Bitka na Sutjesci - Treća udarna divizija -Juriš i smrt Save Kovačevića

• 6Ovo se svidja korisnicima: Khaless, apostata, Isidora01, maks l 5735, Lažni Kalabić, Vojo
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

"Trinaestog juna, u 3 sata izjutra, kolone su na svojim pravcima nagazile na njemačku odbranu. Kad su prvi znaci zore nagovijestili dan, tada su i prve eksplozije ispod spaljenog sela Krekova označile početak juriša Treće divizije za proboj preko Sutjeske. Borci su kidisali na njemačke rovove. Među prvima je iskočio komandant divizije Sava Kovačević. Njegov poziv na juriš povukao je kolone bataljona od čela do začelja... Nemci su otvorili strahovitu vatru. Iz prvih rovova su bacali bombe, iz sljedećih su tukli "šarci" i mitraljezi, a iza visova i kosa artiljerija i minobacači. Cijela prostorija između Sutjeske, Krekova, Košura i Kazana bila je odjednom pritisnuta vatrom. Ginuli su borci koji su jurišali na njemačke rovove, a i oni što su još bill u pokretu preko Sutjeske. Prvi njemački rovovi su pregaženi i počelo se uskakati u druge...

Treća udarna divizija je 13. juna 1943. godine, u sudaru sa oko 40.000 njemačkih vojnika, razbijena i ostavila u dolini Sutjeske vise od polovine svojih boraca i više od hiljadu ranjenika i bolesnih drugova. Divizija je razbijena, ali ne i pobijeđena...

Treća divizija mogla je da se probije u više pravaca, u cjelini ili u manjim dijelovima, ali je prema tradiciji narodnooslobodilacke borbe, nastojala da spasi ranjenike i time je sebe izložila neposrednom uništenju. Za nju nije bilo prihvatljivo nikakvo rješenje borbe kojim bi se ranjenici ostavili neprijatelju koji nije poštovao Ženevsku konvenciju. Ni Vrhovni štab ni štab Treće divizije nisu gubili iz vida ovu veliku moralnu i političku činjenicu i partizansku vojnu i ljudsku obavezu.

Na bojištu je ostao slavni komandant!

U povijesti nije zabilježen sličan slučaj. Svaka druga vojska bi se u takvoj situaciji predala. Na takvu pomisao ti borci nisu mogli uopće doći.

U novijoj vojnoj povijesti nema primjera časti , hrabrosti , žrtvovanja kao što su bili pripadnici 3 udarne divizije , sa svim svojim rukovodećim kadrom .. Na obalama Sutjeske i bojištima u Dolini heroja "zauvijek je ostala jedna generacija omladine, jer je više od dvije trećine poginulih bilo mlađe od dvadeset i pet godina".

Tadašnja mladost je izginula, dali danas postoji nešto kao odanost čast ,ili vojna zakletva , obaveza , koje su pokazali naši narodi , prvenstveno kao vojnici...oficiri koji su govorili za mnom ...

...kako su se našli ne mogućoj situaciji , ne izlaznoj , napravili su ono što su jedino kadra bili napraviti...
...bilo bi zanimljivo pročitati neke druge komentare , druga mišljenja ...




citati uzeti iz :
/// Strana 3: Dijelovi brošure o Park-Spomeniku posvećenom Bitci na Sutjesci -

• 11Ovo se svidja korisnicima: Khaless, rexdeuss, apostata, Isidora01, Lažni Kalabić, voja64, husky, Spec63, novii, Bane san, kraJo
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Био сам неколико пута на месту те погибије. Једном чак и са оцем, учесником те велике и славне, очајничке битке. Ни тада, у најмирније доба и кад је Тито био жив, нико није могао да сакрије нити се претерано трудио, узалудност његове погибије и јасне , прећутне алузије да је ВШ и лоша координација крива за његову смрт.

Међутим, статистички гледано (о томе смо говорили на теми ''СССР против сила Осовине - рат титана'') није необично да погине командант дивизије, поготово у таквим околностима. И ВК је био рањен у тој операцији. Била је то стварно истинска борба на живот и смрт. Слава неумрлим херојима !

• 2Ovo se svidja korisnicima: apostata, Isidora01
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pokusaj Trece divizije da forsira reku Taru nije uspeo.Nju nisu mogli preplivati ni dobri plivaci-Dalmatinci.Ujdurovic Gojko,iz Graca na moru,utopio se pri pokusaju prebacivanja kraja uzeta na sandzacku obalu Tare i time uverio Djilasa da moje ocena nemogucnosti forsiranja ove reke u realnim uslovim nije bila izraz malodusnosti nego realne procene situacije.
Komande Druge podgrupe i Trece divizije javljale su 7 juna pred podne,preko kurira,da se ova divizija odrice Sandzaka i zahtevale da joj Sedma banijska divizija,koja je od prirucnih sredstava,pod rukovodstvom inzenjera sumarstva Boza Koraca napravila sebi-u rekordnom vremenu od nekoliko sati - prelaze,preko Pive, pruzi inzenjersku pomoc na reci i da je priceka.U istom momentu iz Vrhovnog staba stiglo je naredjenje da je situacije vrlo teska da Treca divizija ne ide za nama, i za mene prvo naredjenje da se teski ranjenici i tesko naoruzanje sklone i napuste, te da Sedma divizija ubrzano krece na sever.
Grupu inzenjeraca Sedme divizije na celu sa komandirom inzenjerske cete Ratkom Detelicem, koji je sa 400 kg eksploziva omogucio rusenje mostova na Neretvi,ostavio sam ipak na Pivi sa zadatkom da sacekaju eventualni dolazak Trece divizije i pruze joj pomoc, a sa svojom divizijom krenuo sam na Vucevo,gde smo stigli 7 juna predvece i tu zanocili.Inzenjerci i njihov komandant Detelic nastradali su u vrtlogu Sutjeske zajedno sa Trecom divizijom.
Sefu sanitetskog odseka Vrhovnog staba dr Gojku Nikolisu , koji se nalazio pored mene iznad obale Pive,pokazao sam najnovije naredjenje Vrhovnog staba, pa je on, u njegovom duhu,izdao direktive za koje je izdejstvovao i moj nevoljni potpis, za rad rukovodstva Centrale bolnice,ustanove neposredno podredjen Vrhovnom stabu.
Izjutra 8 juna,kad sam nameravao da sa divizijom krenem napre,primio sam naredjenje Vrhovnog staba da cekam Trecu diviziju,sto je uslovilo,uprkos nuznosti pokreta,mirovanje ceo dan.Izgubljeno vreme utroseno na pokusaj forsiranja Tare ,nije se moglo nadoknaditi.
Posle ponoci (8-9 juna ) primio sam alarmantno obavestenje Vrhovng staba da je situacija vrlo vrlo teska.(Nije se mogao osvojiti Kosur a od Bare bio je ugrozen poslednji prelaz preko Milnklada na sever) .


General Pavle Jaksic ,Nad uspomenama ,str. 390


General iznosi tvrdnju da je na pokusaju forsiranja Tare (na kojoj je Djilas insistirao) izgubljen jedan dan koji je bio fatalan za Trecu diviziju.Da su se drzali prvobitnog naredjenja od 6 juna da i Treca divizija ide sa Sedmom ka Prvoj Grupi zajedno bi forsirale Sutjesku 8/9 juna(jer ne bi 7 divizija cekala 8 juna. ) i izbegli zatvaranje njene doline 10 juna kod Tjentista.Ovako desilo se sto se desilo.Treca je udarila najjaci sektor nemackog obruca i izginula.Doduse junacki ali nesretno.

• 2Ovo se svidja korisnicima: apostata, Isidora01
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 30 Mar 2012 20:29

... 3. juna, u jednoj pećini u kanjonu Pive, održana je sednica Vrhovnog
štaba na kojoj je razmotren položaj u kome se nalazila grupacija NOV sa bolnicom.
A taj položaj bio je vanredno težak, ne samo zbog izvlačenja i spasavanja ranjenika,
već i samih jedinica. Moralo sc brzo dejstvovati da bi se i jedinice i ranjenici što pre
probili iz obruča i sačuvala živa sila od uništavajućih udara nadmoćnijeg neprijatelja.

Prema izvcštaju dr Stanka Martinovića, člana sanitetskog odseka Vrhovnog
štaba, početkom juna 1943. godine u Centralnoj bolnici bilo je ranjenika i bolesnika:
1088 pešaka, 575 konjanika i 137 teških ranjenika na nosilima. Bolničkog
osoblja 656. Ukupno u bolnici 2456.

Pošto je svestrano razmotrena situacija na bojištu, doneta je odluka da se snage
podele u dve grupe, kako bi se dejstvom na odvojenim pravcima i jedinice i ranjenici
brže probili iz obruča. Prema toj odluci, Prvu grupu je obrazovalo deset brigada

1. i 2. proleterske divizije koje su već prešle Pivu, a Drugu grupu šest brigada 3. udarne
i 7. banijske divizije, koje su se još nalazile istočno od Pive. Prva grupa dobila je
zadatak da se probija preko Sutjeske na severozapad, a Druga grupa preko Tare
natrag u Sandžak. Rešeno je da sa tom grupom ide i Centralna bolnica. Divizije Prve
grupe ostale su pod neposrednom komandom Vrhovnog štaba, dok je za
rukovođenje Drugom grupom određen poseban Operativni štab.
Vrhovni štab je raspolagao podacima da se, u to vreme, u Sandžaku nalaze
slabije neprijateljske snage i zato je orijentisao divizije Druge grupe s bolnicom tim
pravcem. Ali, imajući u vidu činjenicu da je ta grupa opterećena bolnicom, koja će
veoma otežavati njena dejstva, Tito je rešio da 1. i 2. proleterska divizija drže
mostobran na Sutjesci i time vežu za sebe što jače snage neprijatelja, sve dok se
Druga grupa sa ranjenicima ne probije sa Pivskog platoa na sigurniju teritoriju. Tek
tada je trebalo da Prva grupa napusti dolinu Sutjeske i probija se preko Zelengore.

U zoru 4. juna, dok su s položaja na Javorku iznad Mratinja odjekivali rafali
mitraljeza i eksplozije granata, Vrhovni štab je napustio kanjon Pive i krenuo ka
Sutjesci.

Već prvih dana juna počele su teške borbe na Sutjesci sa jedinicama nemačke
118. lovačke divizije koje su uporno, ali uzaludno, pokušavale da zaposednu čitavu
njenu dolinu. Jedan odsek na toj reci između Tjentišta i Suhe, širine svega 5-6 kilometara,
neprijatelj nije uspeo da osvoji zahvaljujući krajnjem požrtvovanju boraca
1. i 2. proleterske brigade. Angažujuči još tri brigade (i. majevičku, 6. istočnobosansku
i 3. krajišku) u napadima na nemačke položaje na Sutjesci u rejonu Košura,
Borovna, Popovog Mosta i Čureva, Vrhovni štab jc nastojao da proširi uzani mostobran
na toj planinskoj reci. Iako su neprijatelju naneti znatni gubici, u tome se nije
uspelo. Upornom odbranom. Nemci su održali položaje na Košuru i kod Popovog
Mosta, a general Ler izveštava 4. juna svoju vrhovnu komandu da narednog dana
namerava, snagama SS „Prinz Eugen'" i 118. lovačke divizije, da p

ŠTAB GRUPE 2.

