Orešnik

• 3Ovo se svidja korisnicima: zlaya011, Bobrock1, Blogadan
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ma jasno je. Sve nas to zanima.
Uzgred, nigde nisam našao seizmograme najbližih okolnih stanica u vreme udara onomad po Južmašu i sada kod Lavova. Video sam neke sa udaljenijih stanica koji bi možda odgovarali tim događajima, i onako, ništa seizmički spektakularno. Doduše, nisam ni očekivao da će biti.

• 8Ovo se svidja korisnicima: DeerHunter, EXIT78, zlaya011, Bobrock1, Blogadan, ILGromovnik, sremac983, Lucije Kvint
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

DerrHunter Meni je hidrodinamički pristup sasvim ok. Bakar u kumulativnom lijevku se ponaša kao nestišljiva tečnost i kad se pretvori u klin probija oklop na bazi toga da se čelik oklopa ponaša kao maslac kad gurneš prst u njega, znaći čelik u hladnom stanju teče u kontra smjeru od kumulativnog klina.

Znači službena nauka tumači te efekte na bazi hidrodinamičke teorije odnosno teorije plastičnosti.

Krajem devedesetih sam se bavio izradom kumulativnih punjenja za potrebe naftaša , trebalo je u Đeletovcima otvoriti nove rupe na zaštitnim kolonama i doći do strateških rezervi nafte , da sad ne ulazim u dubinu te priće , trbalo je napraviti nekoliko tisuča malih kumulativki od bakra , ali ne od homogenog bakra već od sitnih bakrenih kuglica postupkom prešanja i sinteriranjia. Tada smo se bavili i izradom lijevaka od wolftama i tih komozicija wolfram bakar i wolfram srebro. Po mojim spoznajama takve nehomogene kumulativke su probijala dublje u stijenama i proboji su bili čisti bez onog čepa koji uvijek leti iza kumulativnog klina.

Da li je tu bilo elestičnih sudara , odnosno abrazije, pjeskarenja , tih sitnih čestica bakra ili wolframa sa čelikom zaštitne kolone i okolnim stijenama ne znam , nisam tada ganjao nauku nego lovu, bili smo u SAD u firmi koja to proizvodi sve snimili , mogu reći obavili kompletan transfer tehnologije , ali ne i znanja , jer nam to znanje nije trebalo da dođemo do nafte.

Ja samo pokušavam razmišljati naglas i tražim odgovore na niz pitanja.

Profesor Postol je u svom prvom uratku spominjao čelik u balvanki i ablativne slojevi na bazi fenolnih smola i laminata od azbesta i slično, To je na bazi nekog njegovog minulog rada , bavio se uticajem zračenja iz Plutonija na dijelove nukse , na polimere i slično, i meni je ok da čovjek koji dolazi iz tog filma zamišlja balvanku kao malu nuksu. Previše je opterečen nuksama i pola njegovog drugog uratka je priča o nuksama , on jednostavno nije shvatio tu priču s balvankama od volframa, ali spominje poprečno opterečenje odnosno odnos mase projektila i njegove površine na udarnom valu, to je nešto načuo ali se nikada u životu nije sreo s tim problemima, nije uvodio u seriju proizvodnju podkalibarnih projektila za top 125 mm , nije svakodnevno bio na poligonu i pucao iz topa na oklop.

Nukse su velike po promjeru ( više od pola metra ) i moraju imati određenu mikroklimu , to traži dobru izolaciju , a ona je debela par centimetara i lagana, sve to utiće da se nuksa strahovito usporava kod ulaska u atmosferu i u većini slučajeva se planira eksplozija u atmosferi. Ima više razloga za te visoke eksplozije , a jedan od najvažnijih je pregrijavanje, i usporenje dok prolazi kroz atmosferu te mogučnost obaranja . Volfram odnosno legura sa Niklom i površinski slojevi bogati bakrom koji isparava su dali mali promjer balvanke veliko poprečno opterečenje ( veliku masu u odnosu na promjer ) i to porečno opterečenje je jednako važno i za gibanje kroz atmosferu ili glinu.

Prof Postol nas uvodi u neku priču oko brzine zvuka u balvanki i odnosa te brzine prema brzini leta , te ponašanja na cilju.

