|
Poslao: 12 Jul 2013 02:40
|
offline
- Pridružio: 25 Jun 2013
- Poruke: 1216
|
Da u tom snimaku u kome se jasno vidi da su svi iz FBiH unisteni a ja "malo" omasio godinu:) sta cu kada mi mozak i kucanje nisu uskladjeni;)
Iz njega se vidi da su pored ognjeva odneti i unisteni 1 kompletan i 3 nedovrsena orkana, kao i razni alati i etaloni za proizvodnju. Dokumentacija za proizvodnju alata kao i projektna dokumentacija je u VTI tako da nju nisu mogli da "iznesu"....
Inace evo kako je nekada bilo u Travniku kada je cvetala proizvodnja VBR-a
http://www.youtube.com/watch?v=NTAO5wBIDu0
A kako je danas u fabrici moze se zakljuciti iz ove reportaze koja je napravljena 2006:
http://www.youtube.com/watch?v=XxzJ8BYx6k4
Neke zanimljivosti sto se tice Irackih orkana:
1.najveci deo unisten u napadima iz vazduha
2.posto je isticao vek raketa pokusali su da prave sopstvene kroz remont zamenom raketnog motora pod nazivom Al Ninja
3.Al fat'h tj Ababail-100 raketni sistem je u stvari druga opcija koja je kroz program KOL-15 ponudjena Iraku dometa 120km i 4 cevi a koju JNA je pocela da razvija 1989 za nase potrebe tako da je nasa pamet pomogla Iraku da se tamo do kraja razvije sistem jer kod nas posle 1991 nije bilo uslova za to zbog svima znane nespobne drzave. Al fat'h je od Orkana koristio sledece elemente:
-kasetna bojeva glava sa KB-1 - oko 800 komada u celicnom kucistu umesto u aluminijumskom usled nedostatka materijala
-KB-1 bombice
-elementi za disperziju bombica u kasetnoj bojnoj glavi
4.U projektu Al ‘Ubur koriscen je Orkan raketni motor promenjenih dimenzija
Za neke od raketa Al fat'h i Ababil-50(orkan) kao i deo dokumentacije pretpostavlja se da su zavrsili u Iranu i Siriji sto za Iran posebno nije nemoguce ako se pogleda dizajn i domet neki od njegovih sistema posebno FAJR-5 333mm.
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 02 Avg 2013 12:38
|
offline
- ray ban11
- Legendarni građanin
- Pridružio: 17 Sep 2010
- Poruke: 24370
|
Bio je jedan tekst u Reviji 92 ( sada valjda Arena ) zvao se `Kninski Orkan za ne daj Boze` tako nesto ( taj broj sam imao ali eto igrom slucaja je `dobio krila`) .
O cemu se zapravo radi tu ,pored uobicajnih TTK samog sistema i nekih osnovnih podataka o njemu bila je i lista proizvodjaca -kooperanata .Sad onako iz glave mogu da napisem da se pored vec poznatih preduzeca Unis `Pretis` -Vogosca i `Bratstvo` N.Travnik pominjani i `S.Rodic` Bugojno ,Unis `Pobjeda` Gorazde,EI `R.Cajavec` B.luka ,FAP Priboj ,OKI Zagreb,S.P.Seljo Vitez i jos neka .
Ako sam dobro pohvatao te podatke iz davno nestalog teksta bolje reci tog broja `Revije-92` pored onog sto znamo ( dakle rakete u Pretisu ,fnalizacija/ lanseri / u Bratstvu ,kamioni u FAP-u,navodno TV sistem ??? i jos nesto od elektronike u R.Cajavecu,nekakvi upaljaci za razbacivanje kas.b/g valjda u Pobjedi ili u S.Rodicu tako nesto .
Onda poliuretanska obloga projektila u zagrebackom OKI itd .
Da li bi neko mogao da pojasni sta je koje preduzece konkretno proizvodilo od nekih vaznijih komponenti do finalne montaze u `Bratstvu` .
