offline
- Gavrilo Milentijević
- Komandir stanice milicije Gornje Polje
- Pridružio: 12 Feb 2005
- Poruke: 35582
- Gde živiš: ovalni kabinet
|
Dezerter - Viktor Belenko u pilotskom kombinezonu američkog RV
MiG - 25P
Pojedini istoričari na Istoku pokušavali su da dokažu da hladnoratovski pilotski prebezi nisu bili specijalitet
samo zemalja istočnog bloka, što uglavnom nije bilo tačno. Piloti iz SSSR-a i ostalih zemalja Varšavskog ugovora
prednjačili su u toj nepopularnoj „raboti”, a danas, kada se raspolaže sa više detalja onjihovim motivima, može se određenije reći i o prebegu ruskog pilota poručnika Viktora Belenka, koji je sigurno uticao na razvoj najsavremenijih
borbenih aviona tokom sedamdesetih godina prošlog veka. Iako je deo medija taj slučaj pokušao da predstavi kao
briljantnu akciju američkih obaveštajaca, pozadina je bila sasvim drugačija...
Kako je poručnik Belenko kasnije pričao, nikakvi ideološki motivi niti milioni dolara nisu ga poveli u taj nesretni i izdajnički čin, već osećaj dubokog razočarenja.
Završivši na Dalekom istoku kao pilot u lovačkoj jedinici, gde se veći deo njenog sastava nije nikad treznio i gde je u baraci, bez elementarnih uslova za normalan život, prebivao sa svojom porodicom, iz dana u dan je sebi postavljao pitanja o smeru kojim ga vodi Partija. S jedne strane, komesari su ga svakodnevno ubeđivali kako je on elita sovjetskog društva, a sa druge strane štedeli su na gorivu preko potrebnom da se izvrši potreban nalet i ovlada komplikovanim avionom kao što je bio MiG-25.
Vreme njihove razonode bilo je popunjeno
društveno korisnim radom na krčenju šume, pravljenjem puteva i sličnim „relaksacijama”.
Letenje i letačka obuka bili su na sporednom mestu, osim u trenucima kada bi američki izviđački avioni SR-71 crne ptice (Black Bird) postajali suviše drski. Tada bi, kao adekvatan odgovor, avioni MiG-25 intenzivirali letenje. Zbog loše trenaže i udesi su bili česti, a posebno tragičan bio je onaj kada je MiG-25, izletevši sa piste, udario u kombi
koji je na obližnjem putu prevozio decu.
Čitava situacija loše je uticala i na Belenkov porodični život. Jedini pravi begod svega bio je prelet na Zapad, odnosno u Japan, gde je bio stacioniran veliki broj američkih vojnika.
Sa uobičajenom količinom goriva koju je MiG-25 nosio, njegov taktički radijus je bio relativno mali – nedovoljan za prelet u Japan.
U retkim slučajevima rezervoari bi bili puni do vrha, pa je Belenko morao da čeka takvu priliku i dobru meteorološku situaciju.
Naime, Belenko nije znao engleski pomoću kojeg bi se sporazumeo sa kontrolorima leta, odnosno američkim ili japanskim pilotima koji bi ga eventualno presreli. I da je znao, na radio-stanici MiG-25 nije bilo moguće preprogramiranje već unesenih frekvencija. Zato je vizuelni kontakt sa potencijalnim presretačima bio preko potreban kako u nekom oblaku ne bi dobio raketu u rep.
Prilika za beg Belenku se ukazala 6. septembra 1976. u toku jedne vežbe. Ubrzo nakon poletanja sa matičnog aerodroma u blizini Vladivostoka, Belenko je svoj avion preveo u brišući let kako bi ga kolege iz jedinice što teže uočile ili eventualno pristigle. Relativno brzo se domogao japanskog vazdušnog prostora, ali je vreme bilo lošije nego što je očekivao. Zbog toga nije uspeo da, s obzirom na gorivo, pravovremeno nađe ciljani japanski aerodrom. U trenucima kada je situacija sa gorivom postala kritična Belenko je ugledao jednu manju pistu. Bio je to civilni aerodrom Hakodate. U prilazu za sletanje promašio je jedan prepuni putnički avion, ali je ipak uspeo da sleti, i to, kako se kasnije pokazalo, 30 sekundi pre nego što bi stao motor zbog nedostatka goriva. Kako je pista u Hakodateu bila premala za MiG-25 Belenko je bukvalno spržio kočnice ne bi li ostao na pisti. Gume su popucale, a avion je izleteo sa piste nekoliko stotina metara, zaustavivši se bukvalno pred antenama.
Tog momenta na scenu je stupila diplomatija.
Sovjeti su tvrdili da se radi o navigacijskoj grešci, ali je Belenko u razgovoru sa američkim i japanskim diplomatama bio decidiran.
Sovjeti su bili uporni u zahtevu da se Belenko vrati. Imajući u vidu „poklon”, MiG-25, koji su do tada mogli samo da sanjaju, Belenkovo izručenje Amerikanci nisu ni razmatrali kao mogućnost, već su samo zadovoljno trljali ruke. Taj vrhunski lovac, od koga je strepila čitava avijacija Natoa, od tog momenta više nije bio tajna. U ispitivanjima
koja su usledila u Dejtonu, Ohajo, pokazalo se da je MiG-25 bio precenjen.
Sovjeti su i na mestima gde se u konstrukciji očekivao titanijum koristili čeličnelegure, zbog čega je nenaoružan avion težioskoro 30 tona! Čitava letelica bila je, navodno, nedorađena, a radar tipa „cevaš”
imao je enormnu snagu od 500 kV. Odatle su i poticale „lovačke” priče o tome da je njegovo
uključivanje na zemlji bilo zabraweno, jer su, navodno, od isijavanja stradavali i zečevi pored piste.
Amerikanci su tvrdili i to da je MiG-25 u bliskoj lovačkoj borbi na malim visinama bio inferioran u odnosu na lovca F-4 Fantom, a i to da je fama o njegovoj brzini od 3 maha prenaduvana.
Međutim, očevici sa Bliskog istoka su i dalje pričali o tome da izviđačke letelice tog tipa preleću Izrael sa 3,2 maha...
Pored toga, „inferiorni” MiG-25 je 1991. godine, tokom Prvog zalivskog rata, uspeo da
obori američkog lovca F/A-18, čiji pilot nijeni znao šta ga je snašlo...
Uopšteno gledano, Belenkov prelet je, s jedne strane, podstakao Sovjete da nastave usavršavanje tog lovca, koji se transformisao u uspešniju letelicu MiG-31, dok su američki generali i nesvesno, pričom o slabostima aviona MiG-25, smanjili izdvajanja za razvoj novih lovaca.
Sam Belenko je jedno vreme radio kao savetnik i predavač u američkim vazduhoplovnim agencijama, a potom se, kako je padao u zaborav, posvećivao i „biznisu”. U rodnu Rusijuse nije vratio ni posle raspada SSSR-a.
Rusi mu izdajnički čin nikada nisu oprostili.
(izvor i autor teksta S.Vlačić; časopis Vojska)
Avion poručnika Belenka.....
Avion slikan neposredno nakon sletanja....
..i prebacivanje u SAD transporterom C-5 Galaksija.....
|
!
