Haubice kalibra 203 mm

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@raketas

To bi bila interesantna tema.Da ,svakako na ovu temu jer se ionako radi o haubicama ( moze i topovima ) 203 mm kako u JNA tako i u drugim armijama kako sam shvatio ...

• 3Ovo se svidja korisnicima: voja64, Gargantua, Metanoja
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Raketas, simptomaticno je da su Iracani (tj. Bull) u to vreme radili na topu 210mm a Kinezi su napravili kopiju americke samohodke 203mm M110A2 ali sa znatno duzim topom...


Evo i vucna verzija, cini mi se da je kraca ali moze biti da gresim:

• 5Ovo se svidja korisnicima: voja64, Gargantua, CheefCoach, ray ban11, Vl veliki
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Bull je bio veliki fan profesore Fritza Rausenbergera , skupio je sve relavantne informacije o Fritzovom radu kod KRUPA i razvoju Pariškog topa., te njegovoj uporabi . To je išlo dotle da je uz dozvolu nasljednika kopao po njegovoj osobnoj arhivi , bio na njegovom grobu i slično.

To se vidi i po odabiru kalibra 210 mm za komercijalni top velikog dometa, kojeg je razvijao sa Iračanima i kinezima .

Moje je mišljenje da Anastas i ekipa nije imao što naučiti od Bulla , osim što je Bull imao bolja računala i neke matematičke modele koji su nama tada bili nedostupni , ali se uz Bulla moglo lakše napraviti posao i uvaljati top Iraćanima.

Na tom je projektu kao osnovno , trebalo osvojiti novi tip cijevi -ožljebljenja poligonalni profil , koji ima manji tlak forsiranja i postiže veće početne brzine projektila , bolji aerodinamični oblik projektila i kao najvažnije novi tip baruta velike progresivnosti koji se radi dvostrukim ekstruderom. Dok nađem odgovarajuću fotku budem to postavio , za sada mogu samo opisati oblik tog baruta .

Proizvodi se ekstruzijom tako da iz prvog ekstrudera izlazi barut u obliku cijevi, a onda se izvana u drugom ekstruderu nanese barut koji gori sporije.

U toj kombinaciji baruta , ispočetka se povećava površina izgaranja na račun povećanja površine izgaranja iznutra , nakon nekog vremena dok izgori sporo goreći barut sa vanjske površine dolazi do skoka tlaka i brzog izgaranja baruta po cijeloj površini i povećanja priliva barutnih gasova . Takav barut sa dvostrukom progresijom daje niže tlakove u cijevi ali tlakove koji dugo traju , barut može biti hladniji i postižu se velike brzine projektila uz podnošliv život cijevi.

U nekoj drugoj varijanti se iz prvog ekstrudera dobije 6 trokutastih štapića ( profila kao kriške bureka ), a onda se na njih nanese izvana sloj baruta koji gori sporije , taj sporiji barut pokrene projektil i gori dok je volumen omeđen zatvaračem i projektilom malen , ali kad se projektil makne 2-3 metra u cijevi treba pouno više gasova nego što to daje neki obični barut. Ovakav segmentirani barut kad izgori vanjski sloj može dati višestruko više gasova i ponovno podići tlak u cijevi i nagurati veću brzinu projektila , bez onog karakterističnog špica koji razara cijev.

Povijet topova bilježi raznorazne domišljate i manje domišljate verijante kako taj početni špic tlaka smanjiti , a samo trajanje tlaka razvući duž cijevi , ovo rješenje sa dvostrukim ekstruderima je predmet istraživanja zadnjih tridesetak godina i Paligorić je naravno o tome znao sve.

Znači kod tih topova više ne govorimo o nekom listićima ili barutnim makaronima već su to komadi kao ovaj na fotki, a sa njima se može nešto ozbiljno početi.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Da li postoje neke skice,nacrti tog topa 203 mm KOLOS ? Neke uvodne TTK i jos neki detalji ... U VTI sigurno predpostavljam ...

