Samohodni višecevni raketni sistem 262mm M-87 "Orkan"

• 2Ovo se svidja korisnicima: Mercury, Gargantua
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Posto se kolega Mercury na 123 str osvrnuo malo na clanove posade ( ili posluge ? ) konkretno na mesto tempiraca da podsetim da je i pravi Orkan imao posadu od 5 clanova .

Citat:Posadu Orkana cinilo je 5 ljudi

iz posta kolege Mercury sa 123 str


Citat:
treba pogledati ko cini posadu jednog lansera LRSČ Orkan (Orkan 2): komandir odeljenja, nisandzija, pomocnik nisandzije, TEMPIRAČ,vozač

Predpostavljam da je to isto kao i kod pravog/prvog Orkana ...

Vidim da je kolega kvcali postavio vec znani tekst ,nije lose ,valja se osvrnuti na neke detalje i slicno ...

Ja cu se osvrnuti na tekst kojeg je postavio kolega RJ na 1 oj str ,boldovacu sve ono sto je netacno/nepouzdano ( sto jeste tako ili mi se cini ) ... , podvuceno je za dodatna pojasnjenja

Citat:tekst i izvor -

Raspad potopio novu “kacusu”

autor Sasa Dj. Ruzeskovic
casopis “Kalibar” br.106 iz avgust 2005.godine



..... Orkan je nastao saradnjom jugoslovenske vojne industrije sa irckom drzavom. Jugoslavija je bila nosilac proizvodnje a Irak finansijer. Za razvoj Iraku su ponudjene opcije 12–cevnog orudja dometa 50km i cetvorocevnog orudja dometa 120km. Iracani su se opredelili za prvo.1

Orkan kao sistem obuhvata 12-cevno orudje na vozilu FAP 3232 8x8, sistem za upravljanje vatrom i 2vozilo za transport i pretovar raketa takodje na vozilu FAP3232. 3Na pocetku su razvijena dva prototipa, po jedan za Irak i Jugoslaviju. Po zelji narucioca, razvijene su samo rakete sa kasetnom bojevom glavom – sa bombicama kumulativno-parcadnog dejstva kalibra 40mm, pojedinacne mase od 245g po 288 bombica u jednoj bojevoj glavi koja po otvaranju pokriva povrsinu od 2ha i bojevom glavom sa 24 protivtenkovske (PT) mine kalibra 105mm i mase 1,8kg namenjena za postavljanje PT minskih polja u pozadini neprijatelja (imale su sistem za samounistenje posle 24h). Bombice klasicne boj.glave imaju oblik valjka na cijem kraju je bio osigurac sa pantljikom, koja je imala ulogu padobrana. S obzirom da se prilikom pada pantljika okretala, odvrtala je osigurac bombe, tako da nije mogla da eksplodira, ukoliko osigurac nije bio van njenog tela. Predvidjena visina otvaranja bojeve glave je od 800 do 1000m. Orudje je bilo namenjeno gadjanju neprijateljskih ciljeva drugog i treceg esalona.

Sam lanser je bio vrhunac razvoja tog doba. U tom trenutku imao je najveci domet i bio je gotovo potpuno automatizovan. Punjenje je bilo poluautomatsko, sa vozila za pretovar raketa. Raketa bi se dizalicom, spustala na uredjaj za punjenje koji bi automatski ubacivao u cev. Automatska nivelacija orudja bila je izuzetno precizna. Sistem je posedovao televizijski korektor za korekciju putanje rakete. Radio je na osnovu snimanja kordinata kraja aktivne faze leta I, II i III rakete. Takodje je imao mogucnost automatskog nisanjenja ciljeva. 4 Na osnovu nisanjenja jednog cilja i unosenja njegovih kordinata drugog cilja, orudje je samo obavljalo nisanjenje drugog cilja, po ispaljivanju rakete na prvi. Cevi su iznutra tvrdo hromirane, tako da njihovo ciscenje nije neophodno. Navodno je tokom zavrsnih ispitivanja Orkana koja su obavljena u irackoj pustinji i na jugoslovenskom poligonu Prevlaka, ispaljeno 500 raketa od kojih je 2/3 na temperaturi od +54oC do -34 oC.

