Nemački napad na Kraljevinu Jugoslaviju

22

Nemački napad na Kraljevinu Jugoslaviju

offline
  • Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
  • Pridružio: 17 Maj 2006
  • Poruke: 23670
  • Gde živiš: I ja se pitam...

Браво за подсећање! Тада је требало бити и паметан и храбар...а пре свега частан! Знајући да је пола Европе под бандитском окупацијом и знајући исход, Срби су устали. На страну сада све конструкције и манипулације ко је шта урадио и ко је кога наговорио, ово је стварно био историјски догађај без преседана у Европи.



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 20 Mar 2012
  • Poruke: 725

Nemacka objava rata Jugoslaviji
https://www.mycity.rs/must-login.png



offline
  • Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
  • Pridružio: 17 Maj 2006
  • Poruke: 23670
  • Gde živiš: I ja se pitam...

Kad je ovo stiglo? Pre bombi ili sa njima?

offline
  • Pridružio: 10 Feb 2010
  • Poruke: 3782

Koji ludak, spominje 1915-u god.

offline
  • Pridružio: 20 Mar 2012
  • Poruke: 725

Sirius ::Kad je ovo stiglo? Pre bombi ili sa njima?

pre bombi

offline
  • pavlo  Male
  • Super građanin
  • Pridružio: 27 Sep 2011
  • Poruke: 1165

nemosav1 ::Sirius ::Kad je ovo stiglo? Pre bombi ili sa njima?

pre bombi


Zar je bilo objave rata pre samog pocetka?
Od osnovne skole nas uce kako nas je Svabo mucki napao bez objave rata...

offline
  • Pridružio: 20 Mar 2012
  • Poruke: 725

Napisano: 27 Mar 2012 18:51

pavlo ::nemosav1 ::Sirius ::Kad je ovo stiglo? Pre bombi ili sa njima?

pre bombi


Zar je bilo objave rata pre samog pocetka?
Od osnovne skole nas uce kako nas je Svabo mucki napao bez objave rata...


Rano jutro 6 Aprila 1941 je bilo prilicno naporno.Goebbels je u dva ujutro citao na berlinskom radiju objavu rata Nemacke Jugoslaviji, a u isto vreme je Jugoslavija vodila pregovore sa Sovjetskim savezom, koji su zavrsili u 5 ujutro (sat pre bombardovanja, pa imam neku blagu sumnju, da su Rusi znali za nemacke namere). Potpisali su "pakt o prijateljstvu" gde pise , ako jedan od drzava potpisnica bude napadnuta, ona druga ce nastaviti sa politikom prijateljstva prema napadnutoj; Rusi su , naravno, prekinuli diplomatske odnose sa Jugoslavijom u maju 1941, i obnovili ih , kada su oni bili napadnuti od Hitlera

Dopuna: 28 Mar 2012 11:08

Kada je Nemačka anektirala Austriju 1938 godine, jugoslovenski Generalštab je izradio »Ratni plan S« (severni front). U tom planu računalo se sa koncentričnim napadom od strane Italije i Nemačke, uz pretpostavku da će se Nemci za napad koristiti i teritorijom Mađarske.Radi toga bilo je predviđeno da jugoslovenske armije izvrše duboki otstupni manevar u pravcu Grčke, računajući da će ih tamo verovatno, kao i u Prvom svetskom ratu, prihvatiti francuske i britanske snage. Ovaj manevar trebalo je izvoditi najpre s naslonom na utvrđeni granični front, a potom na uzastopne rečne i planinske linije, s težnjom da se vojska, kao celina, ne izloži cepanju i uništenju po delovima, i da se pri tome iskoriste zaprečavanja i rušenja u najširem smislu. U vezi sa ovim planom preduzete su razne mere za ubrzanje mobilizacije i koncentracije i predviđena je izmena ratne formacije prelaskom sa četvorne na trojnu podelu u diviziji, tako da je dobijen veći broj ratnih divizija (ukupno 28 pešadiskih i .tri konjičke). Za obezbeđenje graničnih frontova bilo je predviđeno 16 pešadiskih i 3 konjičke divizije, dok bi u rezervi ostalo oko 12 pešadiskih divizija odnosno 40% od ukuponog broja divizija,

U vezi sa italijanskom okupacijom Albanije i drugim vojno-političkim događajima izrađen je početkom 1940 »Ratni plan R-40«, koji je zadržao osnovnu ideju iz »Ratnog plana S«, tj. zadržavajuća odbrana po dubini prema Mađarskoj, Austriji i Italiji, najpre s naslonom na utvrđeni granični front; a potom na uzastopne rečne i planinske linije sa težnjom da ne dođe do otsecanja od Soluna, kao i cepanja i uništenja vojske po delovima. Sem toga, prema tome planu trebalo je Zadar zauzeti prepadom, na albanskom frontu držati se u odbrani radi obezbeđenja komunikacija ka Solunu, vršiti osmatranja prema Rumuniji, a prema Bugarskoj preduzeti akciju u duhu Balkanskog pakta, koji je predviđao koncentričan napad svih članica pakta na Bugarsku u slučaju ako bi ona napala jednu od država ovog pakta. Planom je bilo predviđeno da duž frontova u prvoj liniji budu grupisane 22 divizije (19 pešadiskih i 3 konjičke), tako da je u strategiskoj rezervi ostalo 9 pešadiskih divizija, odnosno 30% od ukupne jačine.. Na osnovu toga plana bile su izvršene sve pripreme jugoslovenske vojske za rat 1941 godine.
Početkom 1941 nastale su nove promené u vojno-političkoj situaciji. Nemačke trupe već su bile u Mađarskoj i Rumuniji i pripremale se za ulazak u Bugarsku radi izršenja predviđenog napada na Grčku, a eventualno i na Jugoslaviju. S obzirom na novonastalu situaciju, u februaru |l941 izrađen je novi odbranbeni »Ratni plan R-41«. Osnovna ideja toga ratnog plana bila je: zadržavajuća odbrana na svim frontovima (sem na albanskom); prema Albaniji preduzeti ofanzivu s ciljem da se, u sadejstvu s Grcima, potuku italijanske snage i time osigura povlačenje jugoslovenskih snaga na jug, preko albanske teritorije; zauzeti Zadar prepadom; pod jačim neprijateljskim pritiskom vršiti postepeno povlačenje opštim pravcem ka jugu u Grčku, i tamo, u zajednici s Grcima, i eventualno s drugim savezničkim snagama, organizovati front u cilju produženja rata.
Ulaskom nemačkih trupa u Bugarsku obuhvaćena je jugoslovenska teritorija i sa istoka. U vezi s tim, jedini izlaz bio je da se glavne jugoslovenske snage povuku ka Solunu i Grčkoj i tamo naslone na savezničke trupe, utoliko pre što su se tamo Britanci iskrcali. Ali je prethodno trebalo da se u grupisaniu snaga izvrše potrebne izmene i da se koncentracija prema Albaniji i Bugarskoj završi pre nego što Nemci grupišu svoje snage u južnoj Bugarskoj, Međutim, jugoslovenska vlada, zauzeta pregovorima radi stupanja u Trojni pakt, nije u tom smislu ništa preduzela, tako da je osnovno grupisanje snaga po planu »R-41« ostalo nepromenjeno. Kako Jugoslavija nije imala nikakve agresivne namere, to su svi njeni ratni nlanovi, pa i ratni plan »R-41«, bili defanzivni, a krajnji strategiski cilj ofanžive prêma Albaniji bio ie: omogućiti vođenje defanzivnog rata, odnosno obezbediti povlačenje na jug.
Prema ovom planu bila je predviđena mobilizacija 1,200.000 ljudi (od 20—40 godina starosti) operativne, 500.000 ljudi (od 41—50 godina) rezervne vojske i 900.000 grla stoke. Od ovog ljudstva trebalo je u slučaju rata formirati:

Štab Vrhovne komande; 3 štaba grupe armija; 7 štabova armija sa delovima van diviziskog sastava; 28 pešadiskih divizija; 3 konjičke divizije; 1 gardisku konjičku brigadu; 2 planinska odreda (po 1 plp i 1 art. divizion); 16 združenih odreda (od 1—3 pp i 1—3 artiljeriskih diviziona); 16 posadnih pukova za granična utvrđenja; 2 tvrđavske komande (Boka i Šibenik); Komandu vazduhoplovstva sa jedinicama i ustanovama; Komandu ratne mornarice sa jedinicama i ustanovama; specijalne jedinice van armiskog sastava: 4 puka teške motorizovane artiljerije, 2 tenkovska bataljona, 1 bataljon za vezu, 3 železnička puka (saobraćajni, tehnički i radnički) i 6 automobilskih bataljona; Komandu pozadine Vrhovne komande sa jedinicama i ustanovama; 6 armiskih oblasti; 16 komandi diviziskih oblasti i 49 komandi vojnih okruga; trupe za zaštitu i zatvaranje granica i za osiguranje unutrašnjosti teritorije u jačini 48 pešadiskih pukova od po 2—5 bataljona sa nešto artiljerije (u sastav ovih pukova ulazile su žandarmerija i granična trupa); Komandu teritorijalne vazdušne odbrane sa jedinicama i ustanovama.
Za izvođenje mobilizacije bilo je predviđeno: 6-48 časova za jedinice za zaštitu i zatvaranje granice i osiguranje unutrašnjosti, za posade graničnih utvrđenja, za vazduhoplovstvo, za PAO i za ratnu mornaricu; 2—4 dana za pešadiju; 4—7 dana za artiljeriju, konjicu i stočnu komoru; 7—8 dana za ostale diviziske delove; 8-—10 dana za ostale armiske delove; 10—12 dana za delove van sastava armija.

