Samohodni višecevni raketni sistem 262mm M-87 "Orkan"

• 2Ovo se svidja korisnicima: ray ban11, Metanoja
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pa ne bih rekao da je opis banalan , recimo da je pojednostavljen do te mjere da čitaoc koji nije slušao kurs mehanike leta raketnih projektila lakše shvati ulogu booster motora. Takvo rješenje baš se ne sreće često , nisam siguran da li je još koji raketni projektil tako koncipiran( osim rakete Strela ) , to je ruska škola i detaljno su to obradili Orlov i Mazing .

Ove tvoje skice i dijagram su zlata vrijedni , nisam ih vidio 25 godina koliko nisam u tom filmu. Daj postavi sliku motora u većoj rezoluciji ako imaš .

Naravno Vučur je primijenio aerodinamičke kočnice već na raketi OGANJ ( 1974-5 godine ) u doba kad to nitko nije imao . U to doba , a i danas ako se želi promjeniti putanja na ruskom Gradu treba staviti kariku na upaljač i ta na raketama koje su već u lanseru u bojevom položaju.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Jedno pitanje,Sta je potrebno obezbediti od opreme da bi se radilli raketni motori veceg kalibra,

• 2Ovo se svidja korisnicima: sasans23, ray ban11
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

raketaš ::Pa ne bih rekao da je opis banalan , recimo da je pojednostavljen do te mjere da čitaoc koji nije slušao kurs mehanike leta raketnih projektila lakše shvati ulogu booster motora. Takvo rješenje baš se ne sreće često , nisam siguran da li je još koji raketni projektil tako koncipiran( osim rakete Strela ) , to je ruska škola i detaljno su to obradili Orlov i Mazing .

Ove tvoje skice i dijagram su zlata vrijedni , nisam ih vidio 25 godina koliko nisam u tom filmu. Daj postavi sliku motora u većoj rezoluciji ako imaš .

Naravno Vučur je primijenio aerodinamičke kočnice već na raketi OGANJ ( 1974-5 godine ) u doba kad to nitko nije imao . U to doba , a i danas ako se želi promjeniti putanja na ruskom Gradu treba staviti kariku na upaljač i ta na raketama koje su već u lanseru u bojevom položaju.

Ne bi trebalo da mešamo rakete drugačije namene (PO, PVO, itd.) kojih takodje ima sa dvorežimskim načinom rada raketnog motora, ali je kod njih drugi razlog primene. Takođe, ko je od mnogobrojnih ruskih naučnika (Гантмахер, Левин, Абгарян, Орлов, Светлицкий...) prvi pisao o efektu smanjenja rasturanja raketa povećanjem ubrzanja tokom kretanja po lanseru, sigurno nikad nećemo otkriti. Ali svakako se to prvi put pojavilo 1959. godine u knjizi, Гантмахер Ф. Р., Левин Л. М. “ Теория полета неуправляемых ракет”,
Kao primer dvorežimskog način rada raketnog motora artiljerijske rakete (odnosno veliko ubrzanje rakete u početnoj fazi tokom kretanju u lansirnoj cevi), recimo može se navesti modernizovana verzija indijske rakete Pinaka, kalibra 214mm čij je razvoj otpočeo 2005. godine (prva ispitivanja bila 2012.). Ova raketa iako ima sistem za korekciju putanje sa povećanjem dometa sa 40km (verzija rakete razvijena početkom 90ih) na 120 km mora da ima takav početak leta (tj. mali poluperiod prve oscilacije rakete) da sistem za korekciju putanje može svojom dinamikom da popravi početne poremećaje.

Što se aerodinamičkih kočnica tiče (ne kočionih prstenova kao Grad) poznata mi je španska raketa kalibra 140mm Teruel-2, koja je prvi put predstavljena 1982. godine.

Pozdrav!

• 4Ovo se svidja korisnicima: Metanoja, Vl veliki, ray ban11, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Dvorežimski raketni motor podrazumjeva jednu komoru i mlaznicu koja zbog konfiguracije goriva daje dva potiska , može se sad raspravljati i o promjeni broja mlaznica ili presjeka mlaznica centralnim tjelom i slično , ali promjena potiska dovodi i do promjene pritiska u komori izgaranja.

Ovo što je napravio general Vučurović kod ORKANA je u biti dvostepena raketa kojoj se oba stepena pale istovremeno , s tim da prvi stepen ne otpada već leti dalje. Sličnu foru sa palenjem prvog i drugog stepena rakete u istom trenutku su Rusi dugo furali počev od R-7 pa preko Vastoka , uostalom i sad je furaju na Sojuzu .