Raketa Orkana je duzine 4,6m, pakuje se u hermetickim zatvorenim kontejnerima od staklo plastike, transportuje se po 24 komada vozilom za transport i pretovar raketa2 FAP 3232 sa ugradjenom dizalicom. Posadu Orkana cilo je 5 ljudi. Proizvodjen je u fabrici “Bratstvo” u Novom Travniku. 5

Iraku su do izbijanja “Zalivskog rata” 1991. isporuceno je ukupno 5 orudja 6, prototip i baterija od cetiri orudja. Baterija od cetiri orudja prikazana je na irackoj paradi pre napada koalicionih snaga.

Do pocetka neprijateljstava u bivskoj SFRJ, JNA u naoruzanju nije imala ni jedan Orkan. Po izbijanju sukoba, jugoslovenski prototip ukljucen je u jedinice kninskog korpusa i tokom prve godine rata, uglavnom jer koriscen na tom ratistu. U toku operacija najvise sest raketa je ispaljeno na jedan cilj. Obicno je ispaljivan manji broj. Za to vreme, najmanje pet do sest serijski proizvedenih Orkana namenjenih Iraku stajalo je u fabrici sve do pocetka rata u bosni, maja 1992.g. i cekalo da ih “oslobode” hrvatske i jedinice Armije BiH. Novi Travnik su zauzeli hrvati i uzeli najmanje cetiri (najverovatnije pet) 7 Orkana, dok su jedan dali 8 bosnjackim snagama. Ta cetiri 7 Orkana prikazana su na paradi u Zagrebu u leto 1995. a bosnjacki na TT zboru u Tuzli (takodje 1995.)9. Navodno je peti hrvatski Orkan eksplodirao pri pokusaju da se iz njega ispale brazilske rakete.10 Ni hrvati ni bosnjaci tokom rata nisu zarobili ni jednu bojevu raketu za Orkan11. Odredjena kolicina raketa, koja je u luci ploce cekala transport za Irak, unistena je prvih dana rata dejstvom avijacije JNA.12 Da proizvedu raketu nisu mogli, jer se proizvodnja obavljala u fabrici UNIS u Vogosci, koja je tada bila pod kontrolom srpskih snaga.

Odlaskom JNA iz Knina, jugoslovenski prototip je ostao u naoruzanju Vojske Republike Srpske Krajine. S obzirom da Vojska Republike Srpske nije imala ni jedan Orkan, sa njega su skinute 4 cevi koje su u beogradskom TOC u prolecu 1994. namestene po dve na jedan lanser raketa R-65 Luna.13 Najpoznatije dejstvo “kninskog” Orkana izvrseno je 1.maj 1995.godine na Zagreb, kao odgovor na hrvatski napad na Zapadnu Slavoniju. To nije bilo najsrecnije resenje, Orkan nije predvidjen za gadjanje naseljenih mesta, jer poseduje samo kasetnu bojevu glavu. Vecina bombica, zbog neizvucenog osiguraca ostala je po krovovima zgrada. Po padu RSK, prototip Orkana povucen je u Banja Luku. Vojska RS od sredine 1994.godine koristila je dva dvocevna Orkana 14, a ni ona nije mogla da proizvodi rakete jer je raketno gorivo (u sustini crni barut) proizvodjen u Bugojnu 15. Jedino su sklopljene rakete od preostalih delova, na kojima su bili vidljivi udarci cekica.16

