offline
- nemosav1
- Počasni građanin
- Pridružio: 20 Mar 2012
- Poruke: 723
|
5 aprila, uoči nemačkog napada, stanje na frontovima bilo je sledeće:
— Od koncentrisanih snaga 12 nemačke armije, tri korpusa su bili spremni za napad: 40 korpus (9 oklopna i moto- rizovana SS divizija »Adolf Hitler« prema Deve Bairu, a 73 peš. divizija zapadno od G. Džumaje, prema Carevom Selu); 18 korpus (2 oklopna divizija u dolini Strumice, zapadno od Petriča, prema jugoslovenskoj granici, a ostale snage na grčko- bugarskoj granici u dolini Strume i Nestosa, prema Metaksasovoj utvrđenoj liniji); 30 korpus sa celokupnim svojim snagama na grčko-bugarskoj granici, u Trakiji. Ostale snage iz sastava armije nalazile su se u fazi prikupljanja, i to: 1 oklopna grupa između Slivnice i Vrace; 41 korpus u rumunskom Banatu; a Đerdapska grupa u Turn Severinu. Armiske rezerve su, preko Plovdiva, pristizale ka Sofiji.
— 2 nemačka armija iskrcavala je čelne ešelone u Austriji i zapadnoj Mađarskoj.
— Italijani su prema Sloveniji i Hrvatskoj grupisali 2 armiju, koja je u prvom ešelonu imala dva korpusa (5 i 11) i 3 planinski odred, a u drugom ešelonu tri korpusa (6-ti, Brzi i Motorizovani).
— Italijanske snage u Albaniji vršile su pomeranje prema jugoslovenskoj granici radi zauzimanja položaja za odbranu i zatvaranja određenih graničnih prelaza.
— Mađari su vršili opštu mobilizaciju vojske, koja je nailazila na znatne teškoće zbog malog broja kadrovskih jedinica, dok su prema jugoslovenskom frontu imali samo slabije delove za zaštitu i zatvaranje granice.
U Jugoslaviji je u to vreme, bilo u toku »opšte aktiviranje«, dok je na koncentraciskim prostorijama bilo samo oko 11 nepotpuno mobilisanih divizija (jer su im nedostajali štabovi, jedinice za vezu i komore). Kod većine članova nove vlade i najvišeg vojnog rukovodstva osećala se kolebljivost, malodušnost i besperspektivnost. S druge strane, fašistička propaganda, peta kolona i tajne radiostanice širile su alarmantne vesti o stanju u Jugoslaviji, tako da su se već pojavljivali znaci haotičnog stanja i bojazan od nemačkih represalija. Sve je to podrivalo moralnu snagu i borbeni duh jugoslovenskih naroda i vojske.
6 aprila, od ranog jutra otpočeli su nemački napadi, saobrazno pripremljenom operaciskom planu, prema kome je u prvo vreme trebalo nastojati da se, uz najintenzivnije sadejstvo avijacije, izvrše snažni prodori na jugu radi zauzeća jugoslovenske i grčke Makedonije, kako bi se onemogućila svaka veza između jugoslovenske i grčke armije i britanske snage proterale sa Balkana, što je u osnovi pretstavljalo suštinu čitavog nemačkog poduhvata.
Oko 2 časa nemačke snage iz Turn Severina su prešle preko Dunava, kod Sipskog Kanala, koji su prepadom zauzele, zarobivši tom prilikom veći deo inače slabih jugoslovenskih snaga na tom pravcu. Ovim prvim uspehom Nemci su obezbedili plovidbu Dunavom, jer su time preduhitrili jedinice jugoslovenske rečne flotile da izvrše planirano zaprečavanje
Nešto kasnije, oko 5,10 časova, stupila je u dejstvo nemačka avijacija. Glavne snage 4 nemačke vazduhoplovne flote otpočele su snažna bombardovanja jugoslovenskih aerodroma kod Skoplja, Kumanova, Niša, Zagreba, Brežice i Ljubljane. Jugoslovenska avijacija, potpuno iznenađena, izgubila je 64 aviona na zemlji. Kod Kumanova je vrlo jak otpor pružila 36 lovačka grupa, ali je, i pored hrabrog zalaganja, pretrpela teške gubitke (11 aviona), oborivši pritom 4 nemačka aviona.Istovremeno su ostale jedinice 4 vazduhoplovne flote preduzele naoade radi podrške 12 armije na frontu kod Krive Palanke i Carevog Sela i u dolini Strumice, a na grčkom frontu napale su utvrđenja Metaksasove linije.
