offline
- Toni
- SuperModerator
- Pridružio: 18 Jun 2008
- Poruke: 30250
|
Britanci su bili jedni od lidera u dizajniranju aviona tokom Drugog svetskog rata,ali je njihova avio industrija pretrpela odredjeni pad i zaostala za SAD i SSSR zbog posledica rata,ekonomske stagnacije i mesanja politike.U kasnijim decenijama dolazi do ozivljavanja avio industrije i mnogo veceg izvoza tehnike.Jedan od najvecih britanskih uspeha je Britsish Aerospace “Hawk”.Trenazer i laki borbeni avion,usvojen od strane mnogih vojski kao i americke mornarice.
Pocetkom 60-ih godina kraljevsko britansko vazduhoplovstvo(RAF) je za potrebe trenaze koristilo Hawker Hunter T.7.Dvosed sa rasporedom sedista pilota jedan pored drugog kao i Folland Gnat T.1
Hunter je bio poprilicno omiljen kod pilota ali i skup za koriscenje,imao je ogranicen vek trajanja,a raspored sedenja pilota jedan pored drugog je se vec smatrao zastarelim.Ovaj nacin rasporeda sedista je bio dobar iz ugla primarnog treninga u smislu da je davalo dobar uvid instruktoru sta mladji pilot radi.Sto se tice naprednog treninga ovo je bilo lose resenja jer je to nekarakteristicno okruzenja za pilota koji se obucava za letenje na borbenom jednosedu.
Iako je Gnat T.1 bio cenjen zbog svoje agilnosti i lakog upravljanja a dodatno priznanje dobio sluzeci u RAF Red Arrows akrobatskom timu,ipak je imao odredjene nedostatke.Nesto slozenije odrzavanje,uzan kokpit posebno problematican za visoke pilote kao i losa vidljivost sa mesta instruktora kojem je bilo tesko da vidi sta pilot koji sedi napred radi.Takodje nije nosio naoruzanje tako da se na njemu nije mogla vrsiti nikakva obuka u tom pogledu.
1964. RAF je objavio zahtev za novim trenazerom koji bi zmenio Hunter i Gnat T.1 pod oznakom AST 362.
Prelazak na novi trenazer bi trebala da pocne polovinom 70-ih.Po planu novi avion je trebao da ima maksimalnu brzinu do 1.5 maha ali to ipak nije uradjeno jer je dobit od toga je bila relativno manja u odnosu na cenu razvoja,nabavke i koriscenja takvog trenazera.
Tokom 1968. na adresu Hawker Siddeley Aircraft stigli su novi zahtevi RAF-a za za novi trenazer.Tada se RAF fokusirao na to da se zamene vec zastareli Huntington jet Provost T.5,a HAS je gledao i na mogucnosti izvoza na strana trzista koja su imala potrebu za novim trenazerom koji bi zamenio Jet Provost,T-33 i Macchi MB.326.Procenjeno je da na trziste moze da se izbaci veliki broj aviona,izuzimajuci Ameriku i istocni blok.
HAS je svom dizajnu dao oznaku HS.1182.novi trenazer je trebao da ima mogucnost nosenja naoruzanja,te bi se mogao koristiti za osnovnu obuku pilota za upotrebu naoruzanja a takodje i kao laki borbeni avion.Rani kocept je predvidjao jedan motor,tandem kokpit,nisko postavljena krila sa nekim slicnostima sa Macchi MB.326
1969.Britansko ministarstvo odbrane je izdalo jos jedan zahtev za podzvucnim trenazerom tandem konfiguracije sa jednim motorom i resursom od priblizno 6000 casova.Ovaj zahtev je bio otvoren za medjunarodne ponudjace ali su primarni konurenti HS.1182, Dassault Dornier Alpha Jet i projekat British Aircraft Corporation(BAC) ubrzo otpali.Oktobra 1971. je prihvacen projekat HAS.Ovo je dovelo do prvog ugovora za 176 aviona sa zahtevom za pocetkom proizvodnje krajem 1976.
Sa pocetkom razvoja,HAS je postavila Gordona Hudsona sa glavnog dizajnera.Novi avion je dobio ime “Hawk.Dizajnerski tim je imao razloga da bude zadovoljan jer je novi avion imao ciste elegante linije.Prvi Hawk T.1 u crveno belim bojama je poleteo 21.avgusta 1974.sa test pilotom Dankanom Simpsonom za kontrolama.Nekoliko defekata je uoceno vec pri prvim letovima,ali su ovo bile uobicajene stvari kod razvoja novih aviona.
T.1/T.1A
Hawk nije neki preterano lep avion,ali je jako agilan,lak za upravljanje,odlicno reaguje na komande i takodje vazi za avion na kome je lepo leteti.Ima mogucnost postizanja transonicnih brzina prilikom poniranja,sto je na neki nacin iznenadilo njegove dizajnere,takodje ima i dobar resurs.Nije skup za koriscenje i ima odlicnu statistiku u pogledu broja nesreca i poginulih pilota.Hawk je takodje veoma tih avion,nos aviona je spusten tako da je kokpit postavljen prema dole sto daje bolji uvid instruktoru koji sedi iza.
Kao sto je pomenuto Hawk je trenazer sa tandem rasporedom sedista,nisko postavljenim blago zakosenim krilima,jednim motorom i usinicima koji su postavljeni sa obe strane nesto iznad krila.Stajni trap je tipa tricikl,a svaki deo stajnog trapa ima samo jedan tocak.Prednja noga stajnog trapa se uvlaci prema napred dok se zadnji deo stajnog trapa uvlaci u krila prema usisnicima.Avion je konvencionalne strukture napravljen vecinom od aluminijuma.Interesantno je da je Hawk prvi britanski avion kod cijeg su dizajna koriscene metricke jedinice a ne Engleske.
Ugradjena je jedna vazdusna kocnica sto je jeftinije i jednostavnije resenje od dve ali se zato nemoze koristiti za sletanje.Kontolni sistemi i stajni trap su pogonjene od strane duplog hidraulicnog sistema.
Avion je tako dizajniran da ima mogucnost postavljanja pet nosaca naoruzanja.Po dva na krilima i jedan na trupu,ali u vecini slucajeva RAF Hawk trenazeri ne nose vise od dva nosaca(po jedan na svakom krilu).Dodatne tacke na koje se mogu postaviti nosaci su uradjene pre svega zbog vece fleksibilnosti pri izvozu.Za potrebe obuke ispod trupa Hawk nosi kontejner sa topom 30 mm Aden Mark 4 sa 120 granata,a na svakom krilu po jedan nosac sa municijom.Takodje nosi vezbovne bombe i rakete tipa SNEB ili dva tanka za gorivo od 455 litara.Prilikom vezbe spoljasnji teret ne sme da predje 680 kg.
Prvi izbor za motor koji bi pogonio Hawk je bio turbomlazni Rolls Royce Viper 632 ali je izbor ipak pao na turboventilatorski Rolls Royce/Turbomeca Adour 151 pogona 23.15 Kn bez mogucnosti dodatnog sagorevanja.Adour je razvijen za Jaguar.Iako je Adour dosta skuplji od Vipera,ipak je bio mnogo moderniji i trosio manje goriva.Takodje 95 % delova je bilo isto kao na Adour 102 koji se koristio na Jaguaru i smatrao se za motor koji je vec dokazan kao i sa vise prostora za unapredjenje od pomalo zastarelog Vipera.Motor se moze zameniti za sat i trideset minuta.
Kokpit je veoma konforan u poredjenju sa Gnatom,sa zadnjim sedistem koje je izdignuto kako bi dalo bolji pregled instruktoru.Izmedju pilota ispred i instruktora se nalazi staklena pregrada koja stiti instruktora od naleta vetra koji moze nastati usled udara ptice u kabinu ili nekog dugog defekta na kabini(zbog kog bi doslo do pucanja stakla i naleta vetra).kokpit je iz jednog dela i otvara se na desnu stranu.Kontrole na T.1 su analogne i relativno jednostavne.Nisan koji je ugradjen je Ferranti ISIS.
Has je zeleo da ugradi novo lakes katapultno sediste Folland-Sabb Mark 4GT ali je RAF ipak odlucio da bude ugradjeno vece i teze 0-0 sediste Marin Baker Mark 10B posto svi ostali avioni u naoruzanju imaju to isto sediste.Posto je sediste Martin Baker vece morale su da budu uradjene odredjene promene odnosno malo prosirenje trupa.Poklopac kokpita je opremljen minijatrunim eksplozivnim punjenjima koja se aktiviraju pre nego sto se aktivira izbacujuce sediste.
Samo jedan pred proizvodni model je napravljen.Jos pet je korisceno prilikom razvoja,ali je od tih tri kasnije sredjeno na produkcioni standard i predato na koriscenje RAF-u.HSA je zadrzao prvi proizvodni Hawk kao demonstracioni avion koji je tokom kasnijih godina prosao kroz razne modifikacije.
Prvi Hawk T.1 koji je formalno usao u sluzbu RAF je dostavljen novembra 1976. a poslednji je dostavljen marta 1982.Sa pocetkom koriscenja uoceni su neki sitni nedostatci koji su brzo uklonjeni.Sa kasnijim isporukama Hawk je vec postao “BAE Hawk”,jer je HAS od proleca 1977.pripojen u British Aerospace group.
U nekim slucajevima agilni Hawk je koriscen kao “neprijateljski” avion,opremljen sa opremom koja simulira povecanje radarske vidljivosti,kako bi simulirao vece avione.
Najpoznatija jedinica RAF-a i jedinica koja najvise leti na ovim avionima je akro grupa “Red Arrows” prepoznatljiva po svojih devet crvenih “sokolova”.
Na tim avionima su uradjene odredjene modifikacije motora i mogu nositi i generator za pravljenje dima kapaciteta 318 litara.
Iako su britanski “sokolovi” najvise fokusirani na obuku,njih 88 je modifikovano izmedju 1983. i 1986. kako bi sluzili kao sekundarna opcija za odbranu vazdusnog prostora sa mogucnoscu nosenja AIM-9L sidewinder.Ovi modifikovani primerci Hawk-a su oznaceni kao T.1A.Takodje avioni na kojima lete Red Arrows su T.1A.
Britanski Hawk su u sluzbi vise od dve decenije i mnoge modifikacije i unapredjenja su uradjena.Sredinom 80-ih svi primerci Hawk-a su patili od sitnih mehanickih problema kao i toga da su resursi aviona troseni brze nego sto je predvidjeno.Revizija programa je izvrsena izmedju 1988. i 1995.Brze trosenje resursa nije bilo posledica propusta u dizajnu nego posledica promene nacina trenaze koja je mnogo vise opterecivala avion.Jos jedan problem je uocen kada je jedan Hawk na ispitivanjim imao blizak susret sa patkom koja je polomila staklo kokpita,kao i pregradu izmedju pilota.1986 je pokrenut program za unapredjenje zastite kokpita.
Hawk MARK 50 / MARK 60 izvozne varijante
HAS je verovao da Hawk moze da bude dobar izvozni adut,projektovali su mogucu prodaju od 1000 aviona u roku od 20 godina.Izvozna serija Hawk 50 je bio opremljen sa Adour 851,izvoznom varijantom Adour 151 koriscenom na britanskim T.1.Ova izvozna serija takodje ima mogucnost postavljanja vise nosaca naoruzanja,unapredjenu avioniku,mogucnost nosenja tankova veceg kapaciteta(590 L) ali i nesto vecu tezinu pri poletanju.
Gavni konkurent mu je bio Dornier-Dassault Alpha Jet koji je poleteo godinu dana pre prvog Hawk prototipa.Alpha Jet je pobedio na velikom konkursu u Belgiji,kao i na manjim u Togou i Obali Slonovace.U to vreme se cinilo da ima prednost i tim koji je radio na Hawk nije bio u povoljnom polozaju.
Prvi proboj Hawka na inostrano trziste je bio decembra 1977. kada je Finska narucila 50 Hawk 51 kao zamenu za svoje stare Fouga Magister.Finski Hawk 51 su imali unikatnu avioniku,koristili su nisan Saab RS-2 i bili su opremljeni mitraljezom VKT 12.7 mm umesto topa od 30 mm.Finski su mogli da nose ruske IC rakete R-60,takodje su korisceni i za izvidjanje opremljeni Vinten infracrvenim kamerama.
Prvih cetiri aviona za Finsku su napravljeni u Britaniji dok su ostalih 46 sklopljeni u Finskoj.1990 Finska je uzela jos sedam Hawk 51.
Korisnici aviona i verzije iz ove serije:
Hawk 51/51A:Finska verzije
Hawk 52:verzija za Keniju
Hawk 53:verzija za Indoneziju
1979.BAE je odlucio da napravi jos jednu unapredjenu izvoznu verziju Hawk 60,sa unapredjenim motorom Adour 861 sa 25.4 Kn potiska i nesto unapredjenim krilom.Prva narudzba je stigla iz Zimbabvea koji je narucio osam aviona.Neki od njih su ubrzo osteceni na zemlji od strane pobunjenika te su vraceni u Britaniju na popravke.1990 Zimbabve je narucio jos pet unapredjenih Hawk 60A.
1981.Dubaji je narucio osam Hawk 61 za potrebe trenaze i kao laki borbeni i izvidjacki avion.Kasnije je Dubaji kupio dodatne Hawk 61.Ovi primerci su nosili Francuske IC rakete Matra Magic.1982 Venecuela je narucila veliki broj Hawk 62 ali je narudzbina propala zbog pocetka rata za Foklande.
Posle posla sa Dubajiem Hawk je postao poprilicno trazen medju zemjama Bliskog istoka.
Svajcarska je kupila 20 Hawk 66 1987. godine.Iako ovo nije bila najveca narudzba,bila je jako znacajna za BAE u smislu uspostavljanja reputacije Hawka. Svajcarska je kupovala tehniku kao dugorocnu investiciju,oni su jos uvek imali stare Hawker Hunter i De Havilland Vampire. Posto su i Svajcarci odabrali Hawk,ostali nisu mogli da sumnjaju na mogucu korupciju prilikom nabavki kao sto je to slucaj kod manjih zemalja,nego da je prilikom kupovine sigurno izvrsena ozbijna analiza i uzet najbolji avion.Prvi avioni za Svajcarsku su sklopljeni u Britaniji a ostatak u Svajcarskoj.
Korisnici aviona i verzije iz ove serije:
Hawk 60/60A:verzije za Zimbabve
Hawk 61:verzija za Dubaji
Hawk 63/63A/C:verzije za Abu Dabi,kasnije verzije dobijaju unapredjeni motor i unapredjeno krilo
Hawk 64:verzij za Kuvajt sa mogucnoscu nosenja 4 AIM-9
Hawk 65/65A:verzije za Saudijsku Arabiju,kasnije verzije dobijaju unapredjeni motor i krilo
Hawk 66:verzija za Svajcarsku
Hawk 67:verzija za Juznu Koreju,karakteristicna po izduzenom nosu
T-45 Goshawk
Ako je prodaja aviona Svajcarskoj bila odlicna moguca promocija za BAE,sigurno je zasenjena jednom mnogo vecom pobedom.To je prodaja Hawk varijante T-45 americkoj mornarici za potrebe trenazera sposobnog da slece i polece sa nosaca aviona.Ne samo sto je americka mornarica neko ko sigruno zahteva visoke standarde nego je Hawk morao i da se izbori i sa americkim proizvodjacima kao i politickim preprekama.
Politika da se kupuje domace je znacila da BAE mora da ima americkog partnera da bi mogao da prodje na tenderu.Partner je posto McDonnell Douglas sa kojim su vec imali iskustva prilikom rada na Harijeru.
1975.Americka mornarica je pocela da razmatra novi trenazer koji bi zmenio T-2C Buckeye i TA-4J Skyhawk.BAE je ponudio Hawk mornarici 1978.to je bilo praceno partnerstvom sa MDD 1980. a 1981 je Hawk zvanicno odabran za novi trenazer.
Ipak Hawk nikad nije pravljen sa namerom da bude operativan sa nosaca aviona.Tako da je ovo znacilo pravljenje jos jedne posebne varijante.Za upotrebu sa nosaca je bila potrebna ugradnja poptpuno novog jaceg stajnog trapa sa dodatkom za kacenje sa katapultom i kukom za sletanje,takodje promene koje su omogucavale bolje karakteristike pri letu na jako malim visinama.
Promene koje su morale biti zivrsene su bile tolike da je prototip poleteo tek 1988. a iste godine je potpisan i ugovor za proizvodnju.Ispitivanjem od strane americke mornarice uoceno je dosta sitnih nedostataka al i neki veci koji su morali biti otklonjeni(poznati kao “velikih pet”).
Dodatno odlaganje je nastalo zbog odluke da se proizvodna linija pomeri iz Kaliforinije u Sent Luis,tako da ispitivanja na nosacima niu uradjna sve do 1991.I posle toga su postojali odredjeni problemi a jedan Hawk se srusio prilikom sletanja 1992. tako da trenaza na novim avionima nije pocela do 1994.
