Samohodna haubica 155 mm „Nora“ B-52

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

suv moras da imas pre pocetka ispitivanja (testiranja) da bi ga detaljno debagovao.

• 1Ovo se svidja korisniku: elias
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pratim oveu temu duže vremena i vidim dosta suprostavljenih mišljenja i dvoumio sam se da nešto ka ovde kažm, dosta je iznetih činjenicai velikom riziku sam da ponavljam neke stvari koje su pomenute na prethodnim stranama i da nešto pogrešim ali ipak...
NORA B je razvoj započela srednim osamdesetih kao JNA projekt i nastavk familije koju je započela NORA A. Projekt je tada uključivao cev od 45 kalibara 152 mm opciono 155 mm sa barutnom komorom od 23l. Instutut koji je vodi razvoj je da uputrebim sledeću formulaciju, definisao i zaokružio matemetički model koji je trebao da garantuje funkcionisanje sistema i svih njegovih komponenti u okviru tadašnjih TTZ. Predviđena je bila izrada funnkcionalnog modela/prototipa i njegovo opitovanje. Događaji u prvoj polovini devedesith usporavaju i prekidaju rad. Tačno vreme kada se projekat izlazi ispod razvojnog plašta VJ nije ni bitan ali ga preouzima ovde pomenuto preduzeće i u prvoj polovini prošle decenije imamo NORU B ali sada sa "čunkom" od 52 kalibra 155mm. Po internetu se može naći podatak da sadašnja oruđa imaju i opciju komore od 25l. Po su ovo dva glavna kamena spoticanja o kojema je ranije pisano jer ovakvim izmenama drastično se menjaju karakteristike originalnog projekta sa rizikom da se nedostaci otkrivaju tek prilikom duže eksploatacije od strane kupca. To više nije originalni projekt nego nešto sasvim novo. Institut kao deo jasno definisane hijerarhije a poštujući svoja priločno rigidna pravila jednostavno ne može da stane iza takvog projekta, a ovde je izneto dosta tvdrdnji da se šasije "klimaju" i FAP-ova ali i KAMAZ-ova, bilo je dosta reči oscilacijama cevi i njihovom potencijalnom uticaju na brzinu vatre i eventualni rasap i nepreciznost na cilju. Kako stvari stoje originalna haubica neće nikada zaživeti u jednicama VS kao ni ovaj njan derivat. Preduzeće koje je sada proizvodi uvek će imati hipoteku da sredstvo ni u osnovnom obliku ni kao derivat nikada nije uvedeno u naoružanje vojske matične države.
I da napišem nešto jednoj meni teže razumljivoj stvari. Tokom razvoja izvesnu prednost nad samohodnom verijom je imala samopokretna verzija NORA C. Lično mislim da je takvo sredstvo prilično obesmišljeno i kada je razvijano a naročito u današnjim uslovima. I pridružio bih se svima onima koji tvrde da Institut i Preduzeće moraju biti ravnopravni deo zaoruženog sistema namenske industrije.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

mozda je jedan od razloga primate Nore-C, to sto su u to doba samopokretna orudja bila u modi.

• 1Ovo se svidja korisniku: CheefCoach
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

To "modiranje" je nažalost potrošilo dosta dragocenog vremena i naravno novca u vreme kada finansijska situacija u SFRJ nije bila nimalo dobra (svako malo aranžman sa MMF, forsirana otplata stranog duga. konstatna inflacija koja je kulminirala 1989) a postojali su značajni projekti i za druge rodove i vidove OS. Sledeće spada pod ŠBKBB ali fokusiranje razvoja na jednu i to samohodnu verziju bi imalo za posledicu bržu finalizaciju, optiovanje, možda predseriju i bolji osnov za dalji razvoj.

Posmatrano iz današnje vizure svi razvojni projekti započeti osamdesetih deluju prilično predimenzionisano u odnosu na tadašnju ekonomsku situaciju ali pomalo paradoksalno je da se deo tih projekata i dan danas baštini i finalizuje.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Da li se tablice gađanja (za starije projektile i do maksimalnog starog punjenja) sa 39 kal. cevi POKLAPAJU sa Norom-52, da li je to bilo moguće iskoristiti ?

Nemojte porediti SORu i Noru-52 to je skoro pa besmisleno.

Zbog čega na kraju krajeva VS ne bi mogla da dobije Noru-52 ? El su samo pare u pitanju ?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@vrabac, zasto je besmisleno porediti tehnicka resenja npr. punjaca, stopa, balisticke zastite, itd.
Pozdrav za Gargantua, hvala na lepom istorijatu.
Mislim da su samopokretna orudja zrtve sloma varsavskog pakta. Do njega se na artiljeriju racunalo sa vecim kolicinama, pa je to bilo jeftinije resenje za povecanje mobilnosti.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bacac202
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Energija je toliko različita.
Treba porediti sa Cezarom, Arčerom, Kondorom (ako je taj zaživeo uopšte) i naravno sa Zuzanom i južnoafričkim G-6 pa čak eventualno i Beregom 130 mm. Na spisku su očigledno mnoga problematična oruđa.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

I ja se uvijek dvoumim, jel ta Nora B52 152mm ili 155mm. I cevka je narasla.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

kljift ::I ja se uvijek dvoumim, jel ta Nora B52 152mm ili 155mm. I cevka je narasla.
Oba kalibra, vec po zelji kupca.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

vrabac :: Da li se tablice gađanja (za starije projektile i do maksimalnog starog punjenja) sa 39 kal. cevi POKLAPAJU sa Norom-52, da li je to bilo moguće iskoristiti ?

Cesto je moguce poklopiti balistiku cak i na razlicitim orudjima, ali se retko isplati penaliti punjnja. Jednostavinije je praviti nove tablice. Ne znam tacan broj komada koji je potreban da se utrosi da bi se verifikovale tablice, ali znam da se sa tim uvek racuna kada se rade i manje modifikacije. Cesto se rade kod raketnih zrna cak i kada se prave nove sarze goriva.

vrabac :: Zbog čega na kraju krajeva VS ne bi mogla da dobije Noru-52 ? El su samo pare u pitanju ?

Koliko sam shvatio sve mere povecanja dometa artiljerije su jos nedovoljno istrazene po pitanju zivota cevi i preciznosti. Takva istrazivanja mogu sebi da priuste bogatije vojske, a nama ostaje da cekamo njihova iskustva i da se trudimo da ne kaskamo previse. Sad, zemlje na B mogu da kupuju svasta i ja to pripisujem skromnijem znanju. A kad se neko orjentise da razvija za takve kupce, pa skim si takav si.