Planom »R-41« bio je predviđen sledeći strategiski razvoj i zadaci jugoslovenske vojske:

. 1) Treća grupa armija (general Milan Nedić): 3 armija, Trupe 3 armiske oblasti i Ibarska divizija, imala je da dejstvuje na frontu prema Albaniji i južnoj Bugarskoj, i to:
— 3 armija (general Ilija Brašić): Zetska divizija oko Podgorice (Titograd), Komski odred (jedan pešadiski puk i jedan art. divizion) oko Plava i Gusinja, Kosovska' divizija na prostoru Đakovica — Prizren, Vardarska divizija na prostoru Rostuša — Debar — Struga, Hercegovačka divizija oko Danilovgrada i armiski delovi u Skoplju, imala je zadatak da preduzme ofanzivu prema Albaniji, s težnjom da se što pre spoji s grčkim jedinicama;

— Trupe 3 armiske oblasti (general Jovan Naumović): Strumički odred (dva pešadiska puka i jedan artiljeriski divizion) oko Strumice, Bregalnička divizija na prostoru Carevo Selo — Kočane — Štip, Moravska divizija u rejonu Krive Palanke, Stracina i Kumanova, Sumadiska divizija oko Gradskog i samostalne jedinice (7 konjički puk, dve čete tenkova, jedan teški motorizovani artiljeriski puk) u rejonu Kumanova, imale su zadatak da brane granični front prema južnoj Bugarskoj od Dojranskog: Jezera do rejona Krive Palanke (zaključno), a zatim da borbom po dubini stvaraju potrebno vreme za osvajanje Albanije i povlačenje ostalih armija ka Solunu i kroz Albaniju za Grčku.
— Rezerva Treće grupe armija (Ibarska divizija), oko Uroševca, bila je namenjena za ofanzivno dejstvo prema Albaniji ili za odbranu prema Bugarskoj

2) 5 armija (general Vladimir Cukavac), neposredno potčinjena Vrhovnoj komandi: Vlasinski odred (dva pešadiska puka, jedan konjički puk i tri art. diviziona) oko Vlasinskog Blata, Toplička divizija oko Pirota, Kalnski odred (dva pešadiska puka i dva art. diviziona) oko Kalne, Timočka divizija oko Knjaževca, Krajinska divizija sa glavnim snagama oko Zaječara a slabijim delovima na frontu Negotin — Kladovo— D. Milanovac, Drinska divizija u armiskoj rezervi oko Svoda i Leskovca i jedan teški motorizovani artiljeriski puk i armiski delovi oko Niša, imala je zadatak da brani front prema severnoj Bugarskoj i Rumuniji od Krive Palanke (isključno) do s. Brnjice (oko 10 km istočno od Golupca) na Dunavu, a potom da vodi zadržavajuću odbranu radi stvaranja vremena za povlačenje snaga sa severnog i severozapadnog fronta prema jugu, a posle toga da se pod pritiskom nadmoćnijih snaga povlači preko Srbije i Makedonije u Grčku,
3) 6 armija (general Dimitrije Zivković), neposredno potčinjena Vrhovnoj komandi: Braničevski odred (dva pešadiska puka i dva art. diviziona) oko Gradišta, Požarevački odred (dva pešadiska puka i dva art. diviziona) oko Požarevca, Smederevski odred (tri pešadiska puka i tri art. diviziona) oko Smedereva, Banatski odred (gardiska konjička brigada, jedan pešadiski puk, jedan artiljeriski puk i jedan divizion teških minobacača, jedan konjički puk i dva konjička diviziona) na frontu od Dunava do Begejskog Kanala; u rezervi: Sremska divizija oko Beograda, Dunavska divizija na prostoru Azanja — Smederevska Palanka, Savski odred (tri pešadiska puka i tri artiljeriska diviziona) oko Ripnja, 2 konjička divizija oko s. Zabara i dva teška motorižovana artiljeriska puka i armiski delovi oko Ralje i Mladenovca, imala je zadatak da brani front prema Rumuniji od s. Brnjice na Dunavu do Begejskog Kanala, a docnije da vodi borbu po dubini i brani Dunav radi dobitka vremena za prihvat 1 armije, kada ova bude prinuđena na povlačenje preko Save; po potrebi da zatvara pravce koji od Negotina vode desnom obalom Dunava ka Beogradu, a posle toga da vodi zadržavajuću odbranu u Srbiji i Makedoniji i da se pod pritiskom nadmoćnijih snaga povuče u Grčku.
4) Druga grupa armija (general Milutin Nedić) : 1 i 2 armija, imala je da brani severni front od Begejskog Kanala do Donjeg Miholica i da stvori vreme i prostor za povlačenje 1 grupe armija i to:

— 1 armija (general Milan Radenković): 6 posadnih pukova u utvrđenjima (u Banatu i Bačkoj), Senćanski odred (jedan konjički puk i jedan artiljeriski divizion), Subotički odred, Somborski odred (jedan pešadiski puk i jedan artiljeriski divizion), Potiska divizija severno od Bačke Topole, 3 konjička divizija na prostoru Ruma — Ilok i armiski delovi na prostoru Ruma — Irig, imala je zadatak da brani front u Banatu i Bačkoj od Begejskog Kanala do Dunava, s naslonom na granična utvrđenja, a potom da otsudno brani Dunav na otseku Slan-kamen — Ilok (zaključno) da bi sprečila prelaz neprijatelja u Srem i stvorila vreme i prostor za povlačenje levokrilnih armija ka jugu kroz Srbiju; posle toga da vodi zadržavajuću odbranu i da se pod pritiskom nadmoćnijih snaga povlači kroz Srbiju ka jugu.
— 2 armija (general Dragoslav Miljković): jedan posadni puk u utvrđenjima u Baranji, Osječka divizija u Baranji, Vrbaska divizija oko Našica, Bosanska divizija na prostoru oko Vinkovaca i armiski delovi oko Đakova, imala je zadatak da s naslonom na granična utvrđenja brani Baranju i Slavoniju od Dunava do Donjeg Miholjca (zaključno) radi stvaranja vremena i prostora za povlačenje levokrilnih armija, a potom da vodi zadržavajuću odbranu i da se pod pritiskom nadmoćnijih snaga povlači preko Bosne ka jugu.
5) Prva grupa armija (general Milorad Petrović): 4 i 7 armija i rezerva, imala je da brani front prema Mađarskoj, Austriji i Italiji od Donjeg Miholjca do Karlobaga na moru, i to:
— 4 armija (general Petar Nedeljković): Slavonska divizija oko Suhog Polja u Podravini, Savska divizija oko Koprivnice, Murska divizija oko Varaždina, Ormoški odred (jedan konjički puk, jedan pešadiski puk i jedan artiljeriski divizion) oko Ormoža, 1 bataljon tenkova i armiski delovi u rejonu Zagreba, imala je zadatak da brani front od D. Miholjca do Ormoža i da stvori vreme za povlačenje Sedme armije, a zatim da vodi zadržavajuću odbranu i da se pod pritiskom nadmoćnijih snaga povlači preko Bosne ka jugoistoku.
— 7 armija (general Dušan Trifunović): 9 posadnih pukova u utvrđenjima, Dravska divizija oko Maribora, Triglavski planinski odred (jedan planinski puk i jedan artiljeriski divizion) oko Kranja, Triglavska divizija oko Ljubljane, Rišnjački planinski odred (1 planinski puk i 1 artiljeriski divizion) oko Delnica i Lički odred (jedan pešadiski puk i jedan artiljeriski divizion) oko Ogulina, imala je zadatak da brani front od Ormoža do Karlobaga i da se pod pritiskom neprijatelja povlači preko Bosne ka jugoistoku.
Rezerva grupe armija: 1 konjička divizija, jedan samostalni artiljeriski divizion i jedan pešadiski puk oko Zagreba.
6) Trupe Primorske armiske oblasti (general Milojko Janković): Jadranska divizija prema Zadru, Komanda Šibenika (jedan pešadiski puk, tvrđavske artiljeriske i inžinjeriske jedinice), Čapljinski odred (jedan pešadiski puk i jedna baterija) u Čapljini, Trebinjski odred (1 bataljon i 1 baterija) u Trebinju i Komanda Boke Kotorske (jačine jedne divizije sa tvrđavskom artiljerijom), imale su zadatak da, u saradnji s ratnom mornaricom, brane primorski front od Karlobaga do Budve, s tim da Jadranska divizija prepadom zauzme Zadar.
7) Strategiska rezerva, na raspoloženju Vrhovne komande, jačine četiri divizije: Dinarska u Crnoj Gori, Lička oko Modrice u Bosni, Unska oko Stare Pazove, Cerska divizija i dve čete 2 bataljona tenkova oko Mladenovca.
Štab Vrhovne komande u Koviljači. Vrhovni komandant bio je osamnaestogodišnji kralj Petar II, a njegov zamenik osamdesettrogodišnji vojvoda Petar Bojović — obojica samo nominalne ličnosti, dok je stvarni Vrhovni komandant bio general Dušan Simović, načelnik štaba Vrhovne komande i pretsednik jugoslovenske vlade, što je negativno uticalo na rad Vrhovne komande u toku rata.
Kao što se iz prednjeg rasporeda vidi, u prvoj liniji je bilo predviđeno 27 divizija ili 7/8 ukupnih snaga, dok je samo 1/8 ostala u strategiskoj rezervi. Ova isuviše slaba rezerva, nije bila u stanju da prihvati glavne snage pri izvođenju zadržavaj uće odbrane. Sem toga, i za osiguranje komunikacija Skoplje — Solun, za vezu sa Grcima i za obezbeđenje otstupnice glavnih snaga na jug (južno od linije Skopska Crna Gora — Sar Planina), bilo je veoma malo snaga — samo pet divizija ili 1/6 raspoloživih snaga, koje nisu bile dovoljne da zadrže nemački prodor, a kamoli da vrše napad na albanskom frontu.
Usled gotovo potpunog okruženja Jugoslavije, njenu pozadnju prostoriju obrazovala je teritorija obuhvaćena linijom: Kosovo — dolina Ibra — Kraljevo—־Užice — Višegrad — Sarajevo — Foča — Pljevlja — Bijelo Polje — Kosovska Mitrovica, na kojoj su bila razmeštena glavna slagališta pozadine, dok su glavna vojišna slagališta bila u rejonu Skoplja i na pojedinim mestima na levoj obali Južne i Velike Morave, zatim na desnoj obali Dunava, Save i Une.
Komanda teritorijalne vazdušne odbrane (general Teodosije Luković) imala je Komandu aktivne PAO (general Dušan Radovanović) i Direkciju pasivne protivavionske zaštite (general Boško Toskić). Protivavionska aktivna odbrana (PAO) imala je pet vazdušnih zona. Štabovi ovih zona bili su u Beogradu, Skoplju, Kraljevu, Sarajevu i Zagrebu. Svaka vazdušna zona imala je na svojoj teritoriji izvestan broj mesnih vazdušnih odbrana, čija je jačina zavisila od važnosti ciljeva koje je trebalo zaštititi od napada iz vazduha; ukupno, na celoj državnoj teritoriji, bilo ih je oko 60, od kojih je najjača bila vazdušna odbrana Beograda (10 pav baterija, 36 pav mitraljeza 15 mm i 24 pav reflektora).
Jedinice teritorijalne PAO imale su: 9 pav motorizovanih baterija 76,5 mm M. 36 i 37; 33 pav baterije 80 mm M.28 i 28 A sa stočnom vučom; 82 baterije starih adaptiranih pav topova 80 mm M.5/28 i 5/32; 100 pav mitraljeza 20 mm »Breda«; oko 2.000 običnih mitraljeza 8 mm ha pav postolju; oko 120 reflektora (100 kalibra 150 mm i 20 kalibra 120 mm) i oko 60 prislušnih sprava. Služba osmatranja i javljanja (VOJ) obuhvatala je mrežu od preko 500 osmatračkih stanica, koje su imale specijalnu telefonsku mrežu i svoje izveštaje su dostavljale preko obaveštajnih centara komandama vazdušnih zona.
Jugoslovensko vazduhoplovstvo (general Borivoje Mirković) imalo je 4 brigade (sa ukupno 8 pukova), 1 samostalnu grupu za bombardovanje, 1 samostalnu grupu za daljno izviđanje i 1 samostalnu lovačku eskađrilu, sa ukupno 315 aviona (150 lovaca, 150 bombardera i 15 daljnih izviđača), od kojih su 50 lovaca bili zastarelog modela. Do formaciskog sastava nedostajalo je oko 80 aviona. Pored toga, u sastavu armiske avijacije bilo je 7 izviđačkih grupa (svaka po 2 eskadrile) i 1 ,samostalna eskadrila, sa ukupno oko 100 aviona zastarelog modela »Brege 19« i »Potez 25«, s tim da je nedostajalo do formaciskog sastava oko 50 aviona. Ukupna jačina jugoslovenskog vazduhoplovstva (operativnog i armiskog) iznosila je oko 415 aviona, od kojih je više od trećine bilo zastarelog modela, tako da se može reći da je Jugoslavija stupila u rat 1941 sa svega 265 savremenih aviona. )
Prema planu »R-41«, jugoslovenske vazduhoplovne snage bile su u sledećem rasporedu:

—״ Komanda vazduhoplovstva u Lješnici.
— 1 vazduhoplovna lovačka brigada: štab brigade na aerodromu u Zemunu; 6 puk — štab i jedna grupa (tri eskadrile lovaca »Me-109«) na aerodromu Krušedol, a druga grupa (jedna eskadrila lovaca »Me-109« i jedna eskadrila lovaca »Ika-3«) na aerodromu Zemun; 2 puk — štab i jedna grupa (dve eskadrile lovaca »Hariken«) na aerodromu kod Knića, a druga grupa (dve eskadrile lovaca »Me-109«) na aerodromu kod Kragujevca, imala je početni zadatak da sprečava dejstvo neprijateljske avijacije nad teritorijom Banata, Bačke, Srema i severne Srbije (do linije Rtanj — Jastrebac — Kopaonik — Bijelo Polje — Plievlja — Foča), s tim da naročito štiti Beograd, Kraguievac, Čačak, Kraljevo i Kruševac. Zapadna granica dejstva: Dunav — Vukovar — dolina Drine (sve zaključno).
— 2 vazduhoplovna mešovita brigada: štab brigade u s. Topoli (između Banja Luke i Bos. Gradiške); 4 lovački puk, od dve grupe (svega četiri eskadrile, od kojih tri sa lovcima »Hariken«, a jedna sa starim lovcima »Ika2«), na aerodromu Bosanski Aleksandrovac (između Banje Luke i Bos. Gradiške); 8 bombarderski puk, od dve grupe (svega četiri eskadrile bombardera »Blenim«), na aerodromu Rovine (između Banje Luke i Bos. Gradiške), imala je početni zadatak da sa 8 bombarderskim pukom napadne aerodrome i železničke objekte u Austriji (na pravcu Maribor — Beč) i u Mađarskoj, a sa 4 lovačkim pukom da sprečava dejstvo neprijateljske avijacije nad teritorijom Hrvatske, Slovenije i Bosne. Zona dejstva: na istoku do granice sa 1 vazduhoplovnom brigadom, na jugu do linije pl. Bjelašnica — G. Vakuf — Drvar — pl. Velebit.
— 3 vazduhoplovna mešovita brigada: štab brigade na aerodromu Priština; 3 bombarderski puk (šest eskadrila bombardera »Dornije«) — štab puka i jedna grupa na aerodromu Mileševo kod Prištine, a druga grupa na aerodromu kod Uroševca; 5 lovački puk (četiri eskadrile starijih lovaca »Fjuri«) — štab puka i jedna grupa na aerodromu Bojnik u blizini Leskovca, a druga grupa na aerodromu Režanovačka Kosa kod Kumanova, imala je početni zadatak da sa 3 bombarderskim pukom napadne aerodrome i železničke objekte u Bugarskoj (južno od Stare Planine), a sa 5 lovačkim pukom da sprečava dejstvo neprijateljske avijacije nad teritorij om Makedonije i Srbije (južno od linije Rtanj — Jastrebac — Kopaonik — Prokletije).
— 4 vazduhoplovna bombarderska brigada: štab brigade na aerodromu Ljubić kod Čačka; 1 puk (4 eskadrile bombardera »Blenim«) — štab i jedila grupa na aerodromu kod Bijeljine, a druga grana na aerodromu Davidovac kod Paraćina; 7 puk (četiri eskadrile tromotornih bombardera »Savoja Marketi«)— štab i jedna grupa na aerodromu Preljina kod Čačka, a druga grupa na aerodromu kod Užičke Požege, imala je početni zadatak da sa 1 bombarderskim pukom napadne aerodrome i železničke objekte u Rumuniji i u Bugarskoj (severno od Stare Planine), a sa 7 bombarderskim pukom aerodrome i pristaništa u Albaniji.
— 81 vazduhoplovna bombarderska grupa (dve eskadrile tromotornih bombardera »Savoja Marketi«), na aerodromu Ortijes (Blagaj) kod Mostara, imala je početni zadatak da bombarduje aerodrome i pristaništa u severnoj Albaniji, a potom da sadejstvuje operacijama Trupa Primorske armiske oblasti.
— 11 vazduhoplovna grupa za daljno izviđanje (dve eskadrile dvomotornih aviona »Blenim«), na aerodromu Veliki Radinci kod Rume, bila je neposredno potčinjena Komandi vazduhoplovstva.
— Samostalna lovačka eskadrila (iz sastava Pilotske lovačke škole), na aerodromu kod Mostara, imala je zadatak da sprečava dejstvo neprijateljske avijacije nad teritorijom Crne Gore, Hercegovine i Dalmacije, s tim da naročito štiti pomorske i obalske ciljeve u
rejonu Boke, Splita i Šibenika.
— Armiska avijacija, jačine 7 izviđačkih grupa (1—7), tj. po jedna za svaku armiju, bila je raspoređena na sledećim aerodromima (u blizini štaba svoje armije); Tetovo. Sarlince (kod Niša), Smederevska Palanka, Ruma, Staro Topolje (blizu Đakova), Velika Gorica (kod Zagreba) i Brežice. Pored toga, jedna eskadrila (iz sastava Vazduhoplovne škole gađanja a i bombardovanja) na aerodromu kod Mostara bila je namenjena za rad sa Trupama Primorske armiske oblasti.
Blagodareči aktiviranju, koje je izvršeno pre izbijanja rata, jugoslovensko vazduhoplovstvo je bilo potpuno mobilisano (operativne i. pozadinske jedinice i ustanove), tako da je početkom marta zauzelo koncentraciski raspored, izuzev Komandu vazduhoplovstva, koja je aktivirana tek 5 aprila, tako da se 6 aprila nalazila na putu za Lješnicu, i 63 bombardersku grupu 3 vazduhoplovnog puka, koju komandant puka (petokolonaš) nije prebacio na ratni aerodrom kod Uroševca, već zadržao na aerodromu Petrovac kod Skoplja, gde su je Nemci 6 aprila potpuno uništili.