4 juna 1943. godine

u 23 časova

ŠTABOVIMA III I VII DIVIZIJE

1. - Odlukom Vrhovnog štaba NOV i POJ formirana je Operativna grupa od
III udarne divizije i VII udarne divizije. III sandžačka brigada izuzima se iz sastava
I divizije i ulazi u sastav III divizije, a X hercegovačka brigada izuzeta je iz sastava
III divizije i stavljena pod komandu jedne od divizija koje operišu na drugom
pravcu.
Ostale divizije i jedinice naše vojske formirane su u operativne grupe, koje su
dobile određene zadatke i određene pravce operacija.

2. - U štab ove grupe određeni su drugovi: Radovan Vukanović, komandant
111 udarne divizije, kao komandant; Milovan Đilas, delegat Vrhovnog štaba, i
Jovo Vukotič, načelnik štaba II proleterske divizije, kao načelnik štaba. (Zbog
situacije u dolini Sutjeske J. Vukotič nije primio ovu dužnost).
3. - Dužnost komandanta III divizije preuzeće drug Sava Kovačcvić, komandant
V crnogorske brigade, a dužnost komandanta V crnogorske brigade drug
Miladin Ivanović, član štaba I proleterske brigade.
4. - Štab grupe ovih divizija mzivaće se štab grupe 2. Ovaj štab preuzeo je
dužnost, odnosno otpočeo je rad 4. juna 1943.
5. - Vezu sa štabom grupe 2 održavati radiogramom i kuririma.
6. - Do daljeg obaveštenja, mi ćemo se nalaziti u s. Nikovići.
SMRT FAŠIZMU - SLOBODA NARODU!

Delegat V. Š. Komandant

...nevjerojatno da su intezivne borbe počele 15 maja i kulminaciju vrše 26 maja od kada počinju konstantne borbe ...

... brzo uočiti značaj Vučeva i nastojati da njime ovladaju. Imajući to u vidu, i da bi
preduhitrio neprijatelja, Tito već 26. maja naređuje da se na Vučevo upute nove
snage. Na osnovu toga, od 27. do 29. maja prešle su Pivu kod Donjeg Kruševa i
izašle na Vučevo četiri brigade (1. i 2. proleterska, 1. majevička i 6. istočnobosanska),
a u naredna dva dana, kod Mratinja, prešle su Pivu još tri brigade (7. krajiška,

Dopuna: 30 Mar 2012 20:39

...iduće godine će se navršiti 70 godina od Bitke na Sutjesci, bio sam par puta na mjestu , kako reče jedan od ( Sirius Male, SuperModerato ) mjesto pogibje , očajničke bitke...nisam bio preko 15 godina , pa planiram iduće godine posjetiti mjesto istinske borbe na život ili smrt, dobra protiv zla , na 70-godišnjicu ...


ZAPOVIJEST O PROBOJU

Sava je sa štabom Grupe i Divizije, uz prisustvo brigadnih štabova, procijenio situaciju. Radio-telegrafista je otkucao depešu Vrhovnom štabu, u kojoj je stajalo i ovo: "Ostajemo sa ranjenicima. Polazimo u proboj..."

Odluka je donesena da se proboj izvrši noću 12/13. juna, pravcem Dragoš-sedlo—Tjentište—Krekovi—Ozren—Milinklade.

Komandant Divizije, uputio je svoju zapovijest svim borcima i rukovodiocima divizijskog ešelona, u kojoj je, pored ostaloga, stajalo:

— Naš položaj je kritičan. Oko Treće divizije i Centralne bolnice Nijemci su stegli višestruki obruč. Odbrana ranjenika, kao najsvetiji zadatak, stvorila je novu situaciju...

Čim padne prvi mrak Divizija će izvršiti pokret...

Prethodnica — Peta crnogorska brigada, sa kojom se kreće Mostarski bataljon. Zatim Centralna bolnica — Treća sandžačka brigada.

Opšti pravac prodiranja — rijeka Sutjeska, Zelengora — Bjelinići...

Po svaku cijenu nezadrživim jurišem, Peta crnogorska brigada treba da probije neprijateljski obruč...

Ne smije se ostaviti nijedan ranjenik...

Štab Divizije i Grupe kreće se sa prethodnicom...

U slučaju da se kompletne jedinice — brigade i bataljoni — ne mogu kao takve probiti, treba da se probijaju čete, grupe i pojedinci. Opšte zborno mjesto Bjelinići u Konjičkoj župi...

Još jednom tražimo od boračkog i starješinskog sastava maksimum hrabrosti i samopregalaštva.

Na kraju zapovijesti Sava je dodao i ovu rečenicu:

— Nema izgleda da se može probiti kompletna Divizija, zato naročito preduzeti mjere za probijanje u grupama i pojedinačno!