Sto se tice VJ, ona nije nasledila ni jedan orginalni Orkan, imala je ozbiljnu kolicinu raketa i samo 4 cevi koje su se na ispitivanjima nasle u beogradskom VTI. One su tokom leta 1993. po dve stavljene na najbolji nemacki top iz Drugog svetskog rata: protivavionski Krupov top M-18/37 od 88mm,koga je VJ koristila u obalskoj artiljeriji. Sa njega je skunuta orginalna cev i dva povratnika trzaja i postavljene po dve Orkanove cevi. U tom trenutku bilo je to odlicno resenje, jer je mehanika na starim topovima besprekorno funkcionisala. Punjenje lansera se odvijalo dosta primitivno: na krajeve cevi postavljene su sine niz koje se raketa gurala u cev. Ozbiljan problem nastao je vec na prvom ispitivanju pocetkom oktobra 1993. na poligonu Platamuni. Gresku su napravili elektricari koji su povezali cevi sa kutijom za opaljivanje. Obe cevi su greskom spojene da istovremeno opale. Najmanje vreme koje treba da protekne izmedju opaljivanja dve rakete je – tri sekunde. Do nesrece je moglo doci kada se otvore stabilizaciona krilca rakete po izlasku iz cevi, ako bi se uplela sa krilcima druge rakete ili samom raketom. Do toga nije doslo zahvaljujuci sreci. Svaka raketa ima svoju specificnu tezinu, od koje zavisi brzina njenog ispaljivanja. Prilikom opaljenja u nekom delicu sekunde prvo je izletela jedna raketa pa za njom i druga. tom prilikom “novi Orkan” se pokazao kao skoro bestrzajno orudje. Od tog resenja odustalo se 1998. kada se sve cetiri cevi skinute sa topova i ugradjene na jedan lanser raketa R-65 Luna, na vozilo ZIL 8x8 cija je potrosnja 120 litara “supera” na 100km.

Taj cetvorocevni Orkan preziveo je NATO bombardovanje i prvi put je u javnosti prikazan na sajamskoj izlozbi “Partner 2005”. Raketa 262mm tokom ratnih operacija u zimskim uslovima pokazala je veliku manu. Na temperaturama nizim od 0 oC povremeno je dolazilo do raspadanja rakete u letu, bojeva glava bi tokom leta otpadala od raketnog motora. Takodje su “hermeticki zatvoreni” kontejneri propustali vlagu, tako da je ceo kontigent raketa u posedu VJ 199417. zardjao, pa su rakete remontovane 18 u “Raketnom remontnom zavodu” u Kragujevcu, gde su umesto orginalne metalno-bakarne boje, ofarbane u SMB.

Sad neki komentari ...

1. Znamo projekat KOL-15 je `startovao` te 1980 tj razvoj Orkana ali odakle da su ponudjene 2 opcije kad se zna da je JNA razvijala projekat VERA ( raketa 400mm ) a Irak krajem 80-tih vec imao raketu Al` Fath takodje od 400mm,sistem` Ababeel-100` u cetverocevnom kontejnerskom lanseru .

2. VPPR je FAP2832 ( BS ili BDS /AV cini mi se )

3. Oba prototipa su bila JNA u SMB da bi prvi tokom 1987 otisao u Irak i bio prefarban u zutu boju kasnije standard za serijske .

4.Ova konstatacije mi je nejasna ,ono sto je navedeno ( pogresno ? ) znaci da gadja 2 cilja sa istim koordinatama sta li vec .. hm ?

5. U MMK Bratstvo ( sadasnji BNT ) su izradjivane cevi i sklapani lanseri ( kutije -lanseri sa 12 cevi ) te montaza istog na platformu vozila-lansera FAP3232 BDS/A.Bojevih raketa u kompletu nije bilo .

6. 1989g je ispurucena prva partija od 4 orudja i to je to ( sigurno uz 1 KVB i nekoliko VPPR )

7. Uzeli su 2 Orkana (prikazani na vojnoj paradi na Jarunu `95)

8. Uzeli pripadnici ABiH tokom 1993

9.Prikazan na snimku AP kojeg imamo 1994, TT zboru u Zenici `94 (imamo sliku ) i vojna parada u Bihacu `96

10 .Netacno ...

11.Pripadnici HVO/HV uzeli kontigent raketa za Irak koje su bile uskladistene u Gabeli (isporuka preko luke Ploce )

12.Ovo je mozda i tacno ali je jedna broj raketa vec uzet ...

13.Konstatacija potpuna nejasna i nepovezana ...

14.VRS nije imala 2 dvocevna vec VJ

15.Gorivo je radjeno u SPS -Vitez ,ovo za crni barut moze da pojasni kolega raketas recimo ...

16.Sklopiti raketu udarcima cekica ???

17.Pitanje je koliki je bio kontigent raketa u VJ te 1994, rakete su znamo mogle jedino doci iz skladista u krugu fabrike PRETIS ,da li su izvucene tih godina (1992,93 ,94 ) ili tokom 95 (pre NATO bombardovanja ) ili ipak kasnije 1996 kad je Vogosca usla u sastav FBiH .

