Orešnik

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

"ППС. Које је ваше мишљење о употребљивости Орешника против група бојних бродова?"

nema sta da trazi protiv njih

Sam si rekao: " највећи ефекат по меким циљевима (фабрике, складишта, енергетика, аеродроми, логистички чворови, луке), домет му то дејство омогућава у великој дубини територије а брзина, прецизност и вишеструки ефектори му омогућавају високу успешност из једног лансирања те је стога економичан у односу на конвенционалне крстареће ракете или ваздухопловне бомбе поготово за брањене циљеве"

I to je to, sta ces vise

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kajzer , ti smatraš da je nosač aviona tvrdi cilj ?? Da si spomenuo pokretljiviot nosaća aviona još bih ulazio u neke analize , ali ajde da prvo definiramo taj pojam tvrdo meko.

• 2Ovo se svidja korisnicima: raketaš, rovac
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

raketaš ::Kajzer , ti smatraš da je nosač aviona tvrdi cilj ?? Da si spomenuo pokretljiviot nosaća aviona još bih ulazio u neke analize , ali ajde da prvo definiramo taj pojam tvrdo meko.

Ne mislim da je "tvrd" cilj
Samo sto ne vidim poentu gadjanja borbene grupe na otvorenom moru bas Oresnikom
OK, ako ga nahvatas u luci negde, udri
Ali da ga ganjas po pucini... valjda nisu bez razloga Kinezi pravili balisticke bas za takve ciljeve
Plus sto bi naravno bio pod zastitom svoje pratnje

• 3Ovo se svidja korisnicima: sap, zlaya011, Milos1389
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Taman je drug pukovnik završio sa ovim metenjem betonskog poda u fabrikama ili pista na aerodromima , a otvara se nova tema lova na kitove udarnim valovima kroz vodu.

Ja već par dana vrtim varijantu geopolitičko, i tehno ekonomskog odnosaa B-2 spram Orešnika. Naravno da nema nuksi, i sličnih triper varijanti i da nema starlinka i GPS i tih kerefeka, jer u jednom ozboljnom ratu to sve nebude radilo. Znači 80 glupih FAB bombi koje on nosi prema 36 polu glupih balvanki na dometu od 2000 km . Koliko košta razvoj , izgradnja i održavanje B-2 , i koje je njego vrijeme reakcije ,na neku prijetnju , i koliko košta ako se Spirit ne vrati u bazu. Ajd može i neki manji avion na sličnom zadatku da dobaci teret 1000 km u dubinu neprijateljskog teritorija

Pretpoistavljam da je ta aero baza ili plinska polja ili grad Lavov imao neku PVO. i da bi u tom mom razmišljanju neki cil za B2 imao PVO.

• 2Ovo se svidja korisnicima: zdrebac, Sharpshooter
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ma nema od te upotrebe Orešnika za lov na nosače aviona ništa, osim ako isti nije usidren u luci.
Za gađanje brodova koji su na pučini i u pokretu i dalje trebaju raketni sistemi koji imaju nekakav metod terminalnog samovođenja, a ne raketni sistemi koji idu na unapred "zabetonirane" koordinate.

• 2Ovo se svidja korisnicima: GenZee, zlaya011
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

GenZee ::Ma nema od te upotrebe Orešnika za lov na nosače aviona ništa, osim ako isti nije usidren u luci.
Za gađanje brodova koji su na pučini i u pokretu i dalje trebaju raketni sistemi koji imaju nekakav metod terminalnog samovođenja, a ne raketni sistemi koji idu na unapred "zabetonirane" koordinate.

Mi ne znamo da li kontejner koji nosi balvanke ima neko samonavođenje po slici objekta , mislim da matični brod naviga po zvijezdama kao i svi normalni ICBM

• 1Ovo se svidja korisniku: dani.tomic
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

kakvo sad navodjenje necega sto ide pri onolikom brzinama?

nije toi pvo raketa pa da pravi kerefeke na nebu jureci za ciljem. dok lansiras raketu iz rusije i dok ona stigne do nosaca, nosac ce otici barem kilometar dalje u nepoznatom pravcu, posto ne mora ni da ide pravolinijski.

• 4Ovo se svidja korisnicima: Lucije Kvint, dushan, Solunac na steroidima, zlaya011
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

zdrebac ::kakvo sad navodjenje necega sto ide pri onolikom brzinama?

nije toi pvo raketa pa da pravi kerefeke na nebu jureci za ciljem. dok lansiras raketu iz rusije i dok ona stigne do nosaca, nosac ce otici barem kilometar dalje u nepoznatom pravcu, posto ne mora ni da ide pravolinijski.

Nosać aviona se kreče vrlo sporo u odnosu na raketu i kreče su u dvije dimenzije , matica je visoko u svemiru , 30 sekundi do udara u cilj je na orbiitalnim visinama recimo 100 km i pada skoro pravocrtno . Prema nekim informacijama na tim visinama su još mogući dugotrajni orbitalni letovi uticaj atmosfere je još zanemarljiv, normalna optika još radi normalno. Matica leti ka colju po nekoj slučajnoj spirali , mrda par metara lijevo desno od glavnog pravca , dovoljno da izludi proturaketnu.

Niz krstarećih ili kvazi balističkih raketa razvijenih još u sovjetsko doba ima optički tragać cilja, sustav koji prepoznaje "fotografiju" cilja koja je u memoriji . Ta fotografija ne mora biti u nama vidljivom spektru, može biti IC ili kombinacija UV IC i radara. Nosać ima ogroman otisak u svakom od tih područja.

Po našim proračunima bi na visini od 100 km matica mogla prepoznati cilj, odrediti parametre kretanja cilja i pratiti ga još 15 sekundi dati na 6 kontejnera 6 mogučih položaja nosaća u kojima bi mogao biti u slijedećih 15 sekundi. Kontejneri imaju inercijalni sustav vođenja u zadanu točku i nakon 7-10 sekundi izbacuju balvanke.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ubosti nosac aviona na otvorenom moru kamerom sa 100km visine pri brzinama kojima te rakete lete za mene malo tesko izgleda.

ako raketi koja je ispaljena iz rusije treba 20-30 minuta da stigne do cilja, gde se brod u trenutku lansiranja nalazio, nosac moze biti preko 20km dalje za to vreme ako ide vecom brzinom.

ne znam, meni izgleda da je taj nosac prilicno tesko tako pogoditi.

• 1Ovo se svidja korisniku: Milos1389
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

dugo nisam pisao na ovom forumu
Ali napokon ima ovde nekih ljudi koji imaju neka znanja pa da podelimo to.
drug pukovnik,raketas vase misljenje oko kineticke energije stoji, ali postoji jos jedna stavka to je plazma vec negde krajem 90 postiji ideja u mojoj bransi da za drillinga koristimo plazmu.U sekundi doazi do isparavanja stene plus se stvara ogroman pritisak,kod tih masina se pritisak pomucu razlike u dimenziji izmedju glave za busenje i cevi koristi za nesto drugo ,pokretanja generatora.Moje misljenje ovde je, da se desava pored kineticke energije nabijanje pritiska ispred sipke drugim recima sve ispred sipke u dubine se lomi a ulaz gde je usla sipka je banalno mali.Jos ako se pogleda imapact sa gas gunom [Link mogu videti samo ulogovani korisnici] cinimi se da bi pre trebali da trazimo neke sezmicke informacije nego satelitske slike