Orešnik

• 14Ovo se svidja korisnicima: Bobrock1, kunktator, Blogadan, beowl, mnn2, rovac, zlaya011, sremac983, ILGromovnik, amaterSRB, EXIT78, Solunac na steroidima, arsa, Roksi
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kod normalne granate -projektila ili aviobombe jako teško možeš ostvariti da ti je jedna trećina mase
TNT ili nešto zericu jače od njega, recimo kod avio bombe od 100 kila nemaš 50 kila TNT Kod ovih balvanki ti je energija stokliašice ista ili veća od energije 100 kg TNT.

I ono drugo najvažnije velika masa balvanke na malom promjeru daje malo usporenje u gibanju kroz atmosferu i pretpostavljam malo usporenje u gibanju kroz glinu.

Slučajno se već par godina iz hobija bavim razvojem udarne metode za bušenje bušotina za dobijanje vode, tu su u pitanju male mase recimo na promjeru 127 mm alat težine 200 kg kad padne sa 5 m visine ima brzinu udarca od 10 m/s , što daje energiju od 10000 kgm , balvanka mase 100 kg kad tresne sa 3300m/s ima energiju od 550 miliona kgm . cca 50000 puta ( pedeset tisuća puta) veču energiju.

Moja se balvanka u "suhu" glinu na dubini od 10 metara zabije pol metra, i onda je sa 7 tona sile ne mogu dobiti van . Ne smijem dozvoliti da balvanka padne sa viine veće od 3m jer puca sajla od 10 mm.

Jednostavno ne mogu pojmiti što u glini radi orešnikov balvan, a dosta dobro poznam geološke profile ukrajine i rusije pogotovo Donbas , imam nekoliko stoina knjiga i znanstvenih radova koji pokrivaju tu temu u tim krajevima

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Koliki je cep orešnika? Ili su mrav glave u šta sumljam.

• 6Ovo se svidja korisnicima: zoran MKD, rovac, zlaya011, laurusri, ILGromovnik, Roksi
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Futog 74 ::Koliki je cep orešnika? Ili su mrav glave u šta sumljam.

drugi stupanj rakete matica ima navigaciju prema zvijezdama , to je nezajebiva klasika. Kad odvoji kontejnere njih 6 ima sustav MIRV ovisno od programa svaka ide na svoj cilj inercijalnim sustavom vođenja. Da li ima svaki kontejner navođenje na sliku cilja , o tpome se vode rasprave , ako to ima Kinđal onda ima i Orešnik.

Ako se balvanke odvajaju od kontejnera na 15 km visine što je vjerojatno , onda bi kod tih brzina to moglo biti unutar CEP a bilo koje ruske ICBM sa MIRV glavama.

Sama balvanka je komad teškog metala i kud je pustiš sa MIRV kontejnera tu pada, ne vjerujem a je CEP manji od 100 m za jedan kontejner sa 6 balvanki ( znaći tri balvanke u krug s radijusom od 100m)

• 1Ovo se svidja korisniku: zoran MKD
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@raketaš
Ovde Postol tvrdi da zbog velike brzine penetratora podloga "nema vremena" da se izmesti sa putanje penetratora i da to dovodi do mnogo veće erozije penetratora a samim tim i pliće penetracije, nego pri nekim manjim brzinama (do 3 Mach).
Meni kao laiku to objašnjenje ima smisla a evo vidimo da su i kinezi experimentalno došli do nekih malo viših ali sličnih rezultata.

• 1Ovo se svidja korisniku: Milos1389
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

На снимцима се види да групе погодака имају много већи размак од 100м.Значи ли то да се блокови одвајају са задршком већ у почетној фази понируће путање лета?
Друго,видимо само бљескове попут праволинијског удара муње који не трају ни секунду,вјероватно
зато што облаци сметају па видимо само забијање на путањи до висине облака,што значи,у ово доба године,2 до 3 хиљаде метара.
Оно ,,усијање облака,,је вјероватно свјетлосни ефект од балванки или је сагоријевање контејнера
од усијања?
Има ли аблазије волфрама од температуре и колика би била у цм и утиче ли она на плазмено поље
у ком се пенетратор креће,даје ли пољу некакву додатну снагу с обзиром на материјалну димензију
и има ли ефекта на мети односно тлу.
Прелази ли ефекат на поље хидро динамике односно механике и јел могуће да брзина простирања силе буде већа од брзине звука у тврдој материји тла и утиче ли то на силе које држе молекуларну структуру материје циља,тј.остаје ли само прах...?Ако јесте тако онда и сеизмика другачије ради.
Колико је уопште истражена физика дејства оваквих сила?
Извињавам се ако је раније на теми разрађивана оваква проблематика али ефекат на циљу је на крају оно најважније.
Бризантно дејство нам је познато исто тако и фугасно које ће након одређеног продора у подлогу направити значајан кратер,а ово је негдје између тога.
Можемо да дамо оквирно компарацију колико је то ТНТ итд.али ефекат на циљу је другачији па је то
неупоредиво на тај начин.
Надам се да ће неко од стручњака одговорити или је већ одговорено.
Најприје колега ракеташ,а и пуковник,а Бога ми и кубовац.