Na Dragoš-sedlu, Sava je okupljenim štabovima brigada izdao svoju posljednju zapovijest i odredio pravac juriša preko Sutjeske i Tjentišta ka Zelengori.
Dijelovi brošure o Park-Spomeniku posvećenom Bitci na Sutjesci -

Dopuna: 30 Mar 2012 20:55

• 4Ovo se svidja korisnicima: apostata, vathra, VP6919, Isidora01
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 30 Mar 2012 21:02

O događajima u Jugoslaviji tokom WW2 postoji veliki broj mitova. Mnogi se odnose upravo na "Bitku na Sutjesci". Jedan od njih je i mit o žrtvovanju i masovnoj pogibiji 3. divizije na Tjentištu.
Međutim, ovaj mit je samo delimično osnovan.
Bitka iznad Tjentišta 13. juna 1943. i juriš na nemačke bunkere i rovove predstavlja vrlo krvavu očajničku bitku, možda negde u rangu Omaha Beach battle, ali ni u kom slučaju se ne može tvrditi da se radilo o bilo čijem namernom žrtvovanju bilo koga.
"Bitka na Sutjesci", kao i gotovo svaka operacija kod nas tokom WW2, predstavlja niz taktičkih zamisli, uspeha i pogrešaka obe strane. Vođena je veoma požrtvovano i uz ulaganje krajnjih napora. To važi za obe strane, a naročito NOVJ.
Što je došlo do bitke iznad Tjentišta 13. juna pod takvim uslovima i sa takvim ishodom, to je delom rezultat objektivnih okolnosti, delom pogrešaka. Sava Kovačević svakako tu ima svoj deo "odgovornosti", ako o odgovornosti uopšte ima smisla govoriti.
Inače, procentualno gubici 3. divizije ne prevazilaze značajno gubitke ostalih jedinica:

1. divizija: 1514 poginulih od 5041 boraca ukupno, ili 30,03%
2. divizija: 2605 poginulih od 8106 boraca ukupno, ili 32,14% (računajući jedinice pod njenom komandom 10. juna)
3. divizija: 1554 poginulih od 4664 boraca ukupno, ili 33,32% (računajući i 3. bat. 10. herc. brigade)
7. divizija: 1349 poginulih od 2547 boraca ukupno, ili 52,96%

(Viktor Kučan: BORCI SUTJESKE, http://www.znaci.net/00001/129.htm )

Inače, veliki deo gubitaka otpada na bolnicu. Otuda su jedinice koje su imale epidemiju tifusa imale srazmerno daleko najveće gubitke (3. dalmatinska brigada i 7. banijska divizija). Sava Kovačević je raspustio bolnicu, ostavio bolničarke da se brinu o teškim ranjenicima u Pivskoj Planini, a radno osoblje, ranjenike i bolsenike sposobne sa marš preformirao u "dopunski bataljon" i poveo sa sobom na Tjentište.

Tako da, ako bi neko želo da izračuna gubitke na samom Tjentišru 13. juna, trebalo bi od ofih 1554 poginulih Treće divizije:
- odbiti poginule u ostalim bojevima
- odbiti ranjenike i bolesnike nastradale na drugim mestima (što izgleda predstavlja bar 50% gubitaka)
- dodati gubitke dopunskog bataljona (o tome nemam podataka).
S obzirom na nabrojano, u tom boju je možda poginulo i do 700 ljudi, što ga svakako kandiduje za jedan od najkrvavijih. Na primer, 4. decembar 1943. u Prijepolju je koštako 395 kia i 13 mia po spiskovima 2. proleterske i 1. šumadijske.

Svojevremeno sam ovde pisao o nekim pitanjima koja su u okviru teme pokrenuta:

http://blog.b92.net/text/10356/Sava-Blagojev/

Dopuna: 30 Mar 2012 21:08

gorran ::Tako da, ako bi neko želo da izračuna gubitke na samom Tjentišru 13. juna, trebalo bi od ofih 1554 poginulih Treće divizije:
- odbiti poginule u ostalim bojevima
- odbiti ranjenike i bolesnike nastradale na drugim mestima (što izgleda predstavlja bar 50% gubitaka)
- dodati gubitke dopunskog bataljona (o tome nemam podataka).
S obzirom na nabrojano, u tom boju je možda poginulo i do 700 ljudi, Uh, potkrao mi se propust dok sam ovo pisao. Naravno, treba odbiti i gubitke Prve dalmatinske (658 poginulih). Ona je izašla iz doline Sutjeske 11/12. juna i 13. bila u okolini Vrbnice.

• 4Ovo se svidja korisnicima: Besotted, Falcone, voja64, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 30 Mar 2012 22:18

3. udarne divizije Save Kovačevića boreći se do kraja za spas ranjenika, Treća divizija bila je 13. juna na Sutjesci razbijena na dijelove. Gotovo polovina njenog sastava je izginula, dok se oko hiljadu
boraca i starešina, u manjim ili većim grupama, probilo na Zelengoru i dalje za glavninom
ili natrag preko Sutjeske u Crnu Goru i Sandžak. Sa njima se probio i izvestan
broj ranjenika, dok je glavnina stradala, jer su tog i narednih dana nemački vojnici
u dolini Sutjeske pobili preko hiljadu naših nemoćnih ranjenika i bolesnika.

Komesar čete u Petoj crnogorskoj brigadi na Sutjesci, Luka Vučinić, piše:

" Niti su borci ostavili komandanta, niti je komandant ostavio borce. Ni živi, ni mrtvi nijesu se rastajali."

Enver Cemalović, komesar Mostarskog bataljona na Sutjesci, u sastavu Treće divizije, piše:

"Oko podne u dolini Sutjeske grobna tišina. Svaki grumen zemlje odisao je smrću. Tišina kao da je bi1a počast palim, počast onima koji su tu ostali kao vječiti svjedoci ove najveće epopeje našeg narodnooslobodilačkog rata."

