Najveće vojskovođe Drugog svetskog rata

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sirius ::Kad smo već spomenuli naše , ne treba da umiremo od skromnosti. Naravno, ne mogu da sabiram babe i žabe jer su frontovska i partizanska vojna potpuno različite u svemu, ali treba priznati: partizanske vojskovođe su izrasle u najkravavijoj i najneravnopravnijoj ratnoj školi - gerili kakvu niko u Evropi nije primenjivao. Čak su i beloruski partizani imali mnogo bolje uslove za opstanak nego naši. Naši su imali pri tom i kvislinške snage protiv sebe.
Izdvojio bih Kostu Nađa, Peka Dapčevića i Petra Drapšina. Naravno, na Sremskom frontu su svi oni napravili više početničkih grešaka dok nisu na najskuplji način naučili lekcije.
Tito je posebna priča. Nema sumnje da je bio pre svega političar, ali i vojskovođa. Na kraju krajeva, činovi i zvanja govore o tome, mada je prvi čin (zvanje) koje je stekao bilo ni manje ni više nego maršalsko. Preskočio čovek sve stepenice. Naravno, sad je lako mudrovati, ali i tada se znalo da je desetkovanje pete proleterske brigade u bici na Sutjesci njegova direktna greška, zatim Užička republika gde zamalo nije likvidiran u povlačenju, itd...

Партизани су имали више предности у односу на четнике. Доста тога има да се каже али рецимо за почетак:

1. Тито и Дража се никако не могу поредити
2. Тито изнад себе није имао никога- одговарао је сам себи
3. Дража је био начелник ГШ који је изнад себе имао владу и краља који благе везе нису имали, свађали се и трабуњали.
4. Тито је имао политички одрешене руке што је предуслов за ефикасни рат, Дража је имао политички свезане руке, стотине контрадикторних директива.
5. Партизани су имали далеко више искуства- четници никаква искуства
6. Партизански команданти су били ратни ветерани Шпаније, искусни команданти макар нижег нивоа- Дража ниеј имао готово ни ејдног искусног команданта- сви официри били су у заробљеништву, имао је резервне официре и политичаре који су командовали, слично французима псоле пропасти код Седана где су политичари, адвокати и ентузијасти командовали војском која се скупљала у одбрани француске, док им је права војска здробљена.
7. партизани су имали све предиспозиције герилске борбе:
- искусно политичко руководство
- искусне агенте илегалце на терену
- одличну мрежу илегалаца, захваљујући илегалном раду ћелија КП
- једноставну и прихватљиву политику "сви су непријатељи, ми смо једини исправни"
8. Партизански борци били су углавном из 2више класе"- студенти, интелектуалци- затим из грађанске класе- и то је била одлична веза са градом, сакупљање обавештајних података, информација из града, затим су борци углавном били радници, радничка калса.
- радничка калса била је мигранствог типа, радници су се селили по целој земљи у потраази за послом и нису имали имовину која би страдала у рату- стога су били покретљиви и навикнути да иду са краја на крај земље, нису били везани за једно место.
9. Четници су имали сељаке и део интлектуалаца у својим редовима. Проблем је био што су се ослањали на сељаке које је било лако застрашити казненим експедицијама, Четници су углавном били сељаци, ненавикнути на селидбе, неспособни за герисли рат који је тражио да своје село без метка препусте непријатељу и да иду 500 км да се боре за неко село за које нису чули.
10. Партизни су имали војску ван насељених места, ван села, у логорима у брдима, док су четници фурали хајдучку четничку стратегију да се ослањају на сеоске средине, логорују у селима, ослањају се на систем јатака који је био застарео- то их је спутавало, терало у летаргију, и били су неспремни за билокакво ратовање - па. да кажемо по лошим метеоролошким условима- зими готово да нису напуштали села. У ствари четници су били сезонска милиција каква је била америчка 1776 године- ратујемо у пролеће и лето а у зиму идемо кући.

Ово је грубо, отприлике....

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Care, potpisujem ovu mini-disertaciju.