Goshawk je u sustini i dalje Hawk ali poprilicno modifikovan,promene koje su uradjene ukljucuju:
-Ojacan zmaj aviona,vece repne povrsine,redizajnirano krilo i manje promene u kontrolnim sistemima.
-Novi poklopac kokpita kao i mini HUD za simulaciju upotrebe naoruzanja.Novo izbacujuce sediste,NACES koji je ustvari bio Martin Baker 14 radjen po licenci.
-Prednja noga stajnog trapa sa dva tocka i sa kukom za kacenje za katapult kao i kukom za kacenje pri sletanju,slicnom onoj na F/A-18.
-Dve vazdusne kocnice smestene ispred vertikalca,zaostavstina sistema slicnog onome koji je koriscen jos na F-86 Sabre.
-Jedan ventral fin umesto konvencionalnih dva.Male kontrolne povrsine ugradjene na repnim povrsinama koje omogucavaju da pri velikim napadnim uglovima repne povrsine ostanu efektivne.
-Novi Rolls Royce Adour F405-RR-401 sa 26.24 Kn potiska
1991.pri kraju razvoja novog Hawka,americki kongres je hteo da progura odluku da se u novi avion ugradi novi motor,turbo ventilatorski Garrett F-124-GA100,kako bi se americka industrija dodatno uposlila.Na papiru F-124 je bi mnogo moderniji motor od Adoura,davao je vise potiska i imao bolji odnos potisak/masa,duzi radni vek i jos neke prednosti.Ali glavno je bilo to “na papiru”.Posto je projekat vec mnogo kasnijo mornarica nije zelela jos jedan prekid i odugovlacenje u razvoju te je zadrzan Adour.
Goshawk je proizvodjen od strane MDD a BAE je bio kooperant u projektovanju aviona kao i Rolls Royce koji je ucestvovao sa svojim motorom.Uprkos trajanju i problemima sa razvojem,americka mornarica je veoma zadovoljna sa krajnjim ishodom programa.
Americka mornarica je prvobitno zelela da nabavi 302 aviona,ali sa zavrsetkom hladnog rata taj broj je ubrzo pao na 223.Godisnje je stizalo desetak aviona,a ukupno 206 je dostavljeno do kraja 2007.
Prva 83 proizvodna modela su bila T-45A koje su zatim od 1997. pratili novi T-45C sa glass kokpitom opremljenim sa dva multifunkcionalna displeja,novim HUD-om,GPS i jos nekim unapredjenjima elektronike.
HAWK MARK 100
Hawk je originalno dizajniran kao trenazer koji se moze koristiti i kao laki borbeni avion,ali nije bio bas adekvatno opremjen za takve zadatke.1981 BAE je razmatrao sta treba uraditi kako bi Hawk postao pravi laki borbeni avion,sto je rezurtiralo sa "Enhanced Ground Attack (EGA) Hawk" sa avionikom pozajmljenom sa F-16.BAE je ponudio ovu verziju Venecueli ali je taj posao propao.
Ipak ideja nije propala i EGA Hawk je sledece godine postao Hawk 100 a promene su ukljucivale:
-Jaci motor Adour 871
-Izduzeni vrh nosa u koji je ugradjen laserki obelezivac cilja Ferranti i Marconi FLIR.
-Unapredjenje avionike ukljucujuci RWR,radarske i IC protiv mere postavljene iznad izduva motora.Novi navigacioni i borbeni sistem sa radarskim altimetrom.
-Novi dizajn kokpita sa MFD i novim HUD is a HOTAS sistemom.Na prednjem mestu se nalaze dva MFD i HUD a iza jedan MFD i displej koji prenosi podatke sa HUD-a ispred.
-“Borbeno krilo” sa nosacima za IC rakete na krajevima krila i jos cetiri nosaca.Takodje krilo je nesto uvecano i dodata su dodatna zakrilca radi povecanja manevarbilnosti.Nosaci na krilima su takvi da se na njih moze postaviti dupli teret,tako da je moguce poneti naprimer do devet bombi od po 250 Kg.Maksimalni borbeni teret je 3000 kg.
Korisnici aviona i verzije iz ove serije:
Hawk 102:Vezrzija za Abu Dabi
Hawk 103:Verzija za Oman
Hawk 108:Verzija za Maleziju
Hawk 115:Verzije za kanadski trening program
Prvi Hawk 100 je poleteo oktobra 1987.