S gubicima Treće divizije, partizani su u bici na Sutjesci, izgubili više od jedne trećine svog cjelokupnog boračkog sastava. Poginulo je više od 7.300 boraca, od kojih je skoro polovina bilo članova Partije iz SKOJ-a, a svaki peti je bio starješina — od komandira odjeljenja do komandanta divizije. Poginulo je 300 rukovodilaca četa — komandira i političkih komesara i njihovih zamjenika, to jeste, 75 kompletnih komandi četa. Među poginulim bilo je i preko 600 žena — boraca, od kojih polovina bolničarki.

Tako je na Sutjesci — tronu istorijske vječnosti pete neprijateljske ofanzive protiv NOVJ u tragiki epopeje Treće divizije — ostao sa svojim ratnicima na vječnoj straži oružane revolucije — slavni komandant Sutjeske.

Na obalama Sutjeske i bojištima u Dolini heroja "zauvijek je ostala jedna generacija omladine, jer je više od dvije trećine poginulih bilo mlađe od dvadeset i pet godina".

"Borci poginuli u toj bici — piše Viktor Kučan — rodom su iz preko 1700 sela i gradova širom Jugoslavije", a 277 učesnika je proglašeno za narodne heroje Jugoslavije.

...moje razmišljanje vodi k tome da je to bila naša najteža i najslavnija bitka - Sutjeska

...sirius -supermodeator je napisao da je njegov otac bio učesnik te bitke, biti sin ratnika koji je učesnik je privilegija i čast ...ne bih želio da me se krivo shvati ,

...kad god pročitam dnevnike , osvrte , memoare o sutjesci ,o 3 udarnoj diviziji , osjetim strahopoštovanje prema poginulim a i živim učesnicima tih događanja ...

Dopuna: 30 Mar 2012 22:27

"MI ĆEMO PASTI NA POLJU ČASTI"

Još dok se kolona Centralne bolnice kretala 11. juna preko Vučeva ka Sutjesci, Sava Kovačević je vidio "nevidljivu i nemjerljivu sliku u očima gladnih i iznurenih" i odlučnost u riječima za borbu spremnih boraca Treće divizije.

"Lice svakog ranjenika i bolesnika ozari se radošću — piše Milivoje Dobrašinović — kao što se rumen sunca na zalazu, koje katkad proviri kroz kišne oblake, prelije obroncima Sutjeske. Kod svakog oživi nada. Tu je Sava. Ide gordo kao gorostas. Zaustavlja se i raspituje o ranjenim drugovima. Jedan politički komesar bez desne noge i lijeve ruke ispravi se na nosilima i u sjedećem stavu progovara odvažno i drugarski:

'Druže komandante, mi vidimo da su časovi vrlo teški, da smo opkoljeni... Mi idemo kroz smrt, evo, tri godine, mi se nje ne plašimo. Gledajte, spasite drugove da ne ginu zbog nas. Vi ste se nama odužili. Mjesecima ste nas nosili s kraja Bosne, kroz najveće borbe i okršaje. Mi ćemo pasti na polju časti. Smrt naša donosi slobodu pokoljenjima, a drugovi će nas osvetiti. Spasavajte zdrave drugove, mi vidimo da smo opkoljeni.'

Bol je cijepala junačko srce. Dvije krupne suze zalediše mu se u očima:

— Drugovi, znam da se ne plašite smrti. Vi smrt prezirete. Situacija je vrlo teška, ali znajte da vas vaš Sava neće ostaviti; prije će ostati da sa vama pogine!

Među ranjenicima nasta grobna tišina. Samo kapi kiše sa lišća, krupne kao suze majki, padaju po ranjenicima i ispiraju rane."

...odnos prema ranjenicima , imajući stalno pred očima taj humani cilj, operativna grupa je, pod izuzetno nepovoljnim uslovima, bila prisiljena da prihvati nametnutu bitku u okruženju, je zadivljujući i ljudski , što mislim da danas ne postoji norma u vojnoj doktrini , ratnoj doktrini ...
...zbog toga se treba odnositi s strahopoštovanjem - moje osobno mišljenje



Dopuna: 30 Mar 2012 22:31

• 1Ovo se svidja korisniku: rexdeuss
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nadam se da se niko neće ljutiti da okačim i ovde jedan tekst iz knjige sećanja Pete proleterske:


TOPOVI BRIGADE (prateća četa Pete proleterske)

