Bitka na Sutjesci - Treća udarna divizija -Juriš i smrt Save Kovačevića

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Koliko je meni poznato iz svedocenja direktnih potomaka komandanta jedne od vecih partizanskih jedinica na Sutjesci (kasnije divizije), operater na radio stanici Vrhovnog staba je bio nemacki agent. Nemci su zato lako pratili kretanje VS jos od Durmitora i uspeli da ga sve vise sabijaju na tako mali prostor kako se operacija priblizavala svom finalu. Sudbinski preokret je dosao u trenutku avio bombardovanja polozaja VS kada je jedna od detonacija unistila stanicu. Prema istom svedocenju, tog coveka je likvidirao Leka Rankovic nekoliko meseci nakon bitke, kada je sabrao sve utiske, stavio ga pod nadzor i potvrdio svoje sumnje. U necijim memoarima je opisana ta likvidacija, ali bez previse detalja...
Prenosim ovo svedocenje onako kako sam ga cuo.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

...neki su vojni analitičari, vojni stratezi govorili , slušao sam ih da su NJemci jako dobri geostratezi...
...i moderator piše o tome, mislim da svi na forumu imaju daleko veće vojno iskustvo od mene,
...gorran odlično iznosi teze, a i ostali su odlični, da se nitko ne uvredi što ga ne imenujem, za prisluškivanje je moderator vjerojatno u pravu ,jer Njemci nisu prepuštali ništa slučaju da se desi,
...malo je off topic, ali se nadam da nećete zameriti...
...Iz memoara Maršala Montgomery-a:
Nijedan vođa , ma kako velik , ne može se dugo održati , ako ne postigne pobjedu , Bitka odlučuje sve .Kako se postiže uspjeh u bitki ?
" uspjeh komadantov ne proizlazi iz pridržavanja pravila ili oponašanja uzora . On se sastoji u posve novom shvaćanju dominantnih činjenica situacije u datom vremenu kao i svih snaga na terenu .Svaka velika ratna operacija je jednoistavna . Tu se traži temeljito ocjenjivanje aktuelnih događaja. Nema sigurnijeg puta do katastrofe nego imitirati planove prošlih heroja i prilagoditi ih novim situacijama "
Maršal Montgomery 1942 na putu u Afriku...
...čitajući materijale ovdje i prije o Bitci na Sutjesci, o 3 udarnoj diviziji , o moralnoj odgovornosti naspram ranjenika, naroda , nejači , ne mogu u potpunosti da shvatim, kakav su Ti ljudi imali karakter , od kud toliko vojno znanje , strategije , iz pisanja Montgomeriya koji je završio vojne škole , bio aktivno vojnik skoro 20 godina , prije II WW , se vidi da su Partizanski komadanti i VŠ imali to znanje...Moral u partizana je bio jako visok , čitajući memoare o Koči koji govori da je morao samo da se odmori , da mu glad nije predstavljala velik problem ali san da je ...
...Sava Kovačević je bio normalan , radnik , čovjek iz naroda ...
...dali ljudi u takvim situacijama daju i više nego što bi mogli , ne znam ,
...kad je razbijena 3 udarna divizija , da je njih cca 700 preživjelih boraca u oruženju borilo do posljednjeg ...

GORANOVA ČESTITKA "MIZARI"

Ivan Goran Kovačić, hrvatski pjesnik i revolucionar—partizan, koji je građansku liru zamijenio puškom "partizankom" i muzom uzvišenih ideala revolucije; pisac besmrtne poeme "Jama" — kretao se tokom pete neprijateljske ofanzive s Petom proleterskom (crnogorskom) brigadom.

Kad je 4. juna u Brigadu stiglo naređenje Vrhovnog štaba da Sava Kovačević Mizara, dotadašnji komandant brigade, treba da preuzme komandu nad Trećom udarnom divizijom, Goran mu je čestitao u stihovima novo postavljenje. Kako su se ovi stihovi ugasili s pjesnikovim životom u toku pete neprijateljske ofanzive, navodimo svjedočenje Rada Kneževića, zabilježeno u zborniku "Sutjeska":

"…Goran mu je čestitao u stihu — piše Knežević — a Sava, očigledno dirnut, zahvaljuje se, diže stisnutu pesnicu, i kaže:

— Teška je situacija, drugovi. Ali, uhvatićemo se u koštac sa neprijateljima i tući ih kao što smo ih svuda tukli!

Istog dana otišao je na novu dužnost u pravcu Pive" (Sutjeska II, 426).

Goran je bio optimist i kao pjesnik-ratnik i kao Jugosloven-revolucionar. Nošen revolucijom i lirom po vrletima Hrvatske, Bosne, Hercegovine i Crne Gore i, inspirišući se partizanskom borbom, iskazao je vlastiti optimizam o pobjedi revolucije i onda kada se činilo da je poraz na Sutjesci blizu:

— Situacija je zaista teška, ali ćemo iz nje izaći pobjedonosno kao uvijek — govorio je na pivskoj planini.

— Zbog veličine i opravdanosti naše borbe, o kojoj na koljenu pišem kad god mogu... i glad i golotinju i bosotinju i fizičke napore i sve opasnosti od ubojnog oružja, podnosim mnogo lakše no što sam pretpostavljao — govorio je u zanosu na Vučevu.

• 1Ovo se svidja korisniku: kenny74
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

vathra ::Што се тиче Коче Поповића и његовог прекида радио везе:
нисам видео податак да су немци на Сутјесци прислушкивали партизанске радио везе. У војној енц. се спомиње да су то радили успешно приликом пробоја партизана у Србију 1944.
Пробој у радио-тишини је могао да изненади немце, ако су прислушкивали радио везе.
Врло је вероватно да немци то јесу радили - те би било занимљиво видети да ли има информација о томе.Mislim da činjenica da Nemci 10.VI nisu znali gde je Tito govori protiv teorije o efikasnom prisluškivanju. U trenuku kad se glavnina operativne grupe VŠ već nalazila na Zelengori, Lüters je pretpostavio da se radi samo o lokalnom prodoru, a da je glavnina sa Titom na čelu još uvek istočno od Sutjeske. Na osnovu toga je izdao očigledno pogrešno naređenje, usmerivši glavni napad na prostor Sutjeske i istočno, a sporedni na Zelengoru. Doduše, i za taj "sporedni napad" je postojala velika premoć u ljudstvu, i naročito u vatrenoj moći.

Moj je utisak da su Nemci još uvek dosta potcenjivali partizane, i imali prilično maglovitu predstavu o njima. Očigledan napredak u nemačkom obaveštajnom radu, i u organizovanju i planiranju akcija, nastupio je sa Drugom oklopnom armijom avgusta 1943. Njeni kadrovi su se bez predrasuda upustili u studiozno proučavanje protivnika, i to je urodilo taktičkim kvalitativnim skokom na svim nivoima, počev od diverzantskih i terorističkih napada trupova, pa do složenih akcija velikog stila uz učešće dva i više korpusa.

Naravno, u tom periodu imali su jako dobre podatke o položaju, sastavu, namerama i kretanjima mnogih snaga NOVJ, a prisluškivanje radio-saobraćaja je u tome imalo veoma značajnu ulogu.

Kako se to očitovalo na terenu? Na primer, tokom leta 1944. 12. korpus imao je zadatak da se iz istočne Bosne izbori za prebacivanje u Srbiju. Nemci su ekonomičnom upotrebom relativno malih snaga (uglavnom posebno sastavljene pohodne grupe iz sastava 7. i 13. SS divizije) uspele da veoma namuče i iscrpu Sremce. Jedan od njihovih komandanata je kasnije napisao da je, kad je posle rata proučavao arhivske dokumente, doživeo veliko iznenađenje. Naime, tokom borbi, na osnovu učestalosti i uspešnosti nemačkih napada, bio je ubeđen da imaju posla sa višestruko jačim nemačkim snagama nego što je to stvarno bilo slučaj.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

B.Gajic ::Koliko je meni poznato iz svedocenja direktnih potomaka komandanta jedne od vecih partizanskih jedinica na Sutjesci (kasnije divizije), operater na radio stanici Vrhovnog staba je bio nemacki agent. Nemci su zato lako pratili kretanje VS jos od Durmitora i uspeli da ga sve vise sabijaju na tako mali prostor kako se operacija priblizavala svom finalu. Sudbinski preokret je dosao u trenutku avio bombardovanja polozaja VS kada je jedna od detonacija unistila stanicu.
Наравно да је могуће да је оператер био издајник - али није било неопходно.
На другој теми смо писали о прислушкивању, да поновим битне ставке:
- по специфичном куцању порука телеграфијом могуће је утврдити разлику између оператера
- триангулацијом је могуће одредити положај станице и њено померање. Станица је увек близу штаба.
Тако да видимо да су немци могли да прате јединице и без читања порука.

Партизани су користили ручно шифровање, које се релативно брзо разбије - потребно је ухватити довољно порука са истим кључем, тако да нова шифра пружа одеђену сигурност само краћи временски период.
Вод Волни је за годину дана, до јула 1943. дешифровао 523 партизанске радио-поуке, које су биле шифроване са 27 кључева (мање од 20 порука по кључу, што говори да је шифровање било рањиво и поред честог мењања кључева).

Лекина сумња да информације "цуре" преко радио веза је вероватно била основана, али је чудно да није посумњао у сигурност веза.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

vathra ::Лекина сумња да информације "цуре" преко радио веза је вероватно била основана, али је чудно да није посумњао у сигурност веза.Leki matematika nije bila jača strana
Mislim da taj propust ide na dušu Pavla Savića.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 31 Mar 2012 23:24

..."Od strašne buke plotuna, koji su se gotovo slili u jedinstvenu grmljavinu, tresla se Sutjeska. Pucale su i puške i bombe i mitraljezi i bacači i topovi, a jeku je presijecala neobična kanonada artiljerije. Nismo imali nikakvu kontrolu o tome ko je ostao na putu ove posljednje noći našeg putovanja — te strašne noći mučenja i umiranja" — piše Obrad Cicmil.

"U paklu Sutjeske" u koloni Treće divizije poginula su i dva člana Izvršnog odbora AVNOJ-a, Nurija Pozderac, potpredsjednik i Veselin Masleša, član. Kod Vrbnice su uhvaćeni poslije proboja Dr. Sima Milošević, profesor Beogradskog univerziteta i član Izvršnog odbora AVNOJ-a i mladi hrvatski pjesnik i revolucionar Ivan Goran Kovačić, pisac besmrtne poeme "Jama". Zaklali su ih četnici "negdje na obalama Drine", pa im se ni grob ne zna.

Moša Pijade, u članku o Vladimiru Nazoru, napisao je i ovo:

"Njegov mladi drug, Goran Kovačić, nije proživio nedaće pete ofanzive. Mladi hrvatski pjesnik, koji je u pjesmi "Jama" tako snažno oformio najžešći u ovom ratu ispjevani protest protiv ustaških pokolja nad Srbima, bio je ubijen od "srpskih osvetnika", četničkih izroda, tih švapskih i ustaških saveznika. Prerezali su grlo, koje je tako iskreno i snažno grmjelo iz bratske hrvatske duše protiv ustaških zločina nad srpskom nejači. Nikada poštenije i čovječnije djelo pjesnika nije bilo grđe kažnjeno i nikad čelo ubice nije bilo ukaljano sramnijim zločinom. Čitajući Goranovu "Jamu", pokoljenjima i pokoljenjima srpske omladine stezat će se srce nad zločinima, koji su izazvali takav krik pjesnika, ali isto tako i nad zločinom, koji je tome divnom galebu prerezao grlo".


NAD GROBOM SVOG KOMANDANTA

Šest dana poslije Savine pogibije, nad njegovom humkom se našlo 35 proleterskih boraca i rukovodilaca, koji su, nakon što su se probili u Izgori, dobili zadatak da se vrate preko Sutjeske i uhvate vezu sa Vrhovnim štabom u Bosni. Raja Nedeljković, narodni heroj i član Politodjela Pete brigade na Sutjesci, piše:

"Približavamo se mestu gde je poginuo Sava. Spuštamo buket ubranog livadskog cveća pored humke. Ostavljamo svoga komandanta, sa svim poginulim drugovima, da večno stoji i čuva stražu nad Sutjeskom i slobodom" (Sutjeska II, 417).

Tek krajem ljeta su se na Krekovima našli partizani Desete hercegovačke i Pete crnogorske i sa svim vojničkim počastima sahranili komandanta Savu. Vlado Šegrt, narodni heroj, komandant Desete i Dragiša Ivanović, politički komesar Pete crnogorske brigade, zapisali su ovaj događaj:

"Začas smo se našli tamo, na tom krvavom razbojištu. Sve borac do borca, već postali kosturi. Ugledasmo Savine čizme, vire iz zemlje i šušnja, koji su seljaci iz Vrbice, krišom od Nijemaca, nabacali. Kad smo odgurnuli šušanj, odmah smo poznali Savu. Na dolamici se vidjelo kuda ga je presjekla njemačka mašinka. Kad smo ga dohvatili, stade se raspadati kao da je od paučine... Dragiša Ivanović, komesar Pete brigade, postroji četu i počasnom paljbom odasmo poštu mrtvom komandantu. S nekoliko dirljivih riječi oprostismo se od Save i ostalih drugova" (V. Šegrt, Krv na kamenu, Sarajevo 1974, 329).

"I slučajno, 13. septembra, tačno tri mjeseca poslije Sutjeske, Peta crnogorska nailazi na Sutjesku iz Bosne na putu za Crnu Goru prema zadatku dobivenom od Vrhovnog štaba...

Svečana i veličanstvena komemoracija palim drugovima na Sutjesci. Odajemo poštu i našem Savi, našoj slavi. Pogledasmo. Seljaci mu nijesu htjeli uzeti ni lijepi perorez niti muštiklu iz džepa. Poznavali su ga još iz 1942. godine..." (Sutjeska II, 329).

Tako je na Sutjesci — tronu istorijske vječnosti pete neprijateljske ofanzive protiv NOVJ u tragiki epopeje Treće divizije — ostao sa svojim ratnicima na vječnoj straži oružane revolucije — slavni komandant Sutjeske.

Dopuna: 31 Mar 2012 23:37

Iz izvještaja Njemačkog komadanta 118 lovačke divizije:
Neprijatelj: Tok borbi je dokazao da su partizanske snage pod komandom Tita „strogo., organizovane, vešto vođene i poseduju začuđujuće visok borbeni moral. Neprijatelj je vodio veoma pokretnu borbu a i u odbrani bili su aktivni. Karakteristični su bili masirani udari koncentrisanim snagama na jednom mestu, po vremenu koje je pogodovalo neprijatelju (otpada avijacija!), i tamo gde nije dosezalo dejstvo naše artiljerije. Tako je partizanima pošlo za rukom da ponovo nadoknade nestašicu u teškom naoružanju i da, koristeći mrak, maglu i kišu, idu na juriš, borbu prsa u prsa. Pri tome su pokazali da su fanatični borci koji su malim zadovoljni, koji dobro poznaju težak planinski teren i koji se žilavo bore.

Naoružanje partizana bilo je dobro. Raspolažu sa iznenađujuće velikim brojem automatskog oružja (puškomitr., mitr., minobacač., itd.) i sa dovoljno municije. Izveštaji se slažu u tome, a i naši gubici dokazuju, da znaju da rukuju tim oružjem. Koristeći odličnu obaveštajnu službu (pomoć stanovništva, itd.), pogodnosti zemljišta i maskiranje (i uniformama svake vrste), ponovo im je pošlo za rukom da napadnu naše jedinice.

Nasuprot četnicima,[7] partizani su, nema sumnje, protivnik koga treba ozbiljno uzeti, kome su dorasle samo jedinice koje su opremljene i naoružane svim onim što je potrebno za rat u planinama, koje su dobro obučene i navikle na najveće telesne napore.

Partizani su otimali oružje , ali od kud da je naoružanje partizana bilo dobro ?

• 1Ovo se svidja korisniku: rexdeuss
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

rexdeuss ::Partizani su otimali oružje , ali od kud da je naoružanje partizana bilo dobro ? U ovom slučaju, najvećim delom od Italijana. Tokom bitke na Neretvi, snage NOVJ oduzele su u Prozoru, Drežnici, Rami, Jablanici, Ostrošcu od Italijana veliki deo naoružanja 154. peš. divizije Murge.

Sledeća velika zaplena oružja i opreme bila je bitka na Javorku severno od Nikšića 1/2. V, gde su se partizani dobro opremili oružjem 23. peš. divizije Ferrara:
Citat:У борбама на Јаворку непријатељ је ,имао 670 мртвих официра, подофицира и војника, око 800 заробљених (580 Талијана и око 200 четника) и мноштво рањених. Укупно је избачено из строја око 1.450 војника. У тим борбама је уништено: 6 тенкова, 7 камиона и 2 мотоцикла, а заплијењено је: 7 тенкова, 17 камиона, 4 мотоцикла, 4 брдска топа 45 мм, 11 тешких и лаких минобацача, 12 митраљеза, 500 пушака, 1.941 минобацачка и топовска граната, 120.000 ме- така за пјешадијско наоружање, 700 ручних бомби, 3.140 комада ћебади, 801 шатореко крило, 150 мазги, већи број ранаца, чутурица, пољских казана, маски против бојних отрова, пионирског алата, 5 радио-станица и друго.(Blažo Janković, http://www.znaci.net/00001/148_5.pdf )

Zatim dolazi Bioče 15-17. V i 383. puk 19. peš. divizije Venezia:
Citat:Тиме су били створени услови за непо- средан напад на Биоче и дефинитивну ликвидацију 383. пјешадијског пука. Талијани су, међутим, упорно настојали да снагама из Подгорице извуку опкољене јединице из Био- ча. Те покушаје на вријеме су осујетили 3. батаљон 4. бригаде и батаљон Зетског одреда. Непријатељ је још јед- ном покушао да с два батаљона „црних кошуља" и батаљо- ном 127. пјешадијског пука, које су подржавале артиљерија и авијација, извуче опкољене снаге, али је и тај покушај пропао. УГБ је успјела да у енергичној борби 17. маја уништи и зароби главнину 383. пука, ослободи Биоче, за- твори правац Матешево—Подгорица и обезбједи бок и дејства 2. пролетерске дивизије према Колашину и Мојковцу. На бојном пољу је остало 339 мртвих талијанских војника, а 400 их је заробљено. Од ратног материјала, поред осталог, УГБ је заплијенила 9 брдских топова, 27 митраљеза, велики број пушака, муниције и други материјал.(isto)

• 5Ovo se svidja korisnicima: Gorski car, rexdeuss, Khaless, RJ, Vojo
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mnogo hvala i za temu i za postove i jako je lijepo da se podsjetimo sta je hrabrost, pozrtvovanje i cast. Slava svim koji su tamo darovali svoj zivot, ali i svima koji su to sve prosli i slucajno prezivjeli.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 01 Apr 2012 10:13

B.Gajic ::Koliko je meni poznato iz svedocenja direktnih potomaka komandanta jedne od vecih partizanskih jedinica na Sutjesci (kasnije divizije), operater na radio stanici Vrhovnog staba je bio nemacki agent. Nemci su zato lako pratili kretanje VS jos od Durmitora i uspeli da ga sve vise sabijaju na tako mali prostor kako se operacija priblizavala svom finalu. Sudbinski preokret je dosao u trenutku avio bombardovanja polozaja VS kada je jedna od detonacija unistila stanicu. Prema istom svedocenju, tog coveka je likvidirao Leka Rankovic nekoliko meseci nakon bitke, kada je sabrao sve utiske, stavio ga pod nadzor i potvrdio svoje sumnje. U necijim memoarima je opisana ta likvidacija, ali bez previse detalja...
Prenosim ovo svedocenje onako kako sam ga cuo.
Moguce je je to istina.U kljucnom trenutku bitke kad je Koca resio da se probije u pravcu Balinovca radio veza nije funkcionisala izmedju Prve i Druge divizije.
NI 7 banijska divizija takodje nije imala radio vezu pa se izvukla.

Dopuna: 01 Apr 2012 10:22

gorran ::vathra ::Лекина сумња да информације "цуре" преко радио веза је вероватно била основана, али је чудно да није посумњао у сигурност веза.Leki matematika nije bila jača strana
Mislim da taj propust ide na dušu Pavla Savića.

Ja mislim da propust ide na dusu Tita koji je postavio Pavla Savica za sifranta.Savic je bio fizicar.

Za sifre i radio vezu trebali su matematicari i poznavaoci elektrotehnike.
Recimo Blazo Jankovic je bio profesor matematike mogao je on da bude ukljucen u taj posao.

• 2Ovo se svidja korisnicima: rexdeuss, Vojo
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Сумњао је Лека, као прекаљени илегалац (сетимо се његовог спасавања из руку специјалне полиције) у све, али ово су ствари које нису одлучивале ситуацију на терену. Партизанима је (осим огромне личне храбрости, идеолошке убеђености и личног другарства и пожртвовања, пресудних личних особина у рату) на руку ишао и невероватно неповољан терен за противника. Могли сте да стојите двеста метара даље од главнине снага, да слушате њихове станице, а да вас дели нека непремостива јаруга или вис. Много пута су се борбени стројеви мимоилазили за неколико десетина метара, не знајући једни за друге...Људи, ми причамо о партизанском рату и борби на живот и смрт, а не о мапама над којима неке прдоње са златним ширитама померају заставице и играју се битке.