• 1Ovo se svidja korisniku: zlaya011
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

raketaš ::
Kad odvoji kontejnere njih 6 ima sustav MIRV ovisno od programa svaka ide na svoj cilj inercijalnim sustavom vođenja. Da li ima svaki kontejner navođenje na sliku cilja , o tpome se vode rasprave , ako to ima Kinđal onda ima i Orešnik.



Ја бих једно "питањце" ,ако може.И да се мало склоним са "окупиране територије".

Прво, ако прихватимо тезу да „Орешник“ носи више одвојивих бојевих елемената, онда је питање да ли говоримо о класичном MIRV-у (унапред задати циљеви, чисто инерцијално навођење) или о маневарским бојевим блоковима (MaRV) који имају одређени степен корекције путање. То су две различите филозофије, и не морају нужно подразумевати „навођење на слику циља“, већ могу бити комбинација инерцијалног, сателитског и терминалног навођења без икаквог „гледања“ у мету.

Друго и по мени најзанимљивије, јесу разлике између прве и друге употребе. У медијима се појављују контрадикторне информације: једни тврде да је гађано гасно складиште, други помињу аеродром у Лавову и додатна војна постројења.

То отвара сасвим легитимно питање за оне који „знају“ више од мене:
да ли постоји реална шанса да је у једном лансирању заиста гађано два различита циља?

Ако је одговор : да
да ли је реч о расподели бојевих блокова на различите координате,или о секундарним ударима по објектима унутар исте шире зоне,или једноставно о медијској конфузији где се један догађај тумачи кроз више наратива?

Другим речима, питање није „да ли је то могуће у теорији“, већ да ли конкретни обрасци удара, време "детонација" и последице на терену указују на један или више циљева. Без уласка у митологију и маркетинг, било би корисно да се ово разјасни хладно и технички, јер управо ту лежи разлика између претпоставке и аргументоване анализе.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Зна ли се колики је користан ефекат ових пенетратора, односно колики проценат укупне енергије предају циљу?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@bojanM84
To pokusavamo da skontamo jos od prve primene prosle godine.😀
U ovom slucaju predaje 100% energije cilju(nije cilj lim pa da prodje i nastavi dalje).
A kad smo kod energije evo nesto za uporediti:
Ako je brzina balvanke pri udaru 3500m/s a masa 200kg energija je 2450000000J
Podkalibarni projektil iz tenkovskog topa 120mm pri pocetnoj brzini 1600m/s i masi 6.1kg ima 1550000J
To je oko 160x vise energije, odnosno morao bi da ispalis 160 projektila iz tenka da bi preneo istu energiju cilju kao samo jedna "balvanka"

• 1Ovo se svidja korisniku: Tandrčak
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Tandrčak ::

То отвара сасвим легитимно питање за оне који „знају“ више од мене:
да ли постоји реална шанса да је у једном лансирању заиста гађано два различита циља?

Ако је одговор : да
да ли је реч о расподели бојевих блокова на различите координате,или о секундарним ударима по објектима унутар исте шире зоне,или једноставно о медијској конфузији где се један догађај тумачи кроз више наратива?

Другим речима, питање није „да ли је то могуће у теорији“, већ да ли конкретни обрасци удара, време "детонација" и последице на терену указују на један или више циљева. Без уласка у митологију и маркетинг, било би корисно да се ово разјасни хладно и технички, јер управо ту лежи разлика између претпоставке и аргументоване анализе.
Pa evo neko moje laičko mišljenje zasnovano na onome što smo mogli videti. Gađanje dva različita cilja zasebnim blokovima sa iste rakete verujem da je jedino moguče ako se oba cilja nalaze u istoj široj zoni. Po onim snimcima ostataka rakete prikazanim na videu T. Postola vide se "cevi" ili mlaznice na koje su montirani nosači penetratora, koliko sam shvatio oslobođeni kompresovani gas kroz te cevi "ispali" nosač penetratora koji se na nekoj manjoj visini razdvajaju i zasipaju cilj. Takođe se može videti da se mlaznica može donekle pokretati po osama što znači da donekle može menjati pravac ispaljenja nosača penetratora što navodi na zaključak da se mogu birati ciljevi ako nisu previše udaljeni jedan od drugog, jer u suprotnom ne bi se ulazilo u problem konstruisanja pokretljivih mlaznica već bi one bile fiksne.
Na snimcima se vidi da sve "munje" udaraju u skoro isti širi reon tako da ne verujem da su u ovom slučaju bila dva cilja.
To je otprilike ono što sam ja kao "informisani laik" mogao zaključiti na osnovu svega do sada viđenog a siguran sam da raketaš i Drug Pukovnik mogu bolje objasniti tehničke detalje.

• 1Ovo se svidja korisniku: nemkea71
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Na temi o UKR pomeut je opet Rubež. Mala zanimljivost. Kako je ravoj sistma formalno prekinut negde 2015/2016. Inženjeri Zavoda "Titan-Barikade" 2017 na jednom konkursu za 3D projektovanje učestvuju sa verzijama za civilnu namenu vozila za lanser.

Prva verzija:








Druga verzija: