Hiperborejac ::ProkupacPK ::alexey ::...
Колика је шанса да је направљен хајдемо рећи договор, Руси добију Дебаљцево у замјену да не приказују странце који су били тамо? Заправо, не мора ни бити договор, Руси једноставно узму
...
Znaš koliko Putina briga šta ko na zapadu mislio, o dobrovoljcima NATO, a i za dobrovoljce?
Ukrajna je Ruska u prošlosti i perspektivi, ko misli drugačije, trpeće posledice mnogo veće nego par hiljada razbojnika.
Код Руса постоје две речи које кад се изговоре ту престаје сваки даљи разговор а то су:
''ЕТА НАШЕ''
Свако добро
Evo Sirijuse, poceli su ljudi tvoje citate da koriste
Misljenje Miljana NIJE bazirano na medjunarodnom pravu.
Stanovnici Krima kao i Cijelog Donbasa ili bilo kojeg dijela Ukrajine imaju pravo na samoopredjeljenje po medjunarodnom pravu. Kao uostalom to ga imaju recimo Skoti i drugi narodi.
Po Povelji Ujedinjenih nacija svi narodi imaju pravo na samoopredjeljenje i to pravo se ne moze oduzeti.
Druga stvar su nacionalne manjine, one NEMAJU pravo na isto.
Ako se Miljan javi vrlo rado bih mu pojasnio o cemi se radi, jer se ocigledno radi o zamjeni teza.
cetka ::Gospodin sa nikom Miljan je ako ne grešim, uspeo u svojoj nakani, dve strane su potrošene na objašnjavanje I pokušaj dovođenja u "vinkl", neću reći da je troll.
Ima svoje mišljenje koje je utemeljeno u međunarodnom pravu I stavovima "međunarodne zajednice" -UN.
To bi bilo sasvim legitimno da nije selektivno, i da nije pogled daltoniste.
Pređašnja liga naroda je bila daleko poštenija organizacija sa mnogo manje "ingerencija" nego ova prevara koja služi samo velikim silama da svom narodu (kojem uzgred mogu da prodaju bajku o tri praseta kao stvarni događaj) uz propagandu opravdaju neku intervenciju, osvajanje, prevrat, ubijanje.
Zato je potrebno I dalje misliti o tom narodu u DNR I LNR, kao I u ostalom delu Ukrajine, zato je I dalje potrebno pisati o uzrocima ovog sukoba, o podstrekačima.
Velika su razaranja u Donbasu a zamislite samo decu I podrume, sirene koje označavaju početak granatiranja (bombardovanja), zvuči I poznato I grozno.
Ni malo ne žalim fašiste I plaćenike, ali mobilizovane Ukr vojnike, da, žalim.
Narod Donbasa se digao da se zaštiiti od fašista koji su između ostalog žive ljude spalili u Odesi I protiv nacista iz SŠA.
Nema nista selektivno u mom misljenju. Nazalost vecina ljudi misle zbog mog negativnog stava prema rusiji automatcki znaci da podrzavam zapad, ili ne daj boze nacisticki deo ukrajine.
Sto bi rekli nevolim dvostruke standarde, i kao sto si ti rekao moje misljenje je utemeljeno u međunarodnom pravu jer mislim da svako treba da ga se pridrzava, a ne da je to samo mrtvo slovo na papiru (sto u stvarnosti jest nazalost). Al ipak, prosto ne mog dozvoliti niti opravdati negativno ponasanje i uticaj jedne strane, zbog isto negativnog ponasanja i uticaja druge strane. Zato je za mene mnogo logicnije ne podrzavati ni jednu stranu, vec kritikovati obe, jer su obe prekrsile dosta toga. Nepravda se nikad ne resava novom nepravdom, i ma ko cinio tu nepravdu treba piti prozvan zbog nje i da odgovara za to.
Do sada najopasnija mantra USA je isporuka naoružanja i tehnike Ukrajini. Ako ne budete dobri Ukr će dobiti naoružanje a onda ste gotovi.
rkekoke ::Na obodu Debaljceva,očišćeno od ukrajinske vojske .Zaplenjena tehnika i municija i uređaji za satelitsku komunikaciju američke proizvodnje:
youtu.be/LsRozSzwRgQ
Ovaj snimak na 4:04, kada otvaraju sanduke, govori sve.
