Ručni Protivoklopni Raketni Bacači

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Немаш појма,извини...Ако већ волиш да коментаришеш покушај да мало помније пратиш/За почетак покушај да ухватиш поенту неког поста те се надовезуј смислено,...у праву је био Цветковић!/.Био је раније негде приказ са стршљеном.Ако ћеш већ тенкове.Ово је лака верзија и опремљена је(и замишљена одлично).Најављен је развој и тежих са свакојаком наменом.Разглабано је на теми.Потенцијал ових платформи је такав да га је тренутно врло тешко и сагледати потпуно.Назад на тему...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

1070mm je ova raketa dugačka.



http://www.ird.ba/index.php?option=com_content&view=article&id=19&Itemid=34

Vidim dvije linije, koja bi mogla biti granica motora?

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Donja strelica je granica originalnog bustera , Komora bustera je rađena izvlačenjem na prešama i bilo je par tisuća tih komora koje su smetale po skladištima , dr Zečević je iskoristio te odbačene komore i , mlaznicu i krilca da na fakultetu studenti nešto opipljivo rade. Gornja strelica bi mogla biti kraj komore marš motora . Ako ti tehnologija dozvoljava izbaci cilindar između glave i marš motora , to bi bila stvarna dužina Ose 1.

Gorivo koje se spominje je katastrofa to je mješavina cinka u prahu i sumpora .. dostupno studentima .. naravno da oni nisu znali da koriste dijelove vrhunske tehnologije propalog projekta .. studenti su bili stipendisti UNIS a i prošli su bezbedonosnu proveru KOS a i svi su radili kasnije u Pretisu ili drugim firmamama u okviru koncerna UNIS , aktivno sam surađivao sa njima ali se sad stvarno ne sjećam kako je Dr Zečević te sigurnosne detalje rješavao sa oficirom KOS a u Pretisu

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ako sam dobro pohvatao šta je šta, onda bi to bilo ovako nekako...



Ima i buster motor i marš motor. Ako nije tako onda je ova druga kraća varijanta sa jednim motorom, ali ovako to ne bude šikalo na 700m.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

A zasto zolja, sa kratkim dometom, malom probojnoscu, staviti na nesto sto je novo moderno robotizovano. Zasto ne Osa ili RRB 120mm sa vecim dometom vecom probojnoscu, recimo mozda i sa maljutkom u fazonu lovca na protivoklopne timove, snajperiste, gde se nece izlagati zivori ljudi a protivnik traziti i unistiti.Da se razumemo nemam nista protiv zolja na ovom vozilu, razlog je sto su jeftine ima ih podosta, u odnosu na ovo drugo navedeno, ali prodati ovo strancu neznam kako. Iskreno kad ga otkriju izresetace ga i to sa male daljine i jako lako izbaciti iz stroja.

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pukovniče ovako na prvu loptu sa drugom slikom si pogodio u sridu .

Kad bi preko ove rakete stavio siluetu bojeve glave Rakete M77 i produžio centralni dio za par centimatara dobio bi BG OSE 1 . U svakom slučaju prednji balistički konus i upaljać su bili isti , kumulativni lijevak je bio isti . U šupljini kumulativnog lijevka i u šupljini balističkog konusa bio je marševski motor . To su rješenje naši kopirali od francuza sa APX .

Otkivak komore motora je bio duži ali je zadržana ista forma isti spojevi i isti navoji , tako da stavljanjem siluete motora OSA 2 preko ove slike možemo vidjeti za koliko je buster bio duži.

Tada sam se bavio lanserom za Osu i imao sam pun kufer problema sa svojim timom tako da me stvarno nije zanimalo što se događa u susjednoj sobi, sad nakon 42-3 godine od donošenje odluke o usvajanju skraćene varijante mogu samo čekati da netko objavi memoare ili da se otvore arhive .

Ono što znam sigurno imali smo osvojen taj veliki buster i marš motor , imali smo osvojen i marš motor koji je imao centralnu strujnu cijev i mlaznicu u grlu velike mlaznice.

Bilo je urađeno na tisuće u komada pojedinih dijelova za tu veliku Osu, a onda se stalo .