Za razliku od dvorežimskog motora koji mora u režimu većeg potiska imati i veći tlak u kompletnoj komori izgaranja , kod Orkana je veliki tlak samo u nosaču krila , koji zbog konfiguracije rakete sam po sebi mora biti malo jači. Sa tom fintom je Vučur postigao veliki početni potisak , dug režim rada marš motora i razumno tešku i čvrstu strukturu drugog stupnja -marševskog motora.

Mislim da u vrijeme nastanka Orkana , negdje oko 1980-81 godine nitko u svijetu nije tako razmišljao, a čini mi se da i danas mnogi konstruktori nisu shvatili koliko je to bio napredan projekat. Vučur je dosta dugo patio i sebe i vojnu industriju tražeći optimalno rješenje za postizanje te velike brzine rakete na ustima lansera.

To što je 1987 godine usvojeno u naoružanje kao M-87 ORKAN je ako se na varam bila 4 B varijanta , a trebalo se nastaviti dalje sa usavršavanjima. Prije varijante 4 B bilo je vrlo maštovitih i vrlo perspektivnih podsustava na raketi. Bilo je tu i motora sa drugom konfiguracijom goriva koja je davala veći totalni impuls i veći domet , bilo je i motora na bazi kompozitnih h raketnih goriva , bilo je i komora raketnog motora rađenih od kompozitnih materijala, bila je prodiskutirana i ispitana i varijanta lansera poput bestrzajnog topa , i vjerojatno bi to bio najveći bestrzajac na svijetu da je usvojen.

Nisu te sve varijante frcale samo tako , bilo je tu grdih problema , možda i zato što je taktički zadatak bio postavljen vrlo visoko , na rubu znanosti i iznad tehnoloških mogućnost cijele Jugoslavije. Orkan je isto kao i KAPELA bio pokretač razvoja industrije i znanosti i uvođenja novih tehnologija u stotinama firmi diljem Jugoslavije.

I sad nakon 35 godina kad pogledam gdi smo i koje su perspektive obnavljanja proizvodnje bilo gdje , ma nema šanse. Nema šanse ni PRETIS jer je devstiran , pogoni su rastureni, strojevi pokradeni. Dva Leifild stroja za valjanje komora su se kiselila godinama na nekom nogometnom stadionu u Mokrom , glavna preša koja je kovala dijelove Orkana i drugu municiju " Lasko " je" preseljena " vjerojatno u Čačak , ali nije ona sama po sebi dovoljna, ona je tek mrvica u svemu.

EDEPRO može mahati sa komorama i dijelovima koje su odnjeli iz PRETISa i prefarbali . Tvornica raketnih goriva SPS Vitez , koja je jedina u svijetu mogla napraviti takav blok dvobaznog raketnog baruta je rasprodana na otpad po kilio željeza, i slično . Promjena goriva ili strukture raketnog motora traži tim ljudi koji je imao Vučur iza sebe , a imao je sve što je htio , drugim su se generalima tresle gaće kad bi se spomenulo njegovo ime .

Ja ne vidim tu snagu , ni snagu uma , ni snagu pozicije, ni financijsku snagu u bilo kojoj od državica nastalih na Balkanu da može tako nešto ponoviti , a i zašto bi , taktika postavlja neke druge zahtjeve .

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

jel ima neko link za Gantmaherovu knjigu?
Malo sam proguglao, ali bez uspeha

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

nenad81 ::jel ima neko link za Gantmaherovu knjigu?
Malo sam proguglao, ali bez uspeha

To je stara i dosta rijetka knjiga , Moskva 1959 god. i uz knjigu Barrer M. Raketnie dvigtelji Moskva 1962. god predstavlja temelje ovog područja.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nema nijedan pouzdankoji stvarno i radi, verovatno zbog toga što je knjiga još uvek 50 evrona.

Nego el nema to malo sličnosti konstrukcione samo sa *malim* motorom na Luni mada se tamo palilo suprotinim redosledom, sa pogubnim posledicma po rasturanje ....ali obezbeđivalo je kao sigurnost ...

• 4Ovo se svidja korisnicima: Levi, voja64, gavrilon, ray ban11
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

vrabac ::Nema nijedan pouzdankoji stvarno i radi, verovatno zbog toga što je knjiga još uvek 50 evrona.

