Ručni Protivoklopni Raketni Bacači

174

Ručni Protivoklopni Raketni Bacači

offline
  • član biblioteke
  • Pridružio: 18 Jul 2007
  • Poruke: 28450
  • Gde živiš: iznad smoga Beograda

Izraelski Picket, mislim da sam o njemu pisao nešto u temi o Rafael Spike. Potražiću.



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • voja64  Male
  • Stručni saradnik foruma
  • Pridružio: 10 Okt 2012
  • Poruke: 25430

Aramis @
Tačno je da si ti pisao OVDE
https://www.mycity-military.com/Artiljerija-munici.....l#p1328752



offline
  • član biblioteke
  • Pridružio: 18 Jul 2007
  • Poruke: 28450
  • Gde živiš: iznad smoga Beograda

Da. Na osnovu njega je napravljen FGM-172a Predator, a kasnije i MBT-LAW.

offline
  • Pridružio: 31 Dec 2011
  • Poruke: 5334

@Voja,Aramis

Zahvaljujem

offline
  • član biblioteke
  • Pridružio: 18 Jul 2007
  • Poruke: 28450
  • Gde živiš: iznad smoga Beograda

Evo još nešto vezano za Picket, mislim da nisam kačio

offline
  • pein 
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 09 Jan 2012
  • Poruke: 32032

Raketaš ako može malo više informacija o OSI 2 u kom bi pravcu tekao razvoj jednokratna/višekratna kalibar i vrste BG???

online
  • Pridružio: 07 Nov 2013
  • Poruke: 5209

Nakon uvođenja u naoružanje kao M77 , u narednih desetak godina bilo ja glavno pitanje kako napuniti skladišta, mi smo napravili cca 220000 komada, kraj takvog posla nitko nije razmišljao da nešto petlja.

Mislim da je u tom periodu dok smo mi to štancali tehnička uprava očekivala od drugih projekata da riješi domete preko 500 m, raketni sektor kao da se ispuhao, polomio zube na Osi. Koliko je meni poznato urađene su dvije varijante bestrzajca 82 mm , usavršena je municija , nekoliko modela za kalibar 82 mm. Eksperimentiralo se sa novim principima na topovima kalibra 82 i 120 mm.

U tih destak godina Raketni Sektor je uradio Stršljena , da sad ne govorimo o vođenim sustavima.

Ono što je bilo jasno već kod uvođenja u naoružanje je bila premala brzina na ustima cijevi , te nedostatak daljinomjera na nišanskoj spravi .Povećanjem brzine bi se uz postojeći lanser i korekciju nišanske sprave dobio veći rezantni domet , a uvođenjem laserskog daljinomjera bi se sa postojećim lanserom i raketom moglo nešto pogoditi na 500m.

Pokušaji da se digne brzina upotrebom kompozitnog goriva je dosta obećavalo , ali nje maklo od eksperimenata , isto tako upotreba staklo plastike ili karbonskih vlakana nije davala neka rješenja , i ja to više doživljavam kao istraživanje u cilju sticanja iskustva.

Kad vidimo u kom smjeru je otišao razvoj u zadnjih 40 godina onda vidimo da smo tada bili dobri , ali da se sa tom koncepcijom nije moglo dalje bolje i preciznije

offline
  • pein 
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 09 Jan 2012
  • Poruke: 32032

Raketaš i još jedno pitanje dal se možda ikad razmatralo razvijanje BST-a poput Karl Gustava 84mm mali kompaktan sa više BG???

online
  • Pridružio: 07 Nov 2013
  • Poruke: 5209

U prethodnom postu sam spomenuo razvoj topova u kalibru 82 i120 na novim principima , nešto sam već pisao o tome , to su bili topovi bez klasične čahure sa radijalnim rupicama već topovi sa gasgeneratorima vrlo sličnog principa kao APX odnosno CG. Dr Janko Viličić se dosta bavio tim bestrzajcima i barutima sa puno rupica.

Za realizaciju takvog topa treba vrlo progresivan barut . Obična cjevčica, ili trakica koja se zapali sa svih strana daje skoro konstantan priliv barutnih plinova , malo joj pada površina izgaranja ali je to vrlo malo.

Kod baruta sa sedam kanala površina izgaranja stalno raste i barut daje sve više plinova , to zovemo progresivnost , i jedino se tako može napuniti prostor u topu kad plinovi cure na dvije strane, tako da je razvoj topova na tom principu uvjetovan razvojem proizvodnje vrlo živih i progresivnih baruta.


Kod CG su primijenjene trakice ali one nisu homogene one su rađene kao sendvić , centralna trakca je jako živahan barut , a dvije trakice izvana su malo sporiji barut, trakice su sljepljene u toku procesa ekstruzije i valjanja . I dok krene proces izgaranja , dok je projektil blizu mlaznice mali je volumen pa barut mora biti malo sporiji da sve ne razvali , ali kad se projektil makne pol metra od mlaznice onda ni najživlji barut nije dovoljno brz da napuni taj prostor.

Čovjek u prvi mah ne bi rekao da je proces u takvom topu daleko složeniji od procesa u raketnom motoru , ali je tako razvoj takvog topa i baruta za njega je sam tehnološki vrh.

VTI je imao uzorke i CG i APX tako da se imalo uzor , ali se nisu poznavale tehnološke cake u proizvodnji baruta.

offline
  • pein 
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 09 Jan 2012
  • Poruke: 32032

BC

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 634 korisnika na forumu :: 40 registrovanih, 5 sakrivenih i 589 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3195 - dana 09 Nov 2023 14:47

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: A.R.Chafee.Jr., amaterSRB, amstel, Battlehammer, bobomicek, bokisha253, Boris BM, Brana01, cifra, CikaKURE, djboj, DPera, draganca, Duh sa sekirom, dule10savic, Frunze, Georgius, helen1, Kopro12, mercedesamg, milutin134, MiroslavD, mrav pesadinac, naki011, nikoladim, nuke92, Petarvu, procesor, raketaš, raptorsi, robert1979, rodoljub, Skywhaler, ss10, Tragač, Valter071, vathra, Vlad000, Vlada1389, vladulns