Kominterna je školovala svoje kadrove, zato su išli i u Španiju. Gotovo ceo vojni vrh NOV i POJ bili su prekaljeni ratnici iz Španskog građanskog rata ili vrhunski ilegalci. Pri tom i intelektualci. Gledao sam biografije Peka Dapčevića i Koče Popovića. Ni danas nećete naći mnogo takvih ljudi. Negde sam već napisao - Koča Popović je bio sorbonski đak, prijatelj Luja Aragona, Luisa Bunjuela i Pikasa.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@Khaless , ulazimo u neke mutne vode , predlazem da prekinemo diskusiju partizani-cetnici ovde , da ne bi nam otisao topikc gde ne treba.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ja sam kriv jer sam prvi spomenuo partiznske generale pa je to inspirisalo Khalesa da napiše ovaj tekst, pretpostavljam. Bolje da se vratimo na konkretna imena, slažem se.

• 1Ovo se svidja korisniku: Lucije Kvint
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Na sve ovo imam da kazem samo.....Tito vojskovodja...PIH!

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sirius ::Care, potpisujem ovu mini-disertaciju.

Kominterna je školovala svoje kadrove, zato su išli i u Španiju. Gotovo ceo vojni vrh NOV i POJ bili su prekaljeni ratnici iz Španskog građanskog rata ili vrhunski ilegalci. Pri tom i intelektualci. Gledao sam biografije Peka Dapčevića i Koče Popovića. Ni danas nećete naći mnogo takvih ljudi. Negde sam već napisao - Koča Popović je bio sorbonski đak, prijatelj Luja Aragona, Luisa Bunjuela i Pikasa.

У томе и лежи разлог што се све завршило како се завршило.
Партизански команданти су били сасвим другачији од очекиваног за герилце комунисте. У ствари врх партизана су били плаве крви, интелелтуалци, грађански слој.

Још морам да додам:
Неке претпоставке ефикасне борбе:
- партизани су имали централну команду- јасно се знало ко је глави и ко издје наређења.
Поставља се питање да ли су четници уопште и постојали као јединствени покрет. Систем ратовања четника, од почетка, дакле правих четника, комита састојао се у "војводском" систему, реформисаном хајдучком ратовању где НИЈЕ било централне команде, у ствари основа четничке војне је ОДСУСТВО јединствене комадне.
Сваки војвода био је командант своје чете. Бројала је од двадесетак до пар стотина људи. он је био свје и свја на терену- врховни заповедник.
То је функционисало одлично пре 1. СР.
тај систем- да су војводе ГЛАВНИ команданти преузет је, јако наивно, и у 2 светском рату и у ствари створио САСВИМ ОДВОЈЕНЕ ВОЈСКЕ.
Дакле уместо да војвода комадује самостално јединицом рагна батаљона. то је било сасвим ОК- али тај командант је одједном комадновао јединицама ранга пука, дивизије, корпуса.
Уз то проблем је била и смена генерација. Четник који је био у пуној снази 1914 године имао је 30 година, 1941 имао је 50 година. дакле нису имали комаднанте. Уместо њих су били људи који везе нису имали са овјском а камо са командовањем а никакв евезе са вођењем јединица ранга корпуса!
Одсуство централне команде и превелике ингференције војвода створиле су климу да је сваки војвода био и политички вођа, постписивао споразуме са ким је стигао, ратовао како је хтео.
Дража је наивно дејуре признавао њих као своје потчињене, иако они то никада нису били.
Даље, Дража никда није ни видео масу својих команданата, није их познавао.
Четници су патили од болести које је и патила устаничка војска у Србији 1804 године- сваки кнез је био главешина у свом крају!
Сетимо се да један кнез није хтео да води војску у другу кнежију да ратује!
То је Карађорђе успео да својом вољом и снагом сузбије, аи Дража ниеј имао ни воље ни снаге да то учини.

Има ту и поп културе.
Тито је био махер и по мом мишљењу први поп-арт мајстор, претеча Ендија Ворхола. био је звезда поп културе пре "Звезда Гранда"
за герилски рат СТРАШНО ЈЕ ВАЖАН ИМИЏ!

