Nemački napad na Kraljevinu Jugoslaviju

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Aman bre brate Ljubasave, ti ode predaleko. Pazi, ja napisah ukratko ovo. Kada znas da ce ti neko pobiti narod i kada znas da postoji druga mogucnost borbe, zasto onda ne pokusati ovu drugu mogucnost.

Pazi, ja nisam napisao da se ne borimo, ne, ja pisem o vrsti borbe.

Dakle, posto smo videli da smo opkoljeni i bez ikakve sanse da pobedimo, zasto nismo pustili neprijatelja da udje na nas teren mirno pa da onda predjemo na tu borbu koji su, eto partizani, pokazali.

Mozda se sad bolje razumemo.

Mi smo imali iskustva u takvoj borbi, imali smo cetnicke i komitske jedinice koje su se borile na taj nacin jos i pre prvog svetskog rata.

Kasnije, posle ove katastrofe, posle bombardovanja, posle kazenenih ekspedicija od strane okupatora ali i ovih koji su iskoristili trenutak za njihove ciljeve, to su bili drugi narodi u toj Jugoslaviji, tek tada i cetnici i partizani (neki vise, neki manje uspesno) prelaze na gerilski nacin borbe.

Mene to dovodi do zakljucka, prvo je morala da se desi ova tragedija napada, ubijanje naroda, raspadanje vojske, pa su se tek onda neki setili da moze i drugacije.

I ta vrsta otpora, dakle gerila, je isto tako kostala srpski narod ali smatram, da su se odmah setili i pripremili srpski oficiri za tako nesto jos pre same tragedije, dakle pre napada, onda ne bi doslo do toga, do cega je doslo.

A mene interesuje sta su oni mislili kada su gledali ovake mape kao sto mi sada mozemo da vidimo. Sta je bio njihov cilj? Uci u rat i sta dalje? Svako ulazi u rat sa ciljem da pobedi, i naravno u slucaju da nesto krene po zlu, pa mora se imati i rezervni plan.

Dakle, to je pitanje. Alternativu smo posle dobili, u pocetku i cetnici i partizani zajedno, posle raskol, i neko se manje, neko vise borio, u principu je sve sto sledi moglo da se i spreci.

Iskreno receno, ja ne smatram da smo ovakim ponasanjem ucinili bilo sta za Engleze, ne verujem ni da su oni ocekivali da ce puci ta vojska tako brzo, jer smatram da nisu nista veliko dobili sa time sto se Hitler tri nedelje bavio jednom Jugoslavijom koja je vec bila pukla.

Medjutim, i da je vojska bila homogena kao srpska vojska u prvom svetskom ratu, cak ni tada ne bismo mogli da uradimo bilo sta. Eto i tada smo se morali povuci u Grcku, sa time sto smo prosli albansku golgotu i sve sto sledi. Dakle ni tad, i ako nismo imali tri kazana, nismo mogli da zaustavimo neprijatelja jer ih je jednostavno bilo previse. Zato pitam, koji su plan mogli da imaju visoki oficiri Kraljevine Jugoslavije, jer su morali biti svesni svega ovoga, pa i bez tri kazana.

Eto to ti je sve. Dakle, to je ono o cemu ja razmisljam. I pitam se, zasto pouceni upravo sopstvenom istorijom iz WWI nisu mogli da predvide sta ce se desiti i koji nacin borbe se moze primeniti a da ne bude ogromno stradanje srpskoga naroda.

Eto posle sloma vojske nastupaju i cetnici i partizani sa gerilskim nacinom ratovanja koje je bilo moguce uraditi. Znaci pruzas otpor okupatoru ali ne moras da dozvolis da ti besomucno bombarduje i ubija narod i to uzaludno. Desavale se odmazde, ali ipak, mislim da se cak i to moglo spreciti.

Pogledajte sta su Talibani uradili u Avganistanu. Pa bas ono o cemu ja ovde pisem. Pustili sa manje vise otpora Amere da udju u zemlju i sad se zaglibili. Tacno je da Jugoslavija nije Avganistan ali smo imali takodje dosta suma i planina pa smo Nemcima i te kako nanosili gubitke. Odmazde jesu postojale ali da je to neko odradio vojnicki i naravno da se srpski narod nije delio na vise strana (nije bilo samo partizani i cetnici, nazalost) prosli bi puno bolje.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kibo ::Aman bre brate Ljubasave, ti ode predaleko. Pazi, ja napisah ukratko ovo. Kada znas da ce ti neko pobiti narod i kada znas da postoji druga mogucnost borbe, zasto onda ne pokusati ovu drugu mogucnost.