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 08 Feb 2014 20:01
|
offline
- raketaš
- Stručni saradnik foruma
- Pridružio: 07 Nov 2013
- Poruke: 5241
|
Idemo onda nekim redom od vrha .
-Upaljač elektronski tempirni je dolazio iz Krušika ( Valjevo ) u PRETIS
-Kumulativna bombica "zvončić " je dolazila iz Slavka Rodića ( Bugojno ) u PRETIS
-Poliuretanska pjena Kontejner za bombice ???? mislim da nije bio OKI ( Zagreb) prije neka slovenska firma
-Plašt bojeve glave je rađen tehnikom valjanja u PRETISu , vrlo slično ovom filmu
http://www.youtube.com/watch?v=pzL8RiacXwo.
-Detonatorsko sječivo koje otvara glavu ko kad se guli bananu je rađeno po vlastitoj tehnologiji u PRETIS u
-Montaža bombica u kontejner postavljanje sjećiva i navlačenje plašta te spajanje sa dnom bojeve glave u objektu KOL u PRETIS u.
Upaljač je vlastiti razvoj VTI sa Krušikom , a korištena je i licencna dokumentacija elektronskog blizinskog upaljača NVT koji je rađen u Slavku Rodiću.
Bombica je vlastiti razvoj VTI i Slavka Rodića na bazi kopiranja američke bombice iz granate 155 mm ( mislim da su jednu bombicu negdje ukrali i onda je uspjeli iskopirati )
dok uhvatim vremena i nađem slijedeći filmić nastavljam
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 08 Feb 2014 20:19
|
offline
- Pridružio: 03 Jun 2011
- Poruke: 1645
|
Kamion: FAP ili neki drugi, to je najmanji problem
Motor rakete: EDePrO
Bojeva glava?????
Cevi Lansera:Inhrom
Sklapanje: Yugoimport DRP V.Plana
Kakve su sanse da Srbija pokrene proizvodnju Orkana ili neke modifikovane verzije?
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 08 Feb 2014 23:50
|
offline
- Pridružio: 24 Feb 2012
- Poruke: 86
|
@ VP3987
Kakve su sanse da Srbija pokrene proizvodnju Orkana ili neke modifikovane verzije?[/quote]
Kad napraviš raketni motor...(naravno mislim da ga fizički napraviš a ne nacrtaš ili proračunaš na papiru), kad ga zatim ispitaš i potvrdiš ono što ti treba završio si više od 60% posla u vezi nevođene rakete...a pošto EdePro (kompozitno) i M.Blagojević (dvobazno) mogu da ti pravi samo gorivo duplo manjeg kalibra od Orkana to znači da bi mogao da se uradi samo izbacni deo motora,jer ga čini snop cevčica, letni motor nema ko, komoru sa mlaznikom nema ko, tako da zaboravi...
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 09 Feb 2014 00:26
|
offline
- objekat 505
- Zaslužni građanin
- Pridružio: 04 Dec 2011
- Poruke: 516
|
Zastita materijala, nisam siguran ali mislim da se radilo u pogonu TMO, Prva petoletka Trstenik, trbalo bi i hidraulicni sistemi takodje...
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 09 Feb 2014 11:47
|
offline
- raketaš
- Stručni saradnik foruma
- Pridružio: 07 Nov 2013
- Poruke: 5241
|
Napisano: 09 Feb 2014 7:29
U prethodnom postu sam zaboravio reći da je aluminijska legura od koje su ređeni plaš bojeve glave i općenito svi aluminijski dijelovi rađena od legure PD 33 koja je po licenci za te svrhe razvijena u firmi IMPOL Slovenska bistrica ( Slovenija )
Zaštita glave je rađena u PRETIS u posrupkom anodne oksidacije -eloksiranje
Nakon bojeve glave dolazimo do komora raketnog motora to su dvije tankozidne cjevi sa navojima , promjera 262 mm ukupno dugačke kad se spoje 2350 mm.
