|
Poslao: 08 Apr 2014 08:55
|
offline
- nenad81
- Zaslužni građanin
- Pridružio: 06 Avg 2010
- Poruke: 605
|
Nazalost, ja sam radio sa njim dosta kasnije, na novoj Nori.
Inace, naslusao sam se dosta prica o Bulu, ukljucujuci o onu da je imao kancelariju u VTI-u u vreme dok su radili zajedno, kao i da je Bul imao dosta udela u spajanju irackih artiljeraca sa nasom industrijom
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
Poslao: 08 Apr 2014 12:29
|
offline
- vrabac
- Legendarni građanin
- Pridružio: 30 Dec 2010
- Poruke: 4960
|
To sa razaranjem gradova je izgleda naglim porastom urbanizacije donelo stanovit porast praktične upotrebe takvih granata.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 08 Apr 2014 13:11
|
offline
- Pridružio: 31 Dec 2011
- Poruke: 21420
|
raketaš ::...
Jedna od skica koju je postavio Proka , odnosi se na ubitacnu povsinu za blizinski upaljac, koji rokne na 6 m visine , a njega nismo mogli gurati u tu rupici promjera 36, 22 mm , zato smo petljali sa tim navojima .
Kada su dosli blizinski upaljaci u Jugu? '50ih sa americkom pomoci ili kasnije?
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 08 Apr 2014 19:21
|
offline
- raketaš
- Stručni saradnik foruma
- Pridružio: 07 Nov 2013
- Poruke: 5617
|
Sjećam se da je u JNA bilo tih američkih upaljača , rađenih sa lampama , meni su bile zanimljive njegove baterije , usljijed inercije kod opaljenja razbije se staklena ampula i kiselina napuni bateriju i upaljač oživi.
Ozbiljno smo počeli raditi sa blizincima kad je Slavko Rodić dobio licencu od Norvežana NVT 41 i 42 bilo je to negdje 1979-8o godine. Postojalo je više model zbog konfiguracije projektila i uzajamnog djelovanja upaljača , zemlje i tijela projektila bili su različiti i upaljaći.
SRB je radio blizinske upaljače za 105, 122 155/152 i za sve mine , a na bazi turbine za napajanje i većeg dijela elektronike razvijena je i familija tempirnih upaljača za kasetne projektile.
Bila je kasetna 122 155/152 mm , bila je kasetna i mina 120 mm , bilo je i osvjetljavajučih 105 i 122 .
Sva ta sila elektronike je zaista rađena u Bugojnu , mene je tada oduševljavala turbinica i mali generatorić veličine vrha palca , budem posliikao to i okaćio .
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 08 Apr 2014 23:39
|
offline
- Pridružio: 31 Dec 2011
- Poruke: 21420
|
Ah, princip "Hercovih rogova" kod morskih mina - ampula koja se razbije i baterija ozivi... Jako jepa fora, dok se ne opali skoro otpuno bezbedno...
Samo kako su lampe prezivljavale ubrzanje???
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 08 Apr 2014 23:55
|
offline
- CheefCoach
- Legendarni građanin
- Pridružio: 14 Avg 2011
- Poruke: 6621
|
bojank ::Ah, princip "Hercovih rogova" kod morskih mina - ampula koja se razbije i baterija ozivi... Jako jepa fora, dok se ne opali skoro otpuno bezbedno...
Samo kako su lampe prezivljavale ubrzanje???
Pa valjda nisu, onda su pucale. (Ako ja svatih dobro). Nema nekog ubrzanja dok ne opalis, ili si mislio na ubrzanje u transportnome kamionu?
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 09 Apr 2014 07:29
|
offline
- raketaš
- Stručni saradnik foruma
- Pridružio: 07 Nov 2013
- Poruke: 5617
|
bojank ::Ah, princip "Hercovih rogova" kod morskih mina - ampula koja se razbije i baterija ozivi... Jako jepa fora, dok se ne opali skoro otpuno bezbedno...
Samo kako su lampe prezivljavale ubrzanje???
Na haubicama 203 i na Long Tomu -155 se mogao koristiti taj radio upaljač M-96 ( T76E9), on je imao tri glavna dijela sklop elektronike koji je bio iznad navoja , sklop baterije koji je bio u zoni navoja i sklop mehaničkog osigurača i detonatora u dijelu koji je ulazio u sam eksploziv u granati.
Mene je zbog jednog drugog zadatka zanimala ta baterija , čisto kao princip rada , baterija koja može biti 20-30 godina u funkciji , tako da tu elektroniku gore nisam ni pogledao, ali je da bi radio morao imati kompletan " radar" u sebi.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 09 Apr 2014 10:35
|
offline
- Pridružio: 03 Okt 2011
- Poruke: 3576
- Gde živiš: Tanhauser Gate
|
raketaš ::
Na haubicama 203 i na Long Tomu -155 se mogao koristiti taj radio upaljač M-96 ( T76E9), on je imao tri glavna dijela sklop elektronike koji je bio iznad navoja , sklop baterije koji je bio u zoni navoja i sklop mehaničkog osigurača i detonatora u dijelu koji je ulazio u sam eksploziv u granati.
Uređaj za osiguranje i detonator na BU M96 je bio M21A1, tj. detonator sa uređajem za potpuno osiguranje. To je dio koji se na upaljaču nalazi ispod baterije. Isti detonator je korišten na masi projektila kompletiranih američkim mehaničkim UTU upaljačima kao što su PD M48, M51, M577, također i duplodejstvujućim MTSQ M500.
Detonator M21A1 je na oruđima 155 i 203 mm imao manu da se nije stigao armirati prilikom gađanja u prvoj zoni (prepisano iz američkog uputa serije TM 1985)
Ovi detonatori se mogu naći i na ruskim granatama 85mm i njemačkim 88m u prepravkama P1 i P2.
Adapter o kojem je raketaš pisao. Unutrašnji "ruski" navoj i vanjski "američki" navoj. U donjem dijelu adaptera upresovan je kolač od heksogena flegmatizovanog parafinskim voskom.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 15 Apr 2014 18:38
|
offline
- raketaš
- Stručni saradnik foruma
- Pridružio: 07 Nov 2013
- Poruke: 5617
|
Obećao sam fotku turbinice od blizinca BU 120 , sličan je i blizinac za 130 , odnosno 152/155 mm
Ovo je urađeno u SRB u 1980 godine .
|
|
|
|
|
|
|
|
