Najveće vojskovođe Drugog svetskog rata

• 3Ovo se svidja korisnicima: victoria, Cufo, dani.tomic
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mislim da Patton zaista jest ponajbolji angloamerički general kopnenih snaga u 2. SR, ali, ne mislim da je među njima bilo zaista velikih vojskovođa, i da je to bila neka izrazito jaka konkurencija, kao što je, naprimjer, među generalima Heera. Baš naprotiv, dobar dio njih evidentno nije bio na visini zadatka.
Recimo, general Fredendall, koji je u Tunisu vodio mnogobrojnije savezničke trupe, čiju su glavninu činili dobro opremljeni Amerikanci, a ponajprije zahvaljujući njegovim greškama, trpio je poraz za porazom od malobrojnijih snaga Osovoine, čiju su glavninu činili loše opremljeni Talijani. Upravo je njega zamjenio Patton, i otad počinje njegov uspon.

Patton je imao neke kvalitete koje njegovi kolege nisu imali: bio je energičniji, beskompromisniji, a, na stranu nezgodan karakter, zbog kojega je često osporavan, treba biti nepošten pa reći da Patton nije poznavao osnove vojničkog zanata. Kad se izanaliziraju njegovi postupci u vođenju američkih snaga na afričkim i evropskim ratištima, teško je naći bitnije greške.

Rekao bi da velike vojskovođe u osnovi možemo podijeliti na dvije skupine: oni koji su sjajni u planiranju, i oni koji su sjajni u reagiranju. Jasno, oni najbolji vojskovođe bi trebali biti sjajni i u planiranju i reagiranju, ali, većini vojskovođa iz 2 SR se jednostavno i nije pružila prilika da se dokažu o oba segmenta.

U osnovi, najčešća je situacija bila da bi oni prvi, negdje u zadimljenim kancelarijama glavnih štabova, razrađivali situaciju, i nastojali odrediti ovim drugima, što i kako. Uspjeh ili neuspjeh, bi, naravno, ovisili i o postupcima jednih i drugih.

George Patton definitivno spada u drugu skupinu, skupinu onih koji su reagirali na događaje, i gledano po ishodima njegovih reakcija, definitivno je najuspješniji angloamerički vojskovođa tog ranga. Sa druge strane, mislim da je u toj kategoriji bilo i boljih zapovjednika.

Po meni, od svih bitnijih zapovjednika kopnenih snaga u 2 svjetskom ratu, najbolje je reakcije imao Model. Naravno, nije mogao spriječiti poraz Njemačke, ali je nekoliko puta na Zapadu dobrano zažuljao i Engleze i Amerikance, a na Istočnom frontu je u više navrata upravo on značio razliku između poraza i potpune katastrofe za njemačke snage.

• 3Ovo se svidja korisnicima: apostata, voja64, lacko
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Jedna od karakteristika amer-kenjskog načina ratovanja je velika prednost u svemu (5-7 puta najčešće, u nekim slučajevima i do 10 puta jače kopnene snage) i apsolutna nadmoć u vazduhu.
U takvoj situaciji, nije neka naročita pamet pobediti.

Takva situacija sa prednošću se nije stvarala pravilnim početnim rasporedom, ili predvidjanjem amer-kenjskih generala, već su se trupe trpale gde god je moglo da ih stane. Pa opet, njihovo napredovanje nije bilo ni izbliza ni obimno, ni novina u vojnom pogledu, kao što je to bilo na istočnom frontu.

Pa i generali, koji su se suprotstavljali saveznicima na zapadu, nisu bili elita. Osim pomalo izvikanog Romela, ostali ipak nisu bili ono najbolje. Pa su opet držali front.

Već rekoh, osim samo par jedinica, sve ostale su bile posadne trupe, divizije devetog i kasnijih talasa popune, ne retko sastavljene od nemačkih "saveznika" i popunjene tehnikom koja je dobivena "dobrovoljnim prilozima evropskih zemalja" u periodu blickriga. Prema sećanjima samih nemaca, borili su se slabo i predavali odmah. Bolje biti i ratni zarobljenik, nego ginuti za izgubljenu stvar...
A na njih su kretale punokrvne, dobro opremljene i tri godine uvežbavane amer-kenjske jedinice, pod kišobranom od hiljada raznovrsnih aviona.