Sa ove vremenske distance mogu samo pretpostavljati što se događalo na poligonu kad se ta hrpa elemenata spojila u jedno tijelo.

Postavljeni cilj 700 m i oklop 700 mm bi se možda i ostvario da nije došlo do zahlađenja odnosa sa francuzima . Već sam pisao o tome, Tito je 1973 stao 100 % na stranu arapa u ratu protiv Izraela , to je kasnije izazvalo urušavanje države kao dugoročni plan židovskih bankara . Kratkoročno je to dovelo do prekida niza znanstvenih projekata koji su mogli dovesti do toga da se juga pojavi kao vojni lider nesvrstanih.

Kako god bilo mi nismo mogli napraviti raketno gorivo koje bi na minusu odradilo unutar lansera . Povećanjem mase rakete dogradnjom marševskog motora raketa je imala manje ubrzanje i motor bi odradio svoje i na minusu. Marševski motor bi se trebao upaliti desetak metara od lansera u trenutku kad bi raketa prolazila kroz čvor prve oscilacije . Taj usporač koji bi palio marševski motor bi trebao imati osobinu da " prepozna " na kojoj je temperaturi i da shodno tome odradi neku zadršku kako bi se raketa našla u pravcu lansiranja . Paljenej marševskog motora mimo tog vremena je dovodilo do skretanja rakete i promašaja.

Ta velika krilca su samo jedan od pokušaja da se raketu stabilizira i učini neosjetljivom na zadršku paljenja marševskog motora.

Sam marševski motor je bio bremenit problemima 80 malih mlaznica , je imalo membranu mesinganu pločicu i trebale su se sve mlaznice otvoriti u istom trenutku.

Konstrukcija motora je remetila formiranje kumulativnog mlaza , pa je u nekoj fazi razvoja kroz sredinu motora bila postavljena cijev koja je olakšavala formiranje mlaza .

Varijanta sa strujnom cijevi koja prolazi kroz buster je davala velike nade , ali se ta cijev tokom rada motora savijala , i bez obzira na rotaciju rakete to je dovodilo do promašaja.

U to doba mi nismo mogli računati na neki daljinomjer već se sve određivalo odokativno prema visini siluete tenka, greška od 25 m daljine na 500 m je značilo siguran podbačaj ili prebačaj za visinu tenka ( uzeto iz tablica gađanja za OSA 2 )

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Šematizirano (bez konstrukcijskih detalja i svakako bez detalja marš motora) te dvije Ose bi mogle biti u ovakvim odnosima



Znači mlaznica, spoj mlaznice i bustera, spoj bustera i b/g , b/g u dužini ljevka, prednji konus i upaljač isti kod obe. Buster 100mm duži i dodatnih 35mm na b/g.

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

U grubo bi to tako bilo . S tim što je marševski motor koristio prostor i unutar bakrenog lijevka , znači bilo je više baruta u njemu .

Treba potražiti presjek kroz APX ta dva motora su bila identićno koncipirana

Korištenje velikog bustera na maloj raketi nije dalo rezultata , bio je preveliki potisak i ubrzanje , pa bi raketa nabila brzinu i motor bi radio i van lansera, osim toga zbog velikog ubrzanja bi pucale cjevčice goriva.

Ovo je jedan tipični primjer kad se konstrukcija nađe u čorsokaku , sve ali baš sve što se moglo dogoditi ili loše posložiti dogodilo se.

Da smo znali napraviti barut manje osjetljiv na temperaturu ili da je taktički nosioc rekao batali minus trideset , dovoljno je minus 10 bili bismo davno gotovi sa tim poslom

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Eh, tih famoznih -30º... Kao da smo se spremali za Sibir ili Aljasku.
Evo preseka apx

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Bravo Aramis to je taj marševski motor. On je bio doveden do nulte serije, hoću reći da je 1975 Pretis već ozbiljno računao na stotine tisuća proizvedenih raketa u slijedećih deset godina, a onda je OSA pala na poligonu na završnim ispitivanjima.

Koliko se sjećam nakon toga se počelo sa promjenama na krilcima i marš motorima.

Možda jednog dana kad Velibor Jovanović skine tajnu jednim intervjuom kao što su to učinili Anastas Paligorić i Obrad Vučurović,bude taj period razvoja malo jasniji