Па брате "Kibo", поставио си хипотетичко питање, шта би било да смо......
Зато сам ти дао ону адресу која објашњава "рационално" и "ирационално".
Једноставно тако се морало поступити. Или ћеш бити са "Силом осовине" или си против. Нисмо Швајцарска, па да будемо на трећој - неутралној страни.
Не може озбиљна држава, као Краљевина Југославија, да у својој стратегији има решење типа "Герилски рат" - по оном: "ако је непријатељ прејак, распуштамо војску и идемо на герилско ратовање".
Није постојала таква доктрина и стратегија, мада је у тој држави постојала и изучавала се ова књига:

Она је део одговора на твоје питање о "герилском" супротстављању окупатору.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Srbija, sednica Veća komandanata u Peći 17. novembra 1915. godine. Vojvoda Zivojin Misic, predlaze prestolonasledniku Aleksandru prelazak na gerilski nacin ratovanja.

- Na osnovu stanja trupa i situacije na zemljištu, mišljenja sam, visočanstvo, da predjemo na
gerilski način ratovanja i napustimo kordonski raspored trupa. Odbiti svaku pomisao na
saradnju sa okupatorom u smislu poslušnosti i potčinjavanja. Formirati udarne jedinice
bataljonskog ranga. Jurišne grupe formirati od četa i vodova. Neprijatelja grupno i
pojedinačno napadati na svkaom koraku. Ne dati mu da stane, da predahne, oči da sklopi...
Prvo mu udariti na komoru. Odvojiti ga od municije i kazana. Noću vršiti prepade i upade u
njegov raspored. Zarobljavati kurire i ordonanse. Oficire i podoficire posebno. Naročito
danju, preduzimati atentate na komande i štabove. Učiniti ga nesigurnim na svakom koraku i
nespokojnim u svakom vremenu. Vojsku, u manjim grupama držati u selima i zaseocima;
organizovati seoske straže i patrole; u šumama kopati zemunice; isturati izvidnice po brdima,
osmatrače na većim uzvišenjima, zasede na raskrsnicama, u klancima, tesnacimam, klisurama
na ovaj način preći u protivofanzivu svim snagama...

novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.h.....o-usamljen

scribd.com/doc/17181860/Junaci-Kolubarske-bitke

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Hajde ljudi, malo se koncentrišite i još jednom pročitajte bar naslov teme.

Posle toga neće vam biti problem da zaključite da je suština teme priča o napadu na Kraljevinu Jugoslaviju.
Taj napad je realnost. On se dogodio i mi pokušavamo da sagledamo činjenice isključivo sa vojnog aspekta. Naročito manje poznate činjenice, koje su kroz istorijske rasprave zanemarene ili mogu da imaju i drugi kontekst od onog koji im je dat i koji je opštepoznat. Bar tako sam ja shvatio.

Zato, osim neophodnog pominjanja, iz okvira ove teme izlazi opširna priča o političkim događajima koji su prethodili napadu, kao i događaji posle kapitulacije Jugoslavije.
Ako u temi počnemo da pišemo i o tome, uz sadašnji naslov treba da dodamo "šta bi bilo da je bilo".

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

padobranac75 ::Hajde ljudi, malo se koncentrišite i još jednom pročitajte bar naslov teme.

Ako u temi počnemo da pišemo i o tome, uz sadašnji naslov treba da dodamo "šta bi bilo da je bilo".
Скоро да сам ти дао за право за твоју критику.
Послушах те, па прочитах наслов теме.
Међутим, не видим да смо забраздали.
На теми о 70-то годишњици, расправљамо о тим давним догађајима, а са аспекта: да ли је могло и другачије да испадне.
"higuy" - нам је дао осврт из историје, као један од предлога за поступање, као неку од могућих опција, те ни то није скретање од теме.

Опрости друже, али не могу да се сложим са твојим задњим ставом.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 08 Jul 2011 12:07

ljubasav ::Опрости друже, али не могу да се сложим са твојим задњим ставом.

Nemam ništa protiv da se raspravlja i sa aspekta "da li je moglo i drugačije".
Samo sam izrazio bojazan da nas to iz vojne istorije odvede u politiku.