Paton jeste bio i tenkista (mada su generali univerzalci, ili bi bar to trebali da budu...), jeste bio Ajkov proteže, jeste imao u armiji gomilu tenkova...Napadao je evropom, zapadnom evropom koja je četrdesetih godina prošlog veka imala putnu mrežu koju mi na Balkanu možemo samo da sanjamo - pa opet nije napravio ni jedan prodor, kakve su pravili Rusi u leto i jesen 1944.godine. Ni po dubini operacija, ni po krajnjim rezultatima, ni po bilo kojem drugom merilu. Da se ne zaboravi, sovjeti su napadali kroz prašinu Ukrajine, blato Belorusije i sudarili se sa istim problemom koji su imali i nemci kad su krenuli na istok, naime šine se nisu poklapale...

Dozvolite da tresnem nešto, i da ostanem živ. U vreme kada se po zapadnoj evropi vršila velika propaganda i samopropaganda koju su vršili mesar montgomeri (razni lordovi od ovoga i erlovi od onoga nisu bili ličnosti za identifikaciju...), prazni i šuplji komandanti francuskih trupa za koje danas čak i ljudi koji čitaju istorijske knjige pitaju ko je to, a koje ni sami francuzi nisu poznavali, a sa istoka su nadirali rusi maršali i generali, koji su "vsju jevropu po plastunski propahali", okićeni ordenjem kao jelke, trebalo je i amer-kenjcima da imaju nekoga da ga stara dobra evropa slavi kao oslobodioca.

Političar Ajzenhauer, mislilac i intelektualac Bredli, ili tenkista, pištoljdžija, siledžija i galamdžija Paton?
Mislim da je odgovor više nego jasan i očekivan.
Mislim čak da i tu jadnu ulogu nije ispunio bog zna kako...

• 2Ovo se svidja korisnicima: Cufo, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

dobri covek ::
(...)

Dozvolite da tresnem nešto, i da ostanem živ. U vreme kada se po zapadnoj evropi vršila velika propaganda i samopropaganda koju su vršili mesar montgomeri (razni lordovi od ovoga i erlovi od onoga nisu bili ličnosti za identifikaciju...), prazni i šuplji komandanti francuskih trupa za koje danas čak i ljudi koji čitaju istorijske knjige pitaju ko je to, a koje ni sami francuzi nisu poznavali, a sa istoka su nadirali rusi maršali i generali, koji su "vsju jevropu po plastunski propahali", okićeni ordenjem kao jelke, trebalo je i amer-kenjcima da imaju nekoga da ga stara dobra evropa slavi kao oslobodioca.

(...)

Šta si ti tu "tresnuo"?
Ništa buraz ... sve je na svom mjestu.

Ali ono što je najgore je to da su oni i uspjeli u tome što su naumili i to ne samo
Citat: ... da imaju nekoga da ga stara dobra evropa slavi kao oslobodioca.
nego i mnogo, mnogo više.



tu je 2004. posljednja, a najnovije izgleda 'vako:



Majstorski ... što jest', jest'!

• 2Ovo se svidja korisnicima: victoria, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

dobri covek ::u francuskoj je spomenik i nekima iz naših krajeva, koji su izginuli "u polzu faterlanda..."

Jedan od tih spomenika, vjerovatno najpoznatiji, a definitivno jedini prezivjeli do danas, je spomenik Hrvatima u Villafranche de Rourergue. Zapravo to je spomenik pripadnicima inzinjerijskog bataljona 13. SS brdske divizije poznatije kao Handzar koji su se 16. Septembra 1943 godine pobunili i strijeljali sve njemacke oficire u garnizonu. O tome je dogadjaju BBC izvjestio u wvom programu nazivajuci tada Villafranche jedinom slobodnom teritorijom Zapadne Evrope. Malo ratne propagande, ali i malo cinjenica.

• 3Ovo se svidja korisnicima: Cufo, voja64, victoria
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Иначе у Француској и Белгији постоји и неколико споменика Совјетским партизанима.
Радило се одбеглим заробљеницима који су се придружили покрету отпора.

На тврђави у Арасу:


Још мало о Василу Порику:
http://severr.livejournal.com/1589.html

Белгија:
http://www.russkie.org/index.php?module=fullitem&id=4118
http://severr.livejournal.com/484775.html

• 1Ovo se svidja korisniku: victoria
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Како су Совјети гледали на те заробљенике који су побегли и борили се против немаца на окупираним територијама Европе?