Priča je potpuno šuplja , niti je brzina zvuka u balvanki kritična niti balvanka naletava na cilj s nekom kritičnom brzinom , sve je to nisko spram brzine zvuka u čeliku li Wolframu ili Granitnom bloku, tako da ne pije vode priča o superponiranju udarnih valova i raspadu balvanke u atome na glini.

Možda bih i popapao tu priču o krateru dubine 2-3 metra da se ne bavim zabijanjem stupova odnosno cijevi u glinu , a pucao sam iz topa na čelik ili beton i bacao inertne bombe na kamen da provjerim kvalitetu zavara.

Kroz ovo moje zabijanje stupova sam shvatio koliko je važno poprečno opterčenje i u potrazi sam za 200 kilograma platine zlata urana , a može poslužiti i wolfram.

Žalosno je da jedan emeritus sa MIT i savjetnik u pentagonu valja takve gluposti , ali to je demokracija na njihov naćin.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ono što sve zanima pošto mere radijaciju na cilju je da nije možda osiromašeni uranijum, koji ima najveću gustinu, te i masu, ali radijacije nema, te ih baca u još veći rebus od čega je balvanka. Ono što meni ovako kao laiku pada na pamet je da balvanka prilikom udara u metu, osim brzine, ima i ogromnu temperaturu, Putin je u govoru poredio sa temperaturom sunca, te i to treba uzeti u razmatranje, da li je ta temperatura samo na površini gde se stvara plazma i dešava erozija ili je ta balvanka u stvari na cilju tečnost temperature sunca koja topi sve po principu što je Raketaš napomenuo o bakru i čeliku.

• 8Ovo se svidja korisnicima: Blogadan, Drug pukovnik, luka35, Betta, Nemanja.M, zlaya011, laurusri, amaterSRB
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Betta problem zagrijavanja komada metala (željeza) se vrlo detaljno izučava u metaurgiji , oni imaju hrpu peći koje imaju deble slojeve šamota koji se satima, danima , zagrijavaju da dođu na temperaturu iznad 1500 C kako bi se u njima mogao zagrijati komad čelika radi dajnje obrade. Ta velika masa peći , stotine tona, daje peći neizmjerno veliku toplinsku snagu u odnosu na 50 -100 kilograma težak komad ćelika. Iz iskustva sa kovanjem granata imam neku viziju oko tog zagrijavanja i mogu ti reći da se u prvoj minuti kad staviš komad u peć skoro pa ne događa ništa bitno.

Ebergija se sa užarenog šamota prenosi IC zračenjem sa četvrtom potencijom razlike temperatura šamota i komada čelika. Strana koja leži na užarenom šamotu se zagrijava direktnim dodirom kondukcijom i tu je prijenos topline intenzivniji , ali opet se u prvih desetak sekundi ne događa ništa bitno.

Poznata je fora da mokru šaku možeš gurnuti u rastaljeni metal i ako si dovoljno brz nebudeš ništa osjetio, možda ti koja dlaka bude sfrkana.

Danas su dostupni i algoritmi za numeričke simulacije tih procesa, mene su zanimali procesi zagrijavanje mlaznica raketnih motora i detaljno sam izućio te probleme , pravio sam programe za simulaciju i pucao raketne motore, tako sam i došao do wolframa i bakra implatiranog u njega.

Moj zaključak je da je balvanka ladna ko led , lansirana iz sibira odnosno poligona sa sibirskom zimom , 15 minuta leti kroz prostor od -70 od toga više od pola vremena na -200 i kusur.

A onda cca 5 sekundi prije udara u cilj počinje zagrijavanje, naravno plazma ima temperaturu veću od temperature topljenja Wolframa , ali bakar koji isparava ne da plazmi da priđe, da bi bio prijenos topline konvekcijom ( strujanjem ) stvara se taj film . Ta se fora koristi kod hlađenja raketnih motora na tečno gorivo , ubacuje se u neku zonu gorivo i ono stvara film koji neda plinovima da priđu.