Što se tiče mog učešća, težište će biti na faktografiji. To podrazumeva metod:
1. izvorna fotografija (ili dokument),
2. komentar da li ona potvrđuje ono što se do sada govorilo.

Dakle, u ovom metodu nema posleratnih autoriteta na koje bih se pozivao.

Dopuna: 08 Jul 2011 13:53

Evo banalnog primera šta ispadne kada se bezrezervno veruje "autoritetima".
Primer je pozajmljen sa sajta Politikinog zabavnika.

Siguran sam da potpis ispod ove slike nije smislio novinar, koji je pisao tekst.
Novinar je samo verovao nekom autoritetu, koji tvrdi da je ovo jedina sačuvana fotografija.
I samo ga je citirao, ne proveravajući da li je tvrdnja tačna.



Samo nekoliko stranica kasnije čovek koji je uočio grešku postavlja ove fotografije.





Sada mogu da se pitam koliko njih će da citira tekst ili će pronaći i podatak naveden nekoliko stranica kasnije.

Usput, evo i celog teksta Politikinog zabavnika. Zanimljiv je za analizu da li se baš ovako desilo ili nije. Ako nije, da li je moglo drugačije.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

padobranac75 ::
Evo banalnog primera šta ispadne kada se bezrezervno veruje "autoritetima".
Primer je pozajmljen sa sajta Politikinog zabavnika.

Па где ће ти душа друже "padobranac75", па ми смо ти дали за литературу признатог светског теоретичара из области "Теорије наоружаног народа". Дело које је наша војна мисао изучила и преточила у "Концепцију општенародног одбрамбеног рата".
Па то је дело била обавезна литература краљевих официра.
Запис са седнице од 17.новембра 1915.г.
"Srbija, sednica Veća komandanata u Peći 17. novembra 1915. godine. Vojvoda Zivojin Misic, predlaze prestolonasledniku Aleksandru prelazak na gerilski nacin ratovanja".
је управо произашао из ставова третираних у напред поменутом делу.

И ти си нама за контра-аргументацију приредио извор који је у својој реклами поставио:

"Politikin Zabavnik je za svojih 70 godina izrastao je u svojevrsni instituciju bez koje odrastanje gotova da i nije moguće. Politikin zabavnik je i velika enciklopedija najboljih stripova koji su ikada nacrtani u svetu. Redakcija lista danas zapošljava stotine probranih saradnika koji pišu, slikaju, crtaju i izmišljaju, među njima ima i članova Akademije nauka, profesora univerziteta, slikara, lekara, asronoma, biologa, istoričara, profesora jezika i književnosti, grafičara... "
Па на википедији, се овако рекламирају:
"Једну трећину часописа чине стрипови, док друге две садрже чланке о науци, природи, историји, музици, интересантним догађајима из живота, и често су писани у забавном духу. Слоган часописа је За све од 7 до 107"

Немој то да нам радиш, бар не на овој теми!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 08 Jul 2011 15:20

ljubasav ::Па то је дело била обавезна литература краљевих официра.

Nažalost, to delo nije izvorno bilo literatura za školovanje nekih kasnijih oficira, koji su se, takođe, pripremali za vođenje opštenarodnog odbrambenog rata.
Da sam pre mnogo godina znao za tu knjigu možda bih kod pukovnika Smoljenovića zaradio više od osmice na ispitu iz predmeta "Priprema i vođenje ONOR-a". Ovako, učili smo iz nekih na brzinu pripremljenih skripti i ličnih beležaka, pa je osmica (i to iz prvog pokušaja) kod Smoljenovića bila kao sedmica na lotou.

Inače, ni na kraj pameti mi nije bilo da poredim tekst iz Zabavnika s ovim delom, ako si tako shvatio kada si napisao "nemoj to da nam radiš". Naprotiv, mislim da bi to bilo svetogrđe. Ovaj zabavnikov tekst je samo pučan primer umnožavanja netačnosti.

Dopuna: 19 Avg 2011 14:22

Evo male "slikovnice" o aprilskom bombardovanju Beograda 1941.
Nekoliko fotografija sam već postavio, ali ih ponavljam kao pokušaj da se uporedi pravac prostiranja tragova rušenja sa pretpostavljenim pravcem leta nemačkih bombardera.

