Orešnik

• 3Ovo se svidja korisnicima: zlaya011, bojank, Sim.a
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

3 metra dubok i 10 metara u precniku krater je ozbiljan krater. Po sjecanju, uporediv sa FAB 500 na tvrdom terenu.

• 2Ovo se svidja korisnicima: bojank, nenooo
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

babaroga ::3 metra dubok i 10 metara u precniku krater je ozbiljan krater. Po sjecanju, uporediv sa FAB 500 na tvrdom terenu.
Kad sam napisao "nije velika" mislio sam na to da nije velika u odnosu na ono što su mnogi od kolega očekivali da probije "50m betona ili 70m crnice"

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

3 metra dubina I 9 metara precnik je prije Oganj ili Orkan (raketas ovo mora znati) u vrh glave. Licno sam stajao u rupi Plamen VBR-a u pijesku, 1.5 dubina 5 m precnik. Koji crni FAB. Fab je bar 10m dubine (pogledaj Aleksinac 1999).

Po mom sjecanju i po slikama prvog udara rekao bih da je Oresnik ekvivalentna punjenja GRAD-a. Jbg dovoljno da razjebe strateske aerodrome, radarske stanice, baze i skladista u krugu 5 hiljada km.

• 11Ovo se svidja korisnicima: kunktator, mnn2, zlaya011, Asparagus, Lucije Kvint, bbogdan, Blogadan, kalens021, omen, sap, nenooo
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Koridor ::Jesi vidio nekad zrno metka kad udari u drvo npr? Ili betonski blok?

Nesto slicno ovome

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

iako je zemlja meksa, ukopavanje nije duboko a balvanka zavrsi ovako...naravno pomnozi brzinu otprilike 9 puta pa na kvadrat i pomnozi masu jedno 10 hiljada puta.

ovaj film nam može poslužiti za neku ocjenu površinskog efekta orešnika u slučaju udara u vrlo tvrdu masivnu prepreku.

Ako još usporimo film onda je jasno da se komadići metka razolate na sve stane dosta simetrično i da na podlozi u koju udara nema skoro nikakavih oštečenja, naravno da u metkiću nema nikakvog eksploziva več je u pitanju čista kinetika kao i kod orešnika.

Tvrdim da se zbog prvog zakona hidromehanike -koji kaže da je tečnost nestišljiva (, a po teoriji plastičnost nobelobca Lava Lanadua i kontinenti su ukručene tekućine i gibaju se jedan prema drugom po zakonima hidromehanike ) komadići volfama i podloge gibaju u svim pravcima sa istom brzinom s kojom su doletjeli do podloge .. znači 3000m/s++ili dva puta brže od tenovskod pementratora ili tri puta brže od najbržeg metka.

100 kilograma "kuglica " koje lete brzinom od 3000m/s ne radi nikakvu štetu , ali zato Himars koji ima 15 kila kuglica i brzinu 1500m/s pravi užasnu štetu ..

tko je tu lud , odnosno tko prima lovu za tu priču.

• 7Ovo se svidja korisnicima: nemkea71, Betta, bojank, dani.tomic, voja64, Blogadan, aleksmajstor
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi skinuo fajl:

Mass_Loss_and_Penetration_Depth_of_Hypervelocity
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

theoretical-research-progress-in-high-velocity-hypervelocity
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Hypervelocity impact penetration mechanics (pogotovo ovaj)
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Evo ova tri rada (ima ih još ali ovi su dosta relevantni)
Ne razumem se baš u me'aniku udara, ipak sam hemičar po struci ali može se izvući sledeće:

Najveća probojnost se dostiže pri brzinama manjim od 3km/s, tačnije između 1.5 i 2km/s

Dva rada navode da pri brzinama većim od 3.3+km/s probojnost opada za 99% tj penetrator je dezintegrisan pre udara.

Ili penetrator nije od volframa ili je nešto sasvim možda nama nepoznato u upotrebi. Jer po ovome, ako smo uzeli da se Orešnikove volframove balvanke kreću brzinom od 3km/s, onda je efekat na cilj minimalan. Something doesn't add up što bi rekli Ameri.

