Bitka na Sutjesci - Treća udarna divizija -Juriš i smrt Save Kovačevića

• 3Ovo se svidja korisnicima: rexdeuss, VP6919, Vojo
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 31 Mar 2012 0:53

Tu se sad otvara ono slavno pitanje: da li je neko nekoga žrtvovao.
Ruku na srce, ta tema je postojala, i visila u vazduhu sve vreme.

Tu postoje dva važna principa gerilskog ratovanja, međusobno suprotna.

Prvi je, imperativ održanja jdne borbeno sposobne grupacije koja će biti u stanju da nastavi ofanzivne akcije, kako bi obezbedila pristupanje novih boraca i osvajanje neophodne opreme i oružja. Da bi se ovo ostvarilo, ponekad se moraju podneti bolne i teške žrtve - moraju se žrtvovati oni koji više nisu u stanju da se bore.

Drugi princip je princip kodeksa časti, koji ne dozvoljava ostavljanje ni mrtvog, a kamo li ranjenog druga neprijatelju.

Moglo bi se reći da je tokom Bitke na Sutjesci Koča Popović, budući disciplinovan, intelektualan i racionalan, radio saglasno prvom principu.
Sava Kovačević je bio naklonjen drugom.

Mislim da se oba izbora mogu i moraju poštovati.

Što se tiče opredeljenja Tita i VŠ, rekao bih da je bilo bliže Savinom nego Kočinom stavu. Već samo držanje snaga zajedno, u jedinstvenoj taktičkoj grupaciji, sugeriše da prvi princip nije usvojen, bar ne u čistom obliku.

Ni podela na dve grupacije nije to suštinski promenila. Nemajući dovoljno podataka o nemačkom rasporedu, VŠ nije mogao ni na koji način unapred znati koji je pravac bolji. Druga grupa trebalo je da se probije nazad, preko Tare u Sandžak. Objektivno, to uopšte nije bila loša ideja. Nakon 5.VI Nemci su prevlačili svoje rezerve na zapad, i desno od Tare ostale su samo taktički nedorasle italijanske jedinice.
Osim što Taru nije bilo moguće preći.
A opet, da par dana nije padala kiša, to se moglo ispostaviti kao sasvim realna mogućnost.

Jedan detalj mi izgleda kao posebno signifikantan. Tito je ranjen 9. VI oko 10 pre podne. Prethodno je dozvolio Drugoj dalmatinskoj da napusti Bare. Međutim, kako su se i delovi 2, 4. i 6. proleterske i 7. krajiške takođe povukli sa prostora južno od Košura, Tito je shvatio da je izlaz iz doline Sutjeske ostao nebranjen. Tražio je izveštaj da li je uspostavljena veza sa delovima 7. banijske divizije, koja je trebalo da se pojavi otuda. Kad je obavešten da nije, Tito je preuzeo taktičku komandu u svoje ruke (kdt 4. proleterske je poginuo tog dana) i poslao 4. proleterske nazad u pakao, preko doline Hrčavke na Tisovo brdo, sa naređenjem da prihvati Banijce, sa jasnom namerom da uprkos svemu ostane u mestu do njihovog pristizanja.
Treba podsetiti da se u tom trenutku grupa brigada oko VŠ nalazila na području ne širem od 5 km, pod pritiskom 5 nemačkih napadnih kolona sa svih pravaca.
Desetog u zoru, kad su Banijci izbili sa Sutjeske i naišli na crnogorski bataljon, nisu mogli da veruju svojim očima. Ta istrajnost u solidarnosti pod najtežim uslovima do te mere ih je ganula, da je štab 7. banijske divizije napisao pismenu zahvalnicu Crnogorcima.

U mnogim situacijama, Tito možda izgleda kao neodlučan i nervozan komandant koji često i naglo menja svoje odluke. Međutim, ovaj, i još par detalja pre ocrtavaju like jednog staloženog i hladnokrvnog komandanta.


Koča Popović je međutim ovo zadržavanje oceniko kao samoubilačko. On je bio 4 km severno. Devetog posle podne proglasio je da njegova radio-stanica ne radi, da ne može da stupi u kontakt sa VŠ, i poslao im kurira sa porukom da on odlazi na sever, da imaju u vidu i zatvore rupu, a još bolje da krenu za njim. Razbio je nemačku borbenu grupu Höhne, pa grupu Ludwiger, i 11. posle podne radio stanica mu je čudesno proradila.
Tito je bio besan na njega, i odlučio da ga smeni. Međutim, njegova nedisciplina im je svima otvorila izlaz na sever, pa je stvar kasnije potisnuta.

