Ukrajina kao novo globalno odmeravanje snaga, 2014 - 2026. godina

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

kljift ::gromovnik ::Ukrajina je predvidjena za Monstantovu oranicu
zapamtite sta sam vam rekao !

Stvarno na Monsanto smo zaboravili. Ovo je win - win situacija za njih. Više će otpora imati u Brazilu i zemlji Indiji nego u "savezničkoj" Ukrajini.
Mislim da je Monsanto vec odavno u Ukrajini. U kojoj meri su ovladali oranicama, ne znam pouzdano.
Ako se dobro secam, u tom kontekstu, Ukrajinu je spominjao Nikola Aleksic, mozda najveci borac protiv GMO.

• 6Ovo se svidja korisnicima: Gotffrid Rozenkrojc, Lucije Kvint, mikrimaus, zlatkoa987, veljko82, renba
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Osnovne činjenice o Ukrajini koje treba znati da bi se moglo diskutovati na ovu temu.

Ukrajina je pre svega teritorijalno najveća evropska zemlja ako izuzmemo Rusiju. A apsolutno prva u svetu po količini obradive zemlje visokog kvaliteta.
Poređenja radi, i Rusija i SAD sa svom svojom veličinom imaju otprilike sličnu količinu visokoobradivih oranica. Kina, npr. sa svojih 1,3 milijarde stanovnika nema ni jedu petinu takve zemlje! Osim toga, na istoku Ukrajine je smešten jedan od najvećih industrijskih reona u svetu, tzv. Donbas (Donski industrijski basen). To je bio centar vojne industrije, metalurgije i mašinogradnje bivšeg SSSR-a. Sa Donbasom se u svetu može porediti samo Rurska oblast u Nemačkoj i industrijska oblast Tokio-Jokohama u Japanu.
U strateškom i geopolitičkom smislu, Ukrajina se nalazi u tzv. „srcu geostrateškog centra sveta“. Osim ove geografske istine, bitno je napomenuti da Rusija sa naklonjenom Ukrajinom predstavlja svetsku supersilu. Bez nje – Euroazijsku regionalnu silu. Evropa sa Ukrajinom ima za trećinu uvećane prirodne resurse. Bez nje je mnogo zavisnija od uvoza. Kroz Ukrajinu prolaze svi najvažniji naftovodi i gasovodi iz Rusije ka evropskim zemljama, pa i nama. Ko gospodari krimskom lukom Sevastopolj, a trenutno je to ruska mornarica, gospodari crnomorskim i kaspijskim basenom. A taj basen je uz Persijski zaliv najveći proizvođač nafte u svetu. Ukrajinci, iako ih paušalno možemo doživeti jednom nacijom, nisu to. Ali nisu ni raznorodni kao npr. mi u bivšoj Jugoslaviji. Pre nego se objasni priroda njihovog identiteta važno je napomenuti nekoliko činjenica…
Ukrajinci žive katastrofalno loše. Za prosečnog građanina Srbije i BiH možda zvuči nevjerovatno, ali oni statistički žive tri puta lošije od nas?! Sa svim bogatstvima koje poseduju. Tajkunizacija zemlje je daleko dramatičnija nego kod nas, te i i socijalne razlike neuporedivo izraženije. Ipak, nasleđeno iz sovjetskog perioda, sistem socijalne zaštite, obrazovanja i medicinske nege je na zavidnom nivou.
