Orešnik

• 5Ovo se svidja korisnicima: voja64, vathra, zlaya011, Nemanja.M, amaterSRB
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Prije nekih možda 10 godina preko nas je preletio jedan i imao je ovako sličnu boju, plavkasto-zelena boja. Ali baš intenzivnog sjaja i dugo se vidio, 5-6 sekundi, a nitko mi nije vjerovao jer kao da ga nitko osim mene nije vidio, došlo mi da se priupitam da nisam možda poludio
A onda je ispalo da nisam lud i da nije baš preko nas preletio već se vidio i u Austriji i u Grčkoj

• 1Ovo se svidja korisniku: amaterSRB
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Još jedan slučaj, dok sam pregledavao snimke tih par nadzornih kamera što su snimile Orešnika kod Lavova, zamjetio sam nešto…i nisam vidio da je netko na internetu pisao nešto o tom malom detalju što mi baš onako čudno

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Negdje oko 5-6 sekunde snimka u kadar nešto uleće



i profijuče pristojnom brzinom. Obzirom da je kamera nekih kilometar od mjesta udara i ako je u pitanju fragment što dolazi skupa sa zvukom, to je poprilično fascinantno

• 2Ovo se svidja korisnicima: luka35, GenZee
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Рекао бих да је то прашина која је ушла под светло камере.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Drug pukovnik, bojank
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Drug pukovnik ::A možemo li barem približno znati kolika bi mogla biti narinuta temperatura površine u tih par sekundi kad bljesne? Da imamo takav podatak, možda bi se po boji bljeska slično kao kod meteora, moglo reći koji metal bi mogao biti

Površina čvrstog tela, uključujući i metale, emituje kontinualno zračenje, spektar zavisi samo od temperature, tj. boja "usijane" površine metala neće zavisit od toga koji je metal u pitanju, već samo od temperature površine.

Ako se formira plazma i u njoj ima atoma isparenih sa površine čvrstog tela, onda će se emitovati spektar tih atoma. Gasna plazma bogata atomima bakra je zelena, u vidljivoj oblasti su mu najače spektralne linije u zelenoj oblasti, 510-520 nm. Ako se ispred nekog metalnog projektila formira plazma, onda ćemo videti kontinualno zračenje od usijane površine metala i spektralne linije metala iz gasne plazme koja se formira ispred projektila. Teško je to golim okom rastumačiti, neki ručni spektroskop sa baždarenom skalom talasnih dužina bi pomogao:-).

Ipak, kada su u pitanje "boje svetlosti" uz projektil u atmosferi, moguće je da se zapravo dominantno vidi svetlost koju emituju pobuđeni azot i kiseonik oko projektila, nezavisno od vrste metala od koga je projektil napravljen. Kao kod polarne svetlosti, [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]


Plava, zelena, crvena, zavisno od visine na kojoj leti.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ево једног објашњења:
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 2Ovo se svidja korisnicima: zlaya011, Blogadan
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uh…vathra, kamera jeste sa širokim uglom snimanja i frejmovi jesu u distorziji pa je teško dokučiti odakle to doleće, ali ne može prašina ili pahulja ovako brzo pičit. A nema ni jedne prašine ili pahulje ni prije ni nakon

• 2Ovo se svidja korisnicima: Nemanja.M, Blogadan
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Evo nešto što nam može poslužiti kao neki orjentir. Wimpress u svojoj knjizi Unutrašnja balistika barutnih raketa iz pedeset i neke daje ovaj dijagram. Original mi nije pri ruci pa dajem sliku iz knjige još poznatije sovjetske biblije Orlov i Mazing .

Radi se o komori raketnog motora u kojoj je tlak oko 140 bara , temperatura barutnih plinova iznad 2500 C. Komora je od čelika bez izolacije. Unutra je velika kolićina goriva i barut izgara u šipkama tako da vatra liže sve okolo. Možemo smatrati da je priliv energije od tog baruta neizmjerno velik u odnosu na masu komore. Sad mi se ne kopa po literaturi da nađem presjek tog motora , a možda drug pukovnik prije mene iskopa nešto.

Vidimo da tolinski val prolazi kroz komoru s nekim usporenjem i da je nakon 0,05 sekundi unutrašnja površina komore već potpuno izgubila čvrstoću, zagrijala se na 400 C , a mi smo tu temperaturu za te čelike uzimali kao graničnu , ali je vanjska površina još hladna.

Isto tako vidimo da je nakon samo 0,7 sekundi toplinski val prodro 4 mm duboko i da je sav taj čelik neupotrebljiv.

U biti je kod malih raketnih motora tog vremena , a to su recimo motori raketa Plamen A . Munja koji rade ispod sekunde morala biti stijenka debele bar 4 mm , a da s emotor ne razleti.

Rakete koje su nastale kasnije Kao GRAD 122 mm imaju iznutra tanki sloj " farbe " ablativne obloge koja je izolator i usput izgara, stvara zaštitini plin na čeliku i štiti komoru . Takvi motori rade do dvije sekunde.