• 3Ovo se svidja korisnicima: voja64, ray ban11, Metanoja
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Raketaš je svojim porukama dosta pominje Džeralda Bula, ličnost koja svakako zaslužuje posebnu temu. Čovek nesumnjive inteligencije i obrazovanja sa burnim životom koji je sigurno bio višeslojevit. Zanimala ga je analiza Nemačkih dostignuća kako u prvom tako i u drugom svetskom ratu ( Pariski top što je sve Raketaš pomenuo ranije ali i V3) iz čega je vukao inspiraciju za kasnije nastali HARP i projekt Vavilon. Zanimljivo je da je svoj rad na kanadskom topu 45 uspeo preproda bar na tri strane (pored Kanade tu su Južna Afrika, Kina Irak) i da pored opsežnih istraga izbegne dugogodišnju tamnicu. Zanimljivo je da ne kažem upadljivo da se u celoj aferi sa Irakom u javno dostupnim dokumentima i u tadašnjem medijskom „rešetanju“ se ne pominje ni J od Jugoslavije.
U dokumentarcu napravljenom vrlo brzo posle Bulove smrti a koji Raketaš u svojoj poruci pominje, ima jedna interesantna sekvenca kada se jedan stariji čiča u odgovoru na pitanje u jednom momentu se nasmeje, lakonski odmahne rukom i da parafraziram, kaže kako u stvari inače ionako svi topovi dolaze iz Brisela. Rečenica koja možda na prvi pogled ne znači mnogo. Brisel je ovoj priči interesantan jer povezuje u jednoj tački živote ljudi sa raznih strana sveta. Dakle to nije samo kao grad u kojem je Bul proveo poslednje godine svog života i tu bio žrtva atentata nego je i grad u kome je Prof S. Janković rođen i kasnije stekao svoje akademsko obrazovanje. Život je čudo.

• 6Ovo se svidja korisnicima: CheefCoach, Metanoja, voja64, ray ban11, Vl veliki, xoax
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Još je jedan Belgijski đak zanimljiv u ovoj našoj prići Uroš Janković , kao otac Slobodanu , ali i kao šef mladim oficirima inženjerima Slobodanu i Anastasu . On ih je usmjerio da se kao dobri prijatelji ( kasnije i kao šuraci ) dogovore tko preuzima događaje u cijevi , a tko ono što se zbiva van cijevi topa.

I tako je Boba prvo otišao na postdiplomski studij matematike , ono čista matamatika , nema na njoj A od aerodinamike, a onda je kod Svetolika Pivka doktorirao na čistoj aerodinamici . Tek ta veza matematike i aerodinamike je bila dobitna kombinacija za spoljnu balistiku kojom se prof Janković bavio ostatak svoje stručne karijere.

Dok je Boba ganjao matematiku Anastas je guslao unutrašnju balistiku , a imao je od koga učiti... bila je tu plejada iskusnih balističara , počev od Uroša koji je bio konstruktor topa B-1 , pa Boška Stanisavljevića , Jovana Trivunca , sve francuski đaci , ali smo svi mi radili po ruskim metodama UB proračuna... Opokov , Drozdov i slični su nam bili obavezna literatura prije spavanja .

U toj maniri francuskih salona i ruske žestoke artiljerijske škole smo svi mi odrastali i postajali iskusni inženjeri znanstvenici , tako da je pojava Geralda Bulla bila samo šlag na dobro ispečenom kolaču.

Ja osobno Bulla doživljavam kao dobrog menađera .. trgovca koji je jednu naoko dobru i primamljivu ideju uspio uvaljati u niz država , osim gore pomenutih treba dodati i Austriju i Španjolsku , tako da kad idemo to zbrajati ispada da je paralelno surađivao sa desetak armija u svijetu , a nije imao nikakav kišobran iznad glave neke svoje matične zemlje ili armije .. čak naprotiv imao je i CIA i FBI za petama , a sadio je tikve sa Sadamom i gurao prst mečki u pi.ku sa onom topčinom .

Nije li malo pretjerao u svemu tome....

Boba je bio kategoričan nikakvo povećanje dometa ne dolazi u obzir sa nekakvim puhalicama dima u rep projektila , a da se ne dobije ogromno rasturanje ranga raketa iz VBR a na tim dometima , a to smo već imali riješeno kroz Oganj i Orkan.

Domet se može dobiti samo brzinom , masom , i poboljšanjem oblika projektila , a to je značilo nova cijev , novi barut , novi oblik projektila ... možda i potkalibarni sa velikom brzinom , a i to smo već imali na topu 100 mm i tenkovskom topu 125 mm , a kod kalibra 203 mm je projektil od 155 mm dosta dobro dimenzionirani potkalibarni.

E ta iskustva je imao Bull sa Barbadosa i zato nam je bio zanimljiv.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:
Raketaš
Ja osobno Bulla doživljavam kao dobrog menađera .. trgovca koji je jednu naoko dobru i primamljivu ideju uspio uvaljati u niz država , osim gore pomenutih treba dodati i Austriju i Španjolsku , tako da kad idemo to zbrajati ispada da je paralelno surađivao sa desetak armija u svijetu , a nije imao nikakav kišobran iznad glave neke svoje matične zemlje ili armije .. čak naprotiv imao je i CIA i FBI za petama , a sadio je tikve sa Sadamom i gurao prst mečki u pi.ku sa onom topčinom .


