gen. Smiljanić, Agresija NATO - diskusija

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

LtCol Rinas ::I, drugari, hvala na dobrodoslici, samo da Dalibor ne dodje i ovamo da zavodi red.

Evo i od mene dobrodošlica, a tu negde nam je i C.F. U odnosu na Dalibora ovde su glavni i odgovorni za čistu desetku, što ćeš se ubrzo i sam uveriti. Ova tema je samo jedan od dokaza, ali da ne OT već očekujemo tvoj doprinos ovde, ali i u ostalim delovima foruma. Još jednom Welcome LtCol Rinas!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ko laze koga,ili lazi fabrikovane za domacu upotrebu?

U svojoj knjizi Agresija NATO(II izdanje,strana 274)general Smiljanic Spasoje kaze:

"Zbog brojnih manipulacija u javnosti,ciji su nosioci mediji svih vrsta,da je nasa avijacija u toku agresije izvrsila dejstva po aerodromu Tuzla, aerodromu Rinas(Tirana),aerodromu Petrovac,osecam obavezu prema dolazecim generacijama da kazem: Niko,nikada nije izdao naredejenje da se navedena dejstva avijacije izvrse,niti su ona izvrsena.Nisu piloti ni jedne jedinice RV i PVO izvrsavali zadatke bombardovanja ni jednog objekta van teritorije Savezne Republike Jugoslavije."

U svom vec poznatom tekstu pod naslovom "Napadi na aerodrome u Tuzli i Tirani' ovoj javnosti Zvonimir Trajkovic politicki analiticar i bivsi savetnik Slobodana Milosevica navodi da je kao izvor podataka koristio "Za tekst korišceni podaci – arhive Jugoslovenskog Ratnog Vazuduhoplovstva i Biblioteke Vazduhoplovaca Rusije."

Tekst Vam prenosim u celini

Napadi na aerodrome u Tuzli i Tirani'

"Kako je ratno vazduhoplovstvo Jugoslavije iznenadilo NATO snage na Tuzlanskom i Tiranskom
aerodromu i nanelo im ozbiljne gubitke.
O napadima naše avijacije 1999 godine u vreme NATO agresije na aerodrome u Tuzli i Tirani NATO nije izustio ni jednu
rec. Krije se to, jer kako bi takva sila priznala da su joj neki srpski piloti ocitali lekciju iz taktike i veštine letenja nanevši
joj pri tom i znacajne gubitke. Posebno poražavajuce po NATO zvuci cinjenica da su srpski avioni izvodili takve borbene
letove dok su im iznad glava bili silni Avaksi i jata tehnicki znatno superiornijih NATO aviona.


Agresija na Jugoslaviju je pocela 24. marta 1999 i planirano je da se za 7-10 dana Jugoslovenska Vojska uništi do te
mere, da Jugoslavija bude prinudena na potpisivanje bezuslovne kapitulacije, pa da se NATO snage trijumfalno ušetaju
u Beograd. U sklopu tog plana predvideno je da se Tuzlanski aerodrom uglavnom koristio za sletanja teže oštecenih
avioni, koji ne mogu da se domognu svojih maticnih baza. Na tom aerodromu su bili stacionirani i helikopteri spasilackih
ekipa koje bi uletale na našu teritoriju i spašavale pilote eventualno oborenih aviona. Pošto se planovi NATO stratega
nikako nisu ostvarivali trebalo je povecati intenzitet bombardovanja. Tada se menja strategija i na Tuzlanski aerodrom
08. aprila dolece 8 borbenih aviona koji su trebali da ucestvuju u napadu na specijalne ciljeve u SRJ.


Naši obaveštajci su za to saznali i u komadi ratnog vazduhoplovstva je pocelo planiranje napada na aerodrom u Tuzli jer
se tamo skoncentrisao veliki broj letelica. Na aerodromu se nalazilo 12 borbenih aviona koje je naša PVO oštetila, 8
lovaca bombardera koji su doleteli pre nekoliko dana i 4 spasilacka helikoptera uz još nekoliko pomocnih i letelica
transportne avijacije.
Na aerodromu Ponikve okupljena je kombinovana eskadrila od 6 Orlova 2 MIG-a 21 i jednog Galeba G4. Zadatak je bio
da se u niskom letu dode do Tuzlanskog aerodroma i uništiti što više NATO aviona. U nedelju 18. aprila u 13:30 naši
avioni su iznenada na stajanci napali NATO avione jer je u to vreme „zbog kvara“ (sabotaža naših operativaca) bio
iskljucen radar na aerodromu Tuzla. Iznenadenje je bilo potpuno jer ih ni Avaksi nisu registrovali na vreme pa su naši
avioni primeceni tek na 10 Km od Tuzlanskog aerodroma a tada je bilo kasno da NATO avioni uzlete. Cetiri NATO aviona
u parovima su bila spremna za uzletanje ali su naši pre njihovog poletanja vec napali. Bila je to izuzetno rizicna akcija i
iako je iz naše baze javljeno da su naši avioni primeceni niko od pilota nije želeo da akciju prekine. Po izjavi majora
Gavrilovica koji je leteo na jednom od Orlova, on je ispustio bombe na grupu oštecenih NATO aviona koji su se nalazili
na pisti skroz desno, i okrenuo letelicu da bi ponovo napao helikoptere. Za njim su krenula još 3 Orla i ispustila teret
svako na vec odabrane ciljeve, dok su 2 Orla ostala da preciznije gadaju avione koji su se spremali da polete i 8 lovaca
koji su pre neki dan stigli u Tuzlu. Dva MIG-a i Galeb su raketama i mitraljezima dovršavali posao.

Cela akcija je zbog više naleta trajala oko 15 minuta i tada je u povratku ka Ponikvama raketom sa zemlje oboren jedan
naš Orao u kome je poginuo potpukovnik Mihajlo V. iz Kragujevca. Ostalih osam aviona se vratilo do aerodroma Ponikve
s tim što je Major Željko M. iz Novog Sada zbog oštecenja (ispaljenom raketom sa zemlje) uspeo da svoj MIG prizemlji
na 10 km od piste aerodroma Ponikve.

Potvrdeni bilans našeg bombardovanja Tuzlanskog aerodroma je 17 uništenih aviona, i 3 spasilacka helikoptera. Dok
neki drugi nezvanicni izvori koji su imali mogucnost da vide posledice ovog napada navode da je uništen 21 avion i 3
helikoptera, te da su u lancanim eksplozijama uništena i 2 transportna aviona, kao i znacajan deo tehnike. Poseban bes
NATO-a izazvala pogibija 11 oficira, pilota i poslužioca vazduhoplova. Ali ono što je još znacajnije je, da sve do kraja
NATO agresije aerodrom u Tuzli više nije korišcen za borbene letove na Jugoslaviju.

Osveta NATO

Vec istog dana NATO je napravio nevidenu kampanju bombardovanja aerodroma Ponikve kada je u jednom danu na taj
aerodrom sruceno preko 80 projektila. Ceo aerodrom se tresao od detonacija, ali „Top Gan momci“ i pored tako
masovnog bombardovanja nisu ozbiljnije oštetili vitalne instalacije aerodroma, pa je on bio u funkciji sve do kraja NATO
agresije. Bombardovanje aerodroma Ponikve se periodicno ponavljalo jer NATO nikako nije moga da locira gde mi to
krijemo naše avione, koji malo malo pa uzlete i remete im planove….
Kao osvetu za Tuzlu tri dana uzastopno NATO avijacija je gadala Užice i njegova okolinu pa i sam centar Užica, kada je
sa tri projektila pogodena glavna pošta u centru grada. Mnogima je bilo cudno tako žestoko bombardovanje Užica i
njegove okoline a posebno je bilo cudno razaranje pošte jer je to jedina posta koja je pogodena, pored one u Prištini, od
pocetka agresije. Bio je to bes i osveta „Milosrdnog Andela“ za te ške gubitke na Tuzlanskom aerodromu.