Погледајмо на око наивне ствари. Портрете Тита и Драже и рецимо Стаљина
Титови портрети су готово Холивудски. Онај чувени са накривљеном титовком и погледом холивудског глумца.
тито је држао до имиџа, увек уредна униформа, затегнути опасачи и упртачи, глатко избријан, камена фаца.
Са друге стране Дража је био забрађен, разбарушен, са офуцаним шињелом, енглеском војничком јакницом са "Ленонкама", меланхоничног погледа. ниакко ниеј личио на војсковођу.
Тако је Тито деловао и против Стаљина 1948- Овог пута имао је плаву беспрекорну маршалску униформу или бело одело насупрот брке са неком безличном кошуљом сиве или мрке боје.

ОК ово здње око имиџа дао сам као малу дигресију, али свакако игра улогу.

Dopuna: 02 Dec 2009 22:04

Sirius ::Ja sam kriv jer sam prvi spomenuo partiznske generale pa je to inspirisalo Khalesa da napiše ovaj tekst, pretpostavljam. Bolje da se vratimo na konkretna imena, slažem se.
Да у опште нисам улазио у политику, давао сам прилично непристрасне коментаре, чисто са војничког становишта.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

E to u vezi imidza si u pravu 100% , a i u vezi lanca komande i ostalog, s tim sto se duugo vremena to vojevanje svodilo na bezaniju iz Srbije u Bosnu i obrnuto.

Dopuna: 02 Dec 2009 22:11

Ne bih vise da mesam Tita sa licnostima iz vasih lista! Ne bi bilo u redu jer nikad on ne moze biti u tom rangu!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Karl Manerhajm (fin. Carl Gustaf Emil Mannerheim; 4. jun 1867 – 28. januar 1951) je bio finski maršal i državnik.

U mladosti završava Nikolajevsko konjičko učilište carske Rusije u Petrogradu. Učestvuje u ruskoj vojsci tokom rusko-japanskog rata 1904-1905. i dobija čin pukovnika. Od tada do 1908. učestvuje u istraživačkoj misiji kroz centralnu Aziju.

U Prvom svjetskom ratu komanduje konjičkom brigadom, zatim divizijom i korpusom. Poslije oktobarske revolucije u Rusiji 1917. odlazi u Finsku i dolazi na čelo snaga koje guše lokalnu revoluciju, uz njemačku pomoć. Za regenta Finske je izabran 12. decembra 1918. i šalje finski korpus protiv komunista u Estoniji.

Na predsjedničkim izborima 1919. je poražen, i potom putuje kroz Veliku Britaniju, Francusku i Poljsku, zalažući se za intervenciju protiv Sovjetske Rusije.

Od 1922 do 1939. je predsjednik finskog Savjeta narodne odbrane, a titulu maršala dobija 1933. Vrši reorganizaciju finske armije i rukovodi izgradnjom Manerhajmove linije. U sovjetsko-finskom ratu 1939-1940. i tokom Drugog svjetskog rata komanduje finskom vojskom.

Od avgusta 1944. do marta 1946. Karl Manerhajm je predsjednik Republike Finske. Napisao je memoare (Les mémoires du maréchal Mannerheim) 1882-1949, Pariz, 1952.
Manerhajmova linija je pojas utvrđenja koje su Finci izgradili između Prvog i Drugog svjetskog rata na Karelijskoj prevlaci između Kojvišta (Koivisto, rus. Primorsk, Finski zaliv) i Tajpalea (Taipale, Jezero Ladoga). Uloga linije je bila odbrana od napada SSSR.

Ime je dobila po maršalu Karlu Manerhajmu, po čijoj preporuci je sagrađena, počevši od 1929. Radovi su intenzivno izvođeni tek od avgusta 1939., i nisu završeni do početka sovjetsko-finskog rata.

Linija se protezala na 25-80 km od sovjetske granice, po širini oko 142 km, a po dubini 40 km. Sastojala se iz 3 glavna odbrambena pojasa.

Manerhajm je stvorio Finsku. Uspjeli su da se odbrane od SSSR, da se spasu od velikih gubitaka i da se 1945 otresu Njemaca. Jedan njemački oficir je rekao "naši generali su uništili njemački narod, vi ste spasili svoj".

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ajd da prekinemo o ,,malom Jozi,, ima toliko markantnijih licnosti za ovu temu!