Koči nenakonjeni ljudi su kasnije pričali da je Koča ocenio da je Tito gotev, te da on (Koča) treba da izvuče svoje dve brigade i da nastavi borbu, a od svog štaba napravi jezgro budućeg Vrhovnog štaba.

Dopuna: 31 Mar 2012 0:57

cinoeye ::Moже ли неко поставити слике као и мапе и положаје јединица Нов и окупатораOvo je iz monografije 2. proleterske:


( http://www.znaci.net/00001/55.htm )

Sad ću da nađem mape iz knjige Đ. Kladarina.

Dopuna: 31 Mar 2012 1:08

Mape do 27. V:

















Dopuna: 31 Mar 2012 1:24

29-31. V:







Dopuna: 31 Mar 2012 1:34

jun:

• 6Ovo se svidja korisnicima: rexdeuss, Lažni Kalabić, voja64, Vojo, ILGromovnik, RJ
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Рексдеус,

хвала за исказано поштовање.

Мој отац је био борац Друге пролетерске НОУБ, у саставу чачанског батаљона (''гребићи''). У бици је активно учествовао као рековалесцент (тек што су прошли Неретву) и прошао је борбе на Вучеву и Зеленгори. Вучевска борба је била једна од пресудних јер је било питање тренутка ко ће овладати доминантним висом. Ко год је био на Сутјесци, зна да мора да искриви врат како би сагледао застрашујуће литице ове планине. Немци су на плато стигли чекрцима и планинарском опремом, а партизани као и увек - пешке.

Мој стари је као школовани официр имао много књига из историје НОБ, а посебно место је заузимао серијал о бици на Сутјесци. Никада од њега нисам чуо ружну реч на рачун командовања. Таква су била времена - радио станица није било или су се често квариле, курири су гинули или умирали од исцрпљености, преглед укупне ситуације био је лош или бар недовољан. Зато никога посебно не треба директно оптужити да трагедију легендарне Треће дивизије и њеног команданта. Просто, била је то борба на живот и смрт и није се могло другачије. Било је - бити ил' не бити и нико није био поштеђен жртве. Данас, када имамо све ово што имамо, лако је говорити о средствима везе и комуникацији међу старешинама. Тада, изгладнели, изнурени, водили су пресудну борбу против одлично организованог непријатеља. Клањам се свакој секунди њиховог подвига. Често се питам - да ли смо заслужни да носимо имена њихових наследника...

• 2Ovo se svidja korisnicima: Vojo, ILGromovnik
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Jedan detalj mi izgleda kao posebno signifikantan. Tito je ranjen 9. VI oko 10 pre podne. Prethodno je dozvolio Drugoj dalmatinskoj da napusti Bare. Međutim, kako su se i delovi 2, 4. i 6. proleterske i 7. krajiške takođe povukli sa prostora južno od Košura, Tito je shvatio da je izlaz iz doline Sutjeske ostao nebranjen. Tražio je izveštaj da li je uspostavljena veza sa delovima 7. banijske divizije, koja je trebalo da se pojavi otuda. Kad je obavešten da nije, Tito je preuzeo taktičku komandu u svoje ruke (kdt 4. proleterske je poginuo tog dana) i poslao 4. proleterske nazad u pakao, preko doline Hrčavke na Tisovo brdo, sa naređenjem da prihvati Banijce, sa jasnom namerom da uprkos svemu ostane u mestu do njihovog pristizanja.
Treba podsetiti da se u tom trenutku grupa brigada oko VŠ nalazila na području ne širem od 5 km, pod pritiskom 5 nemačkih napadnih kolona sa svih pravaca.
Desetog u zoru, kad su Banijci izbili sa Sutjeske i naišli na crnogorski bataljon, nisu mogli da veruju svojim očima. Ta istrajnost u solidarnosti pod najtežim uslovima do te mere ih je ganula, da je štab 7. banijske divizije napisao pismenu zahvalnicu Crnogorcima.

