Najveće vojskovođe Drugog svetskog rata

• 2Ovo se svidja korisnicima: Bane san, sremac983
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pomenu li ko Vatutina?
Uz Žukova i Rokosovskog verovatno najveći sovjetski vojskovođa.
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 2Ovo se svidja korisnicima: Bane san, objekat 505
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Један од ђенерала кој вреди да се помене~
Ђорђе Патен(и његов џукац бул теријер Вили) "Моја ратна филозофија није да ми дамо живот за своју отаџбину, већ да неријатељ да свој живот за њихову земљу."

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

vathra ::
Godinu i po dana kasnije na drugom frontu, Montgomeri je bio angažovan u proboju iz Normandije, u operaciji Goodwood.
I ovde saveznici nisu uspeli da ostvare strategijski prodor. Na udaljenijem sektoru je pokrenuta operacija Kobra u kojoj su amerikanci uspeli da probiju liniju. Takođe je kasnije glavna operacija proglašena samo diverzijom...

To je napisao Omar Bradly, naime Englezi su ne Caenu vezali više njemačkih snaga čime je s jedne strane olakšano zauzimanje Chebrourga, a s druge strane od 'elitnih' panzer divizija na pravcu proboja američkih snaga ostavilo samo diviziju Lehr koja je gotovo zbrisana u bombardovanjem. Dakle ako američki general piše da je zadatak Engleza, po Montgomerijevoj zamisli, bio vezanje njemačkih snaga, zbog čega je ovaj trpio neviđene kritike, onda mi se čini da i priča o diverziji ima smisla.

Ono što je po meni zanimljivije pitanje je da li je plan operacije Cobra Montgomerijev ili je isključivo Bradlijev.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Bane san, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Један од наших највећих војсковођа и јунака, један од ретких носилаца нашег највишег војног чина - генерала армије. Човек у сенци, без трзавица и скандала, без помпе и хвалисавости, бриљантно је водио своје операције. Припада великој тројци наших ратних војсковођа, али је, за разлику од Пека и Коче био потпуно неекспониран - и апсолутно успешан. Извините што постујем текст из Википедије пошто је предуго да скенирам из књига које имам о њему.

После рата , осамдесетих, пао је у ''тиху немилост'' јер је у име апостола револуције, шпанских бораца, дигао глас против урушавања земље и дивинизације ВК. Међутим, његов ратни и послератни ауторитет био је огроман па чак ни остарели, али још увек моћни Тито , није могао да крене на њега онако како је кренуо на Ранковића и остале. Слава великом војсковођи!


Коста Нађ
Датум рођења 13. мај 1911.
Место рођења Петроварадин,
Датум смрти 19. новембар 1986. (75 год.)
Место смрти Београд, СР Србија,
Социјалистичка Федеративна Република Југославија СФР Југославија
Супруга Душанка Нађ
Професија војно лице
Члан КПЈ од 1937.
Учешће у ратовима Шпански грађански рат
Народноослободилачка борба
У току НОБ-а командант Треће армије ЈА
Служба Војска Краљевине Југославије
Интернационалне бригаде
НОВ и ПО Југославије
Југословенска народна армија
Године службе 1937 — 1939. и 1941—1976.
Чин генерал армије
Функција председник СУБНОР Југославије
Мандат 1974 – 1981.
Народни херој од 20. децембра 1951.




Биографија
Рођен је 13. маја 1911. године у Петроварадину. Основну школу и гимназију завршио је у Петроварадину. А 1926. године почео је да учи занат у авио-индустрији Икарус. Због очевог лошег материјалног стања, породица се морала преселити из Петроварадина у Загреб, где убрзо умиру Костини родитељи Стјепан и Ана.

Коста је касније уписао Војну подофицирску школу у Билећи. Када је завршио, задржан је у Билећи да обучава нове питомце. Ту се почео занимати за марксистичку литературу и раднички покрет. Када је војна полиција открила да подофицир Коста Нађ поседује марксистичке књиге, 1932. године, ухапшен је и одведен најпре у Никшић, а потом у Сарајево, где је 1933. године осуђен на две године робије. Пошто је успео да побегне из Сарајева, одлази у Загреб, где живи илегално.

Пошто су Костина браћа били чланови Комунистичке партије Југославије (КПЈ), и он се прикључио партијском раду, најпре у илегалној штампарији Покрајинског комитета КПЈ за Хрватску, која се налазила у подруму куће у којој је становао, а потом је сарађивао и у организацији „Пријатељи слободе“. Одмах по избијању Шпанског грађанског рата, у пролеће 1936. Коста се пријавио др Павлу Грегорићу, који је организовао слање југословенских добровољаца у Шпанију.

Шпански грађански рат
Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Шпански грађански рат
После неколико неуспелих покушаја, успео је тек јануара 1937. године да илегално пређе границу. На путу до Шпаније, био је затваран у Аустрији и Швајцарској, али је успео да пређе Пиринеје и 8. марта 1937. године се пријавио у прихватни логор добровољаца у Фигнерасу.

У интернационалним бригадама Коста Нађ био је водник, командир чете и командант Балканског батаљона. Крајем јануара 1939. године, штитећи одступницу хиљадама шпанских избеглица, примио је команду једне од две последње бригаде, које су се повлачиле преко Пиринеја на север. У борбама код Брунета и на Ебру био је четири пута рањен. Добио је чин капетана и одликован шпанским републиканским Орденом ослобођења, а 1937. године примљен је у КПЈ.

Пошто је Краљевина Југославија забранила југословенским добровољцима повратак у земљу. Коста је с неколико стотина Југословена од фебруара 1939. до маја 1941. године био у француским логорима - Сен Сиприен, Гирс и Верне. У мају 1941. године с осталим друговима одлази из логора у Немачку у радни логор Десау. То је учињено по препоруци руководства КПЈ, како би лакше успели да се пребаце у окупирану Југославију.

Народноослободилачка борба

Коста је с првом групом „Шпанаца“ стигао у Загреб 16. јула 1941. године. Раде Кончар и Владо Поповић су га ту задржали до 5. августа, када је послат у Карловац, да помогне Оперативном руководству у организовању устанка. У августу је деловао у Топуском, Великој Кладуши, вргинмошчанским селима и Дрежници. Заједно са Владом Поповићем и војним руководиоцима Кордуна учествовао је 5. септембра на војно-политичком саветовању с личким руководством устанка у Крбавицу.

Од 9. септембра до краја октобра, Коста је по налогу Главног штаба НОПО Југославије, деловао у Босанској крајини. На саветовању у Столицама именован је за члана Главног штаба НОПО Босне и Херцеговине. Од 6. новембра 1941. до 9. фебруара 1942. године командовао је романијским, јахоринским и другим јединицама у источној Босни.

Када је Врховни командант НОП и ДВЈ Јосип Броз Тито реорганизовао руководство партизанских јединица Босне и Херцеговине, почетком фебруара 1942. године Кости Нађу је поверена команда над свим јединицама западне Босне (од реке Босне до Уне). Од 23. фебруара до краја јула, када је у западну Босну продрла група пролетерских бригада с Врховним штабом, јединице под Костином командом (око 14.000 бораца) створиле су огромну слободну територију повезану са Далмацијом, Ликом, Банијом и Славонијом.

Током 1942. године партизанске јединице, под командом Косте Нађа, ослободиле су: Приједор, Крупу, Добрљин, Кључ, Дрвар, Босански Петровац, Мркоњић Град, Јајце и др. Од 2. до 4. новембра Коста је руководио дотад највећом операцијом у Народноослободилачком рату - битком за Бихаћ. Његова тактика освајања утврђених градова, по систему клинова, изненађивала је и збуњивала непријатеља. Врховни командант НОВ и ПОЈ Јосип Броз Тито је 6. новембра Костиним јединицама упутио признање и похвалу за „јуначко држање при ослобођењу Бихаћа“.

У новембру 1942. године, када је основана Народноослободилачка војска Југославије и образован Први босански народноослободилачки корпус, Коста је постављен за његовог команданта. Врховни командат Јосип Броз Тито је 1. маја 1943. године својим највишим командантима доделио официрске чинове - Коста Нађ, Пеко Дапчевић и Коча Поповић су тада постали пуковници, а неколико месеци касније генерали. Депеша о унапређењу Косту је затекла на путу за источну Босну.

Основни задатак дивизија којима је од јесени 1943. године командовао Коста Нађ, био је осигурање планираног продора НОВЈ на исток, у Србију. То је било могуће остварити тек 1944. године, када почиње прва фаза завршних операција за ослобођење Југославије. Почетком 1944. године постављен је за команданта Главног штаба НОВ и ПО Војводине.

У јесен 1944. године, и током зиме 1944/45. године, Костине јединице, које су (1. јануара прерасле у Трећу армију ЈА) форсирале су Дунав и Драву, тзв. Сремски фронт, потпуно ослободиле Војводину, Барању и део Славоније. У завршним операцијама, Трећа армија је три пута похваљена, за борбе код Батине, за брзи продор уз Драву, преко Славоније и Подравине у Штајерску и 15. маја за сламање непријатељски јединица између Целовца, Цеља и Марибора.

Послератна каријера и одликовања
После ослобођења Југославије, обављао је низ одговорних душности у Југословенској народној армији - био је начелник Персоналне управе ЈНА, помоћник Савезног секретара за народну одбрану и др. У више сазива је био посланик Савезне скупштине, а од Седмог конгреса СКЈ, четири пута је биран у Централни комитет Савеза комуниста Југославије. Био је члан Савета федерације, а од 1974. до 1981. године председник Савезног одбора СУБНОР-а Југославије.