Ili su brzine manje (po testovima iz ovih radova, na brzinama između 1.5 i 2km/s probojnost šipki je išla do ~30m) ili je penetrator od nekog sasvim levog materijala (čisto sumnjam) ili je efekat na cilj mnogo manji nego što se priča.

• 3Ovo se svidja korisnicima: zlaya011, laurusri, Metanoja
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sve u svemu, shvatili smo da uz svo znanje koje ovde članovi poseduju, ovo je nešto sasvim novo, za šta će trebati vremena dok znanje ne siđe u narodne mase, očigledno da postoje mnoge nedoumice, od brzine, tajminga otvaranja balvanki, materijala od kojih su izrađene, plus što se krije efekat na cilju, da je šteta nikakva sevali bi članci po novinama, ovako vidimo da su mesta udara detaljno pregledana, mereni su nivoi radijacije, ali fotografija nema.
Postoji video snimak sa Ruske televizije gde se navodi da su glavne mete ovog sistema Nato baze u EU.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ako je ovo cudo zamisljeno da bude duga palica konvencionalnog udara po bitnim ciljevima, koje ne moze Iskander da dohvati, mozda bi bilo isplativije i brze da se kupe od Irana recimo :

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici](missile)
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Imaju oni celu paletu raketa finog dometa

Ili od brace iz bolje Koreje

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Ili cak licenca pa nek prave kuci, sta god da je jeftinije

Po meni ako mogu da stancuju dovoljno ovih Oresnika po nekoj normalnog ceni da sutra u naletu mogu da poklope sve bitne ciljeve u Istocnoj i Centralnoj Evropi, top
Sad dal ima super probojnost manje vise,ili dal je tehnologija koja je Gagarina poslala u svemir bitno je samo da doleti i poklopi sta treba
Mislim da je cost-effectiv ime igre u ovom ratu

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Izgleda da svi zaboravljaju - orešnik isto tako može da isporuči i nekonvencionalnu glavu, da tako kažem.
Rusija sad to ima a zapad nema, u obrnutom slučaju nicale bi pečurke po Rusiji na sve strane.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Lucije Kvint, HrcAk47
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 14 Jan 2026 12:51

Nekonvencijalnu glavu moze da isporuci svasta nesto, one su za ovu diskusiju apsolutno nebitne.

Dopuna: 14 Jan 2026 12:57

Betta ::...da je šteta nikakva...

Sigurno nije.
Da stetu ogranicimo na ono sto kinezi kazu da jeste, to je i dalje 36 komada kratera po 3m. U slucaju udara u zgradu probojac ce sigurno proci par spratova, sa prilicnom stetom na svakom.
E sada, sto neki ocekuju da je efekat ovoga na nivou nuklearne BG...

Dopuna: 14 Jan 2026 13:07

raketaš ::...
100 kilograma "kuglica " koje lete brzinom od 3000m/s ne radi nikakvu štetu , ali zato Himars koji ima 15 kila kuglica i brzinu 1500m/s pravi užasnu štetu ..

Glavnu stetu kod BG himarsa protiv gradjevina pravi udarni talas od eksploziva, kuglice ne mogu da probiju 5cm betonskog zida. Kuglice su smrt protiv zive sile i opasne za tehniku, ali protiv zgrade ne rade nista bitno.

Ali mislim da si mozda sa ovim poredjenjem uradio dobru stvar, mozemo da imamo neko poredjenje, 100kg fragmenata i energija potrebna da ih potera na ~3000m/s.
Prvo, brzina fragmenata ce biti manja od teoretske, ali recimo da je ~2000-2500m/s. Od 100kg projektila neka 75kg ode u korisne fragmente ostatak ostane u nekom "komadu" usled nepravilnog "drobljenja".
I onda opet dodjemo do toga da je ekvivalent udara ~neka FAB-250, i po krateru i po probojnosti i po potencijalnom rusenju.
36 x FAB-250 je ohoho (bilo bi i da je ekvivalent FAB-100), a sada sto ljudi ocekuju da busi 400m zemlje i kamena do gasnih rezervoara (videti bulaznjenja na temi o SVO) i da unisti sve kao nuklearka (jer... zato) je druga prica...
Sto se tice samog efekta fragmenta ne treba zaboraviti da ce ovde dobar (verovatno najveci) deo istih otici "u zemlju" i time biti beskorisni za pravljenje dodatne stete.