Jugoslovenska ratna mornarica (admiral Julijan Luteroti) imala je u svom sastavu: Ratnu flotu (1, 2 i 3 torpedna divizija i podmornička flotila), Pomorsku obalsku komandu, Komandu pomorskog vazduhoplovstva i Rečnu flotilu. Ratna mornarica imala je: 1 krstaricu, 4 razarača, 4 stare torpiljarke, 8 motornih torpiljarki, 4 podmornice, 11 minopolagača, 2 borbena (torpedna) čamca, 4 rečna monitora, kao i nekoliko većih i manjih pomoćnih brodova. Prema »Planu R-41«, njen raspored je bio sledeći:

— Komandant mornarice, sa svojim užim štabom, bib je u Koviljači, u štabu Vrhovne komande.
— Ratna flota (kontraadmiral Milan Domainko): štab na komandnom brodu-krstarici »Dalmacija« u Boki Kotorskoj;

1 torpedna divizija sa 4 razarača (»Dubrovnik«, »Zagreb«, »Beograd« i »Ljubljana«) u Boki Kotorskoj; 2 torpedna divizija sa 8 motornih torpil jarki (»Triglav«, »Suvobor«, »Dinara«, »Rudnik«, »Kajmakčalan«, »Durmitor«, »Orjen« i »Velebit«) i
2 torpedna čamca (»Uskok« i »Četnik«) u Šibeniku; 3 torpedna divizija sa 4 stare torpiljarke (»T5«, »T6«, »T7« i »T8«) u Šibeniku; podmornička flotila od 4 podmornice (»Hrabri«, »Nebojša«, »Smeli« i »Osvetnik«) i 2 matična broda (»Hvar« I »Sitnica«) u Kotoru. Flota je imala zadatak da brani jadransku obalu prema specijalnoj instrukciji koju je primila neposredno pred rat (oko 30 marta) ), s tim da 2 i 3 torpedna divizija vrše zaštitu iz pravca Zadra i da sadejstvuju napadu Jadranske divizije na Zadar. Njene jedinice, potpuno opremljene, imale su punu bojnu gotovost. Od navedenih brodova, rat je zatekao na opravci razarač »Ljubljana« i motorne torpiljarke »Orjen« i »Velebit«.
— Pomorska obalska komanda, sa štabom u Šibeniku, i podređenim komandama za odbranu Severnog sektora (Pomorska odbrana Selce), Srednjeg sektora (Mornarička komanda) u Šibeniku i Južnog sektora (Komanda podvodnih oružja) u Boki Kotorskoj, imala je zadatak da uz podršku kopnenih snaga i pod komandom Primorske armiske oblasti vrši neposrednu odbranu obale mornaričkim sredstvima. Severni sektor obuhvatao je obalsku zonu od Sušaka do linije: rt. Vir, o. Poklib, o. Morovnik i o. Gruica, obuhvatajući i područje Ljubačkog i Ninskog Zaliva, Novigradskog i Karinskog Mora; Srednji sektor obuhvatao je zonu između južne granice Severnog sektora i svetionika Lirica u Mljetskom Zalivu zaključno sa područjem Neretve i Malostonskog Kanala; Južni sektor zahvatao je zonu između južne granice Srednjeg sektora i r. Bojane. Pošto je glavni zadatak sektora pomorske odbrane bio da vrše izviđanje, zaprečavanje i postavljanje minskih polja, to im je dodeljen izvestan broj minopolagača — Severnom sektoru 1 brod (»Malinska«), Srednjem sektoru 5 brodova (»Galeb«, »Sokol«, »Labud«, »Mosor« i »Marjan«) i Južnom sektoru 5 brodova (»Jastreb«, »Orao«, »Kobac«, »Meljine« i »Mljet«), školski jedrenjak »Jadran« i minolovac »D2«, kao i izvestan broj popisnih brodova raznih vrsta. U vezi s tim, postojali su detaljni planovi zaprečavanja za svaki od pomenutih sektora. Jedinice i ustanove Pomorske obalske komande preduzele su aktiviranje po naređenju od 28 marta, tako da su stupile u rat sa nepotpunom bojnom gotovošću.
. -Pomorsko vazduhoplovstvo (kapetan bojnog broda Nikša Nardeli), koje je bilo potpuno mobilisano, imalo je u svom sastavu 3 hidroplanske komande sa ukupno oko 150 hidroaviona (od kojih oko 120 starijih modela, ali operativno sposobnih, i 30 školskih) namenjenih za izviđanje i bombardovanje. Pomorsko vazduhoplovstvo nije imalo torpedne ni lovačke avijacije. Potrebnu lovačku zaštitu trebalo je da daje kopneno vazduhoplovstvo. 1 hidroplanska komanda (u formiranju), od jedne eskadrile, nalazila se u bazi Vodice; 2 hidroplanska komanda, od dve grupe (svaka od po jedne eskadrile za bombardovanje i jedne za izviđanje), u bazi Skradin — Primosten; 3 hidroplanska komanda, od dve grupe (svaka takode od po jedne eskadrile za bombardovanje i jedne za izviđanje), u bazi Boka.
— Komanda Rečne flotile (kapetan bojnog broda Edgar Angeli), sa sedištem u Novom Sadu, komandovala je svim plovnim objektima na rekama i jezerima. Rečna flotila je imala zadatak da u sadejstvu sa kopnenim snagama i vazduhoplovstvom vrši zaprečavanje i zaštitu plovnih reka, da sprečava neprijateljske akcije i plovidbu na jugoslovenskim rekama i jezerima i da svojim borbenim akcijama na rekama i jezerima potpomaže kopnene snage. U vezi s tim, izrađeni su planovi zaprečavanja Dunava, Tise i Drave i određene su jedinice za postavljanje i čuvanje ovih prepreka. Jedinice Rečne flotile, koje je rat zatekao u fazi mobilizacije, imale su sledeći raspored: štab u Novom Sadu, na komandnom brodu-remorkeru »Cer«; 1 grupa monitora (»Vardar« i »Sava«) u Dubovcu, pridodata Dunavskoj diviziji; monitor »Drava« u Bezdanu,. pridodat Osječkoj diviziji; monitor »Morava« u St. Kanjiži, dodeljen Potiskoj diviziji; komanda Đerdapskog sektora (po 1 remorker i 2 teretnjaka) u Tekiji i D. Milanovcu pridodata je Krajinskoj diviziji. Minersko-baražne jedinice bile su raspoređene po grupama: 1 minersko-baražna grupa (remorker »Šabac«, 2 popisna minolovca i 1 teretnjak) u Bezdanu; 2 minersko-baražna grupa (1 remorker i 1 teretnjak) u Senti; 3 minersko-baražna grupa (remorker »Sisak«, 2 popisna minolovca i 1 teretnjak) u Sremskim Karlovcima; 4 minersko-baražna grupa (1 remorker, 2 popisna minolovca i 1 teretnjak) u Smederevu. Plovne jedinice na Ohridskom i Prespanskom Jezeru pridodate su Vardarskoj, a one na Skadarskom Jezeru Zetskoj diviziji.
Komanda Đerdapskog sektora imala je zadatak da u slučaju napada zatvori Sipski Kanal vučnim lokomotivama i betoniranim šlepovima. Iako je ova komanda neposredno pred rat imala potrebne remorkere i šlepove, ipak je na šlepovima bilo samo po 10 kg eksploziva, a posada brodova bila je iz reserve i nedovoljno stručna za izvršenje predviđenog zadatka. Pored toga, remorkeri nisu bili motorni, kako bi bili sposobni da u slučaju potrebe brzo isplove iz Tekije i D. Milanovca, gde su bili stacionirani.
Ratna mornarica imala je posebnu organizaciju službe osmatranja i veze kojom je rukovodila zasebna Mornarička izvidnička komanda u Šibeniku. Ova organizacija dejstvovala je preko 3 izvidničke centrale: Selce, Šibenik i Klinci (Boka Kotorska), kroz koje su prolazili svi telegrafsko-telefonski i radio izveštaji i naređenja komande Ratne mornarice. Ove izvidničke centrale imale su pod svojom komandom više osmatračkih, tranzitnih i pokretnih signalnih stanica raspoređenih na ostrvima i duž jadranske obale.

offline
  • Pridružio: 29 Dec 2011
  • Poruke: 1478
  • Gde živiš: Usce dve Morave u jednu veliku

nemosav1 ::Napisano: 27 Mar 2012 18:51

pavlo ::nemosav1 ::Sirius ::Kad je ovo stiglo? Pre bombi ili sa njima?

pre bombi


Zar je bilo objave rata pre samog pocetka?
Od osnovne skole nas uce kako nas je Svabo mucki napao bez objave rata...


