Srpski dobrovoljački korpus

• 1Ovo se svidja korisniku: FOX
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

SDK je bio, jeste i bice sramota srpskog naroda.

Srecom da su nestali isto onako kako su nastali. Neslavno.

Mozemo mi ovde sada ceo letnji dan do podne da divanimo o ovom ili onom. Jedna cinjenica je neizbezna. U bicu srpskog naroda ko god saradjuje sa okupatorom je izdajnik. I tu se nema sta vise dodati.

Kome se to svidja, lepo. Kome se ne svidja, jos lepse.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:Владимир Ленац, један од најближих сарадника Димитрија Љотића, прича, како га је једнога дана Љотић послао у немачку команду да интервенише да се пусти из затвора један ухапшен српски домаћин из унутрашњости Србије.

taj isti (porucnik)Vladimir Lenac je bio jedan od najblizih saradnika D.Mihailovica.Cudna koincidencija

Citat:Влада Генерала Симовића јесте непосредно након пуча одбацила Тројни пакт. Међутим, како је драгоцено време одмицало, односно како од Лондонских ментора није било конкретне акције, као ни од СССР-а (Василиј Крилов је у својим мемоарима лепо описао однос Стаљина према мартовском преврату) Симовић покушава да ствари врати са полазне тачке. Међутим, наредба за напад на Југославију је већ донета. Остало је историја.

Da, siroti Hitler ne moze zaustaviti nemacku vojnu masinu

Citat:Љотић германофил? Само незналица може овако нешто написати. Само неко ко о овој теми не зна ама баш ништа и што је још горе не жели ни да сазна. Или је ипак у питању опструкција теме. Нећу одговорити на проволацију драги Немосаве.

Tja, mozda ja mogu malo da pomognem tvome obrazovanju;Ako pogledas Ljoticevo baljezganje u knjizi "U revoluciji i ratu" Minhen, Iskra, 1961, i otvoris strane 18-19, i 22, naci ces "Poruka fasistickom pocetniku", gde Mita kritikuje Stojadinovica;da doticnome nedostaje originalnosti u razmisljanju i svrsi, da je inkriminisani samo imitator Musolinija i Hitlera (junaka i prvomucenika), dok je on (Mita Bogomoljac) , jednak sa Musolinijem i Hitlerom, kao tvorac autohtonog srpskog fasizma

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nekako mi je ovo najprikladnija tema da postavim pitanje. Sta je bilo sa predratnim zborasima Hrvatima u Drugom sv ratu? Znam da ih je u Zagrebu bio odredjeni broj, takodje i na tamosnjem univerzitetu gde su ulazili u sukob sa komunistickom omladinom i sa ustaskom ili kako su oni govorili hrvatskim separatistima. I Juraj Korenic isto Hrvat je bio sekretar Zbora. Pa me zanima da li neko ima neki podatak o tome?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:cucundraki - Влада Генерала Симовића јесте непосредно након пуча одбацила Тројни пакт. Међутим, како је драгоцено време одмицало, односно како од Лондонских ментора није било конкретне акције, као ни од СССР-а (Василиј Крилов је у својим мемоарима лепо описао однос Стаљина према мартовском преврату) Симовић покушава да ствари врати са полазне тачке. Међутим, наредба за напад на Југославију је већ донета. Остало је историја.
Ima li neka 'artija koja ovo boldovano potvrđuje?

27.03. nešto iza 6h ujutro, na sjednici koja se odvijala u zgradi Glavnog generalštaba i na kojoj je Simović sa predstavnicima srpskih političkih partija trebao da odredi srpske predstavnike u novoj vladi zaključeno je da se ne ide u rat i da bi prvo trebalo da se izabere ministar vanjskih poslova, čiji je osnovni zadatak bio da umiri Njemačku.

Glavni kandidat je bio Gavrilović, ali pošto je on bio u Moskvi izabran je Niinčić, koji je već u 10h istog dana bio u kod njemačkog ambasadora.

Tako da interesantan sam znati ima li negdje neki papir?

A o drugom - Ljotić je nesumnjivo fašista (fašizam kao generički pojam).
Njegova ideologija u potpunosti zadovoljava tzv. fašistički minimum - kao prvo ona stoji na krajnjoj desnici; kao drugo, radikalno je antikomunistički nastrojena od klasičnih desnih partija i kao treće, ona u isto vrijeme sadrži u sebi više lijevih elemenata, nego te stare desne partije i pokreti.

E ašto se tiče same ideologije - svoju navodno genijalnu ideologiju on je skrpio uzimajući šakom i kapom sa svih strana - u prvom redu od ruskih redaktora zapadnog konzervativizma, slavjanofila i "počvenika" na jednoj i Leontjeva, Tihomirova i Pobedonosceva i dr. na drugoj strani.

Kod Ljotića prosto "oći izbija" taj uticaj slovenskog konzervativizma vidljiv u oba nezina oblika, vrijednosnom (tradicionalne institucije socijalne integracije - Bog, otađbina, narod ... itd) i strukturalnom (društvene institucije - država, vladar i Crkva).

Međutim Ljotić ne mazija samo od slovenske redakcije, on grabi i sa "izvora", on koristi i perjanice evropske konzervativne misli, najviše de Mestra, ali i Berka, Bonala .., kao i novije, naročito lidere Action Francaise i među njima njemu najdražeg Šarla Morasa.

Tako da Ljotić sve u svemu jeste nova pojava u srpskoj političkoj misli, ali u evropskim okvirima on je ništa drugo do deja vu.
Stoga je i doprinos Ljotića evropskom konzervativizmu praktično ništavan, jedino čime su ga on i njegov mentor sv. Nikolaj “obogatili” je institucija "domaćina" i Svetosavlje.

Ovo posljednje je i najveća zaostavština Ljotića, ali i velika medvjeđa usluga srpskoj političkoj misli. On i njegov mentor sa sintagmama (koje su da se razumijemo duboko nehrišćanske) kao npr. “svetosavski nacionalizam” izvršili su teologizaciju nacije i njezinu inauguraciju u religiozni fenomen, što automatski za sobom povlaći i umatanje nacionalnih ciljeva i njihove realizacije u nekakav eshatološki celofan, kao i to da se pojedini modaliteti nacionalnog identiteta i predstave nacionalne svijesti sada počinju jednostavno shvatati kao dogme.
I to nije bila samo medvjeđa usluga srpskoj političkoj misli nego i samom Pravoslavlju .., no to je druga priča, sada je riječ o Ljotiću.

A on je u suštini zakašnjela ličnost. on je čovjek 19. v.

Fašizam je u suštini klasična konzervativna ideja, koja je mutirala pod uticajem izmišljotina kao što su "duša ili duh nacije", rasa i zoološko shvatanje odnosa među ljudima i narodima.
Na iskaženje te ideje uticali su procesi sekularizacije, krize porodice, atomizacije društva, klasne borbe, opšte emancipacije, jačanja lijevih ideja, rata, ekonomske nestabilnosti itd, itd.
Konzervativizam je dao mnoge odgovore na sve gore pobrojane pojave, a fašizam predstavlja njegovu extremnu reakciju.

Ljotić je na liniji te extremne reakcije.

On sam je negdje otprilike na nivou ili stadiju Morasa i Francuske akcije na početku 20 v. mada u njegovom pokretu ima dosta onih koji su odmakli mnogo dalje.
On sam najrađe dalje ne bi išao, međutim inercija političkih događanja neminovno ga gura ka novoj evolucionoj fazi.
Njegovi pokušaji da sebe i svoj pokret distancira od glavnih fašističkih tokova su infantilni jer akcenat udara na akcidente, namjerno zanemarujući zajedničku suštinu.

Ljotić je i tragičar, on tu ima zajedničkog sa Morasom, koji ne voli Njemce, ali ipak kolaborira. Moras se ponaša kao otac razbludnog sina jedinca .., razbludnog i pokvarenog, ali ipak sina.
I on i Ljotić su jednostavno osuđeni na kolaboraciju, jer pružati otpor značilo bi u velikoj mjeri boriti se i protiv sebe.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Juce sam citao knjigu "Zbor Dimitrija Ljotica" koju je napisao Mladen Stefanovic

Grupa od dvadeset šest ljudi sa pukovnikom Mihailovićem stigla je na Ravnu goru oko 13. maja. Meću ovim oficirima nalazio se i član Ljotićevog pokreta Zbor Vladimir Vlada Lenac, rezervni pešadijski potporučnik, diplomirani pravnik, koji je bio aćutant kod Draže Mihailovića

Ljotić je odlično poznavao Lenca, jer je ovaj pre rata bio predsednik Ljotićeve omladine na Zagrebačkom univerzitetu, a docnije i starešina zboraške omladine za celu zemlju. Ljotić ga je uputio nekim imućnijim Beograćanima od kojih je, zajedno sa istaknutim zborašem Boškom Kostićem, tražio novac. Nešto novaca su sakupili i preko veze poslali Draži Mihailoviću

Elem, i ranije je dokazana povezanost izmedju Draze Mihailovica i Dimitrija Ljotica. Nesporno je da je Dimitrije Ljotic bio saradnik okupatora na osnovu brojnih dokumenta i svedocenja. I u jesen uz pomoc nemaca pokusao je da pobegne pred NOVJ i Crvenom Armijom na teritoriju pod nemackom kontrolom. Kao i deo njegovih pristalica.

Početkom oktobra 1944. godine, Dimitrije Ljotić je sa svojim pristalicama pod zaštitom Nemaca pobegao iz Srbije. U automobilskom udesu Ljotić je poginuo 23. aprila 1945. godine u Sloveniji, ne dočekavši kraj rata i uništenje njegovih idejnih inspiratora Hitlera i nacizma

Ukratko - hteo je da pobegne kod svojih pretpostavljenih

I jedna stvar mi je zapala za oko na pocetku teme:
Citat:Чим би саставне јединице бројчано ојачале, оне би биле одмах слане у анти-партизанске операције против Титових снага у централној и северној Србији. 1942. партизани су претрпели веома много пораза па је Тито извео тактичко повлачење на север Босне

Koje su to teske poraze POJ i NOV pretrpeli 1942? Gde, kog meseca?
POJ i NOV i Tito su osnovali Focansku republiku 20 januara 1942, te se ne moze reci da su ti "porazi' bili 1942. I 1942 je osnovana Bihacka republika sto nije poraz POJ i NOV vec pobeda, nakon Bihacke operacije.

A 21 maja 1942 u Zabljaku je doneta odluka da se napusti Crna Gora. A ne Srbija

Citat:Њихово виђење спасавања Срба у Крагујевцу је било такво да су у сврсху попуњавања квоте, приводили Цигане, Јевреје и симпатозере КПЈ
Popunjavanje kvote...? Hm...

Zanimljiva fotografija tj zanimljiva kragna

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uniforma je valjda od cetnickih jurisnih bataljona VKJ. Vidjao sam na slikama da su pojedini SDK i SDS nosili takve uniforme. D.LJ. je stigo tamo gde je hteo njegov pravac je od pocetka bila Slovenija. Koliko mi je poznato, cak su tamo hteli da proglase Slovenacku drzavu (sa osatalim anti-NOP sastavima) u sastavu Jugoslavije i pozovu kralja nazad. Zna li neko da li je SDK imao neke jedinice u Banatu? Ili dobrovoljce iz tih delova?

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Samo sam poredio sa SS-Totenkopfverbände. Ionako su bili pod direktnom komandom Gruppenführer August Meyszner-a.

Za Banat konkretno ne znam, ali pet pukova je imalo sedista u Kraljevu, Sapcu, Kragujevcu, Krusevcu i Smederevu. Mnoge cete su bile po celoj Srbiji.

1945 kada su se predali u Italiji saveznicima bili su smesteni u logor u Forliju. A ubrzo se od njih formira Sumadijska divizija koja se prebacuje u Eboli. I u toku 1947 Sumadijska divizija se ukida.

Treba pomenuti u ovoj temi i zlocinca Branka Gasparevica Garu koji je bio clan i SDK-a i Zbora. Agent Gestapoa koji je imao svoju grupu u Lovackoj grupi Jugoistok.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mnoge vojske sveta su nosile lobanje, cetnicka i totenkof nemaju neke veze . Mislim da se Sumadiska divizija formirala krajem aprila 1945, i da je to bila poslednja formacija SDK valjda se sastojala od 5 pukova kasnije su se predali saveznicima a Musicki ih je valjda raspustio kasnije u onom zadnjem govoru. Negde sam video neku sliku deluje mi kao banatsko mesto a ispod je pisalo SDK u Banatu, pa zato pitam. Ako je nadjem sliku postavicu. Mislim da je isforsirana uloga Zbora u SDK jeste on bio dominantan ali bilo je tu i predratnih Belih Orlova prilikom formiranja SDK na primer. Isto tako neki oficiri SDK su govorili o sukobu sa politickim komesrima Zbora to je valjda i Musicki rekao na sudjenju.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mislio sam na nesto kao "nije im trebala nova uniforma za ono sto su radili 1941-1945"

Konstanin Musicku je prestao da obavlja tu duznost 27. marta 1945 sporazumom u Ilirskoj Bistrici. 8 januara 1946 je uhapsen, pa predat vlastima Jugoslavije i streljan 17 jula 1946.

Ni Zbor ni Ljotic ni Beli Orlovi nisu bili dominatni jer je SDK novembra 1944 dosao pod nadleznost SS-a kao i sve kvislinske formacije. I na papiru se vodi kao Srpski SS Dobrovoljacki korpus, koji je zadrzao stare uniforme i oznake.

Malo je paradoksalno govoriti da je neka kvislinska formacija imala dominatnu struju unutar sebe, jer je svaka bila pod vrhovnom komadnom nemaca.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sam Musicki je nastavio da obavljada duznost u Sloveniji i posle sporazuma jer su formirane vojske po nacionalnom principu od tih jugoslovensko-nacionalistickih snaga u Sloveniji, tipa Hrvatska armija general Matija Parac (mada je ona imla slabu ulogu) a Musicki je nastavio svoju ulogu sa srpskim trupama.
Od 1944, a svakako da dominantu ulogu imaju pomenute dve organizacije mada ne toliko veliku, kao sto rekoh i sami SDK oficiri govore o pojedinim sukobima sa svojim komesarima i pojedinim Nemackim oficirima. Nemacka pomoc njima je nesporna mada to sa 44-te SS je stojalo samo na papiru fakticki oni nisu nosili uniforme kao ostale ne-nemacke fomacije pod ss-om, i na terenu je to bilo drugacije sto potvrdjuje i streljenje SDK oficira od ustasa prilikom onog povlacenja za Sloveniju. Oni su imali neku cudnu devizu polagali su zakletvu cak i Kralju Petru i govorili da je on kod Engleza u zarobljenistvu.