Čelik 4734 ( najbolji koji postoji, a da nije legiram sa niklom ) je rađen u željezari Ravne ( Slovenija )
Trupci su obrađivani u PRETIS u , prvo kovanje na toplo ( 1000 C ) na robotiziranoj preši od 1600 tona , a onda obrada valjanjem ( flow forming machine ) na strojevima LEIFELD kao na slici
https://www.google.hr/search?q=flow+forming+machin.....1280%3B720
Izvaljane cjevi su dalje obrađivane na specijalno za tu svrhu nabavljenim strojevima sa CNC upravljanjem velikih dimenzija i velike točnosti obrade, toplinska obrada komora , i zaštita je također rađena u PRETISu.
Svaka komora je prolazila rigorozne kontrole na CNC mjernom stroju, a ko je dobra išla je na magnetsko i ultrazvučno ispitivanje, a ako je bila dobra onda je još išla na hidrotest tako da se u nju nabije voda pod tlakom od 250 atmosfera i pri tome se kompjuterskim sistemom mjere deformacije cijevi .
Zaštita cijevi kadminiziranjem ( zlatno žuta boja ) je rađena isto u PRETIS u.
Komore se sa prednje strane zatvaraju sa predbnjim dnom , dancetom, a sa stražnje strane nosačem krila.
U dancetu je montirana pripala rađene u Barutani Kamnik ( Slovenija )
U komore se montiralo raketno gorivo, dva trupca dvobaznog raketnog baruta rađeni u Slobodan Princip Seljo u Vitezu.
Dopuna: 09 Feb 2014 11:47
Tehnologija flow forminga je sam špic u proizvodnji komora raketnih motora i de fakto je firma LEIFILD na komori od rakete OGANJ učila zanat. Par godina su krv pišali u PRETISu zajedno švabe i tehnolozi iz preduzeća da ispune zahtjeve koje je postavio VTI odnosno glavni konstruktor Obrad Vučurović.
Možda kao primjer te složenosti i opsežnosti posla posluži podatak da je trn za stroj LEIFELD na kom se vršilo razvlačenje čelika na hladno bio vozan od tvornice do tvornice u 17 gradova diljem Jugoslavije jer nitko nije mogao sve napraviti. Više se ne sjećam detalja ipak je to bilo 1975-6 godine ali trupac je kovan u Ravnama , gruba obrada u Travniku , duboko bušenje u Travniku , termička obrada ???. tvrdo kromiranje i fino brušenje u Trsteniku , katastrofa od posla , a to je samo jedan bezvezni trn -komad željeza dugačak dva metra sa rupom i nekom flanđom na sebi.
Najsloženiji dio na ORKANU je bio nosač krila , tu u tom komadu se skoncentriralo svo znanje i sve tehnologije koje je imala vojna industrija Jugoslavije, a sve sa ciljem da se postigne potrebna preciznost ( grupiranje pogodaka ) na cilju.
Da bi to ostvario Vučur je u nosač krila ukomponirao booster raketni motor koji je služio da jednim kratkim ali snažnim impulsom pomogne merševskom motoru da izbaci reketu iz lansera , dovoljno brzo i dovoljno daleko da kad glavni motor izađe na režim ne spali pola vozila. Glavni motor je zbog svojih dimenzija , dužine i velikog volumena bio lijen i trebalo mu je par milisekundi da izađe na režim , a to bi značilo duplo duži lanser koji nebi stao na FAP a koji je za to bio razvijan.
Nosač krila je kovan kao debelozidna cjev u Ravnama , a sva je daljnja obrada bila u PRETIS u, zbog dugog rada marševskog motora korištena je termozaštitna obloga na bazi fenolnih smola koja je dolazila iz FENOLIT a Borovnica ( Slovenija ) , grlo mlaznice je bilo od grafita koji je rađen u TUP Dubrovnik .
Jedna od specifičnosti ORKAN a je i korištenje aerodinamičkih kočnica dvije mala i dvije velike kojima se moglo mijenjati balističke karakteristike rakete , kočnice su bile ukomponirane u nosač krila , a određeni mehanizam je kod lansiranja otvarao dvije male ili dvije velike ili sve zajedno ili ni jednu grupu kočnica. Time se formirala familija ubacnih putanja na manjim dometima od maksimalnog , što je opet dovodilo da boljeg grupiranja pogodaka svih raketa na cilju odnosno pojedinih bombica .