Ukrajinci su jedan od najobrazovaniji naroda Evrope. Siromaštvo je sveopšte, a budućnost nacije neizvesna zbog enormnog pada broja stanovnika zbog malog prirodnog priraštaja. Još dramatičnije nego u Srbiji, većina ruralnih područja su ispražnjena od stanovništva, a preko 85% stanovnika živi u gradovima.
Vjerska podjela, on zapravo stvara srž ukrajinskih podjela i nereća. Važno je napomenuti da je na teritoriji Ukrajine nastala Rusija, pod imenom Kijevska Rus, a njen knez Vladimir je primio pravoslavno hrišćanstvo što je zatim postala okosnica ruskog identiteta.Tek vjekovima kasnije, sedište Rusije se seli u Novogorod, pa u Moskvu, pa u Sankt Petersburg, te ponovo u Moskvu. Pravoslavlje je dakle, duboko ukorenjeno u Ukrajini već hiljadu godina. Tokom vjekova, kroz osvajanja Mongola, katoličke Poljske, Litvanije i Švedske, te kasnije Austrije, jedan deo Ukrajinaca je bio izvan granica Carske Rusije. Radi se, naravno o krajnjem zapadu zemlje.
Posledično, jedan broj Ukrajinaca je bio prinuđen da prihvati uniju sa Papom u Rimu, te je stvorena tzv. Grkokatolička ili Unijatska Crkva, koja ima pravoslavne obrede, a priznaje Papu kao vrhovnog poglavara svih hrišćana. Među Ukrajincima pravih rimokatolika nema. To je jedna od zabluda. E, sada na jedan mali trenutak treba među ovim Unijatima razlikovati dve grupe; manju koja sebe naziva Rusinima ili Rutenima, koji žive u karpatskim oblastima, a ima ih i kod nas u Vojvodini, te mnogo većeg broja koji se smatraju Ukrajincima. Ovi drugi žive u čitavoj Galiciji sa sedištem u Lavovu, inače centrom ukrajinskog nacionalizma. Sveukupno, ovih grkokatolika među ukrajincima ima svega oko 4 miliona ili oko 8%.
Kada je stvar među pravoslavnim stanovništvom, situacija je daleko zamršenija. No da za sada govorimo samo o onom djelu stanovništva koje sebe smatra Ukrajincima. Među njima ima tri skupine:
Prva skupina predstavlja vjernike Ukrajinske pravoslavne crkve koja je deo Moskvovske patrijaršije (dakle Ruske Pravoslavne Crkve). Ova crkva je najstarija i poseduje većinu vjerskih objekata u zemlji i to širom zemlje. To je jedina priznata pravoslavna crkva. NJenih vjernika ima oko 9 miliona,samo među Ukrajincima. Bogoslužbeni jezik je ruski i staroslovenski.
Drugu grupu predstavlja nepriznata Ukrajinska Pravoslavna crkva Kijevske Patrijaršije, nastala 1995. nakon raspada SSSR-a i proglašenja nezavisnosti Ukrajine. Ona ima oko 17 miliona vernika uglavnom u Zapadnom i centralnom delu zemlje. Bogoslužbeni jezik je Ukrajinski.
Treći deo predstavlja Autokefalna Ukrajinska Pravoslavna Crkva na zapadu zemlje, takođe nepriznata, nastala kao odgovor na komunističku revoluciju 1919. Njenih je vernika oko 4 miliona.
Ovde je naravno, bitno spomenuti i oko 9 miliona etničkih Rusa koji su svi vernici Moskovske patrijaršije.
Manji deo Ukrajinskog stanovništav su jeverejske, rimokatoličke (Poljaci) i protestantske (Slovaci i Mađari) religije. Postoji i manji broj muslimana.

Nacionalni identitet
Ne manje od vjerskog, zamršenost postoji i u nacionalnom identitetu. Za početak, treba reći da se ukrajinska nacija stvarala neraskidivo sa ruskom. Reč ukrajinac, kao što možete i pretpotaviti, u ruskom jeziku predstavlja nekoga ko živi u kraju Imperije. Ekvivalentno našem pojmu „Krajišnik“. Takođe, do komunističke revolucije 1917, ruski narod se djelio na tri grupacije; Velikoruse (današnje Ruse), Maloruse (današnje Ukrajince) i Beloruse koji i danas koriste taj naziv. Tokom perioda SSSR usvojen je termin Ukrajinac, koji dobija status ravnopravne nacije. Ukrajinski jezik počinje tada da se kodifikuje, mada su postojali i raniji pokušaji ukrajinskih nacionalista.
Mora se spomenuti i genocid koji je učinjen za vrijeme Staljina nad Ukraincima.Ovde, tek počinju teško razumljivi događaji. Formalno, u vreme SSSR-a Ukrajinci su dobili više nego ikada. Istovremeno, u realnosti, Staljinov režim je nad njima izvršio najveći genocid u istoriji Evrope. Neobavešteni uobičajno misle da je najmasovniji takav zločin izvršen nad jevrejima u Holokaustu tokom nacističke Njemačke, kada je ih ubijeno 6 miliona. Međutim, tokom provođenja kolektivizacije sela, sovjetski režim je tokom 1932-1933 vještaški izazvao glad među seljacima Ukrajine i Povoložja, nasilno im oduzimajući svu hranu. U te dve godine umrlo je preko 7.3 miliona Ukrajinaca (poređenja radi, Srbija u današnjim granicama je tada imala 5.8 miliona stanovnika). Taj genocid nazvan je GLADOMOR i kao genocid je okarakterisan u Ukrajinskom parlamentu, Savetu Evrope i u Ujedinjenim nacijama. Sprovodile su ga Ukrajinske sovjetske vlasti pod patronatom komunističke Moskve.
Najveći, apsurd je da je Gladomorom isključivo pogođeno stanovništvo centralne i istočne Ukrajine, a da današnji nacionalistički nastrojen zapad Ukrajine nije pogođen. On je tada bio u sastavu Poljske i Čehoslovačke, a ne SSSR-a. Gladomor je duboko ukorenjen u svest Ukrajinaca kao i nacistička okupacija koja je odnela oko 7 miliona života, uključujući tu i milion i po Jevreja. Istovremeno sa genocidom, teče derusifikacija Ukrajine. Nasilno izmeštanje seljaka u gradove, stvoriće od njih, umesto ruskih duhovnih centara – ukrajinske. Tipičan primer je Kijev. U njemu je u vreme carske Rusije bilo 69% Rusa, 32% Jevreja koji su govorili ruski, i zanemarljiv broj Ukrajinaca. U vreme Staljina, Ukrajinci postaju većina.
Period Drugog sjvetskog rata i posle
Preživevši Gladomor i ostale represalije, mnogi Ukrajinci su Hitlerove trupe dočekali kao olobodioce. Staljin kasnije neće propustiti priliku da se osveti za to. Kakogod, u ovom periodu stvorena je moćna pronacistička „Vlada“ Ukrajine, koja je osim mržnje prema Rusima i SSSR-u još veću netoleranciju pokazivala prema domaćim Jevrejima. Tako je možda i veći broj njih stradao od ukrajinskih komšija nego od nacističke ruke. Poznato je da ukrajinski Jevreji nisu stradali u logorima nego u masovnim egzekucijama koje su sprovodili Nemci i Ukrajinski kolaboracionisti. Tipičan primer je Babij Jar, pored Kijeva kada su za dva dana postreljani svi kijevski Jevreji. NJih oko 35.000. Istovremeno, veliki broj pomoćnog osoblja u nacističkim logorima smrti bili su Ukrajinci. Ne treba posebno napominjati, da se u svim ovim događajima predominantno radi o zapadnim Ukrajincima. Ipak, ogromna većina Ukrajinskog stanovništva, trpela je pod nacizmom i zajedno sa ostalim narodima SSSR-a učestvovala u slamanju Hitlerove Nemačke.
Opustošena, desetkovana i pomalo kažnjavana zbog pronacističkih delova društva, Ukrajina je kroz osvajanja SSSR-a, uvećana za svoj zapadni deo. Istovremeno, 1954. joj je mimo svake logike dodeljeno potpuno rusko poluostrvo Krim. Ona je tako, teritorijalno nagrađena, formirala svoje današnje granice. Međutim, budući u sastavu supersile sa dominantnom ruskom kulturom, naukom i svim drugim u komunističkom društvu, koje naciju nije smatralo previše bitnom, tokom ovog perioda stvorena je neka vrsta ponovne rusifikacije. Pre bi se moglo reći sovjetizacije. Slično amerikanizaciji celog sveta. Tako, su na kraju postojanja SSSR-a svi univerziteti, televizija i javne ustanove dobrovoljno koristile skoro isključivo ruski jezik.
Na istoku zemlje je već formirani Donski industrijski basen dobijao još moćniju formu najznačajnijeg centra industrije u čitavom Sovjetskom savezu. Možda i u sjvetu tog vremena. Zapad zemlje je, međutim, stagnirao i do danas ostao krajnje siromašan.
Raspadom sovjetske imperije, Ukrajina je prvi put u istoriji postala nezavisna država. Nimalo homogena, kao što je objašnjeno, nije nikakvo čudo, što se u periodu tranzicije, izrodilo mnogo suprotnosti. Istočni deo zemlje, sa razvijenom industrijom te južni, crnomorski sa lukama i turizmom zadržali su viši životni standard. Centralni i zapadni deo zemlje, izuzimajući glavni grad, živi u krajnjoj bedi. Jednom nevidljivom linijom izdeljena, bukvalno po polovini, zemlja živi dva paralelna života. Rusofilski i Ukrajinski. Naprimer, istočnom gradu Donjecku ili južnom, Sevastopolju, preko 90% stanovnika govori ruski, glasa za proruske stranke, oslonjeno je privredno i obrazovno na Rusiju. Nasuprot tome, zapadni grad Lavov, prestonica nekadašnje Austrijske Galicije, živi potpuno drugi život. Tamo 95% stanovnika podržava ukrajinske desničare, govori isključivo ukrajinski jezik i sanja evropski san.Glavni grad Kijev, na nesreću jednih, a sreću drugih, nalazi se u zoni prozapadnog dela zemlje, dok je glavna ekonomska snaga i moć skoncentrisana na istoku. Broj stanovnika je podjednak u oba dela, dok su politička opredeljenja građana otprilike u razmeri 55% : 45% u korist proruskog dela stanovništva. I u jednom i u drugom delu novopečeni milijarderi odlučuju o sudbinama masa. Razlika je samo u tome što su ovi istočni milijarderi još bogatiji. Pravna država nikada nije uspostavljena a korupcija je način života. U tome se, jedino, dva dela zemlje uopšte ne razlikuju.Danas, Ukrajinci čine oko 77% stanovništva a Rusi oko 18%. Ostalih je 5%. Međutim kada je reč o maternjem jeziku, tek 62 posto stanovnika je navelo ukrajinski kao svoj maternji. 35 odsto njih navodi ruski. To je oficijelna statistika. Međutim kada stanovnike Ukrajine pitate koji jezik govore u kući i na kom jeziku prate medije, čitaju knjige, situacija je obrnuta! 67% stanovnika koristi ruski jezik u kući. U javnoj komunikaciji, u obrazovanju, u medijima ruski je predominantan. Samo nije službeni. U korespondenciji sa državnim organima morate koristiti ukrajinski. Stvari su dovedene do apsurda. Dva od tri ukrajinska predsednika i gotovo svi premijeri ni ne znaju ukrajinski jezik?! Čak su im i predizborna obećanja bila da će se potruditi da ga nauče. Lideri nacionalističkog zapada, naravno govore ukrajinski, ali da bi ih svi birači razumeli često se obraćaju na perfektnom ruskom jeziku… Ruski, dakle, jeste univerzalni jezik u Ukrajini, koji svi razumeju i kojim se služe. Ali je zapadnjacima neprihvatljivo, da ga neko predloži za drugi službeni jezik. Ipak, sve je veći broj ljudi koji koriste ukrajinski jezik, a njegova upotreba se kroz sistem obrazovanja značajno promoviše, a stanovnici podstiču (ponekada i nedobrovoljno) da ga koriste.
Iako tako duboko podeljena na dijve polovine, sve do ove godine Ukrajina je žijvela u odloženom konfliktu. On je ponekada eskalirao, ali nikada ne toliko da dođe do pucanja jedinstva zemlje. To se pre svega dešavalo zahvaljujući ekonomskim interesima oligarha sa obe strane. Međutim, kada je sada pred Ukrajince postavljeno alternativno sudbinsko pitanje, da li će biti u uticajnoj sferi zapada, ili obnovljene Rusije, ne postoji taj kohezioni faktor, koji bi ih mogao ujediniti oko ove dileme. Krupan biznis i oligarhija to svakako nisu, a sve ostale društvene institucije su jasno podeljene i isključive u pogledu ovog pitanja. Jedni su za jedne, drugi za druge. Svaka ukrajinska vlast je do sada održavala ovo stanje odloženog konflikta, jer kako bi koja dolazila, nijedna nije imala snage da nametne svoj uticaj u onom drugom djelu zemlje. Realno, nije ni mogla. Klerofašistima iz Lavova, na zapadu, niko na ovoj planeti neće moći da nametne suživot u zajednici sa Rusijom. Istovremeno, stanovništvu juga i istoka ne pada na pamet da budu otrgnuti od matice Rusije. I jedni i drugi, kao što vidimo, su spremni da to svoje opredeljenje brane do kraja.
U tom slučaju neka je i njima, a i svima nama Bog u pomoći…

