Ručni Protivoklopni Raketni Bacači

• 1Ovo se svidja korisniku: Gargantua
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Izraelski Picket, mislim da sam o njemu pisao nešto u temi o Rafael Spike. Potražiću.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Aramis @
Tačno je da si ti pisao OVDE
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 2Ovo se svidja korisnicima: voja64, Gargantua
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Da. Na osnovu njega je napravljen FGM-172a Predator, a kasnije i MBT-LAW.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@Voja,Aramis

Zahvaljujem

• 2Ovo se svidja korisnicima: voja64, Gargantua
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Evo još nešto vezano za Picket, mislim da nisam kačio

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Raketaš ako može malo više informacija o OSI 2 u kom bi pravcu tekao razvoj jednokratna/višekratna kalibar i vrste BG???

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nakon uvođenja u naoružanje kao M77 , u narednih desetak godina bilo ja glavno pitanje kako napuniti skladišta, mi smo napravili cca 220000 komada, kraj takvog posla nitko nije razmišljao da nešto petlja.

Mislim da je u tom periodu dok smo mi to štancali tehnička uprava očekivala od drugih projekata da riješi domete preko 500 m, raketni sektor kao da se ispuhao, polomio zube na Osi. Koliko je meni poznato urađene su dvije varijante bestrzajca 82 mm , usavršena je municija , nekoliko modela za kalibar 82 mm. Eksperimentiralo se sa novim principima na topovima kalibra 82 i 120 mm.

U tih destak godina Raketni Sektor je uradio Stršljena , da sad ne govorimo o vođenim sustavima.

Ono što je bilo jasno već kod uvođenja u naoružanje je bila premala brzina na ustima cijevi , te nedostatak daljinomjera na nišanskoj spravi .Povećanjem brzine bi se uz postojeći lanser i korekciju nišanske sprave dobio veći rezantni domet , a uvođenjem laserskog daljinomjera bi se sa postojećim lanserom i raketom moglo nešto pogoditi na 500m.

Pokušaji da se digne brzina upotrebom kompozitnog goriva je dosta obećavalo , ali nje maklo od eksperimenata , isto tako upotreba staklo plastike ili karbonskih vlakana nije davala neka rješenja , i ja to više doživljavam kao istraživanje u cilju sticanja iskustva.

Kad vidimo u kom smjeru je otišao razvoj u zadnjih 40 godina onda vidimo da smo tada bili dobri , ali da se sa tom koncepcijom nije moglo dalje bolje i preciznije

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Raketaš i još jedno pitanje dal se možda ikad razmatralo razvijanje BST-a poput Karl Gustava 84mm mali kompaktan sa više BG???

• 2Ovo se svidja korisnicima: pein, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

U prethodnom postu sam spomenuo razvoj topova u kalibru 82 i120 na novim principima , nešto sam već pisao o tome , to su bili topovi bez klasične čahure sa radijalnim rupicama već topovi sa gasgeneratorima vrlo sličnog principa kao APX odnosno CG. Dr Janko Viličić se dosta bavio tim bestrzajcima i barutima sa puno rupica.

Za realizaciju takvog topa treba vrlo progresivan barut . Obična cjevčica, ili trakica koja se zapali sa svih strana daje skoro konstantan priliv barutnih plinova , malo joj pada površina izgaranja ali je to vrlo malo.

Kod baruta sa sedam kanala površina izgaranja stalno raste i barut daje sve više plinova , to zovemo progresivnost , i jedino se tako može napuniti prostor u topu kad plinovi cure na dvije strane, tako da je razvoj topova na tom principu uvjetovan razvojem proizvodnje vrlo živih i progresivnih baruta.


Kod CG su primijenjene trakice ali one nisu homogene one su rađene kao sendvić , centralna trakca je jako živahan barut , a dvije trakice izvana su malo sporiji barut, trakice su sljepljene u toku procesa ekstruzije i valjanja . I dok krene proces izgaranja , dok je projektil blizu mlaznice mali je volumen pa barut mora biti malo sporiji da sve ne razvali , ali kad se projektil makne pol metra od mlaznice onda ni najživlji barut nije dovoljno brz da napuni taj prostor.

Čovjek u prvi mah ne bi rekao da je proces u takvom topu daleko složeniji od procesa u raketnom motoru , ali je tako razvoj takvog topa i baruta za njega je sam tehnološki vrh.

VTI je imao uzorke i CG i APX tako da se imalo uzor , ali se nisu poznavale tehnološke cake u proizvodnji baruta.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

BC