Ovaj dijagram kojeg je uradio drug pukovnik pokazuje jednu hipotetsku teđku balvanku od 200 kg. kako prodire kroz atmosferu , ja sam šacometrijski docrtao na donjoj liniji crveno , kad poćinje zagrijavanje balvanke. Zadnih 5 sekundi , od toga prve dvije sekunde je to zagrijavanje skoro pa beznačajno. Tek zadnje tri sekunde balvanka bljesne.

Druga je situacija kad tresne o površinu i počinje prodor u tlo puno je tu nepoznanica , i možda za 20-30 godina studenti na faksu budu to smatrali velikom tlakom da moraju to učiti i polagati na ispitima, a mi znatiželjnici smo žedni bilo kakve informacije o tome , ali teško da bude ..

Više se ni kod rusa ne može doći besplatno do strateški važnih informacija, nema više ni u babe đabe.

• 5Ovo se svidja korisnicima: GenZee, Betta, Blogadan, Lucije Kvint, amaterSRB
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

A možemo li barem približno znati kolika bi mogla biti narinuta temperatura površine u tih par sekundi kad bljesne? Da imamo takav podatak, možda bi se po boji bljeska slično kao kod meteora, moglo reći koji metal bi mogao biti

• 2Ovo se svidja korisnicima: Betta, Lucije Kvint
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Drug pukovnik ::A možemo li barem približno znati kolika bi mogla biti narinuta temperatura površine u tih par sekundi kad bljesne? Da imamo takav podatak, možda bi se po boji bljeska slično kao kod meteora, moglo reći koji metal bi mogao biti

Да је бакар био би зелен а нисам приметио ту боју, зато и размишљам да нису ишли на металне аблативе већ можда на материјале са вишом рефлексивношћу и зрачењем.

Зато сам и питао раније да ли је трупац можда од нерђајућег челика са керамички изолованим врхом од W на месту највише температуре.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Slažem se da svetlost nije bila zelenkasta, kao bakar, ali ja nisam video izgaranje bakra na većim temperaturama osim kada se leme cevi, tada on zaista daje zelenu boju.
Ako na mestu udara nađu deo balvanke, što ne znam da li je moguće verovatno će ići na gasnu-spektrometriju, samo koliko sam upoznat ista daje podatke o elemntima u sastavu materijala, iz kojeg se dalje može zaključiti koje su legure ili jedinjenja korišćenja.

• 1Ovo se svidja korisniku: Betta
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Betta ::Slažem se da svetlost nije bila zelenkasta, kao bakar, ali ja nisam video izgaranje bakra na većim temperaturama osim kada se leme cevi, tada on zaista daje zelenu boju.
Ako na mestu udara nađu deo balvanke, što ne znam da li je moguće verovatno će ići na gasnu-spektrometriju, samo koliko sam upoznat ista daje podatke o elemntima u sastavu materijala, iz kojeg se dalje može zaključiti koje su legure ili jedinjenja korišćenja.
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 2Ovo se svidja korisnicima: Betta, bojank
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Po boji bljeska se metal ne može pouzdano odrediti boja zavisi i od temperature i od jonizovanog vazduha,Može se govoriti samo okvirno, jer temperatura bljeska nije isto što i temperatura metala. Ono što vidimo je mešavina zračenja zagrejane površine, plazme vazduha i para metala.
Ako balvanka ima filmsko hlađenje ablacijom bakra, temperatura se prirodno ograničava: bakar se topi i isparava i odnosi toplotu. U tom režimu površina se obično stabilizuje oko 2500–3000 °C, što odgovara tome da balvanka bljesne tek u poslednje 2–3 sekunde leta.
Ako filmski sloj lokalno popusti i pokaže se nos/baza (npr. volfram), lokalno temperature mogu kratko skočiti i do 3500–4500 °C, ali samo u malim zonama.

• 2Ovo se svidja korisnicima: bojank, amaterSRB
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Метеорити при уласку у атмосферу могу да горе различитим бојама.
У случају бакра, могу да буду плавкасте или зеленкасте боје, зависно од осталих састојака.

Али треба неко време сагоревања да се види та боја, плус надзорни снимци на којима смо видели улетање Орешника су углавном крш квалитета, тако да је тешко ишта рећи са сигурношћу.

Пример за зелени метеор:
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Ево један плави метеор из Португала:
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Наводно од никла. У почетку се не види одмах боја.