Napisano: 05 Jan 2012 1:30
M. Samardzic ::
Не би вам шкодило да прочитате неку књигу Драгољуба Живојиновића.
Koju knjigu? Jer ima mnogo knjiga i sve su sa razlicitom tematikom?
Khaless ::
A da ne pričam o Pašićevom i kraljevom idiotizmu 1915 godine kada su odbili ponudjeni separatni mir sa Austrijom!
Idiotizam?! Pa to govoris s sadasnje tacke gledista, a sta bi bilo tada da si ti bio u toj situaciji. Sklopis separatni mir, ovi dobiju na vremenu, bolje se organizuju, dodju Nemci da ih nauce i podrze i osvoje Srbiju. Tacno je da ni u kom slucaju nismo mogli da kontriramo Austro-Ugarskoj ali bar nam je u takvoj situaciji obraz sacuvan, a i bili smo na strani pobednika i taj kredit smo ispucali na Jugoslaviju, a ne na Srbiju.
sremac983 ::Па за све је крив наш краљ Александар први, који је хтео да постане велики балкански краљ. Пашић умало да заврши без главе.
Pa i nije bas bilo tako. To je kasnije doslo. Tu je zanimljiva situacija:
Pocetak rata (1914)
-Kralj Aleksandar protiv jugoslovenske drzave
-Nikola Pasic za jugoslovensku drzavu (njegovim zalaganjem usvojena Niska deklaracija)
Kraj rata (1918)
-Kralj Aleksandar za jugoslovensku drzavu
-Nikola Pasic protiv jugoslovenske drzave
Na kraju je Pasic skontao kakav se trik krio iza Jugoslavije, tj. nemogucnost ciste dominacije Srbije u njoj (Britanija je htela da se na Balkanu stvori drzava koja ce, uz pomoc katolickih elemenata (Slovenaca i Hrvat) biti uredjena po zapadnom-katolickom uzoru i ona ce predstavljati branu od Rusije i bazu za prodor ka Istoku). Cinjenica je sledeca: Srbi su bili najbrojniji i najvise rasuti u Jugoslaviji i smatrali su da ce to osigurati njihovu dominaciju medjutim zeznuli su se.
Velika je zabluda da je Vilson zastupao opstanak Austro-Ugarske. Upravo, Vilson je u svojih "14. tacaka" objavio nacelo samoopredeljenja, tj. da svako bezi na svoju stranu, a upravo je Austro-Ugarska bila ta koja je pogodjena ovim nacelom. Kada je bila Versajska konferencija pobednici su hteli da po svaku cenu teritorijalno ojade protivnicku stranu sto su vise mogli, a ovi su pak hteli da sto manje nadrljaju. O tome da je on hteo da ostane Austro-Ugarska ne bi podrzavao nastanak Cehoslovacke, Poljske i KSHS.
Francuzi su bili ti koji su bili za obnovu Austro-Ugarske, a ne SAD. Zbog cega? Francuska je, kao drzava koja je najvise stradala od pobednickih drzava, htela da vodi glavnu rec u Evropi posle Prvog svetskog rata. Ona se zalagala da Nemacku, bivseg neprijatelja, sto vise ojadi kako bi ovi bili siromasni i kako vise ne bi mogli da ratuju. Britancima je to smetalo jer su se plasili da Francuzi ne ojacaju previse i da lupaju kontru Britancima. Britanci su pak zbog toga bili na strani Nemacke i zlagali se za popustanje Francuza i za ublazavanje odluka Versajskog mira. Francuzima je palo napamet da stvore ozbiljnog protivnika u zaledju Nemacke kako bi u slucaju napada na Francusku ovi mogli da ih roknu s ledja. Zato se okrecu podrsci Poljskoj i Cehoslovackoj i Madjarsku. Zbog toga Francuzi nisu gotivili Malu Antantu (ova je sprecavala reviziju odredbe mira u Trijanonu, tj. menjanje madjarskih granica prema Podunavlju, Rumuniji i u Slovacku). Znaci hteli su jaku Madjarsku koja bi rokala Nemce u buducem ratu. Medjutim, njihov miljenik Miklos Horti, koketirao je sa Erikom von Ludendorfom sto se nije svidjalo Francuzima pa se okrecu Jugoslaviji i Antanti. Uvek je bilo kalkulacije i uvek ce biti.
Dopuna: 05 Jan 2012 1:43
Sto se tice brojnog stanja NOV i POJ (od 1945. JA) brojka od 800.000 je realna. Iz prostog razloga sto tako pise u Vojnom arhivu u Bgd. Nije vojska blesava da smislja jedinice i brojno stanje koje ne postoji. Zbog cega? Da zavara Nemce koji su pukli vec odavno? U prilog ovome ide i broj armija na kraju rata. Bilo ih je cetiri. Da je svaka brojala bar po 100 hiljada ispadne skoro polovina od tog broja, e sad koliko je bilo samostalnih jedinica i sl. to je dobro pitanje. Inace, Jugoslavija je posle sremskog fronta bez pomoci Crvene Armije nastavila do Trsta i Austrije, a to tesko da se postize s 60 hiljada partizana.
|