Kod rakete R 262 je bila organizacija goriva drukčija i komora nije trpila temperaturu , ali je zato strujna cijev bila užasno opterečena i temperaturom i brzinom plinova pa je bila rađena od mase na bazi feneolne smole ( AG-4 ) sa stijenkom ispod 5 mm. Motor je radio oko 5 sekundi.

Več bi takva ablativna obloga na balvanki dala dobru zaštitu ali iz niza razloga sam sklon mišljenju da je AG-4 iskorišten kao termalni štit na kontejneru koji nosi 6 balvanki , jer smatram da je taj kontejner i sustav navođenja kontejnera isti onaj koji je bio na ICBM PIONIR i de on na visini od desetak kilometara raspadne i balvanke slobodno padaju.

Kod balvanki je izuzetno važno da nema veliki promjer mislim da bi i tih 5 mm AG-4 mase djelovalo negativno da bi je isuviše olakšalo , zato sam sklon verziji Wolfram Bakar

Kad smo već kod Bakra koji hladi isparavanjem on nije najbolji metal za to , mi smo ga koristili jer su to bili kontakti za sklopke na elektro lokomotivama i ja sam za mlaznice koristio gotove elemente, malo ih doradio i vozi miško.

Bakar da bi ispario treba cca 2360 KJ po kilogramu , a željezo treba 4820 KJ po kili, po tome bi kombinacija Wolfram Željezo kao ablativ bila bolja , ne znam . Bakar se tali na nešto nižoj temperaturi od željeza , tako da je i to u nekim slučajevima bitno jer počinje ranije iz dubljih slojeva kao telkučina kapilarno prolaziti kroz pore u Wolframu.

Ima niz primjera iz raketaške prakse , iz literature, da su mlaznice na bazi molibdena sa stijenkom od 1,5 mm idržavale temperaturu plinova 3350 C u trajanju 60-80 sekundi , ali su bile izvana hlađene magnezijem koji se talio i isparavao , tako da temperatura Molibdena nije prelazila 1100 C .

Maljutka ima mlaznice od Molibdena i radi pol minute bez ikakvog hlađenja.

Razne keramike poput Cirkone , otuda i naziv za raketu Cirkon ili Karbidi poput Hafnijevog karbida ( poznatog kao tajni recept na britanskim tenkovima ) ima iuzetno visoku temperaturu taljenja i ako je vrh balvanke od njega i dobro hlađen isparavanjem Litij ili Bor Hidrida ne vidim problema da balvanka uletava u atmosferu i s prvom kosmičkom brzinom, ako je motori mogu nagurati na tu brzinu.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Svaka čast Raketaš, Pukovnik, Licije kao i Vathra, nekog sam sigurno zaboravio. Ova tema je podignuta na tako visok nivo da je pravo čudo, samo se nižu ideje, te logički zaključci ,naravno sa znanjem koje je dostupno.
Oko brzine kojom pada na zemlju profesor Momčilo navodi da je ona oko 10 odnosno 10.5 po mahovom broju.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Evo jedan zanimljiv koncept raketnog motora, koliko sam gledao video, nema nikakvih komponenti osim bakarnog odlivka i kriogenog goriva, baš se lepo vidi kako se u testovima motor samo uništio, kao i specifična boja kojom bakar gori.

• 2Ovo se svidja korisnicima: raketaš, Blogadan
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kod ablativnih obloga ovakvog projektila me brine koliko neravnomerno trošenje obloge može dovesti do promene trajektorije usled aerodinamike.

Da, trošenje je dominantno u završnoj fazi leta ali aerodinamičke sile pri tim brzinama strujanja sigurno nisu zanemarljive.

PS. Oslojavanje sa TiC CVD procesom bi dovelo do dovoljno temperaturno otpornog projektila po skoro celoj dužini osim vrha.

PPS. TiC je stabilan na 3000+C

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Drug pukovnik ::Još jedan slučaj, dok sam pregledavao snimke tih par nadzornih kamera što su snimile Orešnika kod Lavova, zamjetio sam nešto…i nisam vidio da je netko na internetu pisao nešto o tom malom detalju što mi baš onako čudno

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Negdje oko 5-6 sekunde snimka u kadar nešto uleće



i profijuče pristojnom brzinom. Obzirom da je kamera nekih kilometar od mjesta udara i ako je u pitanju fragment što dolazi skupa sa zvukom, to je poprilično fascinantno
Pošto nisam stručan da rastumačim hajde barem da pitam
Da li bi to mogli biti sagorevajući ostatci poslednjeg pogonskog bloka?
Po trajektoriji ne bih rekao da je to jer mi se čini da to dolazi pod pravim uglom u odnosu na putanje penetratora ali kolege sa boljim poznavanjem balistike i ponašanja delova rakete možda mogu imati neku ideju.