Orešnik

• 1Ovo se svidja korisniku: djordje92sm
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mozda malo " priglupo " pitanje, neko je na temi komentari rekao da su isti
objekt osim oresnika gadjali i iskanderi i kalibri, pa je mozda moguce da je
krater od 3m napravio iskander umesto oresnika, pa to ukri pokazali kao udar
oresnika, da li je to moguce?

• 2Ovo se svidja korisnicima: zdrebac, Sim.a
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 13 Jan 2026 14:20

Drug pukovnik ::...
Šta se dešava u drugom krugu probijanja kada erodirani volfram, rastaljena plaza ili šta već bi, krene proplivavati kroz prepreku čineći ukupnu dubinu penetracije, mi smrtnici još ne znamo jer nam nisu rekli
Ima par objavljenih radova na temu "kako zastititi svemirske stanice od mikrometeorita brzine udara preko 2000m/s. Ukratko - nesto (tanki lim) da ga "aktivira", isti se pretvori u... nazovimo to plazmom, osnovna struktura to prezivi.

Ja sto vise citam ono malo sto ima da se procita sve vise mislim da:
- nikakve superprobojnosti nema
- Nema ni super unistenja u zoni udara
- Od sve te kineticke energije najveci deo se potrosi za samo rasturanje probojca (ako ga uopste mozemo zvati "probojcem")

Time dolazimo do par pitanja:
1 - Koja je svrha Oresnika onda?
Mislim da je odgovor u tome sto sa istim imaju mogucnost udara po ciljevima koji su predaleko za Iskander/Kindzal. I to je to.

2 - Zasto inertni probojci, a ne TF BG?
Zato sto ima mnogo manje da se testira i zeza sa istima, a dovoljni su da nacine adekvatnu stetu na ciljevima koji su im interesantni. Takodje, verovatno su isti priblizniji masi originalne BG nego sto bi to bili da su punjeni eksplozivom.

3 - Da li je Oresnik improvizacija i koja mu je perspektiva?
Da. Koristice se dok traje rat, dalje ce se videti.

Dopuna: 13 Jan 2026 14:22

Sharpshooter ::Posto po zakonu fizike energija ne moze da nestane, vec samo menja oblik, niko ne moze da me uveri da je steta koju napravi projektil koji u sebi ima preko 2000000000J energije samo krater 3m.

Ogromna energija se potrosi na (samo)unistenje projektila, tj. njegovo kidanje/raspad.

Dopuna: 13 Jan 2026 14:26

zlaya011 ::...kad udari u pod parčad od "dezintegrisanja" balvanke i natpritisak koji se stvara...
Zasto mislis da postoji znacajan nadpritisak? Kod tenkovske potkalibarne ne postoji*, a to nam je najpribliznije sto mozemo porediti.

Jedina stvar zbog koje bi postojao nadpritisak je zbog grejanja i sirenja vazduha, ali to je jako upitno koliko uopste stigne da se desi - sigurno postoji u nekom obimu, ali ne bih rekao da je dovoljno da izvaljuje fabricke zidove.

*Postoji zvucni talas zbog toga sto je nadzvucna, ali to je druga stvar.

Dopuna: 13 Jan 2026 14:31

Neutral-M ::... pa je mozda moguce da je
krater od 3m napravio iskander umesto oresnika...
3m se slaze sa kineskim testovima:
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 10Ovo se svidja korisnicima: mnn2, sap, nuke92, zlaya011, rovac, Bahuss, Metanoja, arsa, luka35, tihi-posmatrac
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

bojank. nešto si debelo pobrkao zakone fizike , naime energija je neuništiva , onih 25 tona raketnog goriva koje je potrošeno da digne masu od 100 kg na 1000 km viine nije nestalo , to se pretvorilo u toplinu trenja, o potencijalnu i kinetičku energiju praznih stupnjeva koji padaju na zemlju itd.

