Orešnik

• 2Ovo se svidja korisnicima: Futog 74, moldway
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Poštovane kolege forumaši, može li mi netko objasniti odakle je i kako krenula ideja da je Orešnik dizajniran za duboke penetracije u razne prirodne i "neprirodne" materijale, dohvaćanje dubokih bunkera i sl? Je li se ta informacija pojavila čitajući između redaka izjave ruske strane ili je to samo forumska pretpostavka bazirana na temelju završne brzine balvana? Ja, iako apsolutno nisam stručnjak u toj tematici, smatram da uloga Orešnika uopće nije duboka penetracija i dohvaćanje nekih dubokih bunkera u kojima se nalaze "važne" figure (ne znam jesu li se Rusi tijekom sukoba u kojima su bili uključeni uopće bavili takvim stvarima kao recimo Amerikanci) ili uništavanje raznih podzemnih instalacija. Orešnik prvenstveno vidim kao hipersonično oružje protiv kojeg jednostavno nema obrane (barem u narednih 10 godina) i koji u svojem radijusu dohvata radi hipersonično, nenuklearno tepih-bombardiranje statičnih površinskih ciljeva. Mislim da je psihološki učinak mogućosti upotrebe takvog konvencionalnog oružja od kojeg nema obrane veći od njegove penetracije.

• 12Ovo se svidja korisnicima: zlaya011, Lucije Kvint, Blogadan, StalniPromatrač, SamostalniReferent, sremac983, Denaya, Metanoja, rovac, sap, omen, amaterSRB
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Odakle je krenula ideja? Verovatno sa istog mesta sa kog je krenula i priča o "zauzimanju" Kijeva za tri dana.
Orešnik se klasifikuje kao raketa srednjeg dometa. Glavna bojazan od te kategorije bila je mogućnost udara taktičkim nuksama koje ne bi imale veliku snagu ali bi bunkere uništavala, ajd da kažemo seizmički. Ta priča iz prošlih vremena jednostavno je reaktivirana pojavom Orešnika, po inerciji. "Stručnjaci" su prosto očekivali isti efekat i od nenuklearne glave, jer je to očekivana namena platforme. "Bunker buster" filozofija.

Prednost Orešnika je upravo u onome što si i ti a što su i drugi ovde navodili - u teškoći (praktično nemogućnosti) presretanja. Jedan Orešnik zamenjuje bar pola eskadrile strateških bombardera i obavlja posao bez rizika neuspeha i bez gubitaka u ljudstvu. Koliku tačno štetu pravi i na koji način, to ćemo tek videti. Još je sve u magli. Što rekoše kolege, fizika je fizika, kinetička energija je "pola od em puta ve na kvadrat" i to ne može tek tako nestati. Ako jedna GBU-57 može 65 metara u dubinu, sa većom masom ali daleko manjom brzinom, onda bi i ovo moralo napraviti bar neki belaj. Zbog onog "na kvadrat", uz sva ograničenja navedena u kineskim radovima. Nije krater jedino merilo.

• 9Ovo se svidja korisnicima: bojank, StalniPromatrač, stegonosa, nenooo, kybonacci, Denaya, sap, laurusri, dani.tomic
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@StalniPromatrač
Koliko se secam krenula je od prve upotrebe prosle godine, kad je gadjana fabrika Juzmas, tad se potegla prica da je Oresnik upotrebljen kako bi se probili podzemni spratovi/bunkeri fabrike koji ne mogu da se uniste drugim sredstvima i da su super brzi penetratori za to idealni.

• 2Ovo se svidja korisnicima: nemkea71, HrcAk47
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

A.R.Chafee.Jr. ::...
Veliki problem u bilo kakavom istraživanju francuske tehnike je nepostojanje automatskog skidanja oznake tajna sa dokumentacije u francuskom sistemu. Mora da se piše molba, onda da se odobri ili odbije.

Da stvar bude gora, moras konkretno da kazes sta trazis... tako da ne mozes da radis "generalno" istrazivanje.

• 4Ovo se svidja korisnicima: Blogadan, sap, ILGromovnik, kunktator
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

kunktator ::Odakle je krenula ideja? Verovatno sa istog mesta sa kog je krenula i priča o "zauzimanju" Kijeva za tri dana.
Orešnik se klasifikuje kao raketa srednjeg dometa. Glavna bojazan od te kategorije bila je mogućnost udara taktičkim nuksama koje ne bi imale veliku snagu ali bi bunkere uništavala, ajd da kažemo seizmički. Ta priča iz prošlih vremena jednostavno je reaktivirana pojavom Orešnika, po inerciji. "Stručnjaci" su prosto očekivali isti efekat i od nenuklearne glave, jer je to očekivana namena platforme. "Bunker buster" filozofija.