Ovo je malo skretanje sa teme ali sa označenim delom teksta se nikako ne mogu složiti. Ako pođemo od aksioma da slučaj ne postoji Bul je sigurno imao podršku nekog foramalnog ili neformalnog miljea do određenog momenta. Takve stvari se ne rade pa i još da uvek budeš korak ispred službe ne može makar bez prećutne saglasnosti. Šire posmatrano nekoliko godina ranije se dogodio Irangejt kada su kola slomila formalno na Nortu i Vajnbergeru a u stvari sve je to bila predstava za javnost dok je u osnovi bilo čisto zatvaranje operacije podrške Iranu i čišćenje terena i evidentnog ranijeg šlamperaja a sve u sklopu predstojećih događaja. Do identičnog prekidanja direktne ili indirektne podrške S. Huseinu takođe je moralo doći. Da li Bul to nije znao ili nije želeo da zna i da shvati da dalje petljanje sa Sadamom može da bude krajnje opasno, da li je pušten niz vodu da bi se Sadam oseti jak i i da bi se dobio razlog za rat ili je namerno nastavio samostalno dalje ostaje za nas samo na nivou špekulacija. Bilo kako bilo nakon Pustinjske oluje sva zvučna imena upetljana u Irangejt su pomilovana od strane Dž. Buša starijeg i mirno nastavila život. A SAD su dobila svoj prvi veliki i uspešni rat nakon Vijetnamskog fijaska.
Kraj skretanja sa teme.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nego koliko daleko se kod nas otislo u razvoju tog topa 203 mm ? Uradjeni TTZ mozda ... znaci sta se konkretno uradilo recimo u VTI i drugim institucijama JNA ?

• 2Ovo se svidja korisnicima: Vl veliki, RJ
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

RJ hvala ti za ove fotke , malo me to vratilo u "mladost " .

Malo ga tu novinari seruckaju , ali nije im za zamjeriti , dobili su takve informacije od onih koji nisu" luk ni jeli ni mirisali "

Malo predobro zvuči da su majstori za dvadeset dana ( točno je za 18 dana ) napravili zatvarače sa haubica i poslali ih na front.

Zatvarači su bili ispravni , pa to su hrge teške pol tone , tko bi to skinuo i odneo sa sobom, bili su skinuti udarni mehanizmi , a to je nešto veliko ko šaka , u to se stavi kapisla i okrene par krugova da se mehanizam zatvori .

Nišanskih sprava nije bilo , ali se to lako nadoknadi bilo kojom panoramom i kvadrantom .

Tegljači su bili onesposobljeni , motori su radili bez ulja i zaribali svi do jednog, ali su vrlo brzo osposobljeni, ali zapravo i nisu trebali jer je bilo dosta civilne mahanizacije koja je mogla tu grdosiju vozati po brdina i dolinama.

Bilo je po okolnim brdima brdo granata na paletama i brdo onih kontejnera sa barutom , ali nije bilo upaljača za granate , nije bilo kapisli za barutno punjenje i ono najvažnije nije bilo tablica gađanja .

Izrada tih tablica je po mome najveći stupanj reverse engineringa koji je urađen u ovim našim krajevima, daleko je to od kopiranja i izrade neke raketi ili aviona za što su bili rusi majstori. U tim uvjetima i u roku od 18 dana su urađeni unutrašnjebalistički proračuni haubice , dobivene su početne brzine za sva punjenja , napravljena je oprema za mjerenje brzine na ustima cijevi i realnim pucanjem potvrđene izračunate brzine. Na bazi snimka geometrije projektila izvršeni su svi aerodinamički proračuni i napravljene " tablice gađanja " zapravo instaliran software u neka prijenosna računala koja su bila dodijeljena divizionima .

U trenutku kretanja u projekat dečki nisu imali podatak ni koliko je granata teška , a pogotovo nisu imali pojma koliko iznose oni plusevi ili minusi na granatama ... razlike od srednje težine.

Nedostatak upaljača je nadomješten izradom adaptera sa američkih na ruske navoje tako da su za početak korišteni ruski upaljaći , a kasnije su iskorišteni originalni američki skinuti sa dimne i osvetljavajuće municije.

Topovske kapisle su u prvom trenutku improvizirane upotrebom kapisli od lovačke puške sačmarice , a kasnije je osvojena tehnologija izrade originalne kapisle.