Od kraja novembra 1942. godine brigada je imala vod protivtenkovskih oruđa — protivtenkovski top, škodu 37 mm, i kombinovani protivavionski i protivtenkovski mitraljez, brno 15 mm (oko mjesec dana, još i top-haubicu sa desetak granata) i u tom sastavu je ostao sve do maja 1943. godine. Vod je uništavao bunkere kod Tešnja, Oboraka i Prozora, vodio uspješne dvoboje s blindiranim vozovima kod Nemile i Žepče i s tenkovima kod Konjica i Ostrošca...
U maju 1943. godine narasla je porodica topova brigadne baterije. Od plijena sa Javorka dobila je tri brdska topa — škode 75 mm i sve što je uz njih potrebno, dovoljno tovarnih grla, specijalnih samara i dovoljno granata. Od njih je formiran poseban vod. Protivtenkovski vod je samo nekoliko dana kasnije takođe dobio pojačanje, sa Bioča, jednu protivtenkovsku bredu 47 mm.
Do 20. maja, u relativno mirnim danima, novodošli borci marljivo su učili ono što je najpotrebnije o oruđima. Znali su da će im trebati to znanje, ali je malo ko mogao i zamisliti kakvih će dvadeset i više dana doživjeti u novoj neprijateljevoj ofanzivi.
Nijemci su napadali na položaje brigade duž komunikacije koja od Nikšića vodi ka Šavniku. Neprijateljevu pješadiju je izdašno podržavala artiljerija i avijacija. Protivnapadi jedinica brigade bili su česti, i zbog žestine koju su borbe primile, Nijemci su u borbu ubacivali tenkove. Protivtenkovci brigade bili su kod brdašca Gradca. Njima je pošlo za rukom da u ovim borbama unište tri tenka i jedan oklopni automobil, a 27. maja žestokom vatrom su pomogli Dalmatincima da odbace motorizovanu kolonu koja je nastupala prema selu Ivanju.
Brdski topovi i minobacači podržavali su borbu jedinica brigade s položaja iznad Lukova i Malog i Velikog Oraha. Dvadeset sedmog maja minobacački vod i dijelovi jednog bataljona bili su primorani da odstupe najnepovoljnijim pravcem, jednom strmom i golom stranom. Bilo je to teško i naporno povlačenje, a što je uspješno izvršeno, najviše je zaslužno mitraljesko odeljenje Ante Veselice, koje ih je štitilo sve dok se nisu dohvatili vrha strane.
Tada su počeli dani bez odmora.
"Brđani" su tukli neprijateljeve kolone, protivtenkovci se nosili s njemačkim tenkovima. Tamo, kod Gvozda, slabačka zaštitnica ipak je 28. maja uspjela da nekoliko časova zadrži neprijateljeve tenkove i dva uništi. Istog dana uništena su na Krnovu još dva.
Noću se ponovo marševalo. Baterija je u zoru stigla u selo Mokro, a već ujutro produžila ka Šavniku i zauzela položaje kod sela Pošćenja i na ivici kanjona Pridvorice, ispod istoimenog sela.
Tu, u Pridvorici, borci su se rastali od najstarijeg topa brigade, onog što im je vjeran bio od novembarskih dana 1942. godine. Imao je još samo deset granata, sasvim malo kada nema izgleda da se do novih skoro dođe, pa je komandant brigade naredio da se oruđe, pošto utroši granate, uništi.
Sjutradan je stari protivkolac ispalio granate na njemačku kolonu koja se cestom spuštala prema Šavniku. Njegova posada tada još nije znala za Savino naređenje. Bila je iznenađena. Teško se rastajala od dragog oruđa koje je u dubine kanjona odnijelo sa sobom uspomene i ožiljke što mu ih napraviše neprijateljevi meci.
U Dužima, na novim položajima, sa kojih je tukla Nijemce u Gornjoj i Donjoj Brezni, baterija se oprostila i od jednog brdskog topa, kojem je nekoliko dana ranije u dvoboju s tenkovima bio probijen hidraulični uređaj. Trajao je dok se mogla zaustavljati tečnost iz uređaja, ali kako se to nije moglo dugo činiti, jer valjalo je pucati, sa njega su neki dijelovi skinuti, za rezervu ostalima, a ostali su rastureni ili uništeni.
Smanjuje se broj oruđa. I ljudi odlaze, naročito starješine, da popunjavaju druge jedinice. Neće se to u bateriji osjetiti, jer je dosta onih koji ih s uspjehom mogu zamijeniti.
Petog juna baterija je bila blizu Barnog Dola, tamo na samoj ivici dubokog kanjona Pive. Komanda baterije je pozvana u štab brigade. Idu komandiri i politički delegati vodova.
Okupljenim starješinama načelnik štaba brigade saopštava odluku štaba da se baterija rasformira, a ljudstvo raspoređuje po bataljonima. Preostalu municiju ispaliti sjutra, protivavionska oruđa uništiti ili zakopati. Obrazloženje: teška, neizvjesna situacija, koja se brzo mijenja. Proboj preko Tare ili Pive. A njihovim besputnim kanjonima ne mogu se prenijeti topovi, samo bi sputavali i usporavali pokret ostalih jedinica.
Tako treba da dođe kraj — topovima.
Onda su govorile starješine baterija. Oni misle drukčije. Topove nije teško uništiti, to se može učiniti začas, pa zašto da se žuri? Savladaće kanjone: duboki su, i strmi, i teško prohodni, ali ipak će ih savladati. Ljudstvu neka se saopšti novi raspored, ali da važi od onog trenutka kad topovi stvarno budu uništeni...
Načelnik štaba vjeruje da će učiniti što mogu. A čak i kad bi mislio drugačije, kako bi im to mogao reći, kako bi mogao da ne pokloni povjerenje ovim ratnicima koji dobro znaju šta znači obećanje, data riječ.
Neka drugovi urade kako sami smatraju da je najbolje!
Što je poslije baterijski sastanak čitavog ljudstva ličio dijelom na mali miting, tome se niko nije čudio. Borci su govorili: s topovima do kraja, do kraja...
Devetog juna baterija je bila kod Rudina. Kako je noć bila tamna, nije mogla krenuti ka Čokovoj Luci, na obali Pive, pa je to odložila za sjutradan ujutro. Ljudstvo je dobilo posljednju večeru, posljednji organizovani obrok u ovoj ofanzivi — po komad ovčijeg mesa i porciju neslane supe.
