Artiljerijske jedinice JNA-formacije i naoružanje

• 1Ovo se svidja korisniku: aleksmajstor
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Vojo .. obratio si se na pravu adresu ha ha . Dakle istina je slijedeća .. nitko od nas u Zagrebu nije imao pojma da su haubice 203 mm , bezmalo u centru Zagreba . U Vojarnu u Selskoj ulici sam redovito do tada za dan Republike ili dan Armije, odnosno pred Božić i Novu godinu, išao po svinjsku polovicu , sir , salamu , kafu i tako to. Bilo je tamo desetak vaga sa skalom lijevo desno do 100 grama, a meni su trebale vage za vaganje dopunskih punjenja za mine. Ministar odbrane neki anonimus Luka Bebić mi je nabavio vage za krumpir , ali je bi ga.. bio je prva liga HDZ a .. magistar znanosti .. a nije razlikovao deku od grama .. ali dobro.. na moje insistiranje da treba poslati tamo u tu vojarnu specijalce da razoružaju onih par regruta koji su davali stražu i čuvali skladište sa kobasama i margarinom.. dobio sam vage .

Usro sam se kad sam vidio te grdosije.. u trenu sam sa kalibra 82 skočio na 203 mm ..nismo imali pojma .. bila su dva barutna punjenja zelene i bijele vrećice .. za 18 dana smo izveli prvi divizion na položaj kod sela Starjak.

Nismo imali tablice gađanja, nismo znali sa kojim punjenjem koliko leti , nismo znali što znači plus ili dva minusa na granati .. nismo znali ni koliko je teška granata .. ali netko od asistenata profesora Miloja Cvetkovića je magistrirao ili obranio majorski na strojarskom fakultetu i tamo u računalu ,odnosno u kutiji za cipele su se nalazile kartice sa Fortran programom za metodu Drozdova ili Opokova ne sjećam se više.. Napravili smo kompletne proračune Unutrašnje i Vanjske balistike .. kompletan reversni inžinjering za ta oruđa. Razvili metode mjerenja početne brzine , pripremili vatrene položaje za prvi divizion i na položaju Starjak izvršili gađanje u jezero Crna Mlaka , a onda malo podigli elevaciju preko Kupe.

Tako je počelo .. sa prvim hicem osnovnog oruđa smo znali početnu brzinu .. tablice gađanja su bile program u nekom računalu , gađalo se sa kvadrantima i određivanjem pravca po križu na ustima cijevi jer nije bilo nišanskih sprava , prethodno su lokalni geometri postavili pikete , lokalni bageri pripremili VP , lokalni mesari nahranili vojsku , a bilo je vina ko u prići u lokalnim vikendicama .. jedino je mineralna voda bila kritična.. Jamnica je bila preblizu linije razdvajanja pa se pila Radenska .

Kapisla nije bilo pa su za prvu ruku napravljene neke imitacije sa kapislama od lovačke puške .. kupio sam desetak malih turpijica i podijelio to vojsci da turpijaju mesingane čahurice dok lijepu ođu u ležište, kasnije je osvojena proizvodnja i prestao sam brojati nakon 20000 isporučenih komada ,

Upaljača nije bilo , za početak smo na Velesajam u neku od tih hala dofurali 2000 dimnih granata kalibra 90 mm sa upaljačem MTSQ , otšarafali upaljaće, dimne granate bacili u more, a nakon toga smo koristili neki ruski RGM .. navoj nije štimao ali nema veze, napravili smo adaptere.

Cijevi od Long Toma su zarobljene , mislim u Delnicama i brdo municije za njega , ali su cijevi brzo stradale zbog šenluka vojske i nadobudnih krilnika HDZ eta koji nisu poštivali režim vatre. Već pred novu godinu 1991 / 92 sam na VP Opatija u zoni Siska organizirao ispitivanje , konverziju , baruta za top 155 u cijevi od haubice 155mm, tlak na ustima cijevi je bio preko 1000 bara , to je rigalo vatru i grmilo, a kratko letilo , ali je bilo efektno.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Za ovo po prvi put čujem, priča je išla za one malo mršavije u 155mm kalibrui negde mnogo istočnije od Zagreba.
Ali ne mari HVALA i za ovo..

• 1Ovo se svidja korisniku: aleksmajstor
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ne znam Vojo što se događalo na istoku , u metalnoj kanti sa barutom za 155 mm bila je i mesingana čahurica, kapisla MK 2 A 4 , ovi moji tutleki nisu kužili da ta je ta čahurica ista i za 203 i za Long Toma.

Mislim da je glavni problem bio u tome što je 203 i 155 Long Tom bio na nivou vrhovne komande i bio je desetak godina prije toga već otpisan .. spreman za rashod ili prodaju u Aziju ili Afriku , nitko o tim oruđima nije imao pojma , rezervni oficiri u rangu majora se više nisu sjećali sa kojim barutom su pucali na Slunju.. jebem ti takve oficire koji se nakon desetak godina ne mogu sjetiti da li barut u zelenim ili bijelim vrećama dalje baca ... ha ha evo sad ni ja ne znam.. koji dalje nosi.

