Specijalna vojna operacija u Ukrajini, 2026. komentari

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

raketaš ::

1975 godine su u Vogošći instalirane dvije preše francuske proizvodnje velikaod 1000 tona i mala od 500 tona sile. Mala nije bila problem , a za veliku je kroz fabriku građena nova pruga , zapravo dvije paralelne pruge , i uzmeđu pruga betionska šahta , natkrivena nekim montažno demontažnim krovom.

4 lokomotivske dizalice su po tim paralelnim prugama unijele prešu i spustile je u šaht. Specijalnim brodom i vozilom je preša iz Francuske ( brodom do neke luke ) dovežena i tamo na isti naćin sa lokomotivskim dizalicama utovarena na vozilo.

Preko nekih mostova taj teret nije mogao proći , pa je JNA pravila rampe i neke prijelaze , te se čekalo niži vodostaj rijeka.

I da završim sa Kramatorskim zavodom , u biti su oni nastavili tradiciju njemačkih preša koje su prije rata rađene za potrebe zrakoplovstva, Švabe su prvi skontali da se vitalni dijelovi aviona moraju raditi kovanjem odnosno prešanjem na hladno u kalupu.


Tu lijepo vidimo koje su dimenzije jednog trocilindričnog rama preše od 16000 tona. Dva takva rama je poslužili švabama da naprave prešu od 32000 tona za potrebe avio industrije



Ta je preša kasnije završila u SSSR u , rastavljena , i nacrtana , naravno da su sovjeti par hiljada inženjera i majstora pokupili i strpali u Sibir dok su to sve napravili.

Ovo je novija slika te preše nakon obnove prije par godina, Inače je ta preša u izvornom stanju poslužila sovjetima krajem četrdesetih godia za izradu aluminijskih centrifuga za obogačivanje urana



I na kraju slika iz Kramatorska , spajanjem 4 ona početna trocilindrična okvira od Shloemana nastalo je ovo čudovište , mislim da je fotka iz Kramatorska sa linije za montažu preše, a ona je sada u pogonu u Samari u zavodu u kojem se rade rakete SOJUZ , dijelovi aviona i usluge za Erbas i Boeing.



@ракеташ
Твоји постови су чисто злато.
Пре неколико година си на овој теми (нажалост рат траје и дуже од тога ) писао о томе како Руси штанцују гранате и како чувају експлозив за њих. Ако можеш негде да ископаш тај пост, био бих ти врло захвалан за линк.
А како кажу мајстори: и мало пиво је боље од великог хвала, у то име -

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

"Ovaj stroj su napravili švabe tridesetih godina u brodogradilištu u Lenjingradu i na njemu su rađene kupole i drugi dijelovi za bojne brodove klase Bismarck ( duga je to priča sa zavaravanjem britanskih nspektora ) ."

Koje kupole?
Ono o tonaži je stara i poznata priča ali ovo prvi put čujem.

• 2Ovo se svidja korisnicima: bojank, nemkea71
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:nebih da sad širim temu , ali nisi u pravu , Švabe su mirovnim ugovorom imali niz ograničenja i bili pod strogom kontrolom Britanaca i Francuza tolikom da je bila dupla dokumentacija za bojne brodove jedna za goste i stalne inspektore , a druga stvarna. Kod bojnih brodova je to bilo razlike cca 20000 tona u nosivosti. Čak je prototip bojniog broda rađen u Lenjingradu.

Kada su postavili Bizmarkovu kobilicu, već je su na snazi bili drugi sporazumi. Nemci su imali pravo na 35% tonaže britanske mornarice. Ništa iz nije sprečavalo da rade na Bizmarku.

Ovu mašinu je kupio Staljin za Sovjetske saveze i Krondštade.

• 1Ovo se svidja korisniku: nemkea71
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

A.R.Chafee.Jr. ::Nemci su imali pravo na 35% tonaže britanske mornarice. Ništa iz nije sprečavalo da rade na Bizmarku.Koliko se sećam, taj odnos je uspostavljen samo bilateralnim sporazumom Nemačke i Ujedinjenog Kraljevstva. Beše li 1935. godine? Bilo je dosta gužve oko tog sporazuma jer je bio u koliziji sa Versajskim i Vašingtonskim.
Kakogod, ovo je već debeli off topic. Zamolio bih moderaciju da ovu liniju diskusije premesti na neku odgovarajuću temu. Jer, ovde joj nije mesto a nije ni za brisanje, suviše je interesantno i korisno.