Na kraju na visini od 1000 km imamo masu od 100 kg koja pada ka zemlji, 990 km ta masa ubrzava po zakonu slobodnog pada u vakuumu i nabere brzinu od 4000+ metara u sekundi. U zadnjih 10 -15 km ta aerodinamički dobro oblikovana masa volframa usporava zbog trenja s atmosferom i kod udara u tlo ima brzinu od 3000+ m /s i neku kinetičku energiju koja je definirana kao 1/2m x VxV , odnosno 50 kg x 3300x3300 m/s ,, kad to sve izmnožiš i podjeliš dobiješ cca 500 miliona Joula ili Wata , naravno da nemaš pojma koliko je to energije jer to ne znaći ni tebi ni meni ništa dok te ne udari u glavu , zato sam to ranije pokušao prikazari kao pad tenka od 50 tona na neki objekat sa visine od 1000 m .

Ima tu još jedna kvaka dok taj balvan gubi 1000m /s u tih par zadnjih sekundi ta kinetička energija nije nestala ona je prešla u toplinu balvana i toplinu okolnog zraka. Spominje se erozija balvanke odnosno penentratora , on se na površini zagrijava na temperaturu reda velićine 4000 C on se ljušti ko da ga brusiš sa šmirglom i ti dijelovi s površine izgaraju s kisikom iz atmosfere , i ta energija je tu u prostoru nije ona nestala i taj udarni val plinova koji ekspandiraju ima neku brzinu , opet se javlja kinetička energija mase tih plinova nastalih izgaranjem volframa i brzine širenja.

Za informaciju tebi i ostalim članovima grupe brzina širenja kuglica iz bojeve glave Ognja je bila ispod 1700 m/ s , a brzina širenja onih volframskih kuglica iz Himars bojev glave ne prelazi puno 1700 m/s isto kao što brzina podkalibarnih projektila ne prelazi bitno tu graničnu brzinu, nadam se da sad ne budemo šiljili picinu dlaku u metar točno.

Ja vjerujem da su kinski rezultati ok za neke uvjete da su zaista izmjerili taj krater , ipak je to znanstveni rad koji je ponovljiv , ali ja nisam vidio suvislo obrazloženje gdi je nestala energija , a najmanje je suvislo tvoje obrazloženje da je energija utrošena na razgradnju balvanke. Naravno da se balvanka kod sudara sa tlom raspadne , rasprši u milijardu sitnih čestica volframa , ali taj volfram obožava kisik iz atmosfere i voli se sam od sebe zapaliti i grunuti poput aerosolnog eksploziva.

I na kraju pogledajmo koji proboj ima penentrator od tenka kalibra 120 / 125 mm na čeliku ili betonu , usporedimo njegovu masu po kvadratnom centimetru presjeka sa balvankom , pogledajmo dijagram kojeg je dao drug pukovnik .. zonu koju poznamo i zonu o kojoj nemamo pojma.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Denaya, zlaya011
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pa na kraju krajeva ta logika sa šiljcima ima smisla kad se uporedi sta recimo jedan meteor reda veličine jednog metra uradi kada udari u zemlju. Krater jeste plitak, ali je uništenje uokolo ogromno. Istini za volju ne znam kolikom brzinom udara meteor (ali je tu negdje ovog reda vjerovatno) i mislim da se to može porediti. 100 kg metala ipak doleti tom nekom ludom brzinom na cilj i ne može bas da štete nema. Samo je pitanje eksplozije koju izazove odnosno kuda se prostire primarno udarni talas, smjerom kretanja ili primarno uokolo? Intrigantno mi je to da Ukri nisu nikada pokazali mjesto udara, jer tvrde da je to sve samo jedan skup vatromet.

• 1Ovo se svidja korisniku: TheDictator
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Jasno je da udarnog talasa mora biti, pitanje je njegove jacine.

• 3Ovo se svidja korisnicima: sap, Denaya, rovac
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Tako je imenjače. Zato i ne vidimo nikakve snimke sa mjesta udara. Sto neko ranije reče, zna onaj ko treba da zna.