Napad na aerodrom kraj Tirane

Posebna „drskost“ i hrabrost naših pilota je napad na Aerodrom u Tirani. Na tom aerodromu je bila stacionirana
eskadrila od 12 Apaca raketnih helikoptera koji su trebali da budu vazdušna podrška za „Atlantsku brigadu“ koja se
spremala da preko prevoja Košare i Gorožup zajedno uz sadejstvo sa NATO snagama izvrši proboj i vojnicki zauzme
Metohiju a kasnije i Kosovo. „Atlantsku brigadu“ je sacinjavalo oko 6.000 Šiptara dobrovoljaca iz inostranstva sa
Americkim instruktorima. Oni su sa ostalim teroristickim grupama OVK koje su se povukle u Albaniju trebali da izvrše
taj kopneni napad, pošto vazdušna kampanja NATO-a nije dala nikakve rezultate. Tako su ukupne snage koje su
napadale na granice Kosmeta cinile oko 20.000 boraca zajedno sa stranim pretežno americkim instruktorima i
specijalcima.
Da bi olakšali našim borcima odbranu na granicama Kosmeta naši piloti su u više navrat izvodili borbena dejstva na tom
prostoru. Prvi od tih napada dogodio se 13 aprila kada je 4 naših aviona napalo pripremni kamp Atlantske brigade koji
se nalazio blizu mesta Kamenica na severu Albanije. Tom prilikom je oboren jedan Apac a Atlantskoj brigadi su naneti
ozbiljni gubici. Napad naše avijacije na snage koje su napadale granice Kosova i Metohije ponovljen je 05. maja kada su
3 Orla i 2 Galeba u kratkim vremenskim razmacima i više navrata napadali ve c pomenutu Atlantsku brigadu.
Svakako jedan od najspektakularnih napada naša avijacija izvela je 26 aprila kada je napadnuta NATO baza americkih
„Apaca“ na aerodromu kraj Tirane. Ta operacija je bila posebno riskantna jer je od aerodroma Ponikve do Tirane trebalo
leteti skoro sat vremena (54 minuta) a biti neotkriven od strane radara, NATO avijacije i avaksa. Napad je planiran tako
da po 2 Galeba G-4S sinhronizovano polete sa aerodroma Ponikve i Golubovci kod Podgorice i neopaženo se privuku
NATO bazi duboko u teritoriju Albanije. Akcija je izvedena tako što su u niskom letu kroz planinske klance prvo doletela
2 G-4S sa aerodroma Golubovci a 20 minuta kasnije stigla su još 2 Galeba G-4S sa aerodroma Ponikve. Rezultati ovog
napada su bili više nego impresivni jer je uništeno 5 Apaca, a sva 4 Galeba su uspela da se neoštecana vrate u svoje
baze (koje najcešce nisu bili aerodromi sa kojih su uzleteli). Puni efekat ovog napada se ogledao i u tome što NATO vi še
do kraj agresije na Jugoslaviju nije koristio Apace.
Izvoditi letove i borbena dejstva u pogranicnom pojasu sa Albanijom bilo je gotovo nezamislivo zbog toga što je NATO
avijacija danonocno bombardovala taj sektor i što je na nebu uvek bilo tehnicki superiornijih NATO aviona uz obavezno
navodenje od strane Avaksa. Ali i pored svega toga naši piloti su izuzetnom hrabrošcu i letackim umecem kao osice
zadavali udarce i NATO-u i Atlantskoj brigadi koja je fakticki predstavljala NATO kopnene snage. Ta kopnena ofanziva jeuz ogromne gubitke pretrpela težak poraz i nikada nije uspela da se probije na KiM. Naši hrabri branioci granice na
Košarama i celom pogranicnom sektoru sa Albanijom imali su veliku pomoc naših pilota koji su se veoma hrabro
suprotstavljali višestruko nadmocnijem neprijatelju.
U poplavi svakojakog podaništva i udvorickog ponašanja, kako od strane naših politicara tako i od strane dirigovanih
medija, ovaj tekst posvecujem našim hrabrim vazduhoplovcima koji su žrtvujuci svoje živote branili ovu zemlju i ovaj narod. Da ove podanicke gnjide ne bi zatamnile i ovaj deo naše svetle bliske
istorije, želim da podsetim na hrabrost i dostojanstvo koje ovaj narod ima."