Умро је 19. новембра 1986. године. Сахрањен је, заједно са супругом Душанком, у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду. Њихов син Бранко Нађ био је вишеструки првак Југославије у аутомобилизму.

Одликован је:

Орденом јунака социјалистичког рада,
Орденом слободе,
Орденом ратне заставе,
Орденом партизанске звезде са златним венцем (двапут),
Орденом заслуга за народ са златном звездом,
Орденом брадства и јединства са златним венцем,
Орденом народне армије са ловоровим венцем (двапут),
Орденом за храброст
Носилац је Партизанске споменице 1941., а Орденом народног хероја одликован је 20. децембра 1951. године.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sirius ::
Пошто је Краљевина Југославија забранила југословенским добровољцима повратак у земљу. Коста је с неколико стотина Југословена од фебруара 1939. до маја 1941. године био у француским логорима - Сен Сиприен, Гирс и Верне. У мају 1941. године с осталим друговима одлази из логора у Немачку у радни логор Десау. То је учињено по препоруци руководства КПЈ, како би лакше успели да се пребаце у окупирану Југославију.

Ovaj odeljak mi je nelogican.

Prvo: trebalo je takva preporuka da dodje do njega. Bio je u zarobljenistvu, izolovan od ostatka sveta sveta (cenzura pisama itd..), a ovde se govori ni manje - ni vise nego o direkciji njegove maticne celije / poslodavca.. kako god. Tim pre sto preporuka podrazumeva i "ostale drugove".
Drugo: ako je mogao da bira i sam odlucuje da li ce biti prebacen, onda mora da su nacisti ponudili takvu mogucnost. Verovatno su bili bolji uslovi u radnom logoru- nego u zarobljenickom?
Trece: kao Jugosloven tada je bio neprijatelj Rajha. Kojom logikom bi uopste mogao da napusti Nemacku, osim ako ne bi, kao komunista, bio zasticen Ribentrop-Molotov paktom?

• 2Ovo se svidja korisnicima: Bane san, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Реч је о, очигледно, врхунском, драгоценом човеку за кога је вредело водити обавештајне битке. При том му је помогло и његово формално порекло (надам се да знаш како је функционисао систем пасошке евиденције, па и контроле , између два рата).

Ево и његовог правог имена: (мађ.) Nagy Kosztá
Хоће ли ово боље разјаснити: ?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Da, pod pretpostavkom da je izasao iz Nemacke, putovao do Jugoslavije i u nju usao sam - sto je veci broj ljudi, grupa vise skrece paznju na sebe i povecava se rizik putovanja.

Nije pitanje da li je "bitka" vredna truda, vec da li je realno da pored sve kontrole i cenzure, takva preporuka dodje do njega i jos on bude u prilici da postupi po njoj, i to ne sam, vec sa stotinama "drugova". Kad smo kod toga, sta je "drugovima" pomoglo da napuste logor, pa potom i Nemacku, i na kraju udju u Jugoslaviju?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@Sirius

Meni je ovo nelogicno:

"У мају 1941. године с осталим друговима одлази из логора у Немачку у радни логор Десау. То је учињено по препоруци руководства КПЈ, како би лакше успели да се пребаце у окупирану Југославију"

Kako je KPJ mogla da odlucuje ko ce u koji logor?

I kada se pominje logor Desau, to se odnosi na Dessau I i Dessau II, koji su bili podlogori u logoru Buchenwald?

PS: Koji vojskovodja za sada vodi po glasovima?

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Нелогично? Хм...мало је дужа прича. Да би је до краја спознао, морао би да се упознаш са невероватно темељном мрежом коју је тада СССР развио по целом свету (прочитај књигу ''Црвена капела''). Наравно, при том заборави данашња искуства и данашњу логику. У то време направити фалсификат (и провући га) било је много лакше него данас. Постојали су милиони азилантских пасоша које је Друштво народа поделило избеглицама из Русије. То су били чувени ''Нансенови пасоши''. Мораш ипак мало више да прочиташ о том времену да би разумео и његову логику. Надам се да ћеш ово схватити као другарску препоруку, а не као пребацивање.

Који је редослед?

Без конкуренције Сунг Цу, али да заборавимо њега.

Тешко је (немогуће) сабирати ову врсту баба и жаба јер свако време је имало своје хероје.

Рецимо да бих се ја определио за Суворова, Кутузова, па Жукова.

Од наших?
Живојин Мишић, Павле Јуришић Штурм, Коста Нађ, Славко Родић.
.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Naravno da shvatam kao preporuku I slazem se sa vecinom stvari kojih si napisao, ali da bi neko planski bio prebacen iz jednog logora u drugi, potrebno je bilo i malo podmicivanja?