Top 130 mm M-46

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

raketaš ::Ovo izgleda ozbiljno, ali bojim se da će nas moderator izbaciti odavdje jer previše pričamo o kalibru 155 , a s druge strane da ne bi projekta konverzije 130/155 ne bi bilo ni NORE- B . Možda jednog dana kad sve te puzle posložimo da onda to i preselimo tamo kod NORE


Čitajući ove linkove koje je postavio Bojank ispada da je u tom kalibru ( 155) bila plastična čahura sa metalnim dancetom , ali očito da je bila i klasična mesingana čahura , za švedsku armiju , a za izvoz je išla haubica sa klasičnom barutnom komorom sistem De Bange.

Kopka me varijanta koja je išla u Indiju po onome što piše nije bila mesingana čahura , a po onome što se može kupiti na burzi rabljenih strojeva neka indijska firma nudi na prodaju mehaničku prešu specijalku za kovanje dna čahure istu onakvu kakva je bila kupljena u PRETIS u za potrebe projekta 155mm

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Da li je moguće da je Indija uz svoje šveđanke kupila i tehnologiju za čahuru ????.

Ta preša je ključ s cijele priče , naime kad je general Paligorić krenuo u razvoj Nore bilo mu je jasno da se u jugi nema na čemu otkovati dno tako velike čahure i zato je prihvatio rusku čahuru 152 mm , a išao na promjenu baruta i dužine cijevi topa , te na upuštanje dna projektila kako bi dobio više mjesta za barut.

Postojeći kapaciteti u PRETISU (1974-1984) nisu omogućavali raskivanje dna čahure veće od cca 160 mm i duže od 700 mm ( dužina čahure topa 127 mm je 680 mm , a promjer randa je 160 mm ). Pedesetih godina prošlog stoljeća je rađena municija za ruski top 122 mm koja ima malo dužu čahuru (785 mm ) , ali je to sve rađeno pomoću trikova , kosim obacivanjem čahure u alat i slično i čestim lomovima i kvarovima na preši od 2500 T. Na fotkama se može naći tih čahura i granata sa logom MOL , što je u biti isto jer su PRETIS i MOL bili povezani u tehnološkom smislu , a i sto tako i organizaciono MOL je bio jedan od OOUR a ili SOUR a u koncernu UNIS.

Bilo je problema i sa kovanjem košuljica za granate , stare njemačke hidrauličke preše su bile već na izdisaju, to je bio jedan užas od tehnologije. Parni kotao je davao paru koja je potiskivala vodu u cilindre preše , a onda bi preko multiplikatora para tiskala vodu u cilindre i tako se kovalo granate , bila je prava avantura otkovati nešto veće od 100 mm, a to oko 100-120 mm je kovano na mehaničkim prešama, i zato u JNA nije bilo ništa od većih kalibara ( 152-155-203 ) sa domaćim logom.

!975-76 godine su postavljene moderne hidrauličke francuske preše mala od 500 T i velika od 1000 T i to je trebala biti okosnica proizvodnje municije 122 i 130 mm i raketne linije kalibra 128 mm. Vjerojatno je Paligorić smatralo se da bi ta velika preša od 1000 T trebala kovati 152 mm sa upuštenim dnom , ali te preše su bile nategnute da granice pucanja , i da bi se dobilo silu i brzinu kovanja trebalo je od 16 agregarta snage svaki po 400 kW raditi svih 16, što je bilo rijetko.

Upornošću i genijalnošću tehnologa uspjelo se otkovati 152 sa upuštenim dnom , ali je svima bilo jasno da to nebude išlo u seriji. Tada smo masovno proizvodili UB trupce , komad željeza koji je glumio granatu , imao je zadak i bakrene prestenove lijepo obrađene i kilažu koja se tražila , tako da je Paligorić mogao nastaviti UB testiranje topa i mehanizama na NORA A .

Pojava Geralda Bulla u toj prići je ubrzala nabavku nove 1600 T preše za kovanje granata ( LASCO) i dugohodne 250 T preše sa izvlačenje čahura ( SMG ) , te ovog čudovišta od 3600 T za raskivanje dna , a to čak i sa tom prešom nije bilo lako , trebala su 3 udarca za jedno raskivanje . Preša je imala na gornjem malju revolver sa tri alata koji su se okretali i tako mic po mic formirali rand na čahuri.

Posebna priča je bila obrada randa i ležišta za topovsku kapislu , tu je zube polomilo nekoliko njemačkih firmi , trebalo je kompletnu čahuru staviti u vreteno stroja i to sve zavrtiti na 2000 o/ min kako bi se dobila kvalitetna obrada mesinga .Da ne bi SKF a s kojim smo u licenci proizvodili kug lagere i njihovi tajnih programa na primjeni keramičkih kugli u lagerima i keramičkih kućišta lagera , još bi turpijali čahure za NORU B.

Zato me iznenađuju Šveđani , znam kroz šta smo mi prošli da bi napravili čahuru za NORU B odnosno izvršili konverziju 130-155, a mi smo pripadali bliku gdi je kalibar 152 bio standard i gdi je bila čahura tog kalibra nešto normalno.

• 5Ovo se svidja korisnicima: lajavi krelac, Wisdomseeker, MB120mm, mikrimaus, Gargantua
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

i veliš ja to napisao .. pa dobro nešto me je išlo pisanje ha ha .

• 5Ovo se svidja korisnicima: Mercury, CheefCoach, MB120mm, Bane san, Gargantua
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Za sladokusce Topića malo sličica sa obuke u gađanju -na suvo..

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

ibworldacademy ::raketaš ::Ovo izgleda ozbiljno, ali bojim se da će nas moderator izbaciti odavdje jer previše pričamo o kalibru 155 , a s druge strane da ne bi projekta konverzije 130/155 ne bi bilo ni NORE- B . Možda jednog dana kad sve te puzle posložimo da onda to i preselimo tamo kod NORE


Čitajući ove linkove koje je postavio Bojank ispada da je u tom kalibru ( 155) bila plastična čahura sa metalnim dancetom , ali očito da je bila i klasična mesingana čahura , za švedsku armiju , a za izvoz je išla haubica sa klasičnom barutnom komorom sistem De Bange.

Kopka me varijanta koja je išla u Indiju po onome što piše nije bila mesingana čahura , a po onome što se može kupiti na burzi rabljenih strojeva neka indijska firma nudi na prodaju mehaničku prešu specijalku za kovanje dna čahure istu onakvu kakva je bila kupljena u PRETIS u za potrebe projekta 155mm

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Da li je moguće da je Indija uz svoje šveđanke kupila i tehnologiju za čahuru ????.

Ta preša je ključ s cijele priče , naime kad je general Paligorić krenuo u razvoj Nore bilo mu je jasno da se u jugi nema na čemu otkovati dno tako velike čahure i zato je prihvatio rusku čahuru 152 mm , a išao na promjenu baruta i dužine cijevi topa , te na upuštanje dna projektila kako bi dobio više mjesta za barut.

Postojeći kapaciteti u PRETISU (1974-1984) nisu omogućavali raskivanje dna čahure veće od cca 160 mm i duže od 700 mm ( dužina čahure topa 127 mm je 680 mm , a promjer randa je 160 mm ). Pedesetih godina prošlog stoljeća je rađena municija za ruski top 122 mm koja ima malo dužu čahuru (785 mm ) , ali je to sve rađeno pomoću trikova , kosim obacivanjem čahure u alat i slično i čestim lomovima i kvarovima na preši od 2500 T. Na fotkama se može naći tih čahura i granata sa logom MOL , što je u biti isto jer su PRETIS i MOL bili povezani u tehnološkom smislu , a i sto tako i organizaciono MOL je bio jedan od OOUR a ili SOUR a u koncernu UNIS.

Bilo je problema i sa kovanjem košuljica za granate , stare njemačke hidrauličke preše su bile već na izdisaju, to je bio jedan užas od tehnologije. Parni kotao je davao paru koja je potiskivala vodu u cilindre preše , a onda bi preko multiplikatora para tiskala vodu u cilindre i tako se kovalo granate , bila je prava avantura otkovati nešto veće od 100 mm, a to oko 100-120 mm je kovano na mehaničkim prešama, i zato u JNA nije bilo ništa od većih kalibara ( 152-155-203 ) sa domaćim logom.

!975-76 godine su postavljene moderne hidrauličke francuske preše mala od 500 T i velika od 1000 T i to je trebala biti okosnica proizvodnje municije 122 i 130 mm i raketne linije kalibra 128 mm. Vjerojatno je Paligorić smatralo se da bi ta velika preša od 1000 T trebala kovati 152 mm sa upuštenim dnom , ali te preše su bile nategnute da granice pucanja , i da bi se dobilo silu i brzinu kovanja trebalo je od 16 agregarta snage svaki po 400 kW raditi svih 16, što je bilo rijetko.

Upornošću i genijalnošću tehnologa uspjelo se otkovati 152 sa upuštenim dnom , ali je svima bilo jasno da to nebude išlo u seriji. Tada smo masovno proizvodili UB trupce , komad željeza koji je glumio granatu , imao je zadak i bakrene prestenove lijepo obrađene i kilažu koja se tražila , tako da je Paligorić mogao nastaviti UB testiranje topa i mehanizama na NORA A .

Pojava Geralda Bulla u toj prići je ubrzala nabavku nove 1600 T preše za kovanje granata ( LASCO) i dugohodne 250 T preše sa izvlačenje čahura ( SMG ) , te ovog čudovišta od 3600 T za raskivanje dna , a to čak i sa tom prešom nije bilo lako , trebala su 3 udarca za jedno raskivanje . Preša je imala na gornjem malju revolver sa tri alata koji su se okretali i tako mic po mic formirali rand na čahuri.

Posebna priča je bila obrada randa i ležišta za topovsku kapislu , tu je zube polomilo nekoliko njemačkih firmi , trebalo je kompletnu čahuru staviti u vreteno stroja i to sve zavrtiti na 2000 o/ min kako bi se dobila kvalitetna obrada mesinga .Da ne bi SKF a s kojim smo u licenci proizvodili kug lagere i njihovi tajnih programa na primjeni keramičkih kugli u lagerima i keramičkih kućišta lagera , još bi turpijali čahure za NORU B.

Zato me iznenađuju Šveđani , znam kroz šta smo mi prošli da bi napravili čahuru za NORU B odnosno izvršili konverziju 130-155, a mi smo pripadali bliku gdi je kalibar 152 bio standard i gdi je bila čahura tog kalibra nešto normalno.

Čoek bi pomislio da je nekadašnja država, barem za firme poput UNISa, omogućavala neprekidan dotok tehnologija i opreme. Pravili su uvijek traženu robu sa jednostavnom provjerom kvaliteta. Spičkali su tolike pare, a ključnu firmu ostavili da radi na nivou ratnih reparacija. Projekat ovaj, projekat onaj, a sa municijom muka.

• 4Ovo se svidja korisnicima: voja64, _commandos_, Vl veliki, victoria
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ovaj moj tekst bi trebalo prebaciti na neku temu o vojnoj industriji u Jugi. Nisu baš cvjetale ruže u Jugi čak ni poduzeću sa imenom TITO , bilo je tu više razloga .. JNA je za svoje potrebe kupovala oružje iz SSSRa , a rusi su vezali kupovinu tenkova sa kupovinom nekih kamiona i sličnih gluposti. Tako da su skladišta bila puna sovjetske municije, koja se bez licence nije smjela ili nije mogla proizvoditi .

S druge strane je tu bila prisutna i velika vojna pomoć iz Amerike tako da se u PRETIS u osim kalibra 105 za haubicu malo toga radilo , ali i to što se radilo nije bilo za potrebe JNA već za potrebe UN a kada je PRETIS s bio liferant municije za operacije plavih kaciga. Rat u Koreji je počeo kao intervencija plavih kaciga , pa je u tom periodu PRETIS imao ogroman izvoz municije.

Tek Titovim direktnim pristajanjem na stranu Arapa u ratu 1973 , dolazi do pokretanja proizvodnje i kupovine licenci za kalibre 122 i 130 te nabavku nove oprema prije svega preša za kovanje granata , ali je to pristajanje bilo crvena krpa židovima i židovskom bankarskom lobiju , što je na kraju dovelo do sloma jugoslavije u balkanskim ratovima devedesetih godina

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Спреми се да будеш назван антисемитом, нацистом, због овог задњег...

• 5Ovo se svidja korisnicima: Metanoja, voja64, victoria, zumzum, Gargantua
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ha ha , pa ja sam doživio progon židova iz Pretisa , nakon jedne mosadove diverzije .. nešto sam pisao o tome .. morate shvatiti da je u jednom periodu JNA po svemu bila židovska , na vrlo visokim položajima su bili židovi u partiji , u armiji i u diplomaciji . Taj slom se dogodio nakon rata 1973 godine .

U tom ratu su trojica vrhovnih židovskih generala progovorila hrvatskim jezikom- kajkavskim , zagrebačkim dijalektom u trenutku pada Bar Lev linije kad nije bilo vremena za šifriranje . Prvi je hrvatski progovorio , sam Bar Lev kao načelnik generalštaba , a onda je krenulo do brigadnih generala i zapovjednika tenkovskih brigada .

Možete si misliti što je rekeo Sadat Titu nakon toga i koja je bila čistka u JNA nakon toga

to nije presedan , kad je posada Apola 13 javila " Hjuston imamo problema" Von Braun je progovorio njemački i desetak navažnijih ljudi u NASA centru je nastavilo govoriti svojim maternjim jezikom , a u pozadini se čuo ljutiti odgovor na engleskom .. prokleti nacisti

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

O kakvoj Mosadovoj diverziji u Pretisu se radi,na kojoj strani( i temi ) je bilo reči o tome ?Meni je predavao na mašinstvu profesor Gavrić koji je bio angažovan i u Pretisu ali nije nam ni spomenuo tu diverziju !

• 2Ovo se svidja korisnicima: voja64, Gargantua
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

raketaš ::U tom ratu su trojica vrhovnih židovskih generala progovorila hrvatskim jezikom- kajkavskim , zagrebačkim dijalektom u trenutku pada Bar Lev linije kad nije bilo vremena za šifriranje . Prvi je hrvatski progovorio , sam Bar Lev kao načelnik generalštaba , a onda je krenulo do brigadnih generala i zapovjednika tenkovskih brigada .
1973-e је начелник ГШ био Давид Елазар, рођен у Сарајеву, који је на том месту сменио Бар-Лева.
Бар-Лев је провео неко време у Загребу. Што се тиче његове кајкавштине, послушати интервју са њим на, по његовим речима, југословенском/српском.
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Не знам ко би могао да буде трећи генерал ког наводиш.

• 3Ovo se svidja korisnicima: vathra, voja64, Gargantua
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 03 Avg 2015 16:30

Načelnik sanitetske službe dr Reuven Eldar.

Dopuna: 03 Avg 2015 17:22

Da dodam, on jeste rođen u Osjeku i vrlo kratko boravio u u Zagrebu nakon proterivanja iz N.Sada u kome je najviše vremena proveo, od strane ”domaćih Nemaca”. U N.Sad se vratio posle ratnog putešestvija po Italiji i Švajcarskoj. Tu je završio gimnaziju, a u Beogradu prvu godinu medicine, nakon čega odlazi u Izrael 1948. Preminuo je 15.aprila ove godine u Tel Avivu.