POVR 9M133 Kornet i Kornet-E (AT-14)

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

vuk_82 ::
To pseudo je verovatno sto sam opisao, laserski snop kontrolise racunar preko kamere a ne operater direktno.
Znaci selektujes metu na slici, a kompjuter dalje sam navodi laser...

Da bas tako imaju "Automatsko pracenje cilja". Tu mogucnost imaju Ka-50/52 i Mi-28 helikopteri za navodjenje POVR.
Od tenkova znamo da ga imaju Merkava 4 i japanski Type 10.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

bojank ::
Da bas tako imaju "Automatsko pracenje cilja". Tu mogucnost imaju Ka-50/52 i Mi-28 helikopteri za navodjenje POVR.
Od tenkova znamo da ga imaju Merkava 4 i japanski Type 10.

I T14 armata

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Govorim o tenkovima u sluzbi, ne o projektima koji nisu usli u pravu upotrebu jer ih onda ima barem tuce.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Da podvucemo crtu. I kazemo to malo jasnije tu bitnu razliku izmedu ispali i zaboravi i ispali i bjezi.

Kod korneta se lanser veze na neki cilj i mora do kraja leta rakete biti vezan. Znaci ako nisandija zeli moze u desetoj sekundi preuzeti vodenje rakete ili pustitu da to odradi sam kompjuter. Ali mora biti tu negdje navatrenoj liniji po mogucnosti nepokretan.

Kod sistema ispali i bjezi . sama rijec bjezi dovoljno govori. Ali kad raketa uhvati cilj makar i pogresan nema povratka. Ali ostane ziva glava na ramenu.

Ima tu malo veze i sa psihologijom vojnika . sa pripremom i motivacijom. Nije sve u termalnim kamerama.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Zar nije fire and forget ?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Miskohd ::Zar nije fire and forget ?

Nije. Ovo gore sto mnogi cenjeni clanovi opisuju jeste automatsko vodjenje ali "fire & forget" podrazumeva nesto drugo. Automatsko vodjenje jos uvek vezuje nisandziju/operatora i njegov lansirni uredjaj na pracenje mete tj. cilja. Jeste, to je automatizovano ali lansirni uredjaj (kamera; optika) i dalje mora da "gleda" (i "misli") na metu i samu raketu.

Fire & Forget znaci da raketa posle lansiranja preuzima vodjenje sama za sebe tj, na svoju elektroniku i optiku a da je operator posle slobodan da se skloni, utekne ili prati i gadja neku drugu metu tj. prakticno "zaboravi" na nju a da se raketa sama dalje korektuje i navodi na cilj bez ikakve dalje akcije operatora.

Slicni su donekle u principu rada ali u jednom raketa ima automatsko pracenje a u drugom lansirni uredjaj tj. operator. Kada bi Rusi stavili to sve u glavu rakete imali bi istinski "Fire & Forget" sistem.

Rusi u principu uopste ne poseduju Fire & Forget protiv-oklopnu raketu. Mozda tek ako ikada uvedu Hermes u naoruzanje.

• 1Ovo se svidja korisniku: Gargantua
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nas su nekada u JNA učili sa sledećim sitemima u terminima za korištenje POVR i drugih raketla :

Ručno vođenje:
Primer bi bio recimo Maljutka 1. generacije ispali i vodi je na cilj.

Poluatomatsko vođenje:
Maljutka druge generacije ispali i drži končanicu na cilju a sa vođenjem se bavi sklop u lanseru.
Ovde je postojalo i pre a verujem i sada nekoliko različitih sitema u prenosu te komande za vođenje između rakete(njenog prijemnog sklopa) i lansera ili njegovog davača signala za vođenje.

Automatsko vođenje:
Strela 2M gde kad se zahvati i zabravi cilj sve ostale radnje izvodi glava za samonavođenje.

Kakva je B/G i kako se ona sama navodi je opet širok spektar njihovih principa rada i ja sam tu laik i nebi dalje brljao.
Ovde se često koriste razne tuđice od one ispali i zaboravi ili sl koje ja baš i nisam siguran na koji se tu sistem vođenja odnosi.
Zato se definisano kroz ova tri gornja naziva (termina) koje smo nekada koristili u JNA oma sve ferštenzi.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

na engleskom bi bilo ACLOS

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

na ranije postavljanim slikama viđen je lanserski uređaj koji je prema viđenom eksoprtna varijanta i prema šemi bojenja namenjen za zemlje bliskog i srednjeg istoka.



U filmu imamo i sliku lansirnog uređaja koji koriste ruski vojnici na pokaznoj vežbi i može se uočiti postojanje jednog prekidača/selektora u sredini pored selektora režima vođenja (0-5) a koji ne postoji na prethodnoj slici:



E sada malo mog špekulativnog razmišljanja. Da pretpostavimo da je je to selektor koji određuje koji je primarni a koji je sekundarni lanser prilkom dejstva dva u jedan.

Ovde je slika iz filma na kojem se vidi da ljubučasto obojeni kanal laserske modulacije (u filmu donji levi kvadrant) je dominatan na primarnom oruđu dok vidimo da je laserski smop sekundarnog lansera sa značajno manjom količinom ljubičaste boje. Šta ako se prekidačem reguliše da primarni lanser emituje i prima sva 4 kanala dok sekundarni lanser emituje samo tri kanala a prima 4 i na osnovu toga uklapa elemente i gradi svoj snop.



Moja žvrljotina kako bi to moglo izgledati.


Sve je ovo pojednostavljeno i podložno korekciji. Jedino da dodam da u filmu narator jasno kaže da je na lanseru primenjena mikroprocesorska tehnologija upravljanja radom lansera.

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Vojo, ovde govorimo o vrsti navođenja. Strela ima pasivno samonavođenje na cilj.
E sada, kako GSN strela prati toplotni cilj na koji se vezuje senzor u IC polju rada tako i nišanska sprava kod automatski navođenih raketa prati cilj u toplotnom ili vidljivom delu spektra, a onda ta NS navodi raketu. Ako sam dobro razumeo princip automatskog praćenja, zahvaćeni cilj se smešta u ”ram” uz pomoć operatera nakon čega računar preuzima dalje praćenje. Praćenje se ostvaruje po razdelima tako što se vrši popravka kada 25% cilja izađe iz rama pri bočnom praćenju ili automatsko smanjenje zuma pri približavanju cilja, odnosno povećavanju pri udaljavanju.
Za to je neophodno imati ili širokougaonu kameru ili žirostabilisanu.
Kornet D ima automatsko navođenje, a Kornet E poluautomatsko.