...ja sam iz Siska , banija , tako da me , uvijek podsjetnik na nekadašnju solidarnost i žrtve , ...Izazove naklon i strahopoštovanje moralnosti i ljudskosti, koja je tada ukazivana , danas potpuno nepoznata , iščeznuta ...

...evo par slika











Obren Ivković, piše:

"Nijemci su bili utvrdili niz uzastopnih položaja i organizovali takav sistem vatre da je tu zaista bio vatreni pakao kakav sam rijetko u ratu osjetio. Borba je trajala od jutra pa do 11 časova. Vršeno je nekoliko juriša u kojima je neprijatelj bio odbačen na same padine kod sela Krekovi. Ali, i pored velike hrabrosti našiih bataljona, proboj nije uspio... U ovim jurišima palo je na stotine mrtvih i ranjenih, kako na jednoj tako i na drugoj strani. To je bila prava klanica... Neću zaboraviti onaj trenutak kada je Sava, sa jedne kose ispred sela Krekovi, snažnim glasom pozvao bataljone na juriš. Od mjesta Savine pogibije bio sam udaljen oko 50 metara. Na istom mjestu poginuli su Đuro Roganović, Dušan Bojović, Savin bratić Dragan i veliki broj drugih, poznatih i nepoznatih drugova iz raznih krajeva naše zemlje..." (Sutjeska II, Beograd 1959, 327).

Oticali su krv i snaga Treće divizije. Odlučivala se bitka i sudbina ranjenika. I sudbina Divizije. Tamo gdje je Sava pao niko se kroz obruč nije probio.

Divizije više nije bilo. Grupe i pojedinci su se u više pravaca, kad je "kao električna varnica proletjelo od borca do borca: Pogibe Sava!"

Na bojištu je ostao slavni komandant!

Kada su Titu u Bogoviće javili o njegovoj pogibiji dugo je ostao zamišljen.

— Ogromna šteta i za Partiju i za vojsku — rekao je Tito.

"ZAUSTAVISMO SE NA MOMENAT NAS NEKOLIKO ŽIVIH PORED MRTVOG KOMANDANTA, KOJI IAKO MRTAV PAVŠl PREKO GRUDOBRANA NA ROVU SA ISPRUŽENOM RUKOM KAO DA JE POKAZIVAO 'NAPRED I DALJE KOMANDOVAO NAMA, SVOJIM DRUGOVIMA'"

(RAJA NEDELJKOVIĆ)


"SAVINO TELO PREKRISMO I PRODUŽISMO BORBU"

( nemam namjeru s velikim slovima nikoga upozoravati, već sam prekopirao tekst u cijelosti )

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Gorrane,
Hvala na ovako opsirnom odgovoru. Ja sam citao dosta o Bitci na Sutjesci, ali malo (ili malo vise) slabije pamtim od tebe.
Nekoliko stvari bih pomenuo i osvrnuo bih se na delove tvog izlaganja, ako ne zameris. Gerilske trupe po pravilu moraju da budu pokretljive da bi uvek izbegle zamke opkoljavanja i unistenja na jednom mestu od strane neprijatelja. To se slazemo. Ali, ako bi se partizani tako ponasali sa ranjenicima, izbeglicama, civilima itd., onda bi po mom misljenju dosli u problem prilikom regrutovanja novih masa u novooslobodjenim pravilima jer ko ce pristupiti toj vojsci ako postoji velika verovatnoca da bude ranjen ili zarazen nekom bolescinom, a zna da ga saborci u tim trenucima ostavljaju jer im nije koristan? Dilema je velika, to se mora priznati. Znam iz pricanja nekih partizana iz Juzne Srbije da su oni cak i leseve svojih drugova pokusavali da izvuku sa bojnog bolja da ih sahrane i da neprijatelj (najcesce Bugari) ne bi imao precizne podatke o njihovim gubicima.
Sto se tice Centralne bolnice, mozda je jos tokom IV neprijateljske ofanzive Vrhovni stab NOVJ napravio gresku sto je nije uputio prema Lici ili ka nekom drugom pravcu kako bio tri glavne svoje divizije usmerio ka Neretvi i kontraofanzivi. Kasnije je i sam Josip Broz-Tito tokom bitke razmisljao da ih uputi na jug, cak je i 9. dalmatinsku diviziju upucivao da ispita alternativni pravac evakuacije ranjenika, ali tada je bilo vec kasno. Ovo je vec prica "sta bi bilo kad bi bilo", ali tek da napomenemo.
E, sada za proboj 1. proleterske divizije i Kocu Popovica, citao sam u nekom novinskom feljtonu, ne u istorijskoj knjizi (a novinarske feljton i memoare ucesnika rata smatram daleko manje pouzdanim od istorijskih knjiga) da je Koca kasnije morao da odgovara pred nekom komisijom za to. To je bilo negde posle rezolucije Informacionog biroa kada je bio zigosan Sreten Zujovic-Crni kao covek koji je bio uveren da ce Nemci u zavrsnoj fazi Bitke na Sutjesci unistiti Tita i da je potrebno izvuci se iz obruca i nametnuti se ostacima NOVJ kao novi vrhovni komandant. Vreme je, medjutim, pokazalo da je Koca bio u pravu i da je jedinu tu izvrsen proboj obruca.
Razliku u kvalitetu komandovanja Vrhovnog staba NOVJ u Bitci na Neretvi i Bitci na Sutjesci mozemo traziti i u cinjenici da teren partizanima nikako nije isao na ruku na Sutjesci. Bili su saterani u kozje staze i ogoljeni teren, skupljeni, izlozeni napadima avijacije itd. Pritom ne treba zaboraviti da su iste jedinice bile iznurene petomesecnim skoro neprekidnim borbama sa nadmocnijim neprijateljem.
Spomenuo si brojnost Nemaca u odnosu na partizane na Sutjesci. Da je samo malo ilustrujem: samo 7. SS divizija "Princ Eugen" bila je brojcano jaca od svih partizanskih jedinica koje su ucestvovale u 5. neprijalteljskoj ofanzivi! Pritom, treba spomenuti da su Nemci uocili nakon Bitke na Neretvi da se partizani ne mogu unistiti obicnim posadnim jedinicama namenjenim za odrzavanje reda i mira na okupiranom podrucju, pa su postojece posadne divizije na brzinu pretvarali u mnogo kvalitetnije lovacke (704. u 104. lovacku, 714. u 114. lovacku, 717. u 118. lovacku diviziju itd). Znaci, kvalitetnije i borbeno obucenije nemacke snage ucestvovale su u V neprijateljskoj ofanzivi.
Najzad, spomenuo si nepotrebnu partizansku razvucenost pre samog pocetka nemackih operacija na Sutjesci, recimo ka Biocu (ako se dobro secam, tu je bila 4. crnogorska brigada 2. proleterske divizije). Nepovoljan raspored partizanskih jedinica uoci bitke bio je posledica namere Vrhovnog staba NOVJ da borbena dejstva prebaci u Srbiju i na Kosovo i Metohiju. Uoci samog pocetka napada partizani su se pripremali za napade na Kolasin i Mojkovac. Ali, ispad jedne brigade ka Biocu imao je i pozitivne posledice u pocetku jer su Nemci ocenili da se partizani koncentrisu ka jugoistoku fronta, pa su vrsili pregrupisavanje snaga.
Eto, toliko za sada od mene.

• 1Ovo se svidja korisniku: Vojo
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 31 Mar 2012 11:25

Тада, изгладнели, изнурени, водили су пресудну борбу против одлично организованог непријатеља. Клањам се свакој секунди њиховог подвига. Често се питам - да ли смо заслужни да носимо имена њихових наследника...[/quote]

...Da, upravo tako,
...hvala svima na komentiranju teme, ako imate još materijala ili mišljenja volio bih pročitati ...
...dok god se priča o bitci na Sutjesci , njihova vojnička , ljudska , moralna vertikala će živjeti , drago mi je da nije zaboravljena ...

Dopuna: 31 Mar 2012 12:17

...iz razgovora s Kočom :

Slušao sam više puta moje ratne drugove, saborce sa Sutjeske koji su bili u prilici da iz neposredne blizine posmatraju stanje oko vrhovnog komandanta. Njihovo je mišljenje daje tada bilo i nesnalaženja, zbunjenosti u času kad se nije smelo oklevati. Titu je, razume se, bilo najteže. Sve je zavisilo od njega a on se, uz sve druge nevolje, suočavao i sa surovom dilemom - kako spašavati ranjenike.

- A kako ste se Vi odlučili za proboj s Prvom proleterskom divizijom?

Bez kolebanja. Nije bilo drugog izbora. Krenuli smo i uspeli, uvereni da otvaramo put za izlazak i drugih jedinica iz neprijateljskog obruča.

Kako su stvari potom tekle - mislim na operacije, žrtve, rezultate - to je poznato, manje ili više. Dužan sam, ipak, da s tim u vezi, ponovim istinu koja borcima sa Sutjeske nije ostala nepoznata a valjda ni za istoričare nije sporna: ako sam za odluku o proboju Prve proleterske divizije odgovoran, ili zaslužan, uglavnom ja, za njeno sprovođenje, hoću reći za uspeh te operacije, odlučujuća je bila sposobnost i hrabrost Danila Lekića. Ko zna kako bismo prošli da nije bilo njegove smelosti i upornosti.*

Mogao bih to ilustrovati jednim, manje poznatim detaljem. Pri kraju proboja, kad su moje jedinice već bile prešle put Kalinovik-Foča, došlo je do teških okršaja u kojima sam izgubio mnogo boraca. Baš onih koji su, da tako kažem, svojim životima demantovali čudovišna podozrenja o »bežanju« jer su, po mom rasporedu i naređenju, štitili prolaz jedinicama koje su išle za nama. Izginuo je dobar deo Prvog bataljona koji je taj prolaz branio od neprijatelja.

Tada, posle tih bitaka, na putu prema Miljevini, ja sam dobio pismenu poruku od Tita. Dosta dirljivu, moram reći.

- Imate li je, možda, sačuvanu?

Ja nemam, ali je možete naći među ratnim dokumentima. Čuo sam da je negde i objavljena.

- Šta Vam je tada pisao Tito?

Dok smo se mi probijali sa Sutjeske ka Miljevini, on je bio zalutao i ostao samo sa dvojicom ljudi. Tada mi je poslao pisamce u kome otprilike kaže: Kočo, ja sam ovde sam, pošalji mi malo rakije i duvana. Poslao sam, naravno. Iz tog detalja da se zaključiti da on tada još nije nameravao da mene smeni. Tek kasnije je došao do zaključka da sam se ja nedozvoljeno odvojio i otišao, da sam ih napustio što je, međutim, netačno.

Situacija je bila teška, " greške " kako mi danas kažemo se dešavaju, ali ja osobno skoro 70 godina nakon te bitke , nakon vraćanja u te dane , čitanja vaših komentar i razmišljanja , vidim herojizam , vojničku čast , ljudskost, humanizam ...sve što bi trebalo krasiti vojsku , vojnika ...
...gladni, izmoreni , malobrojni, bez podrške, na terenu koji nije nastanjen, nepristupačan , vojno-tehnički inferijorni , suprostavili su se , nisu ustuknuli ...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

6.lickadivizija ::Uoci samog pocetka napada partizani su se pripremali za napade na Kolasin i Mojkovac. Ali, ispad jedne brigade ka Biocu imao je i pozitivne posledice u pocetku jer su Nemci ocenili da se partizani koncentrisu ka jugoistoku fronta, pa su vrsili pregrupisavanje snaga.
Eto, toliko za sada od mene.Borbena grupa Strugar (3. bataljon 4. i 1. i 2. bataljon 5. proleterske brigade) imala je zadatak obezbeđenja naspupanja Glavne operativne grupe sa juga, od Podgorice. Njen zadatak bio je deo opšteg plana operacije, pa ne bi bilo ispravno nazvati tu akciju ispadom.
Citat:Udarnu grupu bataljona (UGB), u čiji su sastav ušli 3. bataljon 4. i 1. i 2. bataljon 5. proleterske brigade i dva bataljona Zetskog partizanskog odreda, pod komandom Nika Markova Strugara Strugara, zamjenika komandanta 4. proleter- ske brigade i Jovana Đurovića, političkog komesara 3. ba- taljona. Zadatak te grupe je bio da razbije preostale čet- nike u zoni nastupanja i Talijane u rejonu Pipera i Bioča, poruši dio komunikacije Podgorica—Mateševo između Zlatice i Bioča, zatvara pravac prema Podgorici i obez- bjeđuje desni bok 2. proleterske divizije i njena dejstva na pravcu Lijeva Rijeka, Mateševo, Kolašin i Andrijevica.Blažo Janković: ČETVRTA PROLETERSKA CRNOGORSKA BRIGADA, str 204 ( http://www.znaci.net/00001/148_5.pdf )

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Na skici br. 7 je možda jedini diskutabilan trenutak napad na Hrvatske Domobrane, ali kao detalj cele bitke. Teško da se išta može prigovoriti komandovanju i rukovođenju u takvim okolnostima. Naravno da je proboj iz obruča izveden stohastički, kako bi drugačije i moglo. I naravno da je kao i u svakoj ovakvoj bici veliki deo zaštitnice i jednom rečju sporih jednostavno stradao. Centralna bolnica je stradala i za vreme bitke na Neretvi kod Šćitskog jezera celu su ej poklali Hrvati 369. Legionarske zar ne, iako je sve činjeno da do toga ne dođe.

• 2Ovo se svidja korisnicima: rexdeuss, Vojo
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 31 Mar 2012 14:53

6.lickadivizija ::Nekoliko stvari bih pomenuo i osvrnuo bih se na delove tvog izlaganja, ako ne zameris. Gerilske trupe po pravilu moraju da budu pokretljive da bi uvek izbegle zamke opkoljavanja i unistenja na jednom mestu od strane neprijatelja. To se slazemo. Ali, ako bi se partizani tako ponasali sa ranjenicima, izbeglicama, civilima itd., onda bi po mom misljenju dosli u problem prilikom regrutovanja novih masa u novooslobodjenim pravilima jer ko ce pristupiti toj vojsci ako postoji velika verovatnoca da bude ranjen ili zarazen nekom bolescinom, a zna da ga saborci u tim trenucima ostavljaju jer im nije koristan? Dilema je velika, to se mora priznati. Znam iz pricanja nekih partizana iz Juzne Srbije da su oni cak i leseve svojih drugova pokusavali da izvuku sa bojnog bolja da ih sahrane i da neprijatelj (najcesce Bugari) ne bi imao precizne podatke o njihovim gubicima.To da se ne ostavi mrtvi ni ranjeni drug, to je bila neka vrsta zaveta, moralnog imperativa, do kojeg su borci držali do krajnjih granica. Zato im je odmah palo u oči pri susretu sa Crvenom armijom, da to kod njih ne važi:Citat:Ovdje, na izlazu iz Jajinaca, sjetih se borbe koju smo 1944. vodili na Imljanima. Pet boraca je poginulo dok smo izvukli ranjenika, koji je poslije dva sata umro. A sada posmatram tenkove — buktinje u kojima posade zapomažu i mole za pomoć.. Niko im se ne primiče. Ostali tenkovi obilaze buktinje i produžavaju naprijed. Posade su izgorele s tenkovima.(Savo PUZIĆ, komandir Treće čete Prvog bataljona Prve proleterske brigade - SA CRVENOARMEJCIMA OD RALJE DO KALEMEGDANA, zbornik sećanja Prve proleterske, knjiga 3 - http://www.znaci.net/00001/98.htm )

Ipak, s obzirom na situaciju na Zelengori, Koča Popović 9. VI izdao je naređenje koja su odražavala težinu situacije, i izričito zabranjivala ovaj uobičajeni postupak. Prema njegovom naređenju,
- rasformirane su sve neborbene formacije, sanitet, radni vod i slično, i ljudstvo raspoređeno u čete
- štab Prve proleterske je uzeo učešće u jurišu zajedno sa borcima, pa je komandant brigade Danilo lekić jurišao na Balinovcu zajedno sa svim ostalim borcima
- eventualnim ranjenicima smela je biti pružena samo prva pomoć (previjanje), a zatim su imali biti ostavljeni da ih prihvate brigade koje su, po njegovoj pretpostavci, trebalo da nastupe za njima.

Dopuna: 31 Mar 2012 14:58

vrabac ::Na skici br. 7 je možda jedini diskutabilan trenutak napad na Hrvatske Domobrane, ali kao detalj cele bitke. Teško da se išta može prigovoriti komandovanju i rukovođenju u takvim okolnostima. Naravno da je proboj iz obruča izveden stohastički, kako bi drugačije i moglo. I naravno da je kao i u svakoj ovakvoj bici veliki deo zaštitnice i jednom rečju sporih jednostavno stradao. Centralna bolnica je stradala i za vreme bitke na Neretvi kod Šćitskog jezera celu su ej poklali Hrvati 369. Legionarske zar ne, iako je sve činjeno da do toga ne dođe.Četvrti brdski zdrug NDH (7. i 13. brdska pukovnija) bio je pod neposrednom taktičkom komandom 118. lovačke divizije, i na ključnim mestima formirane su zajedničke borbene grupe. 7. brdska pukovnija razbijena je 21, a 13. 24. maja. Potpuni raspad odbrane 21. i 24. pred nastupanjem Prve proleterske i Treće krajiške sprečile su krajnjim naporom štapske čete pukova 118. divizije i alarmne čete divizije.

Međutim, ključni događaj zbog kojeg je obustavljen ovaj napad, bilo je forsiranje Ćehotine kod Gradca od strane 369. ppuka protiv Banijaca, čime su se našli praktično u neposrednoj pozadini Prve proleterske i Treće krajiške koje su nastupale (obrati pažnju na karti). Na tom mestu veta je najtanja, jer se već od samog Gradca dižu visovi Ljubišnje. Kad 3. dalmatinska nije uspela da raščisti ovaj prodor, napad je morao biti obustavljen.

Dopuna: 31 Mar 2012 15:33

rexdeuss ::Situacija je bila teška, " greške " kako mi danas kažemo se dešavaju, ali ja osobno skoro 70 godina nakon te bitke , nakon vraćanja u te dane , čitanja vaših komentar i razmišljanja , vidim herojizam , vojničku čast , ljudskost, humanizam ...sve što bi trebalo krasiti vojsku , vojnika ...
...gladni, izmoreni , malobrojni, bez podrške, na terenu koji nije nastanjen, nepristupačan , vojno-tehnički inferijorni , suprostavili su se , nisu ustuknuli ... Naravno, sad je lako mudrovati.
To što ja iznosim razne scenarije, teorije i varijante, ne znači da je moje poštovanje išta manje.
Naprotiv, erujem da se to iskušenje koje su ti ljudi prošli, te muke i teškoće, tanas teško mogu predstaviti. A prošli su sa impresivnom voljom i moralnom čvrstinom.

Što su uostalom priznali i Nemci:
Citat:3.) Neprijatelj: Tok borbi je dokazao da su partizanske snage pod komandom Tita „strogo., organizovane, vešto vođene i poseduju začuđujuće visok borbeni moral. Neprijatelj je vodio veoma pokretnu borbu a i u odbrani bili su aktivni. Karakteristični su bili masirani udari koncentrisanim snagama na jednom mestu, po vremenu koje je pogodovalo neprijatelju (otpada avijacija!), i tamo gde nije dosezalo dejstvo naše artiljerije. Tako je partizanima pošlo za rukom da ponovo nadoknade nestašicu u teškom naoružanju i da, koristeći mrak, maglu i kišu, idu na juriš, borbu prsa u prsa. Pri tome su pokazali da su fanatični borci koji su malim zadovoljni, koji dobro poznaju težak planinski teren i koji se žilavo bore. (Generalleutnant Joseph Kübler, komandant 118. lovačke divizije, i ratni zločinac http://www.znaci.net/00001/4_12_3_92.htm )

I njegov komandant Rudolf Lüters napisao je za partizane da "imaju borbeni moral koji izaziva čuđenje".

• 2Ovo se svidja korisnicima: Veljko Tejic, Vojo
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 31 Mar 2012 15:42