Momci su našli amerikanjsku tehniku. Kad reporter pita šta je to oni ga upućuju na znalca koji ne ume da čita latinicu i nema pojma engleski a kamoli šta je to. Dobro ajde to su "traktoristi" i nije to njima namenjeno.
Ono što je najinteresantnije je da to amerikanjsko čudo (radar AN/TPQ 48A)
miljan02 ::
nije bilo ni raspakovano!
Tu je caka sa naoružavanjem. Nema od toga ništa. Sa NATO tehnikom moraju ući i NATO vojnici. Naoružanje bivšeg Varšavskog ugovora, koje Ukr, kako-tako znaju da koriste, nije nepresušno. A i zastarelo je. I kad se potroši, a troši se i to puno, šta onda. Možda na lizing uzmu još opreme od Rusa. "Treba nam protiv ISIS-a pa nam dajte a mi nećemo da damo Ukr."
Da bi se ta oprema koristila od strane Ukr armije mora prvo obuka. I to ne navrat nanos, evo ti prangija i pazi da se ne upucaš u nogu. Nego brale akademija. Pa zagrej stolicu. Jer uz tehniku ide i sve novo. Način upotrebe, taktika, doktrina itd.
Ako ste pogledali priloženi video, videli ste da prosečan Ukr, da li sa jedne ili druge zaraćene strane, nema pojma. Ono što je malo naučio u vojsci da puca iz puške to je to. A da se nauče specijalnosti treba vremena. Svako ko je služio u JNA u artiljeriji, gde je bila i zapadna i ruska tehnika, zna za razlike u npr. nišanskim spravama. Čisto sumnjam da je za ovaj radar ima uputstvo na ruskom.
Obuka će da da traje, a za Ukr, koliko vidimo vreme baš i ne radi u korist.
ИНТЕРВЈУ: КЛАУС ВИТМАН, пензионисани немачки генерал и стручњак Аспен института
Војна опција мора да буде део преговора са Путином
Ако прекид ватре не успе, Американци ће Украјинцима испоручити противтенковско оружје, противартиљеријске радаре и друга средства
Од нашег специјалног извештача
Лођ – „Имам велико поштовање за напоре канцеларке Ангеле Меркел и не желим да је јавно критикујем, и то у страној земљи, али, системски гледано, увек је погрешно искључити војну компоненту када се говори о политичким решењима. Да будем јасан, не постоји војно решење ниједног проблема. Али заговарање политичког решења без војне компоненте погрешна је дихотомија на или-или – или дипломатија или војска”, каже у разговору за „Политику” Клаус Витман, експерт Аспен института и пензионисани немачки бригадни генерал, који је био један од аутора стратешког концепта НАТО-а и својевремено био задужен за прве постхладноратовске контакте НАТО-а и Русије. Према његовој оцени, на конференцији за новинаре у Вашингтону се видело да се Барак Обама и Ангела Меркел држе тактике доброг и лошег полицајца. Иако Европа ставља акценат на дипломатска средства у решавању сукоба, Витман сматра да дипломатија мора да буде војно подржана.
„Дозволите ми да предвидим да, ако овај прекид ватре не успе, и сукоб ескалира, онда ће противтенковско оружје, противартиљеријски радари и друга средства бити испоручени Украјини. Лично сматрам да је позиција Меркелове и Оланда, када су били у посети Москви, могла да буде много јача да су могли да кажу: ’Слушај, Владимире, стани! У супротном, за две недеље хиљаду комада противтенковског оружја биће у Украјини и уништиће 500 твојих тенкова, па ћемо видети да ли ћеш и даље слати тенкове. Тиме ћеш коначно разоткрити да си страна у сукобу.’”
После Другог светског рата ово је вероватно највећи искорак немачке спољне политике на међународној сцени. Да ли Немачка, због своје прошлости, још није спремна да се покаже као војна сила?
Култура војног самообуздавања нам је минулих година добро служила и због историјских прилика никад нећемо бити толико склони војним интервенцијама као САД, Француска или Велика Британија. Али стално понављање да нећемо војно реаговати, што је нарочито чинио бивши шеф дипломатије Гвидо Вестервеле и што сам му отворено замерао, ослабило нас је. Међутим, наш председник Јоахим Гаук је неколико пута отворено рекао да Немачка мора да преузме више међународне одговорности. Тада је био нападнут од цркве и левичара да жели да милитаризује немачку спољну политику. Али то није истина, будући да је 98 одсто његових говора о одговорности, дипломатији и превенцији. Али када каже да у екстремним случајевима не може да се искључи и војно реаговање, он је у праву.