Posle Hitlerovog govora preko radija (u 6 časova) u kome je obavestio nemački narod i svetsku javnost da je preduzeo napad na Jugoslaviju s ciljem da »kazni Beograd i srpsku izdajničku kliku«, nemačka avijacija — sa aerodroma u zapadnoj Rumuniji, Mađarskoj i Austriji — preduzela je terorističko napade na Beograd.
Prvi napad na Beograd, koji je otpočeo u 6,30 časova, izvršen je u 3 talasa (svaki talas po 20 minuta), sa prekidima od 15 minuta, tako da je ovo bombardovanje, u kome su učestvovala 234 bombardera (daljnih i za obrušavanje), uz pratnju oko 120 lovaca, trajalo od 6,30—8 časova. Zapaljive i eksplozivne bombe bačene su na više ciljeva: železničku stanicu, električnu centralu, zgrade Ministarstva vojske i mornarice i Glavnog generalštaba, dvor na Dedinju, gardiske kasarne u Topčideru, Komandu žandarmerije, učiteljski dom, gimnaziske i školske zgrade, bolnice itd., zatim na stanbene kvartove oko Slavije i Autokomande, kao i na druge delove grada, a naročito na pav skloništa po parkovima. Tom prilikom Nemci su upotrebili velike razorne bombe koje su spuštali pomoću padobrana.
U toku ovog dana nemačka bombarderska avijacija izvršila je još 3 napada na Beograd (uvek uz pratnju lovaca) i to: oko 11 časova 57 bombardera za obrušavanje, oko 14 časova 94 daljna bombardera i predveče 99 bombardera za obrušavanje. U svim napadima bombarderi su izvršili oko 500, a lovci oko 250 poletanja, tako da su izazvana velika rušenja, požari i gubici. Vazdušna odbrana Beograda nije bila u mogućnosti da spreči ove napade uprkos velikog zalaganja,. 6 lovački puk pružio je jak otpor nadmoćnim nemačkim formacijama pri njihovom dolasku i povratku, tako da je, uz pomoć PAO, uspeo da obori oko 10 nemačkih aviona uz gubitak 15 sopstvenih lovaca.
U toku celog dana su jedinice 4 vazduhoplovne flote (oko 200 bombardera za obrušavanje, uz pratnju lovaca) napadale železnički i drumski saobraćaj (železničke stanice, vozove i kolone na drumovima) u oblasti Skoplja, Niša, Beograda, u Banatu, Bačkoj, Sremu i Sloveniji, kao i železničke linije Maribor — Zagreb i Zagreb — Dugo Selo. Sem toga, one su bombardovale i aerodrome kod Skoplja, Uroševca i Prištine. Međutim, i pored velikih teškoća, koncentracisko prevoženje jugoslovenskih trupa nije obustavljeno.
Istovremeno jedinice 10 vazduhoplovnog korpusa (oko 100 bombardera, uz pratnju 50 lovaca), sa aerodroma u južnoj Italiji, izvršile su više napada na ciljeve u Crnoj Gori, Dalmaciji, Hercegovini i Bosni, a naročito na aerodrome kod Sarajeva, Mostara i Podgorice i na hidroavionsku bazu u Kumboru. Tom prilikom su nanele znatne materijalne štete i uništile 18 jugoslovenskih aviona (12 na zemlji i 6 u vazduhu).
Ovoga,dana je i italijanska avijacija napala jugoslovenske jedinice u Sloveniji i Crnoj Gori, pomorske i vazduhoplovne ciljeve u Dalmaciji i Hercegovini, a naročito pristaništa Split i Kotor, hidrobaze i pomorske jedinice u Boki Kotorskoj, kao i aerodrom Mostar. U vazdušnim borbama oborena su 2 italijanska, a izgubljena 2 jugoslovenska aviona.
Jugoslovenska avijacija je ovog dana dejstvovala po ranije izdatim instrukcijama. Lovačka avijacija preduzela je zaštitu određenih ciljeva i zona, pri čemu je težište borbe palo na 6 lovački puk, koji je neposredno branio Beograd, dok su ostali lovački pukovi štitili svoje zone. Bombarderska avijacija napala je nemačke aerodrome, železnički saobraćaj i oklopno- motorizovane kolone u prigraničnoj zoni. 1 bombarderski puk napao je ciljeve u rumunskom Banatu (južno od Temišvara), 3 bombarderski puk ciljeve u rejonu Sofije, Radomira i Ćustendila i na pravcu Čustendil — Kriva Palanka, 7 bombarderski puk i 81 samostalna grupa ciljeve u rejonu Skadra, a 8 bombarderski puk ciljeve u rejonu Beča i Graca i severno od Maribora. 11 grupa za daljno izviđanje bombardovala je nemačke aerodrome u rejonu Temišvara i Arada, odakle su vršeni stalni napadi na Beograd. Pri navedenim zadacima bombarderski pukovi imali su neznatne gubitke, izuzev 11 grupu, koja je izgubila oko 35% aviona.
Na kraju prvoga dana rata nemačka avijacija je ostvarila prevlast u vazduhu, jer je oborila 38 i na zemlji uništila 77 jugoslovenskih aviona, što je za slabu jugoslovensku avijaciju pretstavljalo vrlo veliki gubitak (dok su Nemci izgubili samo 21 avion). Pored čisto materijalnih rezultata, ovi vazdušni napadi, naročito na Beograd, ostvarili su i veliki moralni efekat, jer su dezorganizovali funkcije državnog i vojnog rukovodstva i poremetili sistem veza i vojnih pokreta, čime su znatno otežali komandovanje i, naročito, koncentraciju jugoslovenske vojske.
Dejstvo nemačkih kopnenih snaga otpočelo je 6 aprila u 5,20 časova na graničnom frontu od Krive Palanke do pl. Belasice, dugačkom oko 100 km, gde su Nemci angažovali 40 korpus, sastava: 9 oklopna, motorizovana SS »Adolf Hitler« i 73 pešadiska divizija. Divizijama ovog korpusa sadejstvovala je i 2 oklopna divizija iz sastava 18 korpusa. Radi izvršenja postavljenog zadatka, 9 oklopna divizija usmerila je svoje dejstvo pravcem Kriva Palanka — Kumanovo, 73 pešadiska divizija pravcem Džumaja —- Carevo Selo — Kočane, a 2 oklopna divizija dolinom r. Strumice, pravcem Petrič — Novo Selo — Strumica. Pozadi 9 oklopne divizije kretala se, u drugoj liniji, motorizovana SS divizija »Adolf Hitler«. Nadiranje ovih divizija uspešno je podržavala avijacija, koja je snažnim bombardovanjem i mitraljiranjem slabila odbranu jugoslovenskih snaga.
Nemački napad došao je u vrlo nezgodan čas po jugoslovenske snage, koje nisu bile gotove sa koncentracijom, tako da su ustvari borbu primile same jedinice za zaštitu i zatvaranje granice, ojačane prednjim delovima operativnih divizija. Ovakvu odbranu je u velikoj meri otežavala činjenica što je protivtenkovska odbrana bila slaba i što nisu bile izvršene blagovremene pripreme za zaprečavanje, koje se, s obzirom na povoljne zemljišne uslove, moglo organizovati na širokoj osnovi. Zbog svega toga, nemački tenkovi su lako, gotovo neometano, prodirali drumovima, ne obazirući se mnogo na prisustvo jugoslovenskih jedinica na jakim položajima van komunikacija.
Nemačka avijacija je u toku celog dana pružala snažnu i efikasnu podršku oklopnim divizijama. Kako jugoslovenske snage nisu imale skoro nikakvu PAO, niti dovoljan broj protivavionskih oruđa, a jutarnjim nemačkim napadom na aerodrom kod Kumanova bila je uništena lovačka avijacija na tom frontu, to su nemačke vazduhoplovne snage dejstvovale skoro potpuno neometano.
Svi ti činioci doprineli su da nemački prodor u Makedoniju bude relativno lak i brz. Već oko 8 časova uspela je 9 oklopna divizija da zauzme Krivu Palanku, a nešto kasnije, pod dosta teškom borbom, i Stracin, gde je Moravska divizija pretrpela osetne gubitke. Za to vreme je 73 pešadiska divizija zauzela Carevo Selo i izbila istočno od Kočana. Međutim,
2.oklopna divizija naišla je na jači otpor u dolini r. Strumice, gde su se granične trupe, Strumički odred i pristigla pojačanja Šumadiske divizije snažno odupirali. U toj borbi su Nemci imali gubitke i u tenkovima. Ali ojačanim dejstvom nemačke avijacije i angažovanjem pešadije 6 brdske divizije, otpor jugoslovenskih snaga bio je u toku dana ipak savladan. Na ovaj način je 2 oklopna divizija uspela da izbije u visinu Strumice i da jednim delom svojih snaga skrene na jug prema Valandovu i Dojranu. 6 aprila uveče 40 i 18 korpus nalazili su se na liniji: Strumica — Carevo Selo — Stracin.
Usled velikih gubitaka Moravske divizije, pravac prema Kumanovu ostao je potpuno otvoren; da bi ga zatvorila komanda 3 grupe armija uputila je Ibarsku diviziju iz Skoplja. Tako je ova grupa armija već prvog dana ostala bez rezerve, a kada je tražila da joj se u zamenu dodeli neka druga divizija, Vrhovna komanda joj je odgovorila da za to nema mogućnosti i preporučila joj da rezervu stvori izvlačenjem pojedinih jedinica iz 3 armije.
Na frontu od Radgone do Podkorena, prednji delovi 2 nemačke armije preduzeli su manje napade radi zauzimanja važnijih graničnih prelaza i objekata. Slabije snage 51 korpusa izvršile su prodor preko Mure kod Radgone i na pravcu Maribora i zauzele veći deo nebranjenog Prekomurja, Radgonu, Mursku Sobotu i Radence, dok su severno od Maribora zadržane. Na graničnom frontu od Maribora (Sv. Duh) do Dravograda (Libeliče) jugoslovenske granične trupe bile su primorane da se povuku na desnu obalu Drave. Istovremeno su delovi 49 brdskog korpusa prepadom zauzeli prelaz kod Dravograda i prevoje Jezerski Vrh, Ljubelj i Koren, ali je njihovo dalje napredovanje zadržano snažnim otporom jugoslovenskih graničnih i posadnih trupa.
Italijani su prema Sloveniji i Hrvatskoj samo mestimično dejstvovali artiljerijom; njihov pokušaj prepada na otseku Blegoša nije uspeo.
Na albanskom frontu jugoslovenske jedinice nisu preduzele predviđenu ofanzivu, zato što divizije 3 armije još nisu bile prikupljene na graničnom frontu: jedino su Kosovska i Zetska divizija zauzela granične položaje.
Jugoslovenska ratna mornarica ovog dana nije imala dodira sa italijanskim pomorskim snagama.
Krajem dana jugoslovenska Vrhovna komanda je izdala naređenje komandantu 3 grupe armija da 3 armija 7 aprila preduzme ofanzivu u Albaniji i da Trupe 3 armiske oblasti po svaku cenu povrate izgubljenu teritoriju u Makedoniji, a naročito na pravcu Krive Palanke. Istovremeno je preko jugoslovenskog vojnog izaslanika traženo od grčke Vrhovne komande da i grčke jedinice odmah preduzmu ofanzivu u Albaniji, a preko Ministarstva spoljnih poslova upućen je Turskoj zahtev da stupi u akciju.
|
,