Dorćol je bio prvi na udaru.
Na prvoj fotografiji označio sam poznate ciljeve i lokacije prikazane na fotografijama koje prikazuju posledice bombardovanja i današnji izgled te lokacije:
1. raskrsnica ulica Cara Dušana i Jevrejske,
2. raskrsnica ulica Dubrovačka i Visokog Stevana,
3. depo tadašnje Direkcije tramvaja i osvetljenja (današnja Centrala GSP-a),
4. današnja fabrika David Pajić,
5. prostor kod Dunav stanice (blok na kojem je danas gradski SUP u Beogradu).






Ostale slike - kada ih obradim.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

padobranac75 ::
Evo male "slikovnice" o aprilskom bombardovanju Beograda 1941.
2. raskrsnica ulica Dubrovačka i Visokog Stevana,






е лепо си ово пронашао.
Ово обележено у кругу (пардон у елепси) је кућа у којој, су поред осталих станара, живели мој деда, затим бака, моја мајка са својом браћом (било их шесторица) и са још три сестре.
Хвала богу, сви су преживели бомбардовање и рат. Сем четворо малолетних сва деца су учествовала у народном отпору, што у скојевцима што у формацијама "победничке" стране.

П.С. Улаз је из "Дубровачке 21" у правцу стрелице.

• 1Ovo se svidja korisniku: ljubasav
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 19 Avg 2011 19:29

Današnjom slikom nisam obuhvatio i tu zgradu. Možeš i sam da je nađeš na www.bing.com.

Takođe, verujem da ni tvoja majka ni ostala rodbina nisu nikada videli ovu sliku posle bombardovanja.
Iako to nisu lepe uspomene, pokaži fotografiju majci, tetkama i ujacima, ako su živi.

Dopuna: 23 Avg 2011 10:53

Evo nastavka slika posledica aprilskog bombardovanja 1941. u centralnoj zoni Beograda.

Na prvoj fotografiji označio sam samo lokacije prikazane na fotografijama koje prikazuju posledice bombardovanja. Ciljeve nisam označavao. Današnji izgled te lokacije prikazan je ortofoto snimcima Republičkog geodetskog zavoda, jer Bing nije objavio snimke svih delova Grada.

Lokacije su:
6. blok zgrada između Balkanske ulice i ulice Kraljice Natalije (ranije Narodnog fronta),
7. Dvor (današnja zgrada Skupštine grada Beograda),
8. blok zgrada u trouglu Kneza Miloša - Kralja Milana - Masarikova,
9. kasarna u Masarikovoj (na mestu gde je danas garaža Parking servisa),
10. današnja zgrada Vlade Republike Srbije,
11. raskrsnica Kneza Miloša i Nemanjine (fotografija potpisana kao "Ministarstvo vojno ugao Nemanjine"),
12. blok zgrada između ulica Lomina - Balkanska - Gavrila Principa (ranije Bosanska).


Sa prethodne fotografije (Dorćol) preneo sam strelicu koja prikazuje pretpostavljeni pravac nemačkog napada.



6. blok zgrada između Balkanske ulice i ulice Kraljice Natalije (ranije Narodnog fronta),




7. Dvor (današnja zgrada Skupštine grada Beograda),




8. blok zgrada u trouglu Kneza Miloša - Kralja Milana - Masarikova,
Na ovoj i sledećoj fotografiji se najbolje uočava poklapanje pravca napada i pravca rušenja.
U donjem desnom uglu vidi se detalj kasarne u Masarikovoj (sledeća fotografija).




9. kasarna u Masarikovoj (na mestu gde je danas garaža Parking servisa),




10. današnja zgrada Vlade Republike Srbije,




11. raskrsnica Kneza Miloša i Nemanjine
Fotografija potpisana kao "Ministarstvo vojno ugao Nemanjine". Mislim da je na fotografiji tadašnja zgrada Vojne akademije (preko puta današnjeg Ministarstva inostranih poslova). Zgrada Ministarstva vojnog bila je preko puta današnje zgrade Vlade.




12. blok zgrada između ulica Lomina - Balkanska - Gavrila Principa (ranije Bosanska).
Pogled na blok iz pravca železničke stanice prema Zelenom vencu.



Taj blok zgrada dobro se vidi iz suprotnog pravca (osim dela do Balkanske ulice) i na fotografiji koju sam već ranije postavio




Fotografija na kojoj se iz drugog ugla vide lokacije 10 i 11 (sa obeleženim pravcem prema ostalim lokacijama)




I još dve pogođene lokacije: Svetosavska - Mekanzijeva i Topličin venac



Dopuna: 27 Mar 2012 8:55

Bar da se podsetimo!

27. mart 1941. - 27. mart 2012.