U svanuće — pokret. Već od ivice kanjona nestaje staze. Tražili su gdje da počnu silaženje, ali tu nema mnogo biranja. S natovarenim konjima se ne može. Zato su prionuli da rastave oruđa, rastavljalo se sve što se može, da bude lakše za nošenje. Naredni sati bili su, sigurno, jedni od najtežih u životu baterije. Kroz ružnu grabovinu, izbjegavajući stijenje, sitne kamenčiće što su naneseni vodom ili u jarugama ostali iza usova, metar po metar osvajaju borci prostor, pazeći da ne oštete dijelove oruđa. Od svanuća do dva časa po podne niz okomitu stranu, do kozje staze pored Pive, a kamenom iz ruke da dobaciš! Mnogi su se vraćali ponovo, za preostale dijelove ili sanduke s municijom.
Prešla je baterija Pivu u Čokovoj Luci preko improvizovanog mosta — bukve prebačene preko rijeke, patosane granjem, a oko pola noći izbila je na Vučevo, putujući punih šest časova da savlada daljinu koju odmoran čovjek prelazi za nepuni čas.
Na Vučevu noći su hladne.
Pale se vatre u šumi. Ko može — spava.
Dva dana — 11. i 12. juna — baterija je, tučena neprijateljevom artiljerijom i tražena od njegove avijacije, bila primorana da često mijenja položaje. Zato njeni topovi nisu mogli mnogo pomoći jedinicama što odmiču ka dolini Sutjeske. Ali su učinili koliko su mogli.
Dvanaestog juna natjerali su njemačku bateriju da mijenja vatreni položaj. Baterija je bila postavljena na oštrom vrhu Maglića, odakle je direktnom vatrom tukla kolone jedinica i ranjenika oko Lokve Derenčišta i Mrkalj Klada i na stazi ka Dragoš-sedlu. Istog dana, oko pet časova po podne, još dok se kretala ka Dragoš-sedlu, nedaleko od nje, počela je jaka puščana i mitraljeska vatra u neposrednoj blizini Centralne bolnice.
Tu se tada nalazio i komandant Treće divizije Sava Kovačević. Naredio je bateriji da otvori vatru na Nijemce. Ona je to učinila znalački i brzo. Od neprijatelja je nije odvajalo više od 300 metara. Komandovao joj je Sava. Zbunjeni neprijatelj, koji je mogao da učini mnogo zla na ovom pravcu, gdje nije bilo borbenih jedinica, zastao je.
Dvanaestog juna, u Savinom naređenju da zauzmu pogodne položaje na desnoj obali Sutjeske, stajalo je i to da se ispali sva municija, a oruđa unište ili zakopaju. Baterija je tukla neprijateljev položaj na lijevoj obali, ali otuda nije bilo nikakvog znaka da Nijemaca ima. Zato je i prestala, pa je tako ostalo mnogo neutrošene municije, a bilo je još municije i u brigadnoj komori. Opet su borci bili protiv toga da se topovi unište. Čemu toliki trud ako ih sada treba odbaciti?
U štabu divizije, te večeri, opet su starješine baterije izišli s prijedlogom boraca da se oruđa ne uništavaju (sem jednog brdskog, kome je tog dana pukla hidraulična kočnica). Bio je prisutan i komesar Pete Dragiša Ivanović.
Sava se složio: neka sa oruđima bude onako — kako to odluče sami borci!
Sutjesku će tako baterija preći sa dva topa, protivavionskim i protivtenkovskim mitraljezom i dve brede. Sutjesku, iznenada nabujalu od kiša, brzu, plahovitu. Na mjestu prelaza četvorica među najsnažnijim artiljercima — Petar Pajović, Josip Vidošević, Mićo Šarić i Ante Veselica — pregazili su Sutjesku da razapnu konopac između dvije bukve, da se za njega pridržavaju ostali borci pri prelasku, a posle su i dalje ostali, za svaki slučaj, da pomognu onima koje bi voda otrgla od užeta. Nekolicini se to i desilo, ali su zahvaljujući njihovom prisustvu bili spaseni.
Jutro 13. juna. Ređaju se juriši Savinih brigada. Umorni, iscrpeni marševima i glađu pokušavaju da probiju rovove odmornih, uhranjenih Nijemaca. Do baterije stiže vijest o Savinoj pogibiji. Malo zatim i naređenje da se baterija, izuzev konjovodaca, pripremi za juriš.
Sada je to streljački stroj razvijen po vodovima. Ju-ri-i-i-š! Bio je snažan, prema snazi boraca, slabašan prema onom što je trebalo da razbiju. Oko četrdeset boraca iz baterije izginuli su u njemu!
Načelnik brigade naređuje da se ostatak baterije povuče, da postavi topove na pogodnom mjestu i da vatrom pomaže onima koji pokušavaju proboj. Politički komesar Prvog voda Ratko Radonjić prikuplja preživjele i sa njima, na jednoj zaravni blizu Krekova, nedaleko od neprijatelja postavlja oba topa (i dva minobacača), toliko ih je tu moglo stati, a da se traže drugi, bolji položaji, nije bilo vremena.
Neprijatelj je brzo osjetio bateriju. Bio je blizu, pa je na nju sručio paklenu vatru mitraljeza, puškomitraljeza i minobacača. Novi juriš jedinica brigade. Tope se i oni naočigled baterije, koja im pomaže ne samo svojom vatrom nego i time što na sebe privlači sve veću vatru neprijateljevu. Jedan za drugim ginu artiljerci. Smjenjuju ih drugi, što su u zaklonu, čekajući svoj red. A na red se dolazilo brzo, kao da se smrti žuri da ispuni neki svoj tajanstveni plan. Onda ih je ostalo samo nekolicina. Hrabre baterijske bolničarke izvlače ranjene. Raniše i jednu od njih, Jelenu Ćetković. Ranjeni komesar Radonjić i Danilo Mićunović su posada oba topa. Od minobacačkog voda živ je samo komandir i četvorica boraca. Iz voda brdskih topova ovdje je ostao živ samo jedan borac.
Još se baterija nije predavala.
Posljednje što je mogla učiniti: da oruđa ne padnu u ruke neprijatelju, učinila je.
Sa dvojicom drugova Vojo Đurović je najprije uništio bombama top i jedan minobacač. Ostala oruđa sa ovog položaja, i ona što nisu ni bila postavljena na njemu, rasturena su i zakopana, jer za njih nije više bilo granata.
Na Sutjesci, u jurišu i na vatrenim položajima, baterija je ostavila 62 svoja borca i starješine; 15 drugarica i drugova teže je i lakše ranjeno. A bilo ih je svega 93 (četvorica su poginula prije Sutjeske). Ostali su tu njen komandir Veljko Aleksić (narodni heroj), nišandžija Ante Veselica, Božo, Mića, Milutin, Petar, Josip, Jelena...
A nekoliko oruđa koje su tako voljele njihove posade mogu se vidjeti danas — u Vojnom muzeju u Beogradu i Muzeju NOR u Foči. Nađeni su i otkopani 1958. godine.

