Orešnik

• 2Ovo se svidja korisnicima: zlaya011, amaterSRB
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Jasno je to meni da se motor ugasio na 60 km visine, nabubao brzinu od 3500 m / s i da odatle počinje parabola i strmopizd , i da je tih početnih 50 km benefit, ali je Postol u svojim skicama to prikazao malo drukčije.

Ali dobro u svim radovima i on barata s nekih 3300 -3500 m /s što smatram realnim.

Drugo je pitanje ako je samo prvi stupanj Pionira i matica sa 6 kontejnera zbog te smanjene mase , koja su ubrzanja i dinamička optrečenja na kraju rada prvog stupnja Pionira. Ulazimo samo tako duboko u neku metafiziku.

• 6Ovo se svidja korisnicima: babaroga, Gargantua, tomigun, zlaya011, danijell, amaterSRB
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

raketaš ::3. Orešnik je lansiran iz Bjelorusije na Lavov

Stvarno je rekao da je Lavov gađan iz Bjelorusije







Pa to doleće iz smjera čistog istoka, kakva Bjelorusija ga spopala

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

raketaš ::
Uvaženi profesor ne vidi na tablici koju je sam dao da jedan gram TNT daje cca 4,2 Kj energije i to je ok , ali ne kuži da je gram Wolframa sa hipersonikom donio isto 4,2 Kj energije i da taj gram wolframa kad se zapali daje još cca 9 Kj energije.

Znači ... kad balvanka od 100 Kg tresne na zemlju sa brzinom od cca 3000 m/s ona na cilj predaje energiju kao 100 Kg TNT , plus što taj folfram kad se zapali daje energiju kao još 200 Kg TNT , znaći UKUPNA ENERGIJA JE kao 300 Kg TNT.


Da bi uporedili fali brzina(vreme) kojom se ta energija preda, ti to znas i mudro si precutao taj deo

• 7Ovo se svidja korisnicima: luka35, Metanoja, djboj, Krusarac, komsija1, Blogadan, amaterSRB
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Luka 35 Nisam smatrao da trebam uzimati u obzir vrijeme , ali ka pitaš da ti odgovorim.

Američka FAB 500 (MK 82 ) je napunjena s livenim TNT on ima brzinu detonacije cca 6000m /s ( onaj prešani na mrtvo ima nešto manje od 7000m/s ) dužina bombe je cca 2,2 m , ali realno bi dužina eksplozicava u njoj mogla biti cca 1,8 m. po tome ispada da bi prijelazna pojava mogla trajati 0,0003s, taj udarni val se kroz krute tvaari , zemlja beton prenosi brzinom zvuka za taj materijal 3-4 km /s brže ne može, a kroz zrak se kreće brzinom od cca 330 m/s isto tako brže ne može. Brzina razletavanja komada bombe ne može dostići kritičnu brzinu plinova nastalih eksplozijom , a to je cca 1500 m/s , često puta nije ni 1000 m/s.

Kad balvanka dužine metar tresne u beton brzinom od 3000 m/s prijelazna pojava traje isto vrijeme 0,0003 sekunde , sve ostalo je isto kao kod MK 82, s tim da komadi volframa udaraju u podlogu kao krutina i prenose taj impuls prema teoriji elestičnog sudara ... kao biljarska kugla na kuglu . Možemo sad spekulirati da li je to u domeni elestičnog sudara ili nekog poluelestičnog , ali obrni okreni kod elestičnog sudara dva jednako kruta tijela jednake mase prvo se prestane kretati , a drugo se nastavlja kretati njegovom brzinom. Naravno da ne mislim da se wolfram i pijesak iz betona kreću istom brzinom ali je velika šansa da čestice kamenja nastavljaju letjeti brzinom od pola ili trećine brzine wolframa, cca 1000 m/s ili manje.

Mislim da su ruski inženjeri imali cilj da sa wolframskom balvankom ostvare isto što i standaradna avio bomba od 500 funti.

Piroformno djelovanje Wolframa je teško opisati , teški metali izgaraju dosta sporo , par milimetara u sekundi. Wolframski prah se koristi u vrlo preciznim usporaćima za municiju , ručne bombe i slično. Kad ga zapališ nemoš ga ugasiti , a inače se u proizvodnji Wolframski prah čuva u atmosferi u kojoj nema kisika , a prašina koja padne po stolu voli se sama od sebe zapaliti.

• 3Ovo se svidja korisnicima: Blogadan, dani.tomic, amaterSRB
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Ako uzimamo Pionir RSD-10 za nekog pradedu Orešnika i model za raznatranje ne bi ga trebalo dalje cepkati, on je već u startu nastao samnjivanjem nečeg većeg. naime Pionir je u osnovi prvi i drugi stepen sistema Temp 2S. Da se vratimo u prošlost. Temp 2S je prvi ICBM u varijanti mobilnog lansera. Za to vreme čudo, tri stepena sa komorama od kompozita i sva tri stepena rade na čvrsto gorivo. Napravljen je relativno mali broj lansera 30-50 nema tačnih podataka koliko, ali je negova pojava napravila ludačku uzbunu u Fordovoj i Karterovoj administraciji. Paralelno sa njim je napravljen je i sistem srednjeg dometa od prvog i II stepena tj skraćivanjem ICBM batine za jedan stepen i masovno je proizvođen kao Pionir. Uzbuna u Vašingtonu je dovela do potpisivanja Salt II ugovora u kome postoji deo kojim se Sovjeti obavezuju da neće proizvoditi više III stepen prevenstveno da se veliki broj Pionirovih raketa ne bi mogao u vrlo kratkom roku konvertovati u punokrvni ICBM. A naštancovano 500 -600 lansera Pionira i bar toliko raketa.
Evo tablice sa okvirnim dimezijama i masama za Temp 2S, za Pionir je to manje-više poznato ali je tu i treći stepen.



Elem, prva dva stepena su bez ikakvih prepravki u stanju da poguraju treči stepen lagane mase od 8,7 t. Rekao bih nije loše za dalja razmatranja nekog modela koji bi bio neki analog današnjem originalu.

• 6Ovo se svidja korisnicima: Sirius, zlaya011, Krusarac, laurusri, Blogadan, StalniPromatrač
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pored znanja iz relevatnih oblasti za temu o kojoj komentarisemo, treba se podsetiti i da ne posedujemo prave informacije vec samo ono sto je dostupno iz "javnog prostora" kao i nekih dezinformacija plasiranih u "javni prostor" iz raznoraznih pobuda.
Bez obzira na sve, komentari koje citamo doprinose podizanju znanja iz oblasti koja nas interesuje i pomaze nam da bolje razumemo neke nove informacije kada se pojave.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

raketaš ::Luka 35 Nisam smatrao da trebam uzimati u obzir vrijeme , ali ka pitaš da ti odgovorim.

Američka FAB 500 (MK 82 ) je napunjena s livenim TNT on ima brzinu detonacije cca 6000m /s ( onaj prešani na mrtvo ima nešto manje od 7000m/s ) dužina bombe je cca 2,2 m , ali realno bi dužina eksplozicava u njoj mogla biti cca 1,8 m. po tome ispada da bi prijelazna pojava mogla trajati 0,0003s, taj udarni val se kroz krute tvaari , zemlja beton prenosi brzinom zvuka za taj materijal 3-4 km /s brže ne može, a kroz zrak se kreće brzinom od cca 330 m/s isto tako brže ne može. Brzina razletavanja komada bombe ne može dostići kritičnu brzinu plinova nastalih eksplozijom , a to je cca 1500 m/s , često puta nije ni 1000 m/s.

Kad balvanka dužine metar tresne u beton brzinom od 3000 m/s prijelazna pojava traje isto vrijeme 0,0003 sekunde , sve ostalo je isto kao kod MK 82, s tim da komadi volframa udaraju u podlogu kao krutina i prenose taj impuls prema teoriji elestičnog sudara ... kao biljarska kugla na kuglu . Možemo sad spekulirati da li je to u domeni elestičnog sudara ili nekog poluelestičnog , ali obrni okreni kod elestičnog sudara dva jednako kruta tijela jednake mase prvo se prestane kretati , a drugo se nastavlja kretati njegovom brzinom. Naravno da ne mislim da se wolfram i pijesak iz betona kreću istom brzinom ali je velika šansa da čestice kamenja nastavljaju letjeti brzinom od pola ili trećine brzine wolframa, cca 1000 m/s ili manje.

Mislim da su ruski inženjeri imali cilj da sa wolframskom balvankom ostvare isto što i standaradna avio bomba od 500 funti.

Piroformno djelovanje Wolframa je teško opisati , teški metali izgaraju dosta sporo , par milimetara u sekundi. Wolframski prah se koristi u vrlo preciznim usporaćima za municiju , ručne bombe i slično. Kad ga zapališ nemoš ga ugasiti , a inače se u proizvodnji Wolframski prah čuva u atmosferi u kojoj nema kisika , a prašina koja padne po stolu voli se sama od sebe zapaliti.

Због чега W а не Fe? Fe има много већу брзину сагоревања, мању енергију промене фазе и драстично је јефтиније. Слажем се да је мања густина (трупац би био 2,5х већи) и темп. топљења али се наношењем слојева PVD може драстично снизити пренос топлоте у Fe језгро.

Због веће брзине сагоревања и брзе евапорације услед ударца ослобођена енергија би била већа за исту масу ако има довољно кисеоника?

PS. W би вероватно морао да остане на врху трупца.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Zanimljivo razmišljanje i tema koja nije baš jednostavna. Dok čitam, imam utisak da se ovde dodiruju slični redovi veličine energije, ali da su mehanizmi ipak dosta različiti.
Ali čini mi se da ista ukupna energija ne mora automatski da znači i sličan efekat, jer se kod bombe energija oslobađa volumenski kroz gasove i nadpritisak, dok je kod kinetičkog udara sve mnogo lokalnije i zavisi od toga kako se projektil i materijal mete deformišu i zaustavljaju. Na tim brzinama materijali se verovatno više ponašaju “hidrodinamički” nego kao idealno kruta tela, pa analogije tipa elastičan sudar možda nisu najpreciznije.
Što se tiče wolframa, zanimljivo je ponašanje praha (pirofornost i sl.), ali imam utisak da kod masivnog projektila taj efekat verovatno nije presudan u odnosu na samu kinetiku.Sve u svemu, deluje mi da kinetički projektil i klasična bomba mogu imati sličan energetski red veličine, ali ostvaruju različite vrste efekta i imaju različitu namenu

• 5Ovo se svidja korisnicima: luka35, zlaya011, laurusri, nenooo, amaterSRB
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

DeerHunter ::Sve u svemu, deluje mi da kinetički projektil i klasična bomba mogu imati sličan energetski red veličine, ali ostvaruju različite vrste efekta i imaju različitu namenuNajvažnija razlika i nije u efektu po cilju. Vojni i politički vrh Rusije sada na raspolaganju ima konvencionalno oružje kojim može pogoditi bilo koju tačku na protivničkoj teritoriji. A taj protivnik (sve NATO države, ne samo Ukrajina) takvu mogućnost nema niti je može Rusima uskratiti (jer Orešnika ne može oboriti). Preciznije, Rusija može pogoditi i uništiti većinu ciljeva sa skoro stopostotnom sigurnošću. Može se doduše protivnička dubina konvencionalno dohvatiti i bombarderima i krstarećim raketama. Obe strane imaju takve mogućnosti. Ali sve se to može obarati postojećim sredstvima i potrebno je mnogo, baš mnogo aparata da bi dovoljno prošlo kroz PVO i napravilo značajnu štetu. Orešnici prolaze svi, ako su ispravni.

Time je prva upotreba orešnika već ispunila primarnu svrhu, makar i da je napravio kratere ne veće od tri metra. To je sad jasno demonstriran "argument" koji se može koristiti kao podrška diplomatiji.

E sad, što je broj zvezdica na ramenu manji to više raste interesovanje za konkretnu štetu koju Orešnik pravi.
Putinu, Lavrovu i Gerasimovu dovoljna je činjenica da imaju nešto na šta druga strana nema odgovor. Za sada.
Ali ministru vojnom, ministru finansija, planerima operacija, komandantima raketnih vojski i raznim logističarima, važno je i koliki bi bio utrošak raketa i koji se sve ciljevi Orešnikom mogu uništiti a koji ne mogu. A to je nešto što evo i mi ovde pokušavamo shvatiti.

• 1Ovo se svidja korisniku: kunktator
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Moj prethodni komentar je bio više pokušaj da se tehnički razume mehanizam i efekat sa fizičke/inženjerske strane, a ne da se ulazi u političko-strateške implikacije.
Jasno mi je da Orešnik ima i snažnu političku i psihološku dimenziju i da se na tom nivou drugačije vrednuje, ali mene je konkretno zanimalo kako se energija isporučuje cilju, koji tip efekta realno daje i gde su fizička ograničenja takvog pristupa.