Rano jutro 6 Aprila 1941 je bilo prilicno naporno.Goebbels je u dva ujutro citao na berlinskom radiju objavu rata Nemacke Jugoslaviji, a u isto vreme je Jugoslavija vodila pregovore sa Sovjetskim savezom, koji su zavrsili u 5 ujutro (sat pre bombardovanja, pa imam neku blagu sumnju, da su Rusi znali za nemacke namere). Potpisali su "pakt o prijateljstvu" gde pise , ako jedan od drzava potpisnica bude napadnuta, ona druga ce nastaviti sa politikom prijateljstva prema napadnutoj; Rusi su , naravno, prekinuli diplomatske odnose sa Jugoslavijom u maju 1941, i obnovili ih , kada su oni bili napadnuti od Hitlera

Dopuna: 28 Mar 2012 11:08

Kada je Nemačka anektirala Austriju 1938 godine, jugoslovenski Generalštab je izradio »Ratni plan S« (severni front). U tom planu računalo se sa koncentričnim napadom od strane Italije i Nemačke, uz pretpostavku da će se Nemci za napad koristiti i teritorijom Mađarske.Radi toga bilo je predviđeno da jugoslovenske armije izvrše duboki otstupni manevar u pravcu Grčke, računajući da će ih tamo verovatno, kao i u Prvom svetskom ratu, prihvatiti francuske i britanske snage. Ovaj manevar trebalo je izvoditi najpre s naslonom na utvrđeni granični front, a potom na uzastopne rečne i planinske linije, s težnjom da se vojska, kao celina, ne izloži cepanju i uništenju po delovima, i da se pri tome iskoriste zaprečavanja i rušenja u najširem smislu. U vezi sa ovim planom preduzete su razne mere za ubrzanje mobilizacije i koncentracije i predviđena je izmena ratne formacije prelaskom sa četvorne na trojnu podelu u diviziji, tako da je dobijen veći broj ratnih divizija (ukupno 28 pešadiskih i .tri konjičke). Za obezbeđenje graničnih frontova bilo je predviđeno 16 pešadiskih i 3 konjičke divizije, dok bi u rezervi ostalo oko 12 pešadiskih divizija odnosno 40% od ukuponog broja divizija,

U vezi sa italijanskom okupacijom Albanije i drugim vojno-političkim događajima izrađen je početkom 1940 »Ratni plan R-40«, koji je zadržao osnovnu ideju iz »Ratnog plana S«, tj. zadržavajuća odbrana po dubini prema Mađarskoj, Austriji i Italiji, najpre s naslonom na utvrđeni granični front; a potom na uzastopne rečne i planinske linije sa težnjom da ne dođe do otsecanja od Soluna, kao i cepanja i uništenja vojske po delovima. Sem toga, prema tome planu trebalo je Zadar zauzeti prepadom, na albanskom frontu držati se u odbrani radi obezbeđenja komunikacija ka Solunu, vršiti osmatranja prema Rumuniji, a prema Bugarskoj preduzeti akciju u duhu Balkanskog pakta, koji je predviđao koncentričan napad svih članica pakta na Bugarsku u slučaju ako bi ona napala jednu od država ovog pakta. Planom je bilo predviđeno da duž frontova u prvoj liniji budu grupisane 22 divizije (19 pešadiskih i 3 konjičke), tako da je u strategiskoj rezervi ostalo 9 pešadiskih divizija, odnosno 30% od ukupne jačine.. Na osnovu toga plana bile su izvršene sve pripreme jugoslovenske vojske za rat 1941 godine.
Početkom 1941 nastale su nove promené u vojno-političkoj situaciji. Nemačke trupe već su bile u Mađarskoj i Rumuniji i pripremale se za ulazak u Bugarsku radi izršenja predviđenog napada na Grčku, a eventualno i na Jugoslaviju. S obzirom na novonastalu situaciju, u februaru |l941 izrađen je novi odbranbeni »Ratni plan R-41«. Osnovna ideja toga ratnog plana bila je: zadržavajuća odbrana na svim frontovima (sem na albanskom); prema Albaniji preduzeti ofanzivu s ciljem da se, u sadejstvu s Grcima, potuku italijanske snage i time osigura povlačenje jugoslovenskih snaga na jug, preko albanske teritorije; zauzeti Zadar prepadom; pod jačim neprijateljskim pritiskom vršiti postepeno povlačenje opštim pravcem ka jugu u Grčku, i tamo, u zajednici s Grcima, i eventualno s drugim savezničkim snagama, organizovati front u cilju produženja rata.
Ulaskom nemačkih trupa u Bugarsku obuhvaćena je jugoslovenska teritorija i sa istoka. U vezi s tim, jedini izlaz bio je da se glavne jugoslovenske snage povuku ka Solunu i Grčkoj i tamo naslone na savezničke trupe, utoliko pre što su se tamo Britanci iskrcali. Ali je prethodno trebalo da se u grupisaniu snaga izvrše potrebne izmene i da se koncentracija prema Albaniji i Bugarskoj završi pre nego što Nemci grupišu svoje snage u južnoj Bugarskoj, Međutim, jugoslovenska vlada, zauzeta pregovorima radi stupanja u Trojni pakt, nije u tom smislu ništa preduzela, tako da je osnovno grupisanje snaga po planu »R-41« ostalo nepromenjeno. Kako Jugoslavija nije imala nikakve agresivne namere, to su svi njeni ratni nlanovi, pa i ratni plan »R-41«, bili defanzivni, a krajnji strategiski cilj ofanžive prêma Albaniji bio ie: omogućiti vođenje defanzivnog rata, odnosno obezbediti povlačenje na jug.
Prema ovom planu bila je predviđena mobilizacija 1,200.000 ljudi (od 20—40 godina starosti) operativne, 500.000 ljudi (od 41—50 godina) rezervne vojske i 900.000 grla stoke. Od ovog ljudstva trebalo je u slučaju rata formirati:

Štab Vrhovne komande; 3 štaba grupe armija; 7 štabova armija sa delovima van diviziskog sastava; 28 pešadiskih divizija; 3 konjičke divizije; 1 gardisku konjičku brigadu; 2 planinska odreda (po 1 plp i 1 art. divizion); 16 združenih odreda (od 1—3 pp i 1—3 artiljeriskih diviziona); 16 posadnih pukova za granična utvrđenja; 2 tvrđavske komande (Boka i Šibenik); Komandu vazduhoplovstva sa jedinicama i ustanovama; Komandu ratne mornarice sa jedinicama i ustanovama; specijalne jedinice van armiskog sastava: 4 puka teške motorizovane artiljerije, 2 tenkovska bataljona, 1 bataljon za vezu, 3 železnička puka (saobraćajni, tehnički i radnički) i 6 automobilskih bataljona; Komandu pozadine Vrhovne komande sa jedinicama i ustanovama; 6 armiskih oblasti; 16 komandi diviziskih oblasti i 49 komandi vojnih okruga; trupe za zaštitu i zatvaranje granica i za osiguranje unutrašnjosti teritorije u jačini 48 pešadiskih pukova od po 2—5 bataljona sa nešto artiljerije (u sastav ovih pukova ulazile su žandarmerija i granična trupa); Komandu teritorijalne vazdušne odbrane sa jedinicama i ustanovama.
Za izvođenje mobilizacije bilo je predviđeno: 6-48 časova za jedinice za zaštitu i zatvaranje granice i osiguranje unutrašnjosti, za posade graničnih utvrđenja, za vazduhoplovstvo, za PAO i za ratnu mornaricu; 2—4 dana za pešadiju; 4—7 dana za artiljeriju, konjicu i stočnu komoru; 7—8 dana za ostale diviziske delove; 8-—10 dana za ostale armiske delove; 10—12 dana za delove van sastava armija.