Дакле, Немачка се више неће устручавати да војно реагује?
Немачка све ради корак по корак. Снабдевање курдских пешмерга оружјем било је за Немачку драматичан корак. Да бисмо схватили колико је то велики корак, морамо да се подсетимо савремене историје, од пада Берлинског зида, преко потпуног реструктурирања источнонемачке и западнонемачке војске, потом традиције пацифизма до тога да нисмо учествовали у Првом заливском рату. Али корак по корак, почели смо да све више сарађујемо и доприносимо међународним мисијама одржања и успостављања мира. На Косову, у Авганистану... Наравно, било је и корака уназад, као што је био случај Либије. Одлука да се не учествује у тој интервенцији донесена је под утицајем Вестервелеа. Додуше, морам признати да је то била одлука владе и саме Меркелове и тада новог министра одбране Томаса де Мезијера. Ја сам тада сматрао да је то грешка. Наравно, када данас погледате Либију, неки од тих људи ће рећи: „Па рекли смо вам!” Не, нису нам тада рекли. Оно што се занемарује јесте то да је веома важан процес после збацивања неког режима процес изградње државе. Рушење режима још не значи промену режима. То подразумева много више.
Шта ће бити повод да САД и можда ЕУ донесу одлуку да наоружају Украјину?
Мислим да ће доћи до америчког снабдевања оружјем Украјине и да ће ЕУ то толерисати, по систему добар и лош полицајац. Не могу вам рећи шта ће бити окидач.
У случају Србије и БиХ окидачи су били злочини.
Овде ће се то десити уколико прекид ватре буде драматично кршен и ако се настави прелазак тенкова, ракетних бацача и остале артиљерије из Русије у Украјину. Ја се чудим што именовање и окривљавање Русије за ово није јаче. Зашто именовање и окривљавање Русије за рушење малезијског путничког авиона није јаче?
А зашто Американци нису објавили сателитске снимке у тренутку рушења авиона?
Не знам. И ја се питам исто.
Руси сада могу такође да кажу да то само значи да су украјинске снаге обориле авион, зар не?
Мислим да је потпуно погрешно не објавити резултате тајних служби. Знам да тајне службе нису вољне да обаве резултате јер би тим доказима указале на своје изворе и технике до којих су дошли до информација. Међутим, без обзира на то ко је оборио авион, Путин је створио услове да се нешто тако деси. То се не би десило без рата у источној Украјини. И тај рат, то сви знамо, није само унутрашњи рат.
Дакле, шта ће бити повод за наоружавање Украјине?
Тешко је предвидети, али врло живо се сећам шта нас је нагнало да војно интервенишемо против Милошевића у Босни. То су биле три ствари. Једно је било откриће Сребренице, друго је била минобацачка граната бачена на пијацу у Сарајеву, а треће ствари се мало ко сећа. То је било време када је Француска још гајила симпатије према Србима и Милошевићу. Али знате шта се догодило? Још имам фотографију објављену у новинама на којој се види француски војник везан за ограду јер су га Срби узели за таоца. За Француску је то (одлука о бомбардовању) било питање националног поноса. Дакле, некад су мале ствари које мењају ставове влада.
А шта ћемо са тврдњама да на терену нису само руски војници већ и припадници америчких приватних војски и војни консултанти који раде за Украјинце?
Колико знам, то питање је помињано и у Минску. Када је Порошенко поставио питање руских трупа у Украјини, Путин је поставио питање америчких саветника, на шта је Порошенко одговорио да свака земља има право да има саветнике. И то је истина. Не мислим да се иједна америчка приватна војна компанија крије у Украјини. Тамо су саветници и то је тотално легитимно. И тамо су не само амерички саветници, јер од 1997. постоји не само Савет НАТО–Украјина већ и Комисија НАТО–Украјина, која у потпуности званично ради и покушава да реформише безбедносни систем и модернизује војне снаге. Лично сам тамо био укључен у област обуке, јер сам био директор за академско планирање и политику на НАТО колеџу за одбрану. И сваке године смо у фебруару цео програм на недељу дана селили у Украјину, где смо обучавали тамошње војне снаге. Нажалост, морам да признам да сам био сведок како реформа украјинске војске није баш функционисала због корупције и запуштености одређених структура.
Ненад Радичевић
објављено: 20.02.2015.
http://www.politika.rs/rubrike/Svet/Vojna-opcija-m.....om.sr.html
