Efekt artiljerijske granate po cilju

• 4Ovo se svidja korisnicima: voja64, nemkea71, vathra, pericanet
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Koja rečenica i formula o tome kako grubo izračunati efekt gelera, šrapnela, fragmenta po cilju. U primjeru ću koristiti granatu 152mm znači mase 43,56 kg sa 6,44 kg eksploziva protiv žive sile. Za potrebu primjera ću uzeti šrapnel veličine jednog kubnog centimetra, a to je masa od 8 grama udarne površine 100 kvadratnih milimetara.
Trebat će još podatak o brzine detonacije koja je 7800 m/s.

Prvo račun brzine razletanja



Unošenjem masa granate i eksploziva (q i omega) i brzine detonacije D (nije promjer) dođe se do brzine 1873 m/s.
Prema toj brzini se može izračunati kinetička tog fragmenta mase 8 grama



i ona je 14033 džula.
Da bi energija fragmenta bila ubojita po živoj sili proračunska energija treba biti veća od milion džula po kvadratnom metru.



Ovaj fragment ove brzine ima 140 puta veću energiju od potrebne. E sad zadnji račun je na kojoj udaljenosti će takav fragment i dalje biti ubojit.
To se može empirijski izračunati po ovoj formuli



Masa gelera se unosi u gramima, brzinu imamo, a druga brzina koja je “vub” odnosno ubojita brzina se dobije iz onih milion džula po kvadratnom metru i za ovaj fragment 1x1 centimetar i 8 grama ona je 158 m/s.
Znači takav fragment uništava otkrivenu živu silu na udaljenosti 141 metar.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Пуковниче,
да ли у пракси због чуднијих облика гелера брзина не опада брже?
Неки емпиријски подаци ваљда тако наводе.

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Naravno...da slikovito opišem...ovo se može nazvati osnovnoškolski proračun. Onda bi recimo srednjoškolski proračun bio nešto detaljniji i tu bi se recimo uzimalo u obzir i stvarni oblik, koeficijenti aerodinamičkog otpora takvog oblika, gustoće medija, ma puno toga počevši od samog početka brzine razletanja koja se može računati i po mnogo većim matematičkim kobasama u kojima ima puno raznih K-ova, lambdi i toplinskih q-ova.
A onda i fakultetski koji bi sve to diglo na jedan puno viši nivo dinamičkog gibanja koji bez integralnog računa nije moguć.
U svakom slučaju ovo je račun maksimuma, a stvarnost ga umanjuje, otpori kako oblika tako i dinamičkog efekta, tumbanje recimo koje jede energiju jednim dijelom.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kolika je snaga klasicne MB 120 granate protiv pjesadije zive sile na otvorenom?
Kada bi eksplodirala u masi ljudi u idealnim uslovima.

• 2Ovo se svidja korisnicima: goxin, raketaš
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Od 22 strane "Blast efekat za različite količine eksploziva"
http://www.masakrnatuzlanskojkapiji.rs/06astrucno_....._lukic.pdf

Ne mogu se setiti gde sam pročitao... mina od mb120 ima parčadno dejstvo kao granata 152/155mm, bez obzira što je 3x lakša, zbog ugla pod kojim pada.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Poznat mi je taj rad , a i poznata mi je municija kalibra 130 mm. Treba taj kalibar uzeti sa jako velikom rezervom , zato što odudara od standarda u niza parametara. To je košuljica sa iznimno debelim stjenkama u zadnjem i centralnom dijelu , sve je podređeno velikoj preciznosti i dometu , a ne efektu razaranja .

Odnos eksploziva i čelika je jako loš , čelik je takvog satava i termički je obrađen da daje veliku čvrstoču granati tako da se može probti kroz oklop broda , za razliku od košuljica drugih granata koje u svom sastavu imaju određenu količinu bakra , i toplinski su obrađen da daju puno fragmenata.

Mina kalibra 120 je daleko efikasnije od granate 122 mm ili 152 mm, ima izduženo tijelo dobar odnos čelika i eksploziva ima jak bočni snop , putanja ima bolji , vertikalniji , upadni kut ,pa je taj bočni snop jak na sve strane , brzina sudara sa tlom je mala i upaljač ima vremena da kresne , a ne da se ukopa pol metra u zemlj.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Količina granata za različite ciljeve od 138 strane
http://elibrary.matf.bg.ac.rs/bitstream/handle/123.....sequence=1

Nema nigde po gradovima da se tuče. Verovatno bi norma bila x5.

• 3Ovo se svidja korisnicima: goxin, Areal84, pericanet
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napali ste taj podrum kao dusmani i samo ga patite.Prvo i osnovno nemamo tolikog broja orudja na jednom mjestu.Dali to bilo 122,130,152 ili 155 treba dobro dobar izvidjac,racundzija i svi ostali,pa probijas prvu drugu pa trecu deku,a sa koliko granata?Gdje tu vrijeme a ono je veoma,veoma bitno.Probali ovi nasi pa nije islo, zovnu nas kornjace,pjesadija kaze:Iz te kuce jak otpur,mi spusamo 2-3 pancirke u temelj i ode pjesadija dalje.Znaci bez vidnog za oko nema NISTA (mozes nisanit i kroz cijev).Smanjuje se broj granata sto znaci i cijena a i vrijeme jer nemoze pjesadija cekat sat-dva zasamo jedan podrum,kucu,bunker ili tacku.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Areal84, pericanet
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ovo sa kornjačama i pancirkama mi nije jasno , očito imaš ratno iskustvo , a imam ga i ja. I zato sam podrum postavio u tipično radničko naselje sa tipično radničkim , socijalističkim načinom izgradnje.

Nekidan je bio potres u Zagrebu pa je ispalo da je buržoazija ili oni koji se tako smatraju, i koja živi u starim zgradama u centru najebala , a da šljakeri koji žive u radničkim naselima nisu, osim onih u samom epicentru.

Slično bi tako bilo i u nekom ratu , suvremeno građena naselja su otporna , i tu jedino precizan hitac sa nekim navođenjem daje rezultat.

Vračam se na početak priče o podrumu , očito da kalibar 152 /155 ne daje rješenje , ali o tome več raspravljamo na drugoj temi

• 2Ovo se svidja korisnicima: Areal84, pericanet
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kornjača = tenak.
Pancirka = kumulativna.