Planom »R-41« bio je predviđen sledeći strategiski razvoj i zadaci jugoslovenske vojske:

. 1) Treća grupa armija (general Milan Nedić): 3 armija, Trupe 3 armiske oblasti i Ibarska divizija, imala je da dejstvuje na frontu prema Albaniji i južnoj Bugarskoj, i to:
— 3 armija (general Ilija Brašić): Zetska divizija oko Podgorice (Titograd), Komski odred (jedan pešadiski puk i jedan art. divizion) oko Plava i Gusinja, Kosovska' divizija na prostoru Đakovica — Prizren, Vardarska divizija na prostoru Rostuša — Debar — Struga, Hercegovačka divizija oko Danilovgrada i armiski delovi u Skoplju, imala je zadatak da preduzme ofanzivu prema Albaniji, s težnjom da se što pre spoji s grčkim jedinicama;

— Trupe 3 armiske oblasti (general Jovan Naumović): Strumički odred (dva pešadiska puka i jedan artiljeriski divizion) oko Strumice, Bregalnička divizija na prostoru Carevo Selo — Kočane — Štip, Moravska divizija u rejonu Krive Palanke, Stracina i Kumanova, Sumadiska divizija oko Gradskog i samostalne jedinice (7 konjički puk, dve čete tenkova, jedan teški motorizovani artiljeriski puk) u rejonu Kumanova, imale su zadatak da brane granični front prema južnoj Bugarskoj od Dojranskog: Jezera do rejona Krive Palanke (zaključno), a zatim da borbom po dubini stvaraju potrebno vreme za osvajanje Albanije i povlačenje ostalih armija ka Solunu i kroz Albaniju za Grčku.
— Rezerva Treće grupe armija (Ibarska divizija), oko Uroševca, bila je namenjena za ofanzivno dejstvo prema Albaniji ili za odbranu prema Bugarskoj

2) 5 armija (general Vladimir Cukavac), neposredno potčinjena Vrhovnoj komandi: Vlasinski odred (dva pešadiska puka, jedan konjički puk i tri art. diviziona) oko Vlasinskog Blata, Toplička divizija oko Pirota, Kalnski odred (dva pešadiska puka i dva art. diviziona) oko Kalne, Timočka divizija oko Knjaževca, Krajinska divizija sa glavnim snagama oko Zaječara a slabijim delovima na frontu Negotin — Kladovo— D. Milanovac, Drinska divizija u armiskoj rezervi oko Svoda i Leskovca i jedan teški motorizovani artiljeriski puk i armiski delovi oko Niša, imala je zadatak da brani front prema severnoj Bugarskoj i Rumuniji od Krive Palanke (isključno) do s. Brnjice (oko 10 km istočno od Golupca) na Dunavu, a potom da vodi zadržavajuću odbranu radi stvaranja vremena za povlačenje snaga sa severnog i severozapadnog fronta prema jugu, a posle toga da se pod pritiskom nadmoćnijih snaga povlači preko Srbije i Makedonije u Grčku,
3) 6 armija (general Dimitrije Zivković), neposredno potčinjena Vrhovnoj komandi: Braničevski odred (dva pešadiska puka i dva art. diviziona) oko Gradišta, Požarevački odred (dva pešadiska puka i dva art. diviziona) oko Požarevca, Smederevski odred (tri pešadiska puka i tri art. diviziona) oko Smedereva, Banatski odred (gardiska konjička brigada, jedan pešadiski puk, jedan artiljeriski puk i jedan divizion teških minobacača, jedan konjički puk i dva konjička diviziona) na frontu od Dunava do Begejskog Kanala; u rezervi: Sremska divizija oko Beograda, Dunavska divizija na prostoru Azanja — Smederevska Palanka, Savski odred (tri pešadiska puka i tri artiljeriska diviziona) oko Ripnja, 2 konjička divizija oko s. Zabara i dva teška motorižovana artiljeriska puka i armiski delovi oko Ralje i Mladenovca, imala je zadatak da brani front prema Rumuniji od s. Brnjice na Dunavu do Begejskog Kanala, a docnije da vodi borbu po dubini i brani Dunav radi dobitka vremena za prihvat 1 armije, kada ova bude prinuđena na povlačenje preko Save; po potrebi da zatvara pravce koji od Negotina vode desnom obalom Dunava ka Beogradu, a posle toga da vodi zadržavajuću odbranu u Srbiji i Makedoniji i da se pod pritiskom nadmoćnijih snaga povuče u Grčku.
4) Druga grupa armija (general Milutin Nedić) : 1 i 2 armija, imala je da brani severni front od Begejskog Kanala do Donjeg Miholica i da stvori vreme i prostor za povlačenje 1 grupe armija i to:

— 1 armija (general Milan Radenković): 6 posadnih pukova u utvrđenjima (u Banatu i Bačkoj), Senćanski odred (jedan konjički puk i jedan artiljeriski divizion), Subotički odred, Somborski odred (jedan pešadiski puk i jedan artiljeriski divizion), Potiska divizija severno od Bačke Topole, 3 konjička divizija na prostoru Ruma — Ilok i armiski delovi na prostoru Ruma — Irig, imala je zadatak da brani front u Banatu i Bačkoj od Begejskog Kanala do Dunava, s naslonom na granična utvrđenja, a potom da otsudno brani Dunav na otseku Slan-kamen — Ilok (zaključno) da bi sprečila prelaz neprijatelja u Srem i stvorila vreme i prostor za povlačenje levokrilnih armija ka jugu kroz Srbiju; posle toga da vodi zadržavajuću odbranu i da se pod pritiskom nadmoćnijih snaga povlači kroz Srbiju ka jugu.
— 2 armija (general Dragoslav Miljković): jedan posadni puk u utvrđenjima u Baranji, Osječka divizija u Baranji, Vrbaska divizija oko Našica, Bosanska divizija na prostoru oko Vinkovaca i armiski delovi oko Đakova, imala je zadatak da s naslonom na granična utvrđenja brani Baranju i Slavoniju od Dunava do Donjeg Miholjca (zaključno) radi stvaranja vremena i prostora za povlačenje levokrilnih armija, a potom da vodi zadržavajuću odbranu i da se pod pritiskom nadmoćnijih snaga povlači preko Bosne ka jugu.
5) Prva grupa armija (general Milorad Petrović): 4 i 7 armija i rezerva, imala je da brani front prema Mađarskoj, Austriji i Italiji od Donjeg Miholjca do Karlobaga na moru, i to:
— 4 armija (general Petar Nedeljković): Slavonska divizija oko Suhog Polja u Podravini, Savska divizija oko Koprivnice, Murska divizija oko Varaždina, Ormoški odred (jedan konjički puk, jedan pešadiski puk i jedan artiljeriski divizion) oko Ormoža, 1 bataljon tenkova i armiski delovi u rejonu Zagreba, imala je zadatak da brani front od D. Miholjca do Ormoža i da stvori vreme za povlačenje Sedme armije, a zatim da vodi zadržavajuću odbranu i da se pod pritiskom nadmoćnijih snaga povlači preko Bosne ka jugoistoku.
— 7 armija (general Dušan Trifunović): 9 posadnih pukova u utvrđenjima, Dravska divizija oko Maribora, Triglavski planinski odred (jedan planinski puk i jedan artiljeriski divizion) oko Kranja, Triglavska divizija oko Ljubljane, Rišnjački planinski odred (1 planinski puk i 1 artiljeriski divizion) oko Delnica i Lički odred (jedan pešadiski puk i jedan artiljeriski divizion) oko Ogulina, imala je zadatak da brani front od Ormoža do Karlobaga i da se pod pritiskom neprijatelja povlači preko Bosne ka jugoistoku.
Rezerva grupe armija: 1 konjička divizija, jedan samostalni artiljeriski divizion i jedan pešadiski puk oko Zagreba.
6) Trupe Primorske armiske oblasti (general Milojko Janković): Jadranska divizija prema Zadru, Komanda Šibenika (jedan pešadiski puk, tvrđavske artiljeriske i inžinjeriske jedinice), Čapljinski odred (jedan pešadiski puk i jedna baterija) u Čapljini, Trebinjski odred (1 bataljon i 1 baterija) u Trebinju i Komanda Boke Kotorske (jačine jedne divizije sa tvrđavskom artiljerijom), imale su zadatak da, u saradnji s ratnom mornaricom, brane primorski front od Karlobaga do Budve, s tim da Jadranska divizija prepadom zauzme Zadar.
7) Strategiska rezerva, na raspoloženju Vrhovne komande, jačine četiri divizije: Dinarska u Crnoj Gori, Lička oko Modrice u Bosni, Unska oko Stare Pazove, Cerska divizija i dve čete 2 bataljona tenkova oko Mladenovca.
Štab Vrhovne komande u Koviljači. Vrhovni komandant bio je osamnaestogodišnji kralj Petar II, a njegov zamenik osamdesettrogodišnji vojvoda Petar Bojović — obojica samo nominalne ličnosti, dok je stvarni Vrhovni komandant bio general Dušan Simović, načelnik štaba Vrhovne komande i pretsednik jugoslovenske vlade, što je negativno uticalo na rad Vrhovne komande u toku rata.
Kao što se iz prednjeg rasporeda vidi, u prvoj liniji je bilo predviđeno 27 divizija ili 7/8 ukupnih snaga, dok je samo 1/8 ostala u strategiskoj rezervi. Ova isuviše slaba rezerva, nije bila u stanju da prihvati glavne snage pri izvođenju zadržavaj uće odbrane. Sem toga, i za osiguranje komunikacija Skoplje — Solun, za vezu sa Grcima i za obezbeđenje otstupnice glavnih snaga na jug (južno od linije Skopska Crna Gora — Sar Planina), bilo je veoma malo snaga — samo pet divizija ili 1/6 raspoloživih snaga, koje nisu bile dovoljne da zadrže nemački prodor, a kamoli da vrše napad na albanskom frontu.
Usled gotovo potpunog okruženja Jugoslavije, njenu pozadnju prostoriju obrazovala je teritorija obuhvaćena linijom: Kosovo — dolina Ibra — Kraljevo—־Užice — Višegrad — Sarajevo — Foča — Pljevlja — Bijelo Polje — Kosovska Mitrovica, na kojoj su bila razmeštena glavna slagališta pozadine, dok su glavna vojišna slagališta bila u rejonu Skoplja i na pojedinim mestima na levoj obali Južne i Velike Morave, zatim na desnoj obali Dunava, Save i Une.
Komanda teritorijalne vazdušne odbrane (general Teodosije Luković) imala je Komandu aktivne PAO (general Dušan Radovanović) i Direkciju pasivne protivavionske zaštite (general Boško Toskić). Protivavionska aktivna odbrana (PAO) imala je pet vazdušnih zona. Štabovi ovih zona bili su u Beogradu, Skoplju, Kraljevu, Sarajevu i Zagrebu. Svaka vazdušna zona imala je na svojoj teritoriji izvestan broj mesnih vazdušnih odbrana, čija je jačina zavisila od važnosti ciljeva koje je trebalo zaštititi od napada iz vazduha; ukupno, na celoj državnoj teritoriji, bilo ih je oko 60, od kojih je najjača bila vazdušna odbrana Beograda (10 pav baterija, 36 pav mitraljeza 15 mm i 24 pav reflektora).
Jedinice teritorijalne PAO imale su: 9 pav motorizovanih baterija 76,5 mm M. 36 i 37; 33 pav baterije 80 mm M.28 i 28 A sa stočnom vučom; 82 baterije starih adaptiranih pav topova 80 mm M.5/28 i 5/32; 100 pav mitraljeza 20 mm »Breda«; oko 2.000 običnih mitraljeza 8 mm ha pav postolju; oko 120 reflektora (100 kalibra 150 mm i 20 kalibra 120 mm) i oko 60 prislušnih sprava. Služba osmatranja i javljanja (VOJ) obuhvatala je mrežu od preko 500 osmatračkih stanica, koje su imale specijalnu telefonsku mrežu i svoje izveštaje su dostavljale preko obaveštajnih centara komandama vazdušnih zona.
Jugoslovensko vazduhoplovstvo (general Borivoje Mirković) imalo je 4 brigade (sa ukupno 8 pukova), 1 samostalnu grupu za bombardovanje, 1 samostalnu grupu za daljno izviđanje i 1 samostalnu lovačku eskađrilu, sa ukupno 315 aviona (150 lovaca, 150 bombardera i 15 daljnih izviđača), od kojih su 50 lovaca bili zastarelog modela. Do formaciskog sastava nedostajalo je oko 80 aviona. Pored toga, u sastavu armiske avijacije bilo je 7 izviđačkih grupa (svaka po 2 eskadrile) i 1 ,samostalna eskadrila, sa ukupno oko 100 aviona zastarelog modela »Brege 19« i »Potez 25«, s tim da je nedostajalo do formaciskog sastava oko 50 aviona. Ukupna jačina jugoslovenskog vazduhoplovstva (operativnog i armiskog) iznosila je oko 415 aviona, od kojih je više od trećine bilo zastarelog modela, tako da se može reći da je Jugoslavija stupila u rat 1941 sa svega 265 savremenih aviona. )
Prema planu »R-41«, jugoslovenske vazduhoplovne snage bile su u sledećem rasporedu:

—״ Komanda vazduhoplovstva u Lješnici.
— 1 vazduhoplovna lovačka brigada: štab brigade na aerodromu u Zemunu; 6 puk — štab i jedna grupa (tri eskadrile lovaca »Me-109«) na aerodromu Krušedol, a druga grupa (jedna eskadrila lovaca »Me-109« i jedna eskadrila lovaca »Ika-3«) na aerodromu Zemun; 2 puk — štab i jedna grupa (dve eskadrile lovaca »Hariken«) na aerodromu kod Knića, a druga grupa (dve eskadrile lovaca »Me-109«) na aerodromu kod Kragujevca, imala je početni zadatak da sprečava dejstvo neprijateljske avijacije nad teritorijom Banata, Bačke, Srema i severne Srbije (do linije Rtanj — Jastrebac — Kopaonik — Bijelo Polje — Plievlja — Foča), s tim da naročito štiti Beograd, Kraguievac, Čačak, Kraljevo i Kruševac. Zapadna granica dejstva: Dunav — Vukovar — dolina Drine (sve zaključno).
— 2 vazduhoplovna mešovita brigada: štab brigade u s. Topoli (između Banja Luke i Bos. Gradiške); 4 lovački puk, od dve grupe (svega četiri eskadrile, od kojih tri sa lovcima »Hariken«, a jedna sa starim lovcima »Ika2«), na aerodromu Bosanski Aleksandrovac (između Banje Luke i Bos. Gradiške); 8 bombarderski puk, od dve grupe (svega četiri eskadrile bombardera »Blenim«), na aerodromu Rovine (između Banje Luke i Bos. Gradiške), imala je početni zadatak da sa 8 bombarderskim pukom napadne aerodrome i železničke objekte u Austriji (na pravcu Maribor — Beč) i u Mađarskoj, a sa 4 lovačkim pukom da sprečava dejstvo neprijateljske avijacije nad teritorijom Hrvatske, Slovenije i Bosne. Zona dejstva: na istoku do granice sa 1 vazduhoplovnom brigadom, na jugu do linije pl. Bjelašnica — G. Vakuf — Drvar — pl. Velebit.
— 3 vazduhoplovna mešovita brigada: štab brigade na aerodromu Priština; 3 bombarderski puk (šest eskadrila bombardera »Dornije«) — štab puka i jedna grupa na aerodromu Mileševo kod Prištine, a druga grupa na aerodromu kod Uroševca; 5 lovački puk (četiri eskadrile starijih lovaca »Fjuri«) — štab puka i jedna grupa na aerodromu Bojnik u blizini Leskovca, a druga grupa na aerodromu Režanovačka Kosa kod Kumanova, imala je početni zadatak da sa 3 bombarderskim pukom napadne aerodrome i železničke objekte u Bugarskoj (južno od Stare Planine), a sa 5 lovačkim pukom da sprečava dejstvo neprijateljske avijacije nad teritorij om Makedonije i Srbije (južno od linije Rtanj — Jastrebac — Kopaonik — Prokletije).
— 4 vazduhoplovna bombarderska brigada: štab brigade na aerodromu Ljubić kod Čačka; 1 puk (4 eskadrile bombardera »Blenim«) — štab i jedila grupa na aerodromu kod Bijeljine, a druga grana na aerodromu Davidovac kod Paraćina; 7 puk (četiri eskadrile tromotornih bombardera »Savoja Marketi«)— štab i jedna grupa na aerodromu Preljina kod Čačka, a druga grupa na aerodromu kod Užičke Požege, imala je početni zadatak da sa 1 bombarderskim pukom napadne aerodrome i železničke objekte u Rumuniji i u Bugarskoj (severno od Stare Planine), a sa 7 bombarderskim pukom aerodrome i pristaništa u Albaniji.
— 81 vazduhoplovna bombarderska grupa (dve eskadrile tromotornih bombardera »Savoja Marketi«), na aerodromu Ortijes (Blagaj) kod Mostara, imala je početni zadatak da bombarduje aerodrome i pristaništa u severnoj Albaniji, a potom da sadejstvuje operacijama Trupa Primorske armiske oblasti.
— 11 vazduhoplovna grupa za daljno izviđanje (dve eskadrile dvomotornih aviona »Blenim«), na aerodromu Veliki Radinci kod Rume, bila je neposredno potčinjena Komandi vazduhoplovstva.
— Samostalna lovačka eskadrila (iz sastava Pilotske lovačke škole), na aerodromu kod Mostara, imala je zadatak da sprečava dejstvo neprijateljske avijacije nad teritorijom Crne Gore, Hercegovine i Dalmacije, s tim da naročito štiti pomorske i obalske ciljeve u
rejonu Boke, Splita i Šibenika.
— Armiska avijacija, jačine 7 izviđačkih grupa (1—7), tj. po jedna za svaku armiju, bila je raspoređena na sledećim aerodromima (u blizini štaba svoje armije); Tetovo. Sarlince (kod Niša), Smederevska Palanka, Ruma, Staro Topolje (blizu Đakova), Velika Gorica (kod Zagreba) i Brežice. Pored toga, jedna eskadrila (iz sastava Vazduhoplovne škole gađanja a i bombardovanja) na aerodromu kod Mostara bila je namenjena za rad sa Trupama Primorske armiske oblasti.
Blagodareči aktiviranju, koje je izvršeno pre izbijanja rata, jugoslovensko vazduhoplovstvo je bilo potpuno mobilisano (operativne i. pozadinske jedinice i ustanove), tako da je početkom marta zauzelo koncentraciski raspored, izuzev Komandu vazduhoplovstva, koja je aktivirana tek 5 aprila, tako da se 6 aprila nalazila na putu za Lješnicu, i 63 bombardersku grupu 3 vazduhoplovnog puka, koju komandant puka (petokolonaš) nije prebacio na ratni aerodrom kod Uroševca, već zadržao na aerodromu Petrovac kod Skoplja, gde su je Nemci 6 aprila potpuno uništili.