Hawk Mark 200
Posto je Hawk 100 trenazer sa borbenim mogucnostima,BAE je razmatrao i jednosed verziju Hawk koji bi bio pravi laki borbeni avion.Tako je nastao Hawk 200.Prvi demonstrator je poleteo 1986.pre Hawk 100,ali je izgubljen u udesu dva meseca kasnije a pilot Jim Hawkins je poginuo.Verovatno je ostao dezorijentisan ili je imao “black out” prilikom demonstriranja agilnosti aviona.
Hawk 200 ima motor Adour 871,borbeno krilo i jos neke stvari sa Hawk 100.Jednosed konfiguracija je rezultirala promenama na trupu i usisnicima,takodje je dobio jos tanje repne povrsine kao i mogucnost punjenja goriva u vazduhu.
Ugradjen je Northrop Grumman AN/APG-66H puls dopler multimodalni radar sa deset V-V i V-Z modova.
Korisnici aviona i verzije iz ove serije:
Hawk 203:Verzija za Oman
Hawk 208:Verzija za Maleziju
Hawk 209:Verzija za Indoneziju
Hawk LIFT/Hawk 128
1993. Australija je izabrala Hawk127 za napredni trenazer i narucila 33 aviona,od cega 12 da bude dostavljeno iz Britanije a ostatak sastavljeno u Australiji.Dostave su uradjene 2000 i 2001..Hawk 127 ima unapredjeni kokpit kompatibilan sa onim na Boeing F/A-18 Hornet koje poseduje Australija.interesantno je to da je jedan od gubitnika na tenderu bio T-45 Goshawk.
Bae je krenuo da razvija unapredjenu varijantu na bazi australijskog 127,pod imenom "Lead-In Fighter Trainer (LIFT)".Hawk LIFT treba da obezbedi prelaz na borbene avione naj novije generacije i ima radikalno izmenjeni kokpit i avioniku.
Kokpit je opremljen sa tri MFD-a,HOTAS kontrolnim sistemom,a HUD je takav da pruza istu sliku kaso sto je to na borbenom avionu za koji se pilot obucava.Takodje i GPS-INS navigacione sisteme,novi APU,mogucnost punjenja goriva u vazduhu,novi poboljsani zmaj "health & usage monitoring system (HUMS)".BAE tvrdi da je radni vek ovog aviona 3-4 puta veci od T.1.Rolls Royce za Hawk LIFT nudi i novi Adour 900 motor koji ima isti potisak kao 871 ali ima digitalnu kontrolu rada motora i duplo veci radni vek.
Korisnici aviona i verzije iz ove serije:
Hawk 127:Verzija za Australiju i Bahrein
Hawk 128:Verzija za britansko vazduhoplovstvo
Hawk AJT:Verzija za Indiju
Iako originalno projektovan broj za izvoz 1000 aviona u roku od 20 godina nije ispunjen,prodaje koje su obvljene sigurno su zadovoljavajuce.Hawk je nadmasio slicne avione kao sto su Alpha Jet,koji se vise i ne proizvodi.Trenutni konkurenti kaso sto su Aeromacchi MB.229 i Ceski Aero Vodochony L-59 su prodani u mnogo manjem broju.Sa dodatni unapredjenjima i novim verzijama kao sto su Hawk LIFT,Hawk je i dalje jako kompetentan avion na trzistu.
TT-Karakteristike BAE Hawk 128
Generalne karakteristike
Posada: 2
Duzina: 12.43 m
Raspon krila: 9.35 m
Visina: 3.98 m
Povrsina krila: 16.70 m²
Tezina praznog: 4,480 kg
Maksimalna tezina pri poletanju: 9,100 kg
Pogon: 1× turbo ventilatorski Rolls Royce Adour
Performanse
Maksimalna brzina: 1.028 km/h na vecim visinama
Dolet: 2,520 km (1,360 NM, 1,565 mi)
Plafon leta: 13,565 m (44,500 ft)
Brzina penjanja: 47 m/s (9,300 ft/min)
Potisak/masa: 0.65
Naoruzanje
Top 30 mm Aden
Do 3,085 kg ubojnih sredstava
Od raketa V-V :4× AIM-9 Sidewinder ili ASRAAM,a moguce je i drugo naoruzanje(opcionalno).
Izvor:vectorsite.net i drugi internet izvori.
|
