offline
- ds69
- Počasni građanin
- Pridružio: 29 Dec 2012
- Poruke: 830
|
Слике Северне Салтовке на северо-истоку Харкова, зграде најближе кружном путу, који води до пута према Бјелгороду, тј. фронту. Страна.ua.
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Из-за постоянных обстрелов практически все дома в жилом массиве Харькова Северная Салтовка получили повреждения. А более 30% жилого фонда уничтожено полностью.
"Страна" поговорила с жителями Северной Салтовки о том, как они переживают войну и что будут делать зимой в разрушенных жилищах.
"Я один живу у себя в подъезде. Но люди уже потихоньку возвращаются. В домах, которые пострадали меньше всего, начали включать электричество, а с ним и люди возвращаются", - рассказывает житель Салтовки Виталий.
(Због сталних гранатирања практично су све зграде у насељеном масиву Харкова, Северна Салтовка оштећене. Више од 30 % стамбених зграда је уништено потпуно.
"Страна" је разговарала са житељима Северне Салтовке о томе, како они преживљавају рат и шта ће радити зими у разрушеним становима.
"Ја сам живим у улазу. али се људи већ по мало враћају. У зградама, које су пострадале мање, почели су да укључују струју, а с њом се и људи враћају", - каже житељ Салтовке Виталиј).
Виталию 33, он музыкант. Войну встретил на Салтовке, помогал военным с эвакуацией местных жителей. У подъезда дома Виталия огромная воронка диаметром метра три - это был первый удар по их дому.
У входа в подъезд молодой человек обустроил себе душ, беседку из автобусной остановки, место для приготовления пищи.
"Зимой точно останусь здесь. Я нашел тут свой покой, война изменила мое отношение к этому месту, я стал ценить его еще больше", - рассказывает Виталий.
(Виталију је 33 године, он је музичар. Рат је дочекао на Салтовци, помогао је војсци да евакушу месне житеље. Код улаза зграде Виталија је огромна јама са пречником три метра - то је био први удар по њиховој згради.
На улазу у зграду млади човек је себи обезбедио туш, клупу од аутобуске станице, место на ком се припрема храна.
"На зиму ћу тачно остати овде. Ја сам нашао ту свој мир, рат је изменио мој однос према овом месту, почео сам да га ценим још више", - каже Виталиј).
Сосед Виталия Николай, проживающий в доме через дорогу, говорит, что на зиму здесь оставаться не будет.
"Спать в валенках я не хочу, дома не отапливаются. Во многих квартирах нет окон, пробиты стены, здесь будет очень холодно", - говорит Николай.
По словам местных жителей, владельцам квартир, в которых есть электричество, с конца прошлого месяца начали приходить счета за электроэнергию.
(Сусед Виталија, Николај, који живи у згради преко пута, говори да на зиму овде неће остати.
"Да спавам у дебелим чарапама нећу. Зграде се неће грејати. У многим становима нема прозора, пробушени су зидови, овде ће бити врло хладно", - говори Николај.
По речима месних житеља, власницима станова, у којима има струје, од краја прошлог месеца (јула) су почели да стижу рачуни за струју).
"Как только примелькался, увидели, что свет в квартире горит, - так сразу платежку приносят. А как мне ее проплатить? Работы нет, хорошо, что жильё уцелело. Мы пока не платили по счетам, посмотрим, как будет дальше. Зимой здесь точно оставаться не вариант. В нашем доме протекает крыша, один подъезд вообще разрушен. Что будет с нашим домом, мы не знаем", - возмущается жительница Салтовки Елена.
(Како је само засветлуцало, видели су да светло у стану гори, - тако су одмах рачун донели.
А како да платим? Посла нема, добро је што је стан преживео. Ми за сада нисмо платили рачуне, видећемо шта ће бити даље. Зими овде тачно остати није варијанта. На нашој згради тече кроз кров. Један улаз је уопште разрушен. Шта ће бити са нашом зградо, ми не знамо", - негодује станарка Салтовке, Јељена).
Харков је економски много мање важан јер нема никакве природне ресурсе. Град је имао неке фабрике у Рогањској улици, фабрику тенкова и оклопних возила названу по Малишеву, ХТЗ (Тракторски завод), који је једва нешто радио. Харков је имао огромну трговину, нарочито на баш огромној пијаци Барабашово, чији власник простора је Фелдман. Харков са својих 11 универзитета је био стециште студената, доста и страних. Са околним градићима (Мерефа, Дергачи, Љуботин и други), тамо је живело нешто више становника него у Београду. У центру града није било много трговина јер је народ био оријентисан на пијацу Барабашово, која је има и своју метро станицу по којој је и добила име: Академика Барабашова. Постојали су и огромни тржни центри даље на Салтовци, ХТЗ, Баварији, Алексејевци... Са могућностима да мало који дан буду оштећења на електро мрежи, систему грејања или водоводу кроз који иде вода са укусом метала, то ће се другачије звати пакао.
Када су они кракеновци чекали руске војнике из 2. бригаде спецназа, у заседама на Журављовци (улаз у град одмах иза Лесопарка, пречица за центар града), првих дана рата, нико није изашао из стана да им каже шта их чека. Неће бити да нису знали. Сад је такво понашање дошло на наплату.
|
