Akcije ilegalaca u okupiranom Beogradu

• 3Ovo se svidja korisnicima: Ehinacea, Lucije Kvint, Krusarac
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ltcolonel ::Најпре син Николе Калабића је имао 15 (рођен 1930) а не 11 до 12 година када је страдао. Друго цела прича да су свештеника Глушца и Николиног сина стрељали комунисти крајем маја 1945. године потиче из врло непоузданог извора. Чак и да је стварно стрељан (а не погинуо у борби) тешко је веровати да би комунисти стрељали сина Николе Калабића кад би дечак био одлично средство за уцењивање оца. Скоро је 100% сигурно да ако је Милан стварно стрељан није стрељан зато што је син Николе Калабића. Комунисти можда јесу били острашћени али нису били толико луди да испусте из руке таквог аса.

Potpukovnuče, naučio sam da u zvaničnu istoriju nikad ne verujem u potounosti. Išao sam u osnovnu školu koja je nosila ime ,,narodnog heroja" u čijoj biografiji piše sve najlepše o njemu dok ga lokalno stanovništvo pamti kao barabu i alkoholičara. Isto to radi i taj Samardžić, piše sve najlepše čak i o onima koji to ne zaslužuju.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:o pitanju da li je Leka Ranković spašavan iz bolnice već neka partizanka, a mislim da je to istorijski nesporno........

Pošto sam zadnji pisaoo tome, ne sporim ja spašavanje Leke Marka Rankovića, taman posla. No sporim tumačenje da je prva epizoda Otpisanih bazirana na njemu, već na drugoj akciji spasavanja dr Ivanke Nikoliš i njene bebe,pogotovo kada se uzme u obzir da je Leka u to vreme bio zabranjen. Doduše ima tihi odjek da spašavaju člana glavnog štaba,što dr Ivanka nije bila, a ni drugarica beba.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

A.R.Chafee.Jr. ::Citat:o pitanju da li je Leka Ranković spašavan iz bolnice već neka partizanka, a mislim da je to istorijski nesporno........

Pošto sam zadnji pisaoo tome, ne sporim ja spašavanje Leke Marka Rankovića, taman posla. No sporim tumačenje da je prva epizoda Otpisanih bazirana na njemu, već na drugoj akciji spasavanja dr Ivanke Nikoliš i njene bebe,pogotovo kada se uzme u obzir da je Leka u to vreme bio zabranjen. Doduše ima tihi odjek da spašavaju člana glavnog štaba,što dr Ivanka nije bila, a ni drugarica beba.

Sta god da je bilo, to je jedna dramska radnja...ne istorijski ili dokumentarni rad.
Pa dokle bre vise???

• 1Ovo se svidja korisniku: husky
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 12 Jan 2019 15:55

Једини извор који говори о томе да су Милана Калабића убили паризани: "Према мемоарима архимандрита Јована Радосављевића, који се позива на сведочење фочанског свештеника Новака Станојевића, Миро Глушац је ухапшен 25. или 26. маја 1945. године, заједно са петнаестогодишњим Миланом Калабићем и стрељани су у селу Блажуј, код Сарајева, на врелу Босне." Иначе ти мемоари су објављени 2018. године. Сам архимандрит Јован је у време тих догађања био далеко одатле.

Dopuna: 12 Jan 2019 15:59

Није спорно да је Милан рођен 1930. године, То нико није доводио у сумњу. Сестра близнакиња је преживела рат као што су преживеле и мајка и жена Калабићева.

• 5Ovo se svidja korisnicima: husky, bojank, voja64, amstel, Gama
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kalalaika ::Nadovezaću se na poruku u kojoj neko od forumaša tvrdi da je i za vreme SFRJ postojao naučni pristup istoriji. Možda je postojao ali nije bio ozvaničen, da su ti ,,profesionalci" obavljali svoj posao ne bi se pojavio Samardžić koji piše za široke narodne mase. Svi znamo za četničke zločine gde i kada su se dogodili a zašto ti silni stručnjaci nisu pisali o partizanskim zločinima ili možda nisu smeli? Čak i danas izbegavaju da daju odgovor na to, verovatno ne jer su ostrašćeni već ih nije briga da se time bave i tu nastupa Samardžić koji može neograničeno da piše i što jeste i nije.
Sad jedno pitanje, zašto su partizani streljali maloletnog sina Nikole Kalabića? Da li je dete od 11-12 godina zaslužilo da bude ubijeno jer mu je otac u drugoj vojsci? Jutros na instagramu čitam o nekom kragujevačkom gimnazijalcu od 15-16 kojeg su ubili partizani verovatno jer je napravio neku šalu koja im se nije dopala, sud ga rehabilitovao momentalno. I kad narod to čuje onda Samardžić dobije još veću popularnost.
Ti ono reče da ne znaš ko je taj Miloslav?
Ne piše taj za široke narodne mase, već je u određenom momentu i spletu okolnosti ranih devedesetih nanjušio kako da omasti brk od emigrantskih krugova i novostvorene ovdašnje grupacije neočetnika. Masovna šovinistička histerija tog trenutka je doprinela da se stvori gotovo milionska armija "četničkih potomaka" i poštovalaca lika&dela, na tržištu je bila veća potražnja od ponude revizionističkih sadržaja. Samardžić je ciljno i promišljeno plasirao pozamašnu gomilu nebuloza koje su imponovale takvom publikumu. Posmatrano iz ugla izdavača kojem je primaran profit - razumljiv potez, kao što neko sada ima ekonomsku računicu da štampa i plasira ove i ovakve tabloide u Srbiji.
Međutim, stavljati njegove uratke u isti rang s bilo kakvim istorijskim publikacijama je čist protivprirodni blud. Sasvim druga priča je propagandna delatnost u periodu nakon 1945. godine, kada se glorifikovala NOVJ. On izmišlja i konstruiše zbivanja koja se nisu dogodila.

• 8Ovo se svidja korisnicima: vathra, Sim.a, voja64, Joja, gavrilon, bojank, husky, miodrag
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ltcolonel ::Napisano: 12 Jan 2019 15:55

Једини извор који говори о томе да су Милана Калабића убили паризани: "Према мемоарима архимандрита Јована Радосављевића, који се позива на сведочење фочанског свештеника Новака Станојевића, Миро Глушац је ухапшен 25. или 26. маја 1945. године, заједно са петнаестогодишњим Миланом Калабићем и стрељани су у селу Блажуј, код Сарајева, на врелу Босне." Иначе ти мемоари су објављени 2018. године. Сам архимандрит Јован је у време тих догађања био далеко одатле.

Dopuna: 12 Jan 2019 15:59

Није спорно да је Милан рођен 1930. године, То нико није доводио у сумњу. Сестра близнакиња је преживела рат као што су преживеле и мајка и жена Калабићева.

Први јавно, експлицитно, објављени документ о смрти Калабића за који ја знам објављен је 1985. или 1987 (нисам више сигуран за годину) био је интервју са Ђорђем Нешићем (ратни друг мог оца) који је учествовао у хватању Калабића (о том хватању писао је Милован Пејановић, алијас Мајор Љуба, обавештајац Друге пролетерске, такође ратни друг мог оца).
Интервју је изашао у ''Дуги''. Да не препричавам сувише, суштина је следећа:
Оно што су у шест очију Крцун и Лека обећали у тој игри са Калабићем свакако нису могли да изведу, па је одиграна замршена и сјајна игра ''завлачења'', тако да је пуштено неколико паралелних прича о његовом крају, на које су се чак ''упецали'' и озбиљни историчари.
Суштина је следећа, парафразирам: ''Где смо могли да га пустимо? Убили би га било где. А за поверење у такву службу никако није било добро да се прочује да не држи реч.
Калабић је задављен у стану генерала Капичића (знамо ко је он), под маском да га спремају за сведочење''. Стан је био у Косовској улици. Иронија судбине да смо ми тада живели на углу Моше Пијаде (сада Дечанске) , Нушићеве и Косовске и да нас је од тог стана у ваздушној линији (кроз објекат) делило двадесетак метара.
ПС
Мој отац је учествовао у хватању Драже, али о томе ми до краја живота ни реч никада није проговорио, али би ме саслушао кад бих му ја почео да ''откривам'' оно што је стизало у јавност и понекад само климнуо главом. Вунена су то времена била, а сада тзв. ''историчари'' од тога праве сензацију.
Партизанска КОС израсла је у најкрававијој могућој школи - ратној, учећи на животима од тада највећих махера тог невероватног света. Против себе је имала и Абвер и Гестапо, СД, НКВД , Енглезе и кога све не, па је ипак успела да спроведе замисли врха коме је служила. То није питање идеологије, већ знања и храбрости, волели ми њих или не. Суровија и моћнија, луциднија служба, преживела би, али то свакако сви већ овде добро знате.

• 7Ovo se svidja korisnicima: Sirius, voja64, ltcolonel, bojank, husky, amstel, miodrag
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Пар запажања док сам истраживао евакуације авијатичара.
Прво што сам урадио је да погледам све што је доступно и што је објављивано на ту тему.
Код нас треба поменути фељтон Пере Стојановића који је са историчарске стране урадио јако добро посао, прикупио је скоро све што је тад било доступно. Навео је и тачне извештаје о броју евакуисаних авијатичара. Код њега има доста примера да се наводи да су четници предали или убили авијатичаре, из локалних извештаја.

Пошто сам прикупио скоро све појединачне извештаје евакуисаних америчких авијатичара, и податке о обореним авијатичарима, то све то убацио у базу података са неких 4700 имена, могао сам да идем да проверавам случај по случај. То уопште није лак посао, јер локални извештаји често промаше време пада, а амерички место, па је тешко упарити те извештаје. Зато сам морао и да правим базу података, како бих могао да лако изолујем ширу регију и временски период.

Резултати су врло често били неочекивани. Ево неких примера.

- Већина навода да су четници неког авијатичара убили или предали се показала као нетачна. Осим неколико навода који занимљиво нису ни имали пажњу у литератури, нпр пилот који је пао код Београда 17. априла, једна посада на Банији. Ту је и једна група авијатичара која је била у Словенији код Ђујића о којој је писано и која јесте предана Немцима.
Међутим показало се такође и који је био извор за тврдње које су се показале као нетачне. У већини случајева се ради о исказима локалног становништва, дато самим авијатичарима непосредно после, или после рата новој власти. Проблем је, неочекивано, настао код иследника, који није знао да испита сведока да ли се ради о нечему што је он видео, или је до тога дошао до сазнања. На пример, смртно рањеног авијатичара избацују из авиона, он пада и умире на земљи, касније долази четник до њега, а после њега сељак који помишља да га је четник пре тога убио. Или још простије, група авијатичара пада у неко село, одводе их четници и после неког времена нестају. Сељаци закључују да су их убили као и остали из краја по које су дошли.

- код ревизиониста је чест мотив "да су четници сарађивали са Немцима, предали би им пилоте". Истина је да их углавном нису предавали, али имамо и доста изјава авијатичара који наводе да су док су били са четницима провели одређено време са Немцима, Бугарима, усташама... да ли на путу, у градовима, итд. У Србији је то било ретко почетком 44е, али крајем је било врло често. Ван Србије још чешће.

- следећа занимљивост је да је доста авијатичара приликом евакуације код четника држало говоре на скуповима. Доста њих се и данас може наћи на сликама са потписом "четници са члановима савезничке мисије". Често су обилазили села и причали са народом. Све прилично необичне активности за неког ко је буквално пао са неба и ко би требало да се крије.
Имамо и више случајева да је Дража имао дуже разговоре са обореним авијатичарима, што је тешко објашњиво.
Оба случаја се лако могу објаснити тиме да је команда ЈВуО хтела да прикаже оборене авијатичаре као припаднике савезничких мисија, чиме би сакрила чињеницу да су их Савезници напустили.
Са друге стране из тога можемо да видимо да је база ЈВуО била наклоњена савезницима, чим је било потребно направити такву масовну операцију обмане.

После обимнијег истраживања су се неке раније прихваћене ствари показале као погрешне, али су се показале ствари које дају добро објашњење за неке догађаје.

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sirijuse moj tekst se odnosi na Milana Kalabića tj na njegovog sina.

• 2Ovo se svidja korisnicima: ltcolonel, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ltcolonel ::Sirijuse moj tekst se odnosi na Milana Kalabića tj na njegovog sina.

У праву си, превидео сам то, извињавам се свима, али све ово друго што сам написао остаје. Претпостављам да си и ти дошао до тих података.

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Manje više ali bez detalja.