Ovo naglaseno plavom bojom nije se dogodilo

Ako prihvatimo cinjenice da je Komanda RV i PVO naredjivala potcinjenim jedinicama da se pripreme za takve i slicne zadatke koje nije izvrsavala zbog ogranicenja da odluku o istima donosi iskljucivo Milosevic. Zasto se islo na manipulaciju sa laznim informacijama , kome su one bile namenjene i u cijoj su kuhinji skuhane.Dali u Kuhinji pukovnika dr. Jovana Omaljeva ili u nekoj od visih instanci nasega sistema.Dali se zemlja brani laganjem sopstvenog naroda.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@warrior
cyber fulkrum ::

Ovo naglaseno plavom bojom nije se dogodilo

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

cyber fulkrum ::Da li se zemlja brani laganjem sopstvenog naroda.
Deda šta je prva žrtva rata? Kako beše ono, jel istina ? Čist marketing, pr, zovi to kako hoćeš... Kao i onih 150 oborenih aviona, 30 helikoptera i 1000 krstarećih raketa. Pa šta tu ima da se lupa glava. Jesu li amerikanci pronašli oružja za masovna uništenja u Iraku pre nego što su ga osvojili/oslobodili/okupirali. Život... Samo nešto si zaboravio neokortikalni rat? I to je bila jako zanimljiva tema te 1999. godine...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Da se ovo desilo mišljenja sam da bi nas zatrpali sa bombama, porušili bi sve živo za odmazdu.

Očito je neko skupljao političke poene na račun vojske.

• 1Ovo se svidja korisniku: ssekir75
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nikako u knjizi ne nadjoh objasnjenje zasto je NATO vise nego udvostrucio broj angazovanih aviona do kraja rata, kad mu je i ono sto je na pocetku imao angazovano bilo dovoljno da lete po smenama i toliko gusto da se medjusobno sudaraju u vazduhu.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sve se nešto vrtimo u krug, a poenta je ovo:
Danko SVIK VRS ::Rat vodi politika, politiku kroje civili, vojska je samo instrument te politike.
Nek lete avioni. Leteće avioni. Nek pucaju topovi. Pucaće topovi. Nek idu tenkovi. Ići će tenkovi. Nema tu mnogo priče, nego pitanje je strategije, taktike, šta se moglo uraditi a nije. A šta se uradilo a nije smelo?
Da li je možda moglo da se izdrži još mesec dana? Ili su veliki igrači rekli to je to. The end. Više ne može.
Ja samo hoću ovom prilikom da kažem nešto: Svi koji su 24. marta 1999. godine ostali u uniformi VJ na neki način su heroji! Zašto? Pa evo racionalno pomislite, tolika sila da napadne, pa jedino logično bi bilo pobeći.
A te propagandne maštarije su sasvim normalne. Ne verujem da ima zemlje koja se u ratu služi (samo) istinom. Čak bih rekao da je ondašnja vojna propaganda bila previše blaga, ali ok, da ne širim više priču...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

U svom clanku"ЗВЕЗДЕ" СУ ОДЛЕТЕЛЕ У ЛЕГЕНДУ u Politici od 23.3.2007.godine Miroslav Lazanski izmedju ostalog kaze

"Само три дана касније пилоти на аеродрому Голубовци код Подгорице извлачили су карте за супертајну мисију, без знања и одобрења команде у Београду: напад на аеродром Ринас крај Тиране. На том аеродрому била је смештена америчка борбена група "Соко" са 24 хеликоптера типа "апач", као и делови 82. падобранске дивизије из Форт Брега, Северна Каролина. У рану зору 26. априла у акцију је кренуло шест авиона Г-4 "супер-галеб" југословенског РВ, иначе из састава акро-групе "Летеће звезде". Ниско летећи на само три метра изнад морских таласа, да би избегли радарску контролу, југословенским авионима требало је мање од 20 минута да стигну до циљева у рејону аеродрома Ринас. Стигли су из правца излазећег сунца и визуелно били тешки за откривање. Прво је ракетама и бомбама нападнут логор за обуку терориста ОВК крај аеродрома Ринас, да би затим авиони Г-4 гађали америчке хеликоптере на земљи. Уништено је девет "апача" док су још три била озбиљно оштећена.