Raketa je sastavljana u objektu KOL u PRETISU to nije bio podzemni objekat, iako je tamo bilo puno toga pod zemljom. Dimenzije i težine pojedinih dijelova su zahtijevale izradu specijalnih uređaja za montažu ili demontažu sklopova ili cijele rakete. Kompletna bojeva raketa je statički i dinamički balansirana, kao što se balansira gumu na autu sa utezima , tako se kompletnu raketu sa otvorenim krilma vrtilo i balansiralo.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 09 Feb 2014 12:47
|
offline
- Pridružio: 24 Feb 2012
- Poruke: 86
|
raketaš ::Napisano: 09 Feb 2014 7:29
.
.
.
Da bi to ostvario Vučur je u nosač krila ukomponirao booster raketni motor koji je služio da jednim kratkim ali snažnim impulsom pomogne merševskom motoru da izbaci reketu iz lansera , dovoljno brzo i dovoljno daleko da kad glavni motor izađe na režim ne spali pola vozila. Glavni motor je zbog svojih dimenzija , dužine i velikog volumena bio lijen i trebalo mu je par milisekundi da izađe na režim , a to bi značilo duplo duži lanser koji nebi stao na FAP a koji je za to bio razvijan.
.
.
.
Jedna od specifičnosti ORKAN a je i korištenje aerodinamičkih kočnica dvije mala i dvije velike kojima se moglo mijenjati balističke karakteristike rakete , kočnice su bile ukomponirane u nosač krila , a određeni mehanizam je kod lansiranja otvarao dvije male ili dvije velike ili sve zajedno ili ni jednu grupu kočnica. Time se formirala familija ubacnih putanja na manjim dometima od maksimalnog , što je opet dovodilo da boljeg grupiranja pogodaka svih raketa na cilju odnosno pojedinih bombica .
1. Izvini, ali malo si banalno opisao posledicu korišćenja stepenastog ubrzanja rakete,dovoljno je bilo reći da je glavni uzrok toga mehanika leta rakete i njegov stabilišući aerodinamički momement...a za detalje oko svega ima po knjigama, pa ko voli Beselove funkcije nek izvoli...(a i pisano je ovde po forumu na drugim temama o VBR)
2. Vezano za aerodinamičke kočnice - iskorišćena je kompletno ista priča primenjena na Ognju M77, samo što su dimenzije veće, tako da to nije neka nova specifičnost sistema.
Pozdrav
Za kraj evo još nekoliko tehničkih podataka:
Pogonsku grupu čine dva raketna motora – letni i izbacni. Letni motor, ima strujnu cev za dovod produkata sagorevanja u mlaznik. U prostoru oko strujne cevi smeštene su barutne cevčice izbacnog motora (imaju veliku brzinu sagorevanja). Efektivna dužina izbacnog motora izvedena je iz zahteva da ovaj motor zajedno sa letnim motorom daju raketi brzinu na ustima cevi lansera oko 100 m/s, što obezbeđuje raketi povećanje aerodinamičkog stabilišućeg momenta (odnosno preciznosti). Letni motor sastavljeno je od dva teleskopska punjenja podeljena na dva dela, sa srednjom rešetkom radi dobrog i centričnog nošenja ovako dugog goriva. Centričnost, nosivost i učvršćenje tog punjenja rešeno je čeličnom šipkom kroz unutrašnji kanal. Sagorevanje je pribižno neutralno sa malo slivera.
Osnovni podaci za izbacni motor su:
Masa raketnog goriva..........................................................................13,4 kg
Vreme rada raketnog motora............................................................... 0,128 s
Sila potiska........................................................................................20390 daN
Osnovni podaci za letni raketni motor su:
Masa raketnog goriva..........................................................................147,8 kg
Vreme rada letnog motora .................................................................. 4 s
Sila potiska........................................................................................7800 daN
napomena: ona dijagramu je greška za jedinice, jer treba da stoji F [daN]
|
|
|
|
|
|
