Ručni Protivoklopni Raketni Bacači

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

APX 80 je u biti sličniji CG-u po konceptu

Ovaj projekt OSA-1 vidim kao čisto ludilo. Zahtjev -30 smatram standardom i to se mora tražiti i ispuniti, bez obzira što je jasno da vojska tada baš i ne izlazi u pičarenje, ali se mora biti spreman.
Pa i u običnom sistemu grijanja gradova armatura se projektira na 16 bara minimalno, u zadnje vrijeme boleštine idu i do 25 bara, a para jedva na nekih 8 bara radnih i sa pikovima do 12-13 maksimalno.

Suludim smatram ganjanje dometa za sisteme ovakve kakvi jesu. Pa tko normalan očekuje pogodak u cilj veličine tenka ili BVP-a na 700m!?
Tada su postojali BsT-ovi za to, danas POVR-e

Zamislimo samo taj suludi scenariji, -23 stupnja, i govno i balac se smrzli, prsti odumrli, vojnik drhti ko prut od zime i još tenk ide na njega, od tenka mu i gaće padaju od treskavice...i ajd nek kamena sramena pogodi nešta na 700m

Jedan centimetar da mu se cijev zamakne i da sve ostalo bude matematički teoretski...
0,01/1,5*700=4,7m fulanja

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Te štapiće sa sedam rupica su nam negde u jesen 1980e dali kao uzorak pri poseti SPSu u Vitezu gde nas je vodio nastavnik predmeta Naoružanje sa nastavom gađanja a kao raketni barut ih je bilo još nekoliko interesantnih oblika i dužina..
Od tamo nekih makarona do špageta i traka u nekoliko širina/debljina -dužina...

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Bilo je ovakvih štapića raznih promjera i dužina , poznat je i barut sa 19 rupica, ti su oblici vrlo povoljni za bestrzajna orođa.

Kod APX je to bilo vrlo uredno zaljepljeno , vjerojatno je to radio neki automat , tko bi to prstima guro kroz mlaznicu i lijepio jedenog do drugog.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Više sam mislio po principu šta ode, šta ostane, kada sam usporedio sa CG. I po pitanju ožljebljene cijevi.
Princip sličan, istina kod CG-a barut u trakicama.

Jedno bacanje u ambis...ako se ima problema sa barutom na širokom dijapazonu temperatura, u smislu da plamen sprži oči na minusu, da li se mogu razmatrati slučajevi da prsten bude taj koji bi dirigirao?
Znači ožljebljena cijev i prsten od materijala koji “sluša” temperaturu.

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

raketaš :: Kod APX je to bilo vrlo uredno zaljepljeno , vjerojatno je to radio neki automat , tko bi to prstima guro kroz mlaznicu i lijepio jedenog do drugog.
Zar APX nema čauru? Lepo se naslažu štapići, pa se spoji sa raketizovanim projektilom.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

APX nema čahuru kao drugi bestrzajci ima aluminijsku komoru izgaranja u kojoj su zaljepljeni ti štapići .kod ispaljivanja se sve zajedno umetne u cijev lansera i okrene za četvrt kruga da se stvar zabravi ( bajonet brava )i dobije kontakt , ta aluminijska komora izgaranja ostaje spojena sa lanserom . To čak nije neki jaki spoj , mislim da je reaktivna sila koja gura sve naprijed bila dovoljna da sve drži spojeno kod ispaljivanja.

Evo dopuna skice

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Dobro , greškom sam je tako nazvao. Nije čaura jer ne ide u cev, ali postupak ubacivanja baruta u komoru je isti kao u čauru.

• 2Ovo se svidja korisnicima: voja64, bojank
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

kod normalnih bestrzajaca barut je slobodno nasut u papirnatu ,kartonsku cijev , a ona je ubačena u metalnu čahuru sa rupicama . Kod opaljenja pripala od crnog baruta prenese vatru kroz centralno smještenu cijev sa rupicama i osnovno punjenje počinje izgarati u zatvorenom prostoru. Jako je važno da kartonska čahura izdrži tlak pripale i još malo da ne dođe do proboja rupica dok sva barutna zrnca nisu zapaljena .

Kad tlak poraste i kad su rupice slobodne onda je unutar čelićne čahure tlak reda 2000 bara , a dok plinovi prođu kroz rupice tlak bude 1000 bara , to je normalni režim isticanja plina kroz mlaznicu samo što je tu 1000 mlaznica koje sve pušu radijalno . Od njihove reaktivne sile nema koristi tek je onih preostalih 1000 bara raspoloživo i to pola za reaktivnu silu a pola za ubrzavanje projektila.

Sad sam dosta lako došao do toga zašto bestrzajci puno troše.. cca 4 puta više od normalnog topa ili minobacača.

Kod APX je druga situacija , tlak forsiranje je riješen sa membranom koja zatvara grlo mlaznice i metalnom vezom projektila i komore izgaranja , sve to puca kod nekog tlaka i komora izgaranja se ponaša kao buster motor sa pokretnim dnom dancetom.

U balističkom smislu to nije isti proces kao kod našeg BST 82 i sličnih tlak od 700 bara se ne polovi jer nema čahure sa mlaznicama, nego se pola baruta troši na rekativnu silu, a pola na ubrzavanje projektila.
Taj koncept je kasnije upotrebljen kod niza gas generatora , bustera , koji ostaju u lanseru . Za razliku od naše Ose gdje buster leti iz lansera, i troši se energija za njegovo ubrzavanje.

• 1Ovo se svidja korisniku: victoria
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Jeli ovo OSIN brat po babine linije.
LRAC-89-f1

Evo i linka sa tt podacima i istoriji nastanka.spominje se i APX-80 kao polazište za LRACa
https://www.militaryfactory.com/smallarms/detail.asp?smallarms_id=159