Življela Rusija!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Postavio sam temu rusifikacije Ukrajine preko jezika i nisam dobio odgovor. I ovaj poduži članak samo govori o podjeli na osnovi religije. Ako neko ima znanja i saznaja o ukrajinskom jeziku? Kako se je stvorio i celokupna politika naspram ruskog do sada?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Gradonačelnik iz Latvije žali se na dolazak NATO vojnika: "Ponašaju se kao svinje, piju, napadaju djevojke, uriniraju i povraćaju u javnosti - došli su kao okupatori"

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Украјински језик није нов створен као нпр. црногорски или босански. Украјински постоји доста дуго сматра се да је у 11. веку издвојен као посебан дијалект источних Словена. Кад језик "суржик" постоји још од 18.века а то је мешавина руског и украјинског.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Odlican post @art610....samo bih dodao da su Ukrajinci tj Kozaci bili veci Rusi od Rusa u Boljsevickoj revoluciji....oni su vecinom bili Beli Rusi i branili su monarhiju.Mrznju koju neki Ukrajinci osecaju i danas prema Moskvi je mrznja prema Komunistima a ne prema Rusima.Komunisti su pre svega Komunisti pa onda pripadnici neke nacije.Staljin se zato svetio Ukrajincima-Krajisnicima jer su protivnici komunista i monarhisti i to se nastavilo kroz ww2 do danas gde je mrznja ostala a razlog se zaboravijo.Danasnji Rusi su pre svega Rusi a ne komunisti ,nesto izmedju Carske i SSSR Rusije.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

jos neka sa terena..
Slavjansk

• 2Ovo se svidja korisnicima: lolovoz, Lucije Kvint
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Na Ukrajini imas tri jezika u masovnoj upotrebi Ukrajinski, Ruski, Sudzik (mesavina ruskog i ukrajinskog masovno se koristi po selima) U carskoj Rusiji i SSSRu je ruski bio jezik medjunacionalnog sporazumevanja i danas se koristi masovno na teritoriji bivseg SSSR. Bilo je i masovnog mesanja i preseljenja stanovnistva tako da se ruski brzo sirio.
Ukrajinski jezik se odrzao na zapadnoj ukrajini koja je prvi put usla u sastav SSSra ili Rusije 1939te. Imas i masovnu proizvodnju novih reci da bi im se jezik sto vise razlikovao od ruskog. Nikada nije bilo nametanja ruskog jezika kao obaveznog ali si morao da ga znas da bi mogao da komuniciras sa ostalim narodima u drzavi. Nesto slicno Jugoslaviji, niko nije zabranjivao makedonski ili slovenacki, ali su pripadnici tih naroda masovno znali i srpskohrvatski (tako se tad zvao), dok je obrnut slucaj vec bio retkost. Dali su se oni zbog toga osecali ugrozeno to vec ne znam.