Jugoslovenska ratna mornarica (admiral Julijan Luteroti) imala je u svom sastavu: Ratnu flotu (1, 2 i 3 torpedna divizija i podmornička flotila), Pomorsku obalsku komandu, Komandu pomorskog vazduhoplovstva i Rečnu flotilu. Ratna mornarica imala je: 1 krstaricu, 4 razarača, 4 stare torpiljarke, 8 motornih torpiljarki, 4 podmornice, 11 minopolagača, 2 borbena (torpedna) čamca, 4 rečna monitora, kao i nekoliko većih i manjih pomoćnih brodova. Prema »Planu R-41«, njen raspored je bio sledeći:

— Komandant mornarice, sa svojim užim štabom, bib je u Koviljači, u štabu Vrhovne komande.
— Ratna flota (kontraadmiral Milan Domainko): štab na komandnom brodu-krstarici »Dalmacija« u Boki Kotorskoj;

1 torpedna divizija sa 4 razarača (»Dubrovnik«, »Zagreb«, »Beograd« i »Ljubljana«) u Boki Kotorskoj; 2 torpedna divizija sa 8 motornih torpil jarki (»Triglav«, »Suvobor«, »Dinara«, »Rudnik«, »Kajmakčalan«, »Durmitor«, »Orjen« i »Velebit«) i
2 torpedna čamca (»Uskok« i »Četnik«) u Šibeniku; 3 torpedna divizija sa 4 stare torpiljarke (»T5«, »T6«, »T7« i »T8«) u Šibeniku; podmornička flotila od 4 podmornice (»Hrabri«, »Nebojša«, »Smeli« i »Osvetnik«) i 2 matična broda (»Hvar« I »Sitnica«) u Kotoru. Flota je imala zadatak da brani jadransku obalu prema specijalnoj instrukciji koju je primila neposredno pred rat (oko 30 marta) ), s tim da 2 i 3 torpedna divizija vrše zaštitu iz pravca Zadra i da sadejstvuju napadu Jadranske divizije na Zadar. Njene jedinice, potpuno opremljene, imale su punu bojnu gotovost. Od navedenih brodova, rat je zatekao na opravci razarač »Ljubljana« i motorne torpiljarke »Orjen« i »Velebit«.
— Pomorska obalska komanda, sa štabom u Šibeniku, i podređenim komandama za odbranu Severnog sektora (Pomorska odbrana Selce), Srednjeg sektora (Mornarička komanda) u Šibeniku i Južnog sektora (Komanda podvodnih oružja) u Boki Kotorskoj, imala je zadatak da uz podršku kopnenih snaga i pod komandom Primorske armiske oblasti vrši neposrednu odbranu obale mornaričkim sredstvima. Severni sektor obuhvatao je obalsku zonu od Sušaka do linije: rt. Vir, o. Poklib, o. Morovnik i o. Gruica, obuhvatajući i područje Ljubačkog i Ninskog Zaliva, Novigradskog i Karinskog Mora; Srednji sektor obuhvatao je zonu između južne granice Severnog sektora i svetionika Lirica u Mljetskom Zalivu zaključno sa područjem Neretve i Malostonskog Kanala; Južni sektor zahvatao je zonu između južne granice Srednjeg sektora i r. Bojane. Pošto je glavni zadatak sektora pomorske odbrane bio da vrše izviđanje, zaprečavanje i postavljanje minskih polja, to im je dodeljen izvestan broj minopolagača — Severnom sektoru 1 brod (»Malinska«), Srednjem sektoru 5 brodova (»Galeb«, »Sokol«, »Labud«, »Mosor« i »Marjan«) i Južnom sektoru 5 brodova (»Jastreb«, »Orao«, »Kobac«, »Meljine« i »Mljet«), školski jedrenjak »Jadran« i minolovac »D2«, kao i izvestan broj popisnih brodova raznih vrsta. U vezi s tim, postojali su detaljni planovi zaprečavanja za svaki od pomenutih sektora. Jedinice i ustanove Pomorske obalske komande preduzele su aktiviranje po naređenju od 28 marta, tako da su stupile u rat sa nepotpunom bojnom gotovošću.
. -Pomorsko vazduhoplovstvo (kapetan bojnog broda Nikša Nardeli), koje je bilo potpuno mobilisano, imalo je u svom sastavu 3 hidroplanske komande sa ukupno oko 150 hidroaviona (od kojih oko 120 starijih modela, ali operativno sposobnih, i 30 školskih) namenjenih za izviđanje i bombardovanje. Pomorsko vazduhoplovstvo nije imalo torpedne ni lovačke avijacije. Potrebnu lovačku zaštitu trebalo je da daje kopneno vazduhoplovstvo. 1 hidroplanska komanda (u formiranju), od jedne eskadrile, nalazila se u bazi Vodice; 2 hidroplanska komanda, od dve grupe (svaka od po jedne eskadrile za bombardovanje i jedne za izviđanje), u bazi Skradin — Primosten; 3 hidroplanska komanda, od dve grupe (svaka takode od po jedne eskadrile za bombardovanje i jedne za izviđanje), u bazi Boka.
— Komanda Rečne flotile (kapetan bojnog broda Edgar Angeli), sa sedištem u Novom Sadu, komandovala je svim plovnim objektima na rekama i jezerima. Rečna flotila je imala zadatak da u sadejstvu sa kopnenim snagama i vazduhoplovstvom vrši zaprečavanje i zaštitu plovnih reka, da sprečava neprijateljske akcije i plovidbu na jugoslovenskim rekama i jezerima i da svojim borbenim akcijama na rekama i jezerima potpomaže kopnene snage. U vezi s tim, izrađeni su planovi zaprečavanja Dunava, Tise i Drave i određene su jedinice za postavljanje i čuvanje ovih prepreka. Jedinice Rečne flotile, koje je rat zatekao u fazi mobilizacije, imale su sledeći raspored: štab u Novom Sadu, na komandnom brodu-remorkeru »Cer«; 1 grupa monitora (»Vardar« i »Sava«) u Dubovcu, pridodata Dunavskoj diviziji; monitor »Drava« u Bezdanu,. pridodat Osječkoj diviziji; monitor »Morava« u St. Kanjiži, dodeljen Potiskoj diviziji; komanda Đerdapskog sektora (po 1 remorker i 2 teretnjaka) u Tekiji i D. Milanovcu pridodata je Krajinskoj diviziji. Minersko-baražne jedinice bile su raspoređene po grupama: 1 minersko-baražna grupa (remorker »Šabac«, 2 popisna minolovca i 1 teretnjak) u Bezdanu; 2 minersko-baražna grupa (1 remorker i 1 teretnjak) u Senti; 3 minersko-baražna grupa (remorker »Sisak«, 2 popisna minolovca i 1 teretnjak) u Sremskim Karlovcima; 4 minersko-baražna grupa (1 remorker, 2 popisna minolovca i 1 teretnjak) u Smederevu. Plovne jedinice na Ohridskom i Prespanskom Jezeru pridodate su Vardarskoj, a one na Skadarskom Jezeru Zetskoj diviziji.
Komanda Đerdapskog sektora imala je zadatak da u slučaju napada zatvori Sipski Kanal vučnim lokomotivama i betoniranim šlepovima. Iako je ova komanda neposredno pred rat imala potrebne remorkere i šlepove, ipak je na šlepovima bilo samo po 10 kg eksploziva, a posada brodova bila je iz reserve i nedovoljno stručna za izvršenje predviđenog zadatka. Pored toga, remorkeri nisu bili motorni, kako bi bili sposobni da u slučaju potrebe brzo isplove iz Tekije i D. Milanovca, gde su bili stacionirani.
Ratna mornarica imala je posebnu organizaciju službe osmatranja i veze kojom je rukovodila zasebna Mornarička izvidnička komanda u Šibeniku. Ova organizacija dejstvovala je preko 3 izvidničke centrale: Selce, Šibenik i Klinci (Boka Kotorska), kroz koje su prolazili svi telegrafsko-telefonski i radio izveštaji i naređenja komande Ratne mornarice. Ove izvidničke centrale imale su pod svojom komandom više osmatračkih, tranzitnih i pokretnih signalnih stanica raspoređenih na ostrvima i duž jadranske obale.



Oko dva ujutru 6. aprila 1941. godine, dakle kada je Jozef Gebels citao tu objavu rata Nemacke Kraljevini Jugoslaviji nemacke trupe su vec vodile borbe sa Jugoslovenskom kraljevskom vojskom oko zauzimanja Sipskog kanala na Dunavu. Dakle, cak i ako uzmemo da je objava rata saopstena u "gluvo doba" noci 5. na 6. april, agresija je pocela pre same objave.

rip
  • Pridružio: 15 Apr 2010
  • Poruke: 2085
  • Gde živiš: Beograd

Nemam novih slika, nemam novih podataka, ali bar da napišem da je danas 71 godina od početka napada.

offline
  • Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
  • Pridružio: 17 Maj 2006
  • Poruke: 23670
  • Gde živiš: I ja se pitam...

Нека је слава и помен жртвама једног лудачког , суманутог наума. Да се никад више власти и оружја не дохвате такви лудаци какви су започели Други св. рат.

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 725 korisnika na forumu :: 44 registrovanih, 5 sakrivenih i 676 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 2918 - dana 22 Nov 2019 07:48

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: A.R.Chafee.Jr., aleksmajstor, babaroga, Battlehammer, bojank, Boris90, Cecenski_Rambo, cenejac111, Doca, draganca, dragon986, Drug pukovnik, Duh sa sekirom, galijot, Georgius, havoc995, ILGromovnik, Insan, kovinacc, kybonacci, Leonardo, manda87, Marko Marković, menges, Mercury, micoboj, Milan A. Nikolic, milekNS, Misirac, neutralal.com, nikoladim, S-lash, Singidunumac, ss10, stegonosa, theNedjeljko, virked, Vlad000, Vlada1389, vlvl, vranjanac29, Warhawk, xJeremijAx, |_MeD_|