Prednost Orešnika je upravo u onome što si i ti a što su i drugi ovde navodili - u teškoći (praktično nemogućnosti) presretanja. Jedan Orešnik zamenjuje bar pola eskadrile strateških bombardera i obavlja posao bez rizika neuspeha i bez gubitaka u ljudstvu. Koliku tačno štetu pravi i na koji način, to ćemo tek videti. Još je sve u magli. Što rekoše kolege, fizika je fizika, kinetička energija je "pola od em puta ve na kvadrat" i to ne može tek tako nestati. Ako jedna GBU-57 može 65 metara u dubinu, sa većom masom ali daleko manjom brzinom, onda bi i ovo moralo napraviti bar neki belaj. Zbog onog "na kvadrat", uz sva ograničenja navedena u kineskim radovima. Nije krater jedino merilo.

Ubo si na prvo mjesto znaći GBU -57 ima više od deset puta manju brzinu , a energija raste s kvadrataom brzine i ima 100 puta veću masu od balvanke , i ono vrlo važno ima ogroman promjer u odnosu na balvanku , pa se sva ta energija troši na velikoj površini , a to uopće nije dobro za penentraciju.

Možda bi trebali na ovom mjestu analizirati secirati GBU -57 po istoj metodi kao i Orešnika. Prvo prikupiti relevantne podatke , meni pol toga oko te bombe nije jasno, to je neka stara manja bomba stavljena u neku veću , ajde da to zamislimo kao Sovjetske potkalibarne 125 mm koje su imale tijelo od čelia , a u njemu Volframsko jezgro, ili više njih.

Kod ovog "mog" zabijanja u zemlju , vodi se računa o tome kuda bude zemlja prošla pored alata , Da sad ne pravim kružok mladih grnčara od ove teme , ali onako brzinski glina je kompaktna , suha i tvrda , pogotovoako je miješana sa zrncima pijeska , kod mene je oko 50 % zrna pijeska od 4 do 16 mm ostalo je prah gline. Bez obzira što je suha ona je plastična i da može se pod velikim tlakom modelirati , možemo reći da ona teče i pri tome čak poštuje zakone hidromehanike.


Naravno da ne očekujem od jednog penentratora da bude cijevastog oblika , ali oblici poput borera ili balvana sa uzdužnim šupljinama sasvim lijepo prodiru u glinu.

• 3Ovo se svidja korisnicima: Denaya, bojank, rovac
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sad se svi kao iščuđavaju zašto se razmišljalo ovako ili onako jer su oni kao znali kako Orešnik funkcioniše... Nije nego.

Ideja kinetičkog bombardovanja šipkama od valjda volframa sa satelita je hladnoratovski koncept i stariji od mene, a ja nisam baš mlad. Misim da je i @raketaš pisao negde o tom konceptu.
I jedna od varijanti koja se razmatrala je "bunker buster", išle su priče o eksplozijama snage nuklearne bombe itd itd. Donekle je normalno da su ljudi povezali stare priče kad su prvi put videli grubi koncept Orešnika sa njegovim šipkama. Niti svi umeju da izračunaju detalje korišćenja, usporenja, nit znaju sastav šipke, nit efekte eksplozije niti...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Orešnik-analiza delova

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:Naravno da ne očekujem od jednog penentratora da bude cijevastog oblika , ali oblici poput borera ili balvana sa uzdužnim šupljinama sasvim lijepo prodiru u glinu.

Francuzi su probali sa torpedilikom formom. Generalno, što se može videti iz škrtog teksta jesu bili zadovoljni i probojem i efektima, gde je sama podloga ispod asfalta bila razdrmana, do mere da se moralo ozbiljno raditi. No preciznost je bila očajna.

• 6Ovo se svidja korisnicima: Blogadan, Metanoja, rovac, sap, ILGromovnik, MK10
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Drug pukovnik ::



Svaka ti dala za ovu sliku , treba to poslati onom profesoru sa MIT i savjetniku u Pentagonu , mogao bi on savjetovati cure u srednjoj medicinskoj.

Ajmo malo računati Fi 300 mm dužina jedno 4 metra , masa prazne komore , nemam pojma, ima on solidno jako dno i mislim da se kod udara u tlo dno nije probilo nego se puni fi zabio u zemlju . To je palo sa koje visine i kojom brzinom ???. Ono jest da nema kratera ali bi ćistom energijom pobilo sve štakore u nekom bunkeru pod zemljom.

Ove moje igračke su teške oko 200 kg, promjer 200 mm kad padne sa 2-3 metra , kuku lele , zabije se da je ne mogu izvući s par tona sile van. Kad padne par put sa dva metra visine bude metar zemlje u cijevi.