Ukrajinci su dobili drzavu, a sad pokusavaju da naprave naciju sa svim atributima nacije, jezikom, crkvom istorijom, kulturom... I to je problem kod svih mladih nacija moraju da pokazu da se necim razlikuju od nacija iz kojih su potekli, a kako je toga malo onda pribegavaju nacionalizmu, prisiljavaju narod da menja jezik, crkvu, falsifikuju istoriju.... Veoma cesto to pokazuju i kao borbu za nacionalno oslobodjenje sa narodom iz kog su potekli.

Toga si se bar na balkanu nagledao. Pre dve godine sam u Skoplju u nekom drustvu rekao da je Aleksandar Makedonski Grk, oci da mi izvade , nesvesno sam dirnuo u njihove nacionalne mitove. Isti takvi mitovi se sada plasiraju narodu Ukrajine.

• 1Ovo se svidja korisniku: Eyes Wide Shut
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ART610 ::...Istovremeno sa genocidom, teče derusifikacija Ukrajine. Nasilno izmeštanje seljaka u gradove, stvoriće od njih, umesto ruskih duhovnih centara – ukrajinske. ...

Ovaj clanak sam vec negde citao, u svakom slucaju je interesantan. Sa citiranim delom se ne slazem, upravo je najintenzivnija rusifikacija u smislu jezika vrsena u Staljinovo vreme. Tacno je da su sa industrijalizacijom u danas Ukrajinske gradove dosli ukrajinski seljaci, stanovnistvo tih gradova je jako poraslo zbog tog priliva i Rusi su u gradovima od vecine postali manjina. Ali, u gradove pridosli Ukrajinci i njihovi potomci su postali rusofoni. Kao rezultat, % rusofonih je od Staljinovog vremena postao ubedljivo dominantan u Ukrajini. Od 1991. ide proces jezicke derusifikacije pod okriljem nove ukrajinske drzave.

To jeste paradoks, komunizam je doneo nacionalnu emancipaciju nerusima, dao im pravo na republike i autonomije, a onda je pod Staljinom izvrsena mnogo intenzivnija rusifikacija nego u carsko vreme i to je prakticno trajalo do raspada SSSR. Imali su teritiorijalnu autonomiju a nisu imali kulturnu!

Takodje, po pitanju vere, moj utisak da vera ima znatno manji znacaj na jugoistoku. Mislim da je pregrubo da kazem da je podela severozapad - jugoistok zapravo podela vernici - ateisti. Sa vikipedije, recimo, proruski politicari ne isticu versku pripadnost dok kod skoro svih majdanovskih politicara stoji kojoj crkvi pripadaju.

Nisam ja a priori protiv ukrajinskog nacionalnog identiteta ali sam protiv njegove formulacije na antiruskoj osnovi jer to slabi Rusiju a time i slovenstvo u opste, te stvari su povezane. Opet da budem grub, na neki nacin je ovo ukrajinstvo antislovensko. Drugo, ovakva formulacija ukrajinstva ce doneti mogo patnje samim Ukrajincima jer ono znaci otvoreno neprijateljstvo Rusiji a tesko da ce u toj konfrontaciji pobediti Ukrajinci.

• 1Ovo se svidja korisniku: Loes
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Oplocenci izvukli iz naftalina AT pusku 14mm Simonov PTRS i dejstvuju po fasistima :