offline
- Pridružio: 19 Jan 2012
- Poruke: 1990
|
U pravu ste da "leva skretanja" nisu tema .Malo bih se osvrnuo na sam trenutak pogibije Save Kovačevića.Još u doba SFRJ po Crnoj Gori su kružile različite verzije Savine pogibije.Evo šta o tome kaže njegov zamenik Savo Burić
Citat:"Trinaestog juna, u 3 sata izjutra, kolone su na svojim pravcima nagazile na njemačku odbranu. Kad su prvi znaci zore nagovijestili dan, tada su i prve eksplozije ispod spaljenog sela Krekova označile početak juriša Treće divizije za proboj preko Sutjeske. Borci su kidisali na njemačke rovove. Među prvima je iskočio komandant divizije Sava Kovačević. Njegov poziv na juriš povukao je kolone bataljona od čela do začelja... Nemci su otvorili strahovitu vatru. Iz prvih rovova su bacali bombe, iz sljedećih su tukli "šarci" i mitraljezi, a iza visova i kosa artiljerija i minobacači. Cijela prostorija između Sutjeske, Krekova, Košura i Kazana bila je odjednom pritisnuta vatrom. Ginuli su borci koji su jurišali na njemačke rovove, a i oni što su još bill u pokretu preko Sutjeske. Prvi njemački rovovi su pregaženi i počelo se uskakati u druge.
U prvom naletu palo je mnogo boraca i rukovodilaca. Među prvima je pao, pogođen u čelo, komandant divizije Sava Kovačević, koji se nalazio na čelu centra borbenog poretka" (Sutjeska II, Beograd 1959, 367).
Velimir Terzić
Citat:"Pred samu zoru prešli su Sutjesku dva bataljona Pete crnogorske brigade i Drugi bataljon Prve dalmatinske brigade, sa štabom Grupe, Štabom divizije i Štabom Pete cmogorske brigade i produžili u pravcu Krekova. U isto vreme prešli su reku Treći i Četvrti bataljon Pete cmogorske brigade, koji su prethodnog dana vodili borbu sa Nemcima, kada su ovi napravili ispad iz doline Sutjeske, ispod Mitrine Usovi, prema Dragaš-sedlu. Sve jedinice vršile su napad između Krekova i Usovičkog potoka. Ona prva grupa bataljona, sa štabovima, odmah posle svitanja. izbila je pred k 900, južno od Krekova, gde je dočekana ubitačnom vatrom iz neprijateljskih rovova. U tom momentu jedinice su zastale, a komandant divizije naredio je juriš i sam potrčao prema neprijateljskorn rovu, zgrabio jednog Nemca, razoružao ga, dao mitraljez jednom borcu i krenuo napred, ali je pao smrtno pogođen.
Vlado Šegrt i Dragiša Ivanović
Citat:"Začas smo se našli tamo, na tom krvavom razbojištu. Sve borac do borca, već postali kosturi. Ugledasmo Savine čizme, vire iz zemlje i šušnja, koji su seljaci iz Vrbice, krišom od Nijemaca, nabacali. Kad smo odgurnuli šušanj, odmah smo poznali Savu. Na dolamici se vidjelo kuda ga je presjekla njemačka mašinka. Kad smo ga dohvatili, stade se raspadati kao da je od paučine... Dragiša Ivanović, komesar Pete brigade, postroji četu i počasnom paljbom odasmo poštu mrtvom komandantu. S nekoliko dirljivih riječi oprostismo se od Save i ostalih drugova" (V. Šegrt, Krv na kamenu, Sarajevo 1974, 329).
Najneobičnija je verzija koju je,nehotice,iznela partizanka Ivana Stize u emisiji Hrvatskog radija "Ljudi XX stoljeća",emitovanoj 07.03.2009:
Citat: . . .Ivana Strize iz Segeta Donjeg u partizane je u jesen 1942. otišla s 15 i pol godina. Iako je rodom kod Trogira, u rat je otišla iz Šibenika. Govorila je o nasilju Talijana koji su ubijali od 1938. Jozo Lozovina je osnovao KP. Godine 1942. Talijani su palili kuće. Preko Svilaje i Dinare su bježali. «U Gerzovo kod Glamoča došla sam po naređenju druga Tita!», «Tito je bio veliki strateg i došao je popuniti pet brigada. U Kupresu je bilo najstrašnije protiv Crne legije u 4. ofenzivi. U partizanima sam bila bolničarka. Položila sam kurs. Bila sam u 3. diviziji, treće sandžačke brigade. Ovo je bilo strašno u III. ofenzivi. Ubijen je Sava Kovačević, zbjeg... Jedna majka jedno je dijete sahranila. Kod Vakufa štuke su nas gađale. Zalegli smo i tek poslije vidjeli što je sve ostalo. Divna Bosna! Plakala sam. Taj narod me se tako dojmio. Bilo je lijepo drugarstvo. Bilo je poštovanje, drugarstvo i poštenje me se jako dojmilo». O tomu kako joj je sada Ivanka Strize kaže: «Noćima ne mogu spavati i ovo mi smeta sada. I tada se umiralo od gladi. Nisam smjela otići na ulicu s momkom. Mati mi je bila pobožna. Srećom u V. ofenzivi bilo je lišća bukve, kopriva... Znala sam jesti divlje zelje. Spasila sam jednog Miku! Kad smo u V. ofenzivi došli do Sutjeske , pokojni Sava kaže: Napad, moji sokolovi! Komandant Plenić ga ubije pored mene! Došlo do rasula. Između Olova i Zavidovića Peko Dapčević nas postrojio. Stigla hrana iz Slavonije vlakom. Mnogi su umrli. Imala sam tifus. Do Šekovića smjestili me u selo Batkovići. Spasila me Semberija. Uključila sam se u XV. majevičku, a 1944. opet natrag, pa u Sandžak, pa dalje. Kod Ibra sam bila ranjena i dobila sam konja. Došla sam u Gornji Milanovac, Kragujevac, Semberiju, Županju, pa do Dravograda. Bi' će puno rekla!» . . .
Da li neko zna je li bilo kada neko istraživao okolnosti Savine pogibije ?
|