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

AcaNik ::Како су Совјети гледали на те заробљенике који су побегли и борили се против немаца на окупираним територијама Европе?
Из даљине?

Шалу на страну, ослобођени заробљеници су ишли на испитивање од стране Смерша (Смрт шпијунима), и у складу са држањем им је одређена казна. Далеко од тога да су сви стрељани или послати у гулаге, али то ће већ Апостата знати боље да ти одговори.

• 4Ovo se svidja korisnicima: vathra, AcaNik, voja64, stalker
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@AcaNik

Hvala vathra!

Svi su morali bez obzira na sve da prođu provjeru.

Provjera je vršena u dva tipa filtracionih logora, zvali su se Сборно-пересыльный пункт (СПП) ili Проверочно-фильтрационный пункт (ПФП).

Po Zemskovu (а on se vala za prosovjetski stav ne može optužiti), odnosno po njegovim radovima: ГУЛАГ (историко-социологический аспект); Социологические исследования. 1991. №7. i Репатриация советских граждан и их дальнейшая судьба (1944–1956 гг.); Социологические исследования. 1995. №6. negdje do decembra '44. nakon provjere bilo je uhapšeno i osuđeno 3,8% od 360 hiljada onih koji su prošli kroz filtracione tačke.

Sve u svemu od ’44. do 1.7.'52. od preko 4,3 miliona repatriranih sovjetskih građana (2,7 miliona civila i 1,6 miliona bivših vojnih zarobljenika) uhapšeno i osuđeno je od prvih 1,76% (46.740), a od drugih 14,69% (226.127).

Pomenuto povećanje Zemskov smatra logičnim, jer se nakon završetka rata veliki broj nekadašnjih saradnika okupatora pokušao sakriti iza statusa vojnog zarobljenika.

Najveći priliv je bio ’45. - 3.888.721, da bi zatim svake godine padao, pa je tako '51. repatrirano 2.297, dok je u prvih 6 mjeseci iduće godine taj broj iznosio samo 654 lica.

Naravno najinteresantnija je sudbina onih koji nisu prošli provjeru.
Oni, za koje je postojala sumnja da su sarađivali sa okupatorom na bilo koji način, upućivani su iz pomenutih СПП i ПФП u tzv. Проверочно-фильтрационные лагеря (ПФЛ).
Zemskov kaže da između onih prvih i ovog posljednjeg zapravo razlike nije bilo i da bez obzira na naziv logor ПФЛ nisu bili mjesta gdje su provjeravani u toku istrage bili lišeni slobode.

Nakon istrage oni kojima je utvrđena krivnja naravno suđeni su (svi oni se u dokumentima nepravilno nazivaju vlasovcima), nemam podatke o onima koji su osuđeni na smrt i na robiju u zatvorima, kolonijama ili logorima, ali imam podatke o onima koji su prognani van ranijeg mjesta boravišta na maksimalno 6 godina – 177,5 hiljada.

Što znači da je od ukupnog broja suđenih (i nekadašnjih vojnih lica i civila) broj osuđenih na više kazne od progonstva otprilike iznosi 95 hiljada.

Polovina prognanih (od onih 177,5 hiljada) njih 90 hiljada, oslobođeni su (zbog isteka kazne) već '52, a svi ostali do '55. Kontingent prognanih vlasovaca tada je definitivno prestao postojati.

Te, kao i sledeće godine, na osnovu amnestije za sovjetske građane koji su sarađivali sa okupatorom iz zatvora, kolonija i logora pušteno je oko 70 hiljada zatvorenika. Većinu od njih naravno činili su osuđeni repatrijanti.

Tako da one priče o sovjetskim zarobljenicima, koji su svi redom iz njemačkih lagera direktno odlazili u staljinske logore je samo još jedno govance iz arsenala informacionog rata korišteno prije, u toku i poslije rušenja SSSR-a.

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Bilo je i sedamdesetih godina sudjenja pojedincima koji su radili u korist nemaca. Na primer pamtim slučaj, ne i imena, o nekoj koju su zvali ".... pulemetchica" zbog toga što je u korist nemaca streljala sunarodnike...a ona nije bila jedina.

Jednostavno, brinuli su se da svako dobije po zasluzi...koliko se može.

Ево пронашао сам линк
https://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D.....0%BD%D0%B0

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Искрено имао сам представу да је ретко ко избегао робију после рата.
Зна ли се проценат преживелих заробљеника и оних који су прешли на страну немаца?