gorran ::6.lickadivizija ::Uoci samog pocetka napada partizani su se pripremali za napade na Kolasin i Mojkovac. Ali, ispad jedne brigade ka Biocu imao je i pozitivne posledice u pocetku jer su Nemci ocenili da se partizani koncentrisu ka jugoistoku fronta, pa su vrsili pregrupisavanje snaga.
Eto, toliko za sada od mene.Borbena grupa Strugar (3. bataljon 4. i 1. i 2. bataljon 5. proleterske brigade) imala je zadatak obezbeđenja naspupanja Glavne operativne grupe sa juga, od Podgorice. Njen zadatak bio je deo opšteg plana operacije, pa ne bi bilo ispravno nazvati tu akciju ispadom.
Citat:Udarnu grupu bataljona (UGB), u čiji su sastav ušli 3. bataljon 4. i 1. i 2. bataljon 5. proleterske brigade i dva bataljona Zetskog partizanskog odreda, pod komandom Nika Markova Strugara Strugara, zamjenika komandanta 4. proleter- ske brigade i Jovana Đurovića, političkog komesara 3. ba- taljona. Zadatak te grupe je bio da razbije preostale čet- nike u zoni nastupanja i Talijane u rejonu Pipera i Bioča, poruši dio komunikacije Podgorica—Mateševo između Zlatice i Bioča, zatvara pravac prema Podgorici i obez- bjeđuje desni bok 2. proleterske divizije i njena dejstva na pravcu Lijeva Rijeka, Mateševo, Kolašin i Andrijevica.Blažo Janković: ČETVRTA PROLETERSKA CRNOGORSKA BRIGADA, str 204 ( http://www.znaci.net/00001/148_5.pdf )



OK, priznajem da sam se lose izrazio. Isturanje te Udarne grupe bataljona prema Podgorici (Bioce je mesto koje se nalazi na samom zavrsetku Platija i veoma je blizu Podgorice) imalo je pozitivan efekat po partizane pred pocetak operacija. Naime, ono je rasteglo neprijateljske polozaje sa jedne strane, a sa druge primoralo je Nemce i Italijane da pregrupisu snage i uspore svoje nadiranje. Ali, kasnije je ta rastegnutost polozaja 3. udarne divizije bila stetna po nju.
U svakom slucaju i ja se neizmerno divim ne samo Savi Kovacevicu i ne samo 3. udarnoj diviziji, nego i svim partizanskim ucesnicima Bitke na Sutjesci, kako postradalima, tako i onima koji su preziveli ovu epopeju iz NOB-a! Nemam nikakve vrednosne dileme u tom pogledu, kao i svi ucesnici ove diskusije (nema ovde, koliko vidim revizionista!)
Cini mi se da je partizansko vodjstvo steklo neka iskustva prilikom ovih dramaticnih dejstava, pa se u narednim neprijateljskim ofanzivama cesto izdavala direktiva o "dekoncentraciji trupa" kako bi izbegle nabacivanje na jedan prostor i dale priliku neprijatelju da ih tu unisti. Nemci, zaista, nikada nisu bili blizu unistenju partizanske glavnine nego tih dana.

Dopuna: 31 Mar 2012 15:45

Samo bih jos da dodam, kada vec spominjete nemacke izvore o Sutjesci i pominjete generala Litersa da kazem da je on u zavrsnoj fazi Bitke na Sutjesci izdao zapovest u kojoj navodi da je nastupio cas konacnog obracuna sa "Titovim snagama" i izdaje naredjenje jedinicama da niko ziv ne sme da izadje iz nemackog obruca. Ja sam citao da se nijedan partizanski borac, ranjenik ili tifusar nije Nemcima ziv predao u ruke! Jos jedan primer za divljenje.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

У Нојбахеровој књизи се спомиње разговор који је је водио са Кашеом.
Каше је олако тврдио да ће партизанске јединице, пошто се опреме оружјем и опремом од капитулираних италијана, бити лакше уништити. Његов резон је био да ће партизани изгубити мобилност због више опреме, што им је било највеће оружје.
Нојбахер му је одговорио "А шта ако партизани баце тешко оружје?"

Из горњег описа се види да су се партизани лако одвајали од тешке опреме, и на Неретви и на Сутјесци - те да су немачки стратези направили велику грешку у процени, мислећи да ће партизани донети одлуке које одговарају немцима (што се углавном не дешава у рату).

-------

Што се тиче Коче Поповића и његовог прекида радио везе:
нисам видео податак да су немци на Сутјесци прислушкивали партизанске радио везе. У војној енц. се спомиње да су то радили успешно приликом пробоја партизана у Србију 1944.
Пробој у радио-тишини је могао да изненади немце, ако су прислушкивали радио везе.
Врло је вероватно да немци то јесу радили - те би било занимљиво видети да ли има информација о томе.