• 2Ovo se svidja korisnicima: voja64, aleksmajstor
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

@Raketaš
Izvinjavam se što se kasno javljam u vezi prethodne diskusije o haubicama 203mm. Ne treba baš previše kriviti te rezerviste, jeste da su pokazali prilično neznanje u vezi kapisli koje su apsolutno identične onima na Long Tomu. To piše na više mesta. E što se tiče punjenja, bele vreće (punjenja M2) sigurno nisu videli jer ih ni u sedamdesetim više nije ni bilo. U knjizi Municija izdanje 1974 iako su u prethodnim tačkama detaljno opisana oba punjenja u tački o pakovanju municije doslovno stoji sledeće:



Dakle po ovome leta gospodnjeg 1974 JNA ne raspolaže barutnim punjenjma M2, bele vreće mase 12,7 kg. To je tada bilo zatečeno stanje i uputstvo za naredni period. Tako dotur punjenja na pomenuto Slunjsko gađanje je mogao biti samo u zelenom tj. zelenim M1 barutnim punjenjima (mase 5,9 kg) koja su bila u skladištu. Ako su se odnekud pojavile bele vreće a niste ih vi nabavili, to je zanimljiv podatak koji bi mogao da upućuje da su haubice bile možda spremne za izvoz. Ko zna?

• 1Ovo se svidja korisniku: aleksmajstor
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@Gargantua.. U toj općoj zbrci koja je vladala tada , dogodilo se da je netko u nekoj kanti , kontejneru, našao polu izgoreli spisak za mobilizaciju rezervne jedinice JNA koja je bila na 203 , tako se i dogodilo da se među par stotina rezervista koji nikad nisu vidjeli to čudo našlo i par rezervnih oficira koji su deset ili dvadeset godina ranije rokali po Slunjskim brdima.

Nikakvih podataka nije bilo za ta čudovišta , apsolutno ništa ,u rujnu 1991 godine nismo imali čak ni knjigu municija koju spominješ, knjigu Haubica 203 sam dobio tek dvije godine kasnije .

4.10 1991 kad je prvi divizion izašao na položaj još se vodila rasprava u ministarstvu da li su zelene vrećice sa barutom( kojih smo imali u skladištima ) za veliki domet ili za mali domet, ja sam bio ubijeđen da je to barut za mali domet i na moje inzistiranje su haubice postavljene na prvi povoljni položaj, kod sela Starjak , kako bi i sa malim dometom mogle pokriti most na Kupi kod Jamnice.

Prvi hitac je pokazao da je to mali domet , pri tome je izmjerena početna brzina projektila na ustima cijevi i na bazi te brzine je napravljen program za računalo za proračun putanja , tablice gađanja u pravom smislu nismo imali , već program .

Kad već pišem o tome ovdje , a ne na temi 203 .. mi smo zarobili 23 komada , a juga je od amera kupila 24 , navodno je ta zadnja bila u remontnom zavodu u Hađićima rastavljena i mislim da je Anastas Paligorić studirao njen lafet i mehanizme kako bi to sve iskoristio za dugačku cijev .. za projekat KOLOS.

Inače smo mi dosta toga čarobirali sa tim haubicama napravili smo konverziju baruta tako da smo digli domet na onih čarobnih 17 km , a greškom je nabavljeno cca 20000 komada sovjetskih granata i barutnih punjenja pa je i tu trebalo petljati po barutima i kapislama .

Da li su bile spremane za izvoz .. možda .. bile su u visokom stupnju spremne za funkciju , mi smo u 15 dana osposobili 18 komada , ostale su bile izraubane , vjerojatno se iz njih pucalo po Slunju sa nekim smanjenim punjenjima , a tih 18 komada su vjerojatno bile stalno konzervirane.

Pretpostavljam da bi u slučaju izvoza Savezna Direkcija prodala i municiju , toga je bilo brdo granata na paletama, ali je barut već bio star , ali nije nikada oglašen kao nestabilan. Jedini su problem bili upaljači njih nije bilo dovoljno, možda su povučeni zbog starosti , ili dati na remont , ili su uništeni u nekom od skladišta koje je grunulo, ne znam . Topovskih kapisli isto nije bilo , a one koje smo kupili sa barutnim punjenjima sa NATO područja nisu pasale, u nekom periodu je u svim članicama NATO unificirana ta kapisla , samo je juga ostala na staroj kapisli MK2A4, da su bile spremne za izvoz morali su onda napraviti reviziju za tu novu NATO kapislu , a nisu , a znam da bi to u JNA trajalo najmanje 3 godine.

Puno toga u vezi njih mi nije jasno .. kad su dovežene u krug vojarne , pa okolo su zgrade sa prozora se vidi krug vojarne , pa nije to brdski top da ga se samo tako ugura u hangar. Bog zna , možda su tamo ležale dvadeset -trideset godina , možda su dovežene kad je to bila debela periferija Zagreba.

• 2Ovo se svidja korisnicima: voja64, brundo65
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Може ли и неког и некаквог текста уз бројне фотографије?
Колико да остане у историји, на сликама се виде топови МТ-12 од 100мм, ПОЛО 9П122 или 133 (зависно да ли има могућност полуаутоматског вођења) и очигледно позирана фотографија једног пешадијског комплета за гађање Маљутоком.

Полигон, дефинитивно и поуздано, није Криволак.