trajala je 18 sati.


Najzapadnija stanica Transsiba

Opredeljenjem za korištenjem željezničkih trajekta uz korištenje po sovjetskim standardima kalibrisanih kolosijeka, luka Mukran što u šali što u zbilji proglašavana je najzapadnijom stanicom transibirske željeznice. Druge infrastrukture, naročito za kontejnerski transport nije bilo.
Nakon kraja DDR i SSSR, došlo je i do prekida glavnih saobraćajnih veza. Od tri miliona tona tereta u 1989, došlo se do 1,35 miliona u 1991. Jedino je povlačenje sovjetskih trupa, koje se u velikoj mjeri obavljalo preko Luke Mukran održavalo njen rad sve do 1994. – godine kada su poslednji ruski vojnici napustili Njemačku. Djelimično luka i naročito željeznički terminal prekinuli su sa radom uz djelimičnu demontažu kapaciteta i stokiranje željezničkog materijala bivše DDR. U planu je da postrojenje postane bazom za 80 vjetroelektrana, a i dan - danas se održavaju trajektne linije do Klajpede ali samo sa jednim brodom, tri puta nedeljno.

Osamdesetih godina 20. vijeka u Istočnoj Njemačkoj analitičari Štazija diskutovat će o koncepciji "ribrendovanja" DDR i socijalističkih država Istočnog bloka. Po projektu trebalo je dozvoliti promjenu društvenog uređenja, uvođenje demokratije, kapitalizma, slobode govora i privatnog vlasništva ali sa Štazijem kao vladarem iza kulisa. Nije poznato da li je sa ovim koncepcijama bio upoznat tadašnji mladi zaposlenik sovjetskog KGB sa radnim mjestom u Drezdenu.
No ono što nije uspjelo Štaziju u Štazilendu to jest DDR, uspjelo je mladom zaposleniku iz Drezdena u novoj Rusiji. Slično kao i decenijama prije, nova Rusija morala je da pronalazi put, ovog puta za robu, a ne za vojsku. Roba - prirodni gas čiji je transport bio prije svega osjetljivo političko, a za Rusiju i ekonomsko pitanje morala je naći put do stvarnog tržišta uz zaobilaženje Poljske i ostalih oportunista sklonih nadgornjavanju sa Rusijom uz podršku Amerikanaca. Rešenje je ponovo pronađeno na Baltiku, odnosno njegovom dnu. Radilo se o polaganju podmorskog gasovoda. No projekat je najviše zbog političkih pritisaka bio krajnje upitan, a predviđana mu je propast. No bageri će ponovo početi da se valjaju.
Iako rasformiran i poslan u istoriju iza Štazija su ostali njegovi bivši uposlenici. Sa izvanrednim vezama u Zapadnoj Njemačkoj, Austriji, Švedskoj i ostalim zemljama EU, novoformirana Gazprom Germania sa bivšim Štazijevcima na čelu, utabat će put ruskom Gazpromu i uspješno završiti poslove oko gasovoda. Jedan od logističkih centara za podršku gradnji nalaziće se i u Mukranu, a gas iz Sjevernog toka poteći će 2011/2012.


Sve isto samo novi "džombometri".

• 2Ovo se svidja korisnicima: Atomski čoban, Srna
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Bravo, ovde si ga ubio u suštinu... Sad je pitanje samo dal će i nama da postave nove džombometre na južnoj trasi pošto Staljin nije uspeo prošli put.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Militärtechnischen Instituts “Anton Ackermann” der NVA

http://www.mti-kw.de/

Vojnotehnički institut NVA formiran je 1975. a u sopstvene prostorije useljen je 1978. Institut je pored glavnog bio podijeljen u četiri odeljenja: inžinjering, elektrotehnika / elektronika, hemikalije i testiranja.
Tvorac Instituta bio je Professor Generalmajor Dr. sc. techn., Dr. Ing. Karl-Heinz Müller koji je prikupio šaku oficira i civilnih lica iz postojećih opitnih centara NVA uz priliv svršenih studenata.



Zadatak je bio vođenje vojnih istraživačkih i razvojnih projekata kao i ispitavanje postojeće opreme. Institut je raspušten 10/03/1990, a većina zaposlenih je prešla u Bundesanstalt für Materialforschung und prüfung (Savezni zavod za ispitivanje materijala).

MTI je posjedovao veliki poligon, sekciju za ispitivanje vozila, kvalifikovani kadar vojnih i civilnih lica te naučne i tehničke službe. Institut je u svom radu blisko sarađivao sa Akademijom nauka, industrijom, a cilj je bio i povećanje doprinosa DDR u razvoju tehnologija Varšavskog Pakta. Institut je posebnu pažnju posvetio ubrzanom razvoju elektronike, naročito kontrolno - informacione tehnologije u cilju što bržeg odgovora na nove tehnologije i oružne sisteme NATO pakta.




Odeljenje 1

- maskirne i kamuflažne mreže vizuelnog i infracrvenog opsega za srednjeevropski region;

Odeljenje 2
1. telekomunikacije, 2. simulatori za opremu i obuku, 3. politehnika;
“Magnetisch Induktiv” - razvijen u saradnji sa Akademijom nauka u Drezdenu, proizvođen u VEB Nachrichtentechnik Greifswald