Nego el nema to malo sličnosti konstrukcione samo sa *malim* motorom na Luni mada se tamo palilo suprotinim redosledom, sa pogubnim posledicma po rasturanje ....ali obezbeđivalo je kao sigurnost ...

Svaka sličnost sa LUNOM je slučajna , ne kažem da je general spavao s njom doma, ali da je nosio dokumentaciju od LUNE doma i zavaljen u fotelju studirao pojedina rješenja to je sigurno . Čovjek te energije , takav ovisnik o radu se rađa jednom u 1000 godina.

Pa pogledajte malo u njegovu biografiju.

1945 završava rat kao TITOV partizan, mislim u činu majora OZNE , kasnije UDBA , i dok većina njegovih vršnjaka živi na lovorikama i po Zagrebu ganja ustaške udovice , on studira strojarstvo , i to kod koga ??

Dvojice profesora koji su bili suradnici Von Braunu na raketi V2, jedan od njih je u vrijeme Vučurovog dioplomiranja već bio direktor Aerospace instituta u Stugartu i gost profesor u Zagrebu.

I to mu nije dosta nego ganja dva postdiplomska studija u Parizu naoružanje i nuklearnu tehnologiju, ako znamo da je Pavle Savić francuski đak i francuska veza Jugoslavije i Francuske u nuklearnom programu , znači imao je prvorazrednu preporuku i sve je tamo naučio.

Radi na projektu Vulkan, sudjeluje u raskapanju i snimanju Japanskih raketa KAPA , koje su kupljene kao sondažne rakete , ali sa ciljem da se nešto od njih i nauči. Na bazi KAPA motora u PRETIS u razvija booster motore za VULKAN a , sa Vladimirom Ajvazom radi motor na tekuće gorivo za drugi stupanj Vulkana u Sokolu u Mostaru

Ja ovo pretvorio u priču o generalu , ali da nebi njega ne bi danas pričali o ORKANU

• 3Ovo se svidja korisnicima: sasans23, ray ban11, MB120mm
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

raketaš ::

... sličnu foru sa palenjem prvog i drugog stepena rakete u istom trenutku su Rusi dugo furali počev od R-7 pa preko Vastoka , uostalom i sad je furaju na Sojuzu .
.
Mislim da u vrijeme nastanka Orkana , negdje oko 1980-81 godine nitko u svijetu nije tako razmišljao, a čini mi se da i danas mnogi konstruktori nisu shvatili koliko je to bio napredan projekat. .
.
...bila je prodiskutirana i ispitana i varijanta lansera poput bestrzajnog topa , i vjerojatno bi to bio najveći bestrzajac na svijetu da je usvojen.

EDEPRO može mahati sa komorama i dijelovima koje su odnjeli iz PRETISa i prefarbali . Tvornica raketnih goriva SPS Vitez , koja je jedina u svijetu mogla napraviti takav blok dvobaznog raketnog baruta je rasprodana na otpad po kilio željeza, i slično . .

Svaka čast na nekim informacijama, ali izvini opet se ne bih se složio sa tobom u nekim stvarima koje ću kasnije objasniti:
1) Rekoh već, ne bi trebalo mešati različite tipove raketa, jer nije ista uloga dvorežimskog (ili višerežimskog) motora na balističkoj raketi, PO raketi...ili artiljerijskoj raketi (objasniću namenu posle nabrajanja).
2) Mislim da je oštro reći da niko nije tako razmišljao jer, je O.V. koristio stečena znanja i ideje koje su do tada iznosili različiti autori (prevashodno Gantmaher i Lebedev koji su imali toliko eksperimenata kao cela SFRJ za 50godina)
3) Navešću neke podatke za ispitivanja aktivno-reaktivnog lansiranja Orkana
4) Ne bih ulazio u to šta radi EdePro, ljudima svaka čast, prof. Jojić je pravi entuzijasta isto kao što je bio i pok. prof.Blagojević (koji je jedini lično upoznao von Brauna), kao i cela katedra za vojno mašinstvo na BGU (gde su inače predavali i S.Janković i S.Minović i O.Vučurović...). Takođe se ne bih složio da je Vitez jedini na svetu mogao napraviti takav blok čvrste pogonske materije, jer i sam znaš da su amerikanci još početkom šezdesetih pravili punjenja kalibra do par metara, francuzi,rusi i ostali takođe...na Balkanu da, ali u svetu, što je mnogo, mnogo je

E sad neka objašnjenja:

Kao što več rekoh u knjizi, Гантмахерa “ Теория полета неуправляемых ракет” , razmatrane su nestacionarne diferencijalne j-ne kretanja rakete, a pošto je čovek bio matematičar rešavao je užasne integrale preko Beselovih f-ja i numeričkim metodama uz pomoć dijagrama i eksperimenatalnih rezultata. Postavljajući početne i konturne uslove rešavanja došao je do genijalnih zaključaka koji su postali azbuka nevođenih raketa:

Da bi se negativni efekat naginjanja rakete pri silasku sa lansirne platforme minimizirao potrebno je povećati početnu brzinu rakete, povećanim ubrzanjem rakete samo u cevi lansera, jer se tako poveća aerodinamički stabilišući moment, a smanjiti ubzanje na normalne vrednosti letnog motora čim raketa napusti cev. Smanjenje ubrzanja po napuštanju lansera potrebno je da bi se smanjili perturbacioni momenti (koji su uglavnom posledica nesimetrije sile potiska). Povećanje ubrzanja na početku slobodnog leta povećalo bi napadni ugao rakete, pa stabilišući moment (koji je veći što je veća brzina rakete) mora da popravlja veću grešku, a što ispravljanje te greške traje duže (prvi poluperiod oscilacije rakete oko centra mase – tzv. kritični put) to je veće rasturanje. Dakle, glavna fora je: ubrzavaj raketu u lanseru što više da bi nabio početnu brzinu (povećavaš aerodinamički stabilišući moment), ali pre izlaska rakete iz cevi lansera ili najkasnije u tom trenutku usporavaj, jer ćeš smanjiti poremećajne momente, odnosno dobićeš veći stabilišući a manji poremećajni moment, pa ti je tada kritični put manji (oscilacija rakete oko centra mase traje kraće), odnosno preciznost na cilju je veća. . Slažem se trebalo je to napraviti i dokazati da su matematika i mehanika u pravu što je ekipa sa Orkana i uradila. Da li su bili prvi opet je teško suditi, jer poznato je da su korišćene neke ideje sa ruskog Uragana 220mm, koje su tada bile dostupne.

Drugo rešenje rakete Orkan sa dodatnim pogonom u cevi (gasogeneratorsko, odnosno aktivno-reaktivno lansiranje) je izvedeno kao prototip-probni komadi i ispitano sa zadovoljavajućim rezultatima. Tako je u periodu do 1986. izvršeno je 47 letnih opita na poligonu Krivolak, i to: 2 opita sa pogonom gasogeneratora inertne rakete, 11 opita sa realnim letnim motorom, ali sa punjenjem, koje sagoreva dok raketa ne napusti cev i 34 opita sa spregnutom realnom raketom i realnim pogonom gasogeneratora i letnog motora. Opiti su vršeni na normalnoj i ekstremnim temperaturama, a gađano je prema uslovima poligona na domet od 14 i 21 km (dakle nepovoljni sa aspekta preciznosti na domet zbog uglova EL<15 step.). Izmerena početna brzina na ustima cevi za normalne uslove iznosila je 135 m/s, pa je dobijena preciznost pogodaka bila vrlo visoka. Za dve grupe od po 5 raketa na dometu 21270 m dobijeno je relativno rasturanje po pravcu Vp/x=0.25%, odnosno relativno rasturanje po dometu Vd/x=0.11% , što zvuči neverovatno za nevođene rakete. Ove rezultate treba uzeti uslovno jer se gađalo na malim dometima, sa relativno malim uglovima EL, pa su realno verovatno nešto drugačiji na maksimalnom dometu (biće veća vrednost za Vp/x i manja za Vd/x). Koliko je to bio značajan napredak može se videti na osnovu približnih karakteristika nekih nevođenih artiljerijskih sistema:
- klasična artiljerija (stariji sistemi): Vd/x=0.25-0.35% , Vp/x=0.05%
- višecevni bacači raketa (Ggrad, Oganj, itd.): Vd/x=0.5% , Vp/x=0.8-1.0%
- Orkan (sa dvorežimskim RM): Vd/x=0.4% , Vp/x=0.43%
- Orkan (sa gasogeneratorom, na dometu 21km): Vd/x=0.11% , Vp/x=0.25%

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 10 Feb 2014 21:34

KAda ce ova drzava na pravi nacin da se oduzi i da priznanje Obradu - koje on i te kako zasluzuje???

Dopuna: 10 Feb 2014 21:36

btw ... sa uzivanjem citam postove vas raketasa!!! ipak ima tu nesto kad kazu "What do you think he is - rocket scientist?" ... vi RockSc ste nesto specijalno ....