Dopuna: 14 Jan 2026 13:17

zlaya011 ::...
Iz ono malo fizike čto sam učio (nije mi bila primarna u školovanju) hitac po balističkoj putanji sa oko 3-5 km i vertikalni hitac na dole sa 500 -1000 km su neuporedivi u smislu gubitka energije tokom putanje.

Imamo brzinu udara, koliko je brzine izgubljeno nije bitno.
PS. Savremena potkalibarna gubi svega ~50 m/s brzine po predjenom km.

Citat:
A ako je manji gubitak energije valjda je efekat na cilju i zbog toga veći, čak i kad bi projektili bili iste težine i imali istu početnu energiju, a ovde projektil "iz svemira" ima daleko veću i težinu i početnu energiju i ima manji gubitak energije tokom leta.
.
Za terminalnu balistiku (koju pokusavamo da razresimo ovde) sve sto je bitno je brzina prilikom udara, nacin na koji se doslo do te brzine nije bitan. A brzinu ~znamo za Oresnik, za tenkovsku znamo pouzdano.

• 4Ovo se svidja korisnicima: Lucije Kvint, Blogadan, zlaya011, omen
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Opet se moramo vratiti u školu , na neki kurs termodinamike i vidjeti kako se računa kritična brzina strujanja nekog plina. Taj udarni talas se kroz zrak , kroz plin ne može prenijeti brzinom večom od brzine zvuka za taj plin u datim uvjetima. Za barutne plinove i sve produkte nastale sksplozijom bilo kojeg eksploziva je ta kritična brzina vezana uz plinsku konstantu R koja se vrlo malo mijenja od sastava plinova nastalih izgaranjem baruta ili eksploziva , zavisi od omjera specifićnih toplina K koja je skoro pa konstanta za sve "barutne plinove "i zavisi od temperature plinova , odnosno temperature izgaranja baruta ili eksploziva, koji su svi tu negdje oko 2500 C

Zbog tog fizikalnog ( temperaturnog ) ograničenja brzine strujanja plinova oni se ne mogu kretati brže od nekih 1000-1200 m / s koliko god da ih stiskali, te stoga ni špliteri, kuglice ili što god ne može imati brzinu veču od krizične brzine plina. U specijalnim slučajevima topovske cijevi i potkalibarnih projektila gdi su tlakovi iznad 6000 bara imamo neke druge uvjete strujanja koji su iznadkritični i postižemo brzine do 1800 m/s i to je maksimum , ali tekućine odnosno metali ( koji su u biti zaleđene nekompresibilne tekućine ) se mogu kretati brzinam i većim od 10 km / s kad ih dobro stisnemo.

Zbog toga brzina šrapnela iz bombe ili granate ne može biti veća od brzine kretanja plina , a kumulativni mlaz od bakra željeza ili stakla može biti i veći od brzine detonacionog vala.

Detonacioni val se kroz krutu materiju prenosi brzinom zvuka za tu materiju i to je za beton reda velićine 4 km/s , za kamen tu negdje , za glinu nešto malo manje.

Kod balvanke nema eksploziva ali je u njenih 100 kg mase u gibanju sadržano više energije nego u 100 kg TNT , a rijetko čemo naći FAB od 250 kg koja ima 100 kg TNT u sebi. Brzina padanja kod FAB a ja tako mala ispod brzine zvuka , da njenu kinetičku energiju ne treba uspoređivati s energijom eksploziva u njoj. Pa ipak se FAB zabije par metara u zemlju, probije 5 betonskih deka i grune u podrumu.

Dakle neka matematika tu ne štima