Италијанска државна телевизија јавила је истог дана вест о нападу на аеродром Ринас само једном и онда је та вест скинута. Руска агенција Итар-Тас јавила је да је аеродром Ринас крај Тиране био затворен за саобраћај 26. априла и неколико дана касније, да италијански министар унутрашњих послова није одлетео са тог аеродрома после завршетка посете Тирани и да се прва вест о губитку једног америчког "апача на рутинском лету" поклапа управо са 26. априлом. Албанска делегација, која се тог дана враћала са састанка Савета Европе у Стразбуру није слетела на аеродром Ринас већ у Валону.

На брифингу за новинаре у Бриселу, један од портпарола НАТО-а, италијански бригадни ваздухопловни генерал Ђузепе Марани тих је дана врло похвално говорио о југословенским пилотима на авионима Г-4."


Znaci tekst je pisan osam godina nakon agresije.Voleo bih da nam Miroslav Lazanski o kojem imam visoko misljenje bar delimicno da naznaku od kuda mu tako kvalitetna informacija.Nikako mi ne daje mogucnost da kazem generalu Smiljanicu da ne govori istinu. Posebno ako Lazanski crpi svoje informacije dali na sajtu B.Đurđevića ili Venikovim stranicama sto nebi bila jaca strana.

Ujedno da zazelim dobrodoslicu LtCol Rinasu i da izrazim malu zelju, zasto u svom niku ima Rinas.Mislim da bi za sve bilo interesantno.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Meni nesto geografski ovdje nije jasno. Ako su avioni poletjeli iz PG da bi dosli do Albanije morali su ici preko Prokletija, znaci penjati se na oko 3000m. Mislim da bi vrlo tesko mogli ici klancima i usjecima a narocito na albanskoj strani. Druga solucija je da su okrenuli preko jezera pa Bojanom izasli na more kod Ulcinja. Treca solucija je da su odmah preletjeli Pastrovacku goru ili Rumiju, popeli se na oko 1500m i smatram da bi vrlo tesko ostali neopazeni od strane NATO radara u trenutku kada su prelazili planinske vrhove i obrusavali se ka moru. Ipak je to 6 aviona, a njihovi radari su radili 24/7.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Hvala CF, u dobru te nasao
A za ovo sa nick-om...pa ako kazem, mogu odmah promeniti nick u samo Rinas

Dopuna: 26 Avg 2009 8:17

Salu na stranu, g.Lazanski je to tako lepo napisao da mi je prosto zao razbiti caroliju. Nick jeste motivisan a. Rinas ali ne iz ovog konteksta nego nekog mnogo ranijeg. Vezano za spekulacije o dejstvima avijacije preko crte: postojale su raznorazne varijante, postojala je i vojna i medjunarodnopravna opravdanost takvih akcija, ali.... pretpostavljam da je u nekom stadijumu zvonio telefon i preneto obavestenje da ako (if), onda (then) ce biti veliko ravno, a pomalo i podzemno parkiraliste od Kalenic pijace do Komande RVa ili tako nesto slicno. Daklem, nista od dejstava avijacije (LBA) preko crte.
Inace, LtCol Rinas nosi sombrero i ima velike brkove, on je borac za pravdu potlacenih pilota, a i sire i moze se vidjeti u svakom delu sveta gde je neko s.anje u Ruandi. Cesto ga hvata kamera CNN-a, BBC-a, ali niko ne zna njegov pravi identitet
Sem nekih od vas na mycity-u