(iz spomen-knjige 5. proleterske brigade)

Inače, tekst knjige na internetu je u lošem stanju ( http://www.znaci.net/00001/204.htm ). Ako neko ima ovu knjigu - ili neku drugu o Petoj - ili uostalom neku drugu dobru knjigu, neka mi se javi (neću mi ništa ).

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Jedno pitanje: nije li Vrhovni stab NOVJ u startu planiranja pravaca proboja napravio krucijalnu gresku? On je na jednom pravcu ostavio dve jace divizije (1. proletersku diviziju ojacanu 6. istocnobosanskom brigadom i Majevickom brigadom), a na drugom 3. udarnu diviziju (koja je pre pregupisavanja vezanih za proboj neprijateljskog obrucja bila razvucena na veoma sirokom frontu) i 7. banijsku diviziju koja je prilikom prenosenja ranjenika u Bitci na Neretvi bila zarazena tifusom (najpre 8. banijska brigada), a zatim i cela divizija, pa je ona po brojnosti spala na rang brigade. Zar nisu mogli malo bolje da iskombinuju sastave grupa za proboj? Ovako su 1. i 2. proleterska divizija ginule cekajuci dolazak 3. udarne i 7. banijske divizije na njihov pravac proboja.

• 1Ovo se svidja korisniku: VP6919
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

6.lickadivizija ::Jedno pitanje: nije li Vrhovni stab NOVJ u startu planiranja pravaca proboja napravio krucijalnu gresku? On je na jednom pravcu ostavio dve jace divizije (1. proletersku diviziju ojacanu 6. istocnobosanskom brigadom i Majevickom brigadom), a na drugom 3. udarnu diviziju (koja je pre pregupisavanja vezanih za proboj neprijateljskog obrucja bila razvucena na veoma sirokom frontu) i 7. banijsku diviziju koja je prilikom prenosenja ranjenika u Bitci na Neretvi bila zarazena tifusom (najpre 8. banijska brigada), a zatim i cela divizija, pa je ona po brojnosti spala na rang brigade. Zar nisu mogli malo bolje da iskombinuju sastave grupa za proboj? Ovako su 1. i 2. proleterska divizija ginule cekajuci dolazak 3. udarne i 7. banijske divizije na njihov pravac proboja.Ima tu više od jedne greške (kao i obično).

Ključna greška (ili "greška") se sastojala u tome što je VŠ zadržao grupaciju kao jedinstvenu taktičku celinu. (Kasnije je podelio na dve, što nije izmenilo sušinu.) To je omogućilo Nemcima da okruže grupaciju NOVJ i sistematski je sabijaju na što manji prostor, što im je omogućilo inicijativu. Snage NOVJ bile su prisiljene na dugotrajne borbe pod nametnutim nepovoljnim uslovima, u kojima je dolazila do izražaja nemačka gigantska premoć u ljudstvu, i, naročito, u vatrenoj moći.

Mnogi događaji pokazali su da bi probijanje po manjim formacijama (npr brigadama) sa brzim noćnim marševima dalo mnogo bolje rezultate, i znatno smanjilo gubitke: npr, iskustvo proboja dve brigade sa Zelengore 10. VI, ili proboj dve grupe 3. divizije (jedna od oko 500, jedna od oko 200 ljudi) gotovo bez gubitaka, nakon razbijanja divizije na Tjentištu 13. VI.

Ovo grupisanje bilo je na početku posledica ofanzivnih namera VŠ pred operaciju.
Kasnije, ono je verovatno bilo dobrim delom prinudno i nametnuto, npr. jer se VŠ nije uspeo osloboditi bolnice, kako je nameravao.

Ipak, moglo bi se argumentisati da je bilo prostora za manevar. Na početku nemačkog nastupanja, snage NOVJ bile su rastresito raspoređene između Čajniča na severu i Bioča kod Podgorice na jugu - nekih 120 km izrazito teškog planinskog terena. Ma kako impresivne, nemačke snage bile su jednostavno nedovoljne za pokrivanje tolikog terena. Međutim, već u prvim borbama, prilikom ispitivanja namera, južno krilo je povučeno do ispred Šavnika, a posle desetak dana, snage na severu, možda bez dovoljno razloga, prebačene su sve na levu obalu Tare.

Tako se grupa divizija NOVJ već krajem maja našla na vrlo suženom prostoru, na divljem i gotovo nenaseljenom terenu.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Moже ли неко поставити слике као и мапе и положаје јединица Нов и окупатора