elias ::Pa ja govorim ugrubo i uopšteno. Nemam neke precizne podatke, ali stvar je ista za sve. Sve se svodi na količinu posla. Neki ekonomisti poistovećuju vreme rada i cenu proizvoda.
.
Veča je količina, manja je cena. Da li bi se taj problem sa cenom/količinom mogao rešiti tako što bi se napravio dovoljno mali i unificirani INS+autopilot koji se ne bi koristo samo kod VBR različitih prečnika, več i kod ostalih sistema (POVR, BPL, V-V, V-Z, Z-V ...)?
U principu da. To su MEMSovi. Sad, opet to mora da bude military - hermetično, da radi od -30 do +50, da trpi ubrzanja 50 g i da bude dovoljno precizno. Cena tih uređaja sigurno opet izađe oko par hiljada.
Dopuna: 09 Jul 2012 0:53
Usput, kada kupuješ nešto novo što je ekskluziva, a bolje je od starog, prodaće ti skuplje ili za iste pare, bez obzira kolka je realna cena. Tako je odvajkada, od kad su izmislili monopol.
Možda je unifikacija i masovna proizvodnja i moguća u budućnosti pa i cene budu manje.
Ali... unifikacija je moguća do kog nivoa.
Sila diktira konstukciju ili ako ćemo baš u konačnici energija.
A šarnirni moment može da da bude u kilogramima ali i u tonama već u zavisnosti da li vam je letelica recimo raketa u destinama kilograma ili nekoliko stotina tona, dakle uzrok iz težine.
PT raketa je nalenjivije stvorenje među raketama a V-V najagilnije, to će sudbinski odrediti aerodinamiku i motor dakle uzrok iz brzine i agilnosti i tako se opet vratimo na energiju sitema.
Za VBR rakete je svakako moguće vremenom izgraditi klase takvih uređaja ali sigurno samo u izvesnim granicama.
Npr. rakete sa dometima od preko 40 ili 50 km su drugačije od onih sa 20 do 40 km toliko da je pristup drugačiji. SLedeća granica je kada se dosegne negde između 110 i 170 km posle toga je opet durgačije sve dok se ne ne probije i nekih 1500 km gde nastaje sasvim druga priča a i nje više VBR.
Ali svakako se slažem da unutar nekih klasa VBR raketa je moguće izvršiti neki oblik unifikacije, recimo INS uređaja samonavođenja (i (ili) kombinovanog vođenja samonavođenja).
Međutim za PT rakete to sigurno ne bi bili isti uređaji, a pogotovu za V-V ili Z-V.
Mikronizovanje elktronike je svakako poslednjih 5 decenija pre svega smanjilo težinu svekolikih sistema upravljanja konkretno blokove upravljanja i tim smanjenjem težine smanjilo ukupnu enrgiju sistema pa time i olakšalo let asvakao ne samo time podiglo mogućnosti i sve performanse.
Ali glavni delovi rakete su 1. bojeva glava 2. raketni motor 3. aerodinamičko telo 4. upravljački organi i njihovi aktuatori. A tamo gde je bilo 100 kg sile je i posle mikroelektronike ostalo 90 kg sile zbog ove 4 prethodne tačke. Mikroelktronika se može svesti na teoretsku nulu pa će i dalje ostati 85 kg sile a nju treba nekako savladati. Čovek od 160 cm nikad neće zakucati na koš ma kako njegov mozak savršeno odradio kretanje u zaletu i mehaniku skoka.
Dakle u sledećm razdoblju od nekoliko decenija takve unifikacije će biti moguće samo unutar pojedinih tipova raketa a untar njih u potklasama. Mnoge od tih potklasa a svakako tipova teško da će imati tako velikoserijsku porizvodnju da se cena može revolucionarno smanjiti.
U malim zemljama čak i u zapadnoj civilizaciji teško i da će biti pomaka. Svi žele da se bave estradom i menadžerisnjem svega i svačega odnosno prodajom belih za crne bubrege. Na svoju sreću Zapd još vuče inercija jakog sitema ali dokle će...?
Kada su mi rekli da načelnik sektora deonice jednog gasovoda u izgradnji u Sibiru ima 15 000 dolara platu a da njemu potčinjeni terenski inženjeri i projektanati imaju od 4 do 7 hiiljada dolara u proseku samo što nisam ripio u nesvest. Mesečnu platu.
A gde smo tu mi u toj priči? Gde je Danska, ne gde je Holandija u toj priči?
Pogotovu u svetlu 5 - 6 diviziona VBR i neka bude dvaput toliko u prodaji.
Za te količine razviti klasu INS+GPS+fazno korekturnih ili već nešto od toga u kombinacijama sistema izgelda neutešno, osim možda ovih poslednjih zahvaljujći onima koji su još uvek donkihotovski ovde ostali
(poz. profesoru, generalu Ćuku).
Srećno na poslu Ilija (Elias) svako dobro i puno uspeha (nije cinizam) !!!! a i svim pripadnicima tamo gde radiš !!!!
Pa ti vrabac zvučiš kao umorni starac .
Sve je to game of thrones - svi smo mi deca od kolevke pa do groba - opusti se i uživaj.
Naravno, u pravu si za unifikaciju, to nikada u istoriji nije išlo glatko onako kako su pametni ljudi zamislili. Ipak mislim da su MEMSovi na putu da u okviru jedne klase pokrivaju prilično različite platforme. U smislu da imaju mnogo više mogućnosti nego što se koristi, pa su moguće razne primene - kao PC.
U pravu si potpuno. Broj sedih i dužina puta, prizori koje videše oči određuju starost a ne godište na žalost...
Šalu na stranu POTPUNO SI U PRAVU.
MEMS-ovi su zaista na početku prave eksploatacije i BAŠ mi se jedno tri klase VBR raketa čine kao idealni korisnici istih, tipa domet 45-50 km domet 75-80 i do 150 km.
Sada nema više Blagoja, pokoj mu duši...što je otežavajuća okolnost u nas.
No KONKRETAN problem je recimo da vi tu gde radite razvijete ove klase. Prvo država treba da kupi te sisteme što je već problem. Drugo za takve sisteme treba artiljeriju opermiti potpuno modenim sredstvima izviđanje i korekturu i upravljanje vatrom.
To u sadašnjem momentu zanči nabavku RADEĆIH BPL, opreme za izviđače mernike sa primarnim žiroplatformama a samo sekundarno magnetnim iglama, opremu topografa sa korišćnjem GPS, GLONAS, mreže ARGUS, ALI sa INS da ne kažem topovescima, ajd za račuanče bio bilo još i najlakše PC i programi ALI i modernih sredstava za radiogoniometrisanje (nešto ima u prototipu DA LI MOŽE i DA radi?)
pa čak i (mada ne mora) izviđačkih radara ali svakako mora kvalitetnih kontrabatirajućih radara pa i modernai zvukomerači. I na sve to treba kvalitena mreža veze brza pouzdana dakle širokopojasna i to u nekoliko klasa i mini relejna da ne idemo u detalje. Opet gde smo mi od toga.
Ja sam dobio 7 (iskreno nisam znao za više od iz aerodinamike zato što sam pojeo g.o i rekao profesoru Ćuku da ništa ne znači rasipanje ispod 1% da ne kažem baš na forumu za koji sistem (ti znaš) kada će na bojištu lanac VP(MetS)-Os(OpSt)-C(R) da pogreši preko 400 m...
Чини се да до 40 км можда није потребан ИНС. Кориговање камером као на Оркану или још боље фазна корекција коју развијају Сова и остали је можда довољна?
Ал сасвим је могуће да грешим...
У крајњој мери зависи од калибра, ако је велики калибар и тешка ракета нек иде ИНС шта фали ту не нарушава дејство бојеве главе (од носно неће бити због њега нешто много смањена ако је ионако тешка)
Trajectory Tracking podrazumeva upotrebu neke vrste INSa ili MEMSa, kako bi raketa znala gde se nalazi u odnosu na predviđenu putanju.
Kao što rekosmo cena bi im mogla biti prihvatljiva za manje rakete tipa Grad. Ne sećam se tačno cifre po priči ljudi iz materije, rasturanje takve rakete na dupliranom dometu 40 km ostaje isto, a na osnovnom 20 km je recimo 4 puta manje. To znači da meltene jedan lanser odrađuje posao baterije, a cena rakete je samo duplo veća... primamnjivo zar ne?
Veoma, NJAM!....ali ništa ne vredi ako se zas...e na VP sa određivanjem prizemnog vetra i ostalih meteo sra...a, balitičkih sr..a (ovd bar nema neke istoršenosti cevi koja se stalno i pouzdano menja...) i topografsko goeodetskog rada sa svim svojim ponekad baroknim greškama ajd da predpostavimo da će računački rad biti dobar pošto je to sad više softver....
Dok god je ovako kako je nikako ne treba biti bolji od recimo 2,2 - 3 % po dometu ČAK je I ŠTETNO
bičeš toliko precizan da ćeš promašiti cilj ovako će bar neka zahvatiti....I ŠTA SMO ONDA URADILI.
Ovo je vic momci...
Trajectory tracking u ovom slučaju podrazmeva merenje razlike u fazi signala sa rakete pošto se očisti doplerski feding (ili se i ne čisti?) pa se u odnosu na nju utvrđuje odstupanje od idealne putanje, E SAD onda mora radio kanalom da se daju komande za korekciju pa to onda odradi autopilot a ne INS. El grešim neđe?
INS bi preuzeo negde posle aktivnog dela da bi se što bolje ušlo u temenu tačku, predpostavljam da je to već previše daleko za praćenje da bi išlo radiokomando sa mesta lansiranja?
Priznajem nisam stoposto siguran, a stekao sam utisak da se INS koristi u prvom delu putanje u radu koji je naveo acatomic na prethodnoj strani.
Usput da li je neko čuo da je kod VBRa jako bitna kadenca i da dve rakete nebi trebalo da izlete istovremeno?
.
iz aerodinamike zato što sam pojeo g.o i rekao profesoru Ćuku da ništa ne znači rasipanje ispod 1% da ne kažem baš na forumu za koji sistem (ti znaš) kada će na bojištu lanac VP(MetS)-Os(OpSt)-C(R) da pogreši preko 400 m...