• 6Ovo se svidja korisnicima: zlaya011, rovac, Njubara, Bahuss, Metanoja, dani.tomic
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Мислим да ако удар није разоран да би се Украјинци похвалили снимкама како би омаловажили вриједност Орешника као што покушавају да омаловаже представљајући га као кантурину стару толико да су Гагарина у томе лансирали,како рече онај управник отпада са качкетом на коме пише ЕКСПЕРТ.У гомили дијелова много мањег калибра од орешникових,не знам,2,5метра,нашао се и ,,Кличков Кинжал,,који сам одмах препознао али није то ни битно него то,да све указује на то да је степен разарања импресиван или боље да кажем значајан чим укри немају жељу да прикажу резултат.

Ракеташ је у принципу оидговорио на сва моја питања са стр 34 на начин како сам и очекивао мада сад у овој његовој објави има нешто што ми се чини да можда треба додатно објаснити.
Наиме мишљења сам да пенетратори од 100кг не бивају ослобођени на 1000км како је написао него блокови са пенетраторима,а они на свега десетак км од земље.
Друго је температура од 4000 степени.Чини ми се да је волфрамова тачка топљења на 3500 степени
као највеће од свих других метала.
Праве ли се отпорније легурисане балванке са додатним ,,незнамкаквим,,, састојцима или се то постиже оним другим процесом ,,прах-пресовања,,да се тако изразим.
Ако се пенетратори ослобађају на 10км неби требало да достигну више од 2500 до 3000 степени за три секунде,а и ,,цеп,,је у том случају прихватљивих 70 до 100м.

• 1Ovo se svidja korisniku: zlaya011
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ovde neki pišu da ne znaju mnogo o ovome, ali su ipak zaključili da je Orešnik sranje.

Trenutno najbolje znanje o efektima udara te, kako je raketaš odlično nazva "balvanke" imaju Ukrajinci. Nešto mi se čini da bi bili mnogo srećniji da o tome ne znaju apsolutno ništa.

• 13Ovo se svidja korisnicima: rovac, sap, zlaya011, Bobrock1, bojcistv, FOX, vidra boy, Milos1389, Vrač, arsa, mnn2, Apok, dani.tomic
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ja sam tih 1000 km naveo samo kao podatak s koje visine stvar pada, sa stanovišta kinetičke energije je potpuno svejedno da li stvar pada kao balvanka ili kontejner sa 6 balvanki ili kao matica sa 6 kontejnera odnosno 36 balvanki.

Naravno da mi ne znamo kada se odvaja drugi stupanj od matice ali to sa stanovišta mehanike leta ili energije udara nije bitno jer na tim visinama niti se što dobije niti gubi ako leti sve zajedno ili se odvoji.

Sasvim je druga stvar ako se gleda otpornost na proturakete i navođenje prema zvijezdama. NATO radari to vide još u fazi dok radi prvi stupanj, ali ne znaju ništa , čak ne mogu znati da li stvar leti na istok ili zapad.

Ja bih to držao prvih pol minute strogo vertikalno , da što prije pobjegnem u visinu , kad nabubam nekih 1500m/s onda bih skrenuo na pravac cilja i dalje pićio pod kutem od 45 -60 stupnjeva prema cilju, ovisno od daljine cilja. Naravno kad izgori prvi stupanj ide odvajanje i paljenje drugog stupnja i on nastavlja dalje tako da mu je tjeme na cca pola dometa . Proturaketna odbrana u toj fazi još uvijek ne zna da li je cilj Lavov ili nešto 1000 km dalje ali zna ugrubo pravac . ugrubo utoliko da zna da li stvar leti na sjever ili jug Poljske.

Drugi stupanj od trostepene rakete nema neke veće mogučnosti od navedenih , on se gasi kad potroši gorivo , ali raketa još uvijek nema potrebnu brzinu , mi ne znamo da li drugi stupanj ima programirano gašenje motora , vjerojatno nema jer kod Jarsa tek treći stupanj služi za to fino navođenje.

Namjerno izbjegavam koristiti pojam treći stupanj već koristim pojam matica. Ona ima sve elemente trečeg stupnja osim raketnog motora , jer je raketa smanjenog dometa u odnosu na Jars i povečanog korisnog tereta.

Matica bi morala ubrzati ansambl do potrebne brzine i izvršiti orjentaciju prema zvijezdama te izvršiti sve potrebne proračune kada i koliko dugo upaliti male raketne motore za korekciju putanje.

Nakon prve korekcije NATO već u grubo zna što je cilj i kad stvar pada , ima tada vremena cca 5 minuta da nešto lansira , to nešto mora biti strahovito brzo i veliko skoro ko Jars i mora biti lansirano iz zone cilja jer je to najkrača linija do Matice. Bilo kakvo pucanje sa 500 km udaljenih položaja ne daje rezultata jer protu raketa penje uzbrdo i troši ogromne količine goriva da se popne na visinu od 500 km i uhvati maticu kad još nema brzinu veču od 1500 m /s.

Ta prva korekcija putanje može biti izvršena i sa motorima od drugog stupnja , oni su još upotrebljivi jer turbine još uvijek rade na nekom ler gasu. Nakon te prve korekcije bih ja odvojio maticu od drugog stupnja , a on bi trebao izbaciti mamce ili se razdvojiti na par dijelova. Sve to pada istom brzinom jer je u vakuumu i NATO radari vide ono što je nejveće neko jedro od alu folije koje se vuće iza drugog stupnja.

Sve do Karmanovog pojasa cca 100 km visine se ne može osjetiti razlika što je mamac , a što matica , čak mamc može padati brže od matice i imati jaći odbljesk na radaru.

Na toj bi visini izvršio zadnju korekciju prema zvijezdama i iz matice dao podatke sustavima upravljanja na kontejnerima što su im ciljevi. Tada stvar leti s 4000+ m/s i do cilja je ostalo cca 15 sekundi.

Balvanke su u toj fazi još zaštičene nekim ablativnim plaštom kontejnera, koji izgara ali neda vatri da dođe do volframa , Kontejner mora u sebi imati inercijalni sustav navigacije i male mikro impulsne motore za finu korekciju putanje .

Na visini od cca 15 km bih pustio balvanke da slobodno padaju i to je onaj jaki bljesk iznad oblaka , jer kontejner poćinje da setumba i izgara .

Po mome su balvanke oko 5 sekundi u plazmi. i njima se ništa ne događa u tih 5 sekundi jer ih hladi znoj.

Balvanke su napravljene od legure Volframa i nikla isto kao i probojci na tenkovskoj municiji, s tim što je par milimetara površinskog sloja napravljeno od legure Volframa i bakra , ili čak srebra. To je jedna spužvasta struktura volframa u koju je natopljeno desetak posto bakra. Taj bakar se tali i isparava i stvara taj sloj " znoja " koji izvire iz dobljih slojeva i na taj nači odvaja vrelu plazmu od balvanke.

Prijenos topline sa plazme na balvanku ide zračenjem i tu je u igru četvrta potencija razlike temperatura . Taj prijenos je ogroman dok je balvanka na temperaturi ispod 0C ( 273 K ) ali kad s e balvanka na površini zagrije i zacrveni sa temperaturom od 2900 K onda taj prijenos drastično padne i sva s eenergija troši na latentnu toplinu isparavanja bakra koji kuha u tom površinskom sloju balvanke. Bakar je vrlo specifićan tali se na reletivno niskoj temperaturi cca 1000 C i kao rijetka tekućina lako prolazi kroz kapilare u volftamskoj spužvi , ali ga treba paklenski zagrijati da ispari cca 2500 C. i pri tom isparavanju mu se povečava volumen nekoliko tisuća puta stvarajući taj sloj kojištiti volfram.

• 4Ovo se svidja korisnicima: zlaya011, Bobrock1, bojcistv, rovac
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Хвала на одговорима колега ракеташ и на,за наш ниво,веома исцрпној елаборацији.
Остаје нам као непознаница овај,још не испитани ниво физике у тренутку удара,односно за нас важније,резултат удара,разарања на циљу или зони циља.