18.Dakle vec su jednom remontovane ako je ovo tacno i to sredinom 90-tih .

• 1Ovo se svidja korisniku: ray ban11
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

4. Radi poboljšane popravke i prema njima prenos vatre
Ne znam kako je izvedeno. Sa današnje tačke gledišta ima tu dosta za raspravu, nevezano za sam Orkan nego uopšteno, možda je za sam Orkan i slične i manje bitno.

Imaš o tome na čini mi se mojoj temi Tipovi artiljerijskih elemenata gađanja, ako se ne varam otvorio sam je u vezi rasprave sa Teodosićem oko SORA; možda je to i na toj temi a ne posebno...
Tamo ipak nisam čini mi (možda i jesam) se naveo jednu od glavnih ali najpipavijih stvari (isitna dominantno za raketnu artiljeriju), granicu na kojoj popravljeni elementi biltenom postaju postaju bolji od poboljšanih. Zapravo taj pojam granice je vrlo ...
Jes jeres ali dešava se.
I tu je sada sa ovim računalima moguće uskočiti (moguće i da sam naveo to - oduzimanje vetra) ali nisam siguran da se neko bavio u ovim krajevima time a zapravo nema *dovljno pucanja* da se istera do kraja.
Verovatno za nove sisteme i nema neke potrebe za takvim zahvatima, tu bi korigovane rakete bile majka mara. To je više interesantno za cevaše sa mnogbrojnim *sitnim neprekidnim dejstivma*, a zarakete u domenu kontrabata do 10 km, eventualno samo 20 km.

• 1Ovo se svidja korisniku: vrabac
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

^

Da, to je ovo

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 2Ovo se svidja korisnicima: ray ban11, Gargantua
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

15. Crni barut je bio pripala raketnih motora , ili neka pirotehnička smješa na bazi crnog baruta.

Crni barut je rađen u Kamniku i na mnogo municije ima taj logo odnosno "kod " na primjer CB BK 1988

To bi značilo da je u tom topu ili toj raketi Crni Barut iz Barutane Kamnik napravljen 1988 godine , to je dovoljno za točnu dijagnozu što se nalazi u pripali, ali koji tip baruta koja živost koja granulacija to je tehnološka stvar barutane .

Možda je do zabune došlo zbog toga što je tu pripalu iz vreća prepakovala tvornica SRB u Bugojnu u neke celuloidne kutije pa je bio njihov logo na kutijama

16. ha ha , negdje sam već napisao da je u prvim fazama izrade oplate bojeve glave ona rađena u Zagrebu , dečki su to iskrojili iz lima , ko da su ogulili bananu , i onda to zavarili i tukli čekićima na čeličnom trnu , mislim da je to rađeno u zavodu ZMAJ. Tako aviolimari iz lima naprave dio krila koji nedostaje .

Kasnije kad je uvedena tehnologija metal spininga , dao sam linkove , to je riješeno , ali je u skladištima u tim brdima oko Pretisa sigurno bilo tih klepanih oplata , pa su dečki od toga složili rakete.

17. Mislim da je u trenutku potpisivanja Dejtonskog sporazuma nastala prava panika i pometnja u srpskim redovima , kako u Bosni tako i u Srbiji. Meni kao promatraču tih događaja iz debele hladovine nije bilo jasno kako su Srbi za zelenim stolom izgubili taj dragulj , sad mi je sve jasno , ali to je neka druga vojno politička ili povjesna tema , ali je to zapečatilo sudbinu privredi svih državica nastalih na tlu Jugoslavije.

Zapravo do zadnjeg trenutka, do 5 minuta prije potpisa , nitko nije vjerovao u mogućnost da PRETIS ne bude srpski. Tvornica je uredno proizvodila municiju koja je bila u ratnom planu i za koju su postojale zakonom predviđene rezerve.

Orkan se nije mogao proizvoditi , jer je sav potreban barut- raketno gorivo bilo u SPS pod kontrolom Blaškića i i Kordića , namjerno ne koristim pojam HVO ili HV jer je to bila njihova privatna prćija.

Da li je nešto od kontingenta goriva za drugu seriju ORKANA otišlo prije jeseni 1991 u PRETIS ????sumnjam tko bi to platio pa Irak je već godinu i pol bio pod sankcijama sa blokiranim računima, a nitko nije bio lud da žrtvuje 200 tona jake smješe i napravi raketno gorivo za raketu koju JNA nema u naoružanju.

Rakete su sklapane od dijelova koji su zatečeni po pogonima ili skladištima , od nekih partija koje su zbog nečega čekale naknadni prijem ili odluku, skladišta su bila puna takvih metalnih dijelova , konzerviranih koji su čekali razrješenje nekog problema , često i banalnog.

Od tih se dijelova u periodu 91 -96 nešto moglo složiti , ali ići u proizvodnju nečeg kao ORKAN u tim uvjetima bi bilo suludo.

Spoznajom da je PRETIS izgubljen došlo je do razaranja , devastacije, pljačke, uništavanja svega i svačega , na kraju je NATO išao na uništenje vitalnih kapaciteta bombardiranjem , ali bojim sa da sam skrenuo sa teme

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Niko do diskutanata do sad nije pomenuo da mozda edepro radi rakete za ovaj da tako kazem orkan2

na ovim sajmovima, da li se neko raspitivao da li su one izlozene rakete novoproizvedene, da li su testirane, da li se bojeve glave koriste strare pa se "srafe" za nove motore, da li je iko u stanju proizvesti nove , i eventualno koja rec o tempiranju posto se povela price o tome vec 20 strana mozda je usvojena neka bezicna tehnologija... ?

• 1Ovo se svidja korisniku: ray ban11
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

TOROS 230A/260A Launching



Извињавам се администратору, ако је видео већ постављен (дешава ми се у задње вријеме)

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

^

Imali smo slike ali snimak nismo .Hvala kolega ... Napravljen za Irak/ kamion / a eto zavrsio u Turskoj ...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

kvcali ::Niko do diskutanata do sad nije pomenuo da mozda edepro radi rakete za ovaj da tako kazem orkan2

na ovim sajmovima, da li se neko raspitivao da li su one izlozene rakete novoproizvedene, da li su testirane, da li se bojeve glave koriste strare pa se "srafe" za nove motore, da li je iko u stanju proizvesti nove , i eventualno koja rec o tempiranju posto se povela price o tome vec 20 strana mozda je usvojena neka bezicna tehnologija... ?

Pisali se o tome ... firma EDePro radi na novoj raketi R267 ,/267mm dakle nije vise kal 262mm kao kod Orkana / a firma Inhrom je ponudila i novu cevku za nju od 267 mm .

Neki testovi su ibli tokom 2000g ( test motora / a sta se kasnije desavalo to mi nije poznato .

Da je neko u medjuvremenu osvojio proizvodnju prave R262 mm M-87 to mislim da nije ,dakle sve raspolozive rakete su bile iz SFRJ odnosno `iracke` .

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sky1 ::
Ovo je jedini koji mi nikako nije bio logican. Ovo je u svakom detalju lanser za Irak sem boje.

Mozda bi se mogao izvuci zakljucak da je to vozilo-lanser iz druge serije za Irak ( bio dakle u fabrickoj zutoj boji ) ostao neisporucen Iraku uz jos jednog pa je tokom 1990 ili 91 ( Iraku vise i nisu mogli biti isporuceni zbog nametnutih sankcija pre i posle Pustinjske oluje ) tako da je mozda sa tim prefarbavanjem pokusano predati taj primerak jedinici JNA ... otuda ona SMB sema a kutija lanser i cevi u crnoj boji po uzoru na drugi prototip .

Dakle lanser je moguce sigurno bio iracki / druga serija / .Da li je bio jedini takav ili je jos jedan iz te serije( iz druge serije su samo 2 i bila skroz sklopljena ) tako prefarban ne znamo dok ne naletimo na neku fotku ili kakav snimak ..

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

raketaš
Mogu li se kod proizvodnje novih raketa,koristiti neispucane rekete,konkretno cev-komora,znači,može li se zamenom goriva i elektronike,dobiti tj.produžiti novi život rakete,odnosno može pitanje da bude,dali